U pravu si. Bolest koja bi latentno postojala u tebi i uznemiravala te povremeno, mora da se ispolji u potpunosti da bi konačno nestala. Osim toga, svesnim aktiviranjem elementa vatre napravila si energetsku neravnotežu, prenaglasila si element i otuda bol.
Svaki čovek poseduje odredjenu količinu lične energije koja mu služi za regeneraciju organizma i aktivnosti u svim vidovima, kao i za stvaranje podmlatka. Znači, jedan deo energije služi za pokretanje tela i regeneraciju ćelija uopšte, a drugi, mnogo veći deo, čovek akumulira u misaone procese, kao što su učenje i znanje na primer, zatim u emocije i sećanja, koja takodje predstavljaju energetske koncentrate, zatim navike, odnosno sve ono što sačinjava psihološki život.
Uslovljen civilizacijskim normama, čovek je naučio da svoju energiju sopstvenom voljom usmerava na odredjen način i u odredjenom smeru i već tim ne-prirodnim usmerenjem pričinjena je energetska neravnoteža. Bolest predstavlja upravo tu energetsku neravnotežu. Umesto da se lična energija upotrebi za ispoljenje u svim vidovima, najčešće se njen neometan tok blokira i stvara energetski naboj, koji se oseća kao pritisak. U početku taj pritisak stvara psihološke smetnje, a dužim “arhiviranjem” energije kroz patnju, na kraju dolazi do bolesti. Možemo reći da se stvara “energetski tromb”, koji ometa slobodan tok energije i stvarajući pritisak na odredjenom organu dovodi do bolesti.
Bol predstavlja skoncentrisanu energiju na odredjenom delu tela koja, vršeći pritisak, stvara neugodan osećaj. Istovremeno, zvuk predstavlja oblik ispoljenja energije. Zbog toga je jak bol praćen jaukom, a u lakšem vidu bolesnik neprekidno govori o bolu ili o bolesti, jer time nesvesno umanjuje energetski naboj. Pričajući o problemu, svest se usmerava na odredjeno mesto u telu i time mu se donekle oduzima višak energije.
Lekovi koje ljudi uzimaju samo preseljavaju bolest, obično na drugo mesto u telu. Bolest je poremećaj prirodnog energetskog balansa. Lekovi ne uspostavljaju potpuni balans, već samo neravnotežu energije jednog, obolelog organa premeštaju na drugi - zdrav organ. Bolesni organ manje trpi pa zbog toga prestaje da boli, a zdrav organ, koji primi poremećaj, može bez bola jedno vreme, da podnosi dodatni pritisak.
Ukratko, lekovi ne leče već reorganizuju disharmoniju, naročito sintetički lekovi. Ono što zaista dovodi do ravnoteže je uskladjivanje elemenata.
Da li je čovek svestan toga šta čini sa svojim organizmom?
Donekle. Racionalna svest prima poruke od obolelih organa ali retko kada ih shvata ozbiljno. Naravno, to je posledica civilizacijske svesti i gubitka kontakta sa prirodom, a naročito sa sopstvenom prirodom. Celokupna svest, čiji je jedan deo racionalna, odnosno razumska svest, odlično zna šta se sa ličnom energijom i telom uopšte dešava. Kao što rekoh, zbog prekida prirodne veze čovek nije svestan (razumom) šta se dešava, a potrebno je samo malo da obrati pažnju.
Kako da obrati pažnju?
Jednostavno. Samo treba da obrati pažnju na uobičajene rečenice koje mehanički izgovara u trenutku, negodovanja. Osoba koja kaže: “Zbog tebe će mi pući srce” svoju ličnu energiju, akumulira u vidu patnje u srcu, tu se stvara “energetski tromb”, i time ga opterećuje. Posle dugogodišnjeg opterećenja sledi infarkt. Izjava: “Piješ mi krv” dovodi do malokrvnosti. “Ne znam gde mi je glava” ukazuje na mentalne poremećaje u lakšem vidu ili do tumora na mozgu u težem obliku. Osoba koja “guta suze” ili nezadovoljstvo, oboljeva od štitne žlezde. Primeri su brojni.
Moja izjava je: “Piješ mi dušu”
To, znači da ti dotična osoba uzima ličnu energiju. U tvom slučaju nema akumuliranja energije u patnju, ali nema ni života, u smislu vitalnosti i želje za aktivnostima.
Kako uskladiti energetsku neravnotežu?
Ono što zaista dovodi do ravnoteže je uskladjivanje elemenata. Povišena temperatura znači da je elemenat vatre postao predominantan i u tom slučaju treba povećati element vode, da bi se došlo do ravnoteže. A to znači dosta tečnosti unositi u organizam.
A kako se manifestuje poremećaj elementa vazduha?
Element Vazduha dominira grudnim delom tela. Poremećaj elementa vazduha donosi kašalj. Vazduh takodje predstavlja misaone procese, kao i nervna oboljenja. U tom slučaju u organizam treba unositi element zemlje, odnosno čvrste hrane. Osobe koje dosta jedu u periodu stresa ili nervoze odlično znaju o čemu govorim.
Poremećaj elementa zemlje?
Poremećaj elementa zemlje se redje dešava, jer samo telo po svojoj strukturi predstavlja zemljani element. Bolesti elementa zemlje uglavnom su vezane za poremećaj varenja i kostobolje. U tom slučaju pomaže elemenat vazduha. Znači lek bi bio pojačan misaoni proces, vežbe disanja ili jednostavno šetnja kao izlaganje vazduhu. Takodje razgovor sa drugim ljudima aktivira element vazduha zbog pojačanog misaonog toka u razgovoru.
Hoćeš da kažeš da pričalice nemaju problema sa reumom?
Da. Oni koji suštinski imaju potrebu za komunikacijom ne oboljevaju od bolesti zemlje ili vazduha. Ali pazi da te ne prevari prvi utisak, neko može samo da izgleda komunikativan, a da je u duši izuzetan samotnjak. Reuma takodje predstavlja nagomilan psihološki teret, koji se oseća kao težina na telu i otuda bol u kostima.
Kako da uravnotežim elemente u sebi?
Vizualizacijom i koncentracijom. Zapadni okultizam, kao i vežbe joge, već imaju detaljno razradjene sisteme mentalnih vežbi. Ali pazi, moraš da budeš jako precizna i dosledna. Svako polovično vežbanje pojačava neravnotežu ili je stvara, ako već nije postojala. Bolje je ne raditi ništa, nego raditi nepravilno.
Postoje ljudi koji mogu da leče druge ljude svojom energijom, takozvani bioenergetičari. Kako to oni rade? Pričaj mi malo o tome.
Svaki čovek oko sebe ima energetski omotač obojen ličnom notom, preko kojega upoznaje svet primajući ga (energetski) u sebe i preko kojega svet upoznaje njega. Taj energetski omotač naziva se Aura.
Energija je data svakom čoveku za normalno funkcionisanje i život uopšte, ali njena preraspodela unutar jedinke prepuštena je ličnoj volji i izboru. Takodje, dodatno punjenje energijom moguće je iz više izvora, a samom čoveku je ostavljeno da odluči o tome. Osobe koje imaju jači energetski potencijal i koje su ga svesne, mogu da leče druge ljude. Nije tu u pitanju samo jačina energije, već njena kontrola i balansiranje. Bolest je neravnoteža energetskog potencijala i slobodne energije u telu. Bioenergetičar oseća tu neravnotežu i dovodi je u ispravno stanje. Ukoliko je bolest nastala unutrašnjom voljom bolesnika, ukoliko on ima neke emotivne ili materijalne koristi od sopstvene bolesti, a ne mora uvek da bude svestan toga, neravnoteža će se uspostaviti ponovo i ni jedan bioenergetičar neće moći trajno da izleči takvog bolesnika.
Kako je moguće da neko voljno bude bolestan, kada je bolest izuzetno neprijatna stvar?
Još neprijatniji je nedostatak energije okruženja, iskazan kroz emotivno zanemarivanje. Čoveku je potrebna energija drugih ljudi, jer preko njih ispoljava svoju ličnu energiju. Oko bolesnika, naročito ako je teža bolest u pitanju, uglavnom su zabrinuti svi ukućani i pažnjom koju ukazuju prenose svoju ličnu energiju, a bolesniku je upravo to i trebalo. Zbog toga su posete bolesnim osobama preporučljive i neophodne. To je emotivna korist.
Materijalna korist je u udovoljavanju zahteva materijalne prirode. Bolesnik često ucenjuje svoju okolinu sopstvenom bolešću, stvarajući paklene uslove življenja.
Znači, bolest kao energetska neravnoteža nastaje voljom čoveka?
Voljom ili unutrašnjom odlukom. Patnja je najčešći izvor i uzrok bolesti. Čovek raspoloživu energiju akumulira u patnju, a ova kao energetski koncentrat u odredjenom delu tela, puni energijom odredjeni organ. Pošto je “rezervoar” organa odredjene veličine, prijemom dodatne energije nastaje pritisak, a samim tim i bol. U slučaju dužeg pritiska i tkivo organa počinje da se menja, pa bolest postaje vidljiva.
Zbog čega nastaje patnja?
Osnovni uzrok patnje, kao neprijatne emocije, nastaje usred blokiranja delovanja dve sile. Spektar ispoljenja patnje je veoma veliki i nema svrhe nabrajati ih, time se već bavi psihologija. Bitan je ovaj osnovni uzrok: blokiranje delovanja dveju sila.
Može li se čovek odreći patnje?
Može, jer patnja nije uvek neophodna. Dovoljno je da bude svestan polariteta i da shvati da ono što mu se trenutno dešava, a što shvata i doživljava kao nešto loše, u sebi uvek sadrži potencijal nečeg novog i dobrog. Čak i najgore situacije koje se dešavaju, u sebi sadrže mogućnost promene čitavog života i to na bolje. Naravno, ukoliko je čovek spreman na promenu. Češći slučaj je da se patnja prihvati kao takva i “neguje”, akumuliranjem nove energije u nju. Odbijanje promene, koja je neminovna, takodje dovodi do patnje.
Šta čovek treba da uradi da bi uspostavio ravnotežu energije u sebi?
Neophodno je uspostaviti ravnotežu izmedju primljene i ispoljene energije. Manjak energije, do kojeg dolazi usled iscrpljenosti preteranom aktivnošću, sasvim sigurno dovodi do bolesti i što je hiper aktivnost duže trajala, to će i bolest biti teža, da bi se bolesnik lečenjem odmorio i povratio izgubljenu energiju. Umor takodje dovodi i do slabljenja muskulature, jer jedan deo energije već je utrošen na formiranje mase tela. Po potrebi ta zaliha se može aktivirati.
Višak energije, s druge strane, može da bude vrlo neprijatan, to ti je već poznato. Višak energije u organizmu po svojoj manifestaciji podseća na nervozu, ali udesetostručene snage. U ovom slučaju višak treba ispoljiti kroz pojačanu aktivnost, bilo fizičke, bilo mentalne prirode, jer i višak energije može da dovede do bolesti, oštećenjem srca i krvnih sudova.
Svaki čovek ima tačno odredjen bonus energije, koji se razlikuje od osobe do osobe. Unutrašnji regulator pokazuje količinu energije koja je potrebna i jedino što treba uraditi je prepustiti se tom unutrašnjem vodiču. Što znači: spavati dok se sam čovek ne probudi i jesti dok se ne oseti sitost. Svako preterivanje u bilo kojoj aktivnosti ili u akumuliranju energije, dovodi do neravnoteže, a ova opet vodi u bolest.
Znači da su ishrana i san osnovni izvori energije?
Grubo rečeno - da. Postoje dva osnovna izvora energije koje možemo da nazovemo interni i eksterni, odnosno unutrašnji i spoljni.
Spoljni izvori energije, kao što to sama reč kaže, nalaze se izvan čoveka i stupanjem u kontakt sa njima, čovek akumulira energiju. Hrana predstavlja primarni izvor energije, koji se nalazi van čoveka, a koji mu je neophodan. Pri tome treba znati da nepreradjena hrana, znači ona bliska prirodnom, sadrži više energije nego ona koja je prošla bilo kakav proces prerade, kuvanjem i slično. Znači sveže voće i povrće, a na prvom mestu med i mleko, koji su vrlo jaki energetski izvori, jer predstavljaju materijalizovanu primarnu energiju.
Svetlost je takodje spoljni izvor energije koji je čoveku neophodan. Ovde se prvenstveno radi o dnevnoj - sunčevoj svetlosti. Nedostatak prirodne svetlosti dovodi do umora, koji je osnovni znak da je došlo do poremećaja energetske ravnoteže. Takodje, jutarnji zrak sunca koji pada direktno na tebe, sasvim sigurno će te probuditi, jer tako dodatno dobijaš sunčevu energiju i energija sna više ti nije potrebna.
Unutrašnji izvori predstavljaju neku vrstu akumulatora. Energija asimilovana preko spoljnih izvora sakuplja se u neku vrstu rezervoara, iz kojih čovek uzima energiju potrebnu za funkcionisanje.
U unutrašnje izvore spada i napajanje energijom preko spavanja, zatim tu je seksualna energija. Ona je latentno prisutna, ali predstavlja izuzetno jaku pokretačku energiju, koja čoveka uglavnom nagoni da dela. Treći unutrašnji izvor, koji je takodje veoma bitan, je energija okruženja, odnosno energija drugih ljudi. Ljudi komunikacijom medjusobno razmenjuju energiju, a naročito to čine ako je ljubav prisutna. Tada je razmena energije intenzivna. U svakom slučaju, bilo koji intenzitet simpatije dovoljan je da se uspostavi razmena energije.
Čemu to neprekidno obnavljanje energije?
Čovek je prvenstveno stvoren kao svest sa zadatakom da osvesti sopstvenost, sticanjem svih mogućih iskustava. Svest se manifestuje kroz ličnu energiju pojedinca. Lična energija se transformiše i ispoljava uglavnom kroz emocije, a ove zavise od iskustava, koja se stiču kroz odnos sa drugim ljudima. Ispoljenje energije kroz obogaćivanje svesti iskustvima - to je osnovni cilj svakog pojedinca. Obogaćivanje svesti zahteva neprekidne promene, a promene su upravo kretanje energije. Čitava priroda se neprekidno menja, jedino se čovek trudi da bude konstantan i u tome donekle uspeva, mada time uveliko blokira ličnu energiju.
Potreba za promenom ogleda se u promeni odeće, ne samo iz higijenskih razloga, već zbog mode koja se neprekidno menja. Dalje, mada je moderna odeća manje - više uniformna, mnogi pokušavaju da tom modernom daju i neku ličnu notu, po kojoj će se razlikovati od ostalih.
Suštinski gledano, neprekidno obnavljanje energije neophodno je zbog njene same prirode, koja je kretanje, i zbog neprekidnog obogaćivanja svesti novim iskustvima.
