Zaljubila sam se... i šta sad?

Okolnost u kojoj cela priča počinje je relativno klasična. Isuviše opterećena ličnim emotivnim odnosom, nisam previše pažnje poklanjala muškarcima sa kojima sam dolazila u kontakt. Tako mi je i promaklo da mi se jedan, sa kojim sam bila u poslovnom odnosu, neopaženo uvukao u svest.

Kada upoznajete nove ljude neki su vam dragi na prvi pogled, a nekima se prilagodjavate, konvencionalno se osmehujući. Sa dragim osobama rado saradjujemo, sa ovima drugima radimo samo onoliko koliko moramo. Takva su pravila igre i svi ih poštujemo. Zlatno je pravilo da ljubav i posao ne treba mešati i ja sam to poštovala, uvek spremna da se jednog odreknem. Smatrala sam da ću ljubav prepoznati na samom početku i da do poslovnog odnosa neće ni doći. Medjutim, posao je uveliko trajao nudeći nove perspektive i zamagljujući moju svest istovremeno. Poziv na kafu na jednoj od letnjih bašta, po vrelom danu delovao je primamljivo i krajnje neobavezno. A onda, kao grom iz vedra neba, shvatanje...

Poželela sam da se zaljubim, da bih imala inspiraciju da pišem o ljubavi i šta se dešava - osećam se kao tetreb pred parenje. Ne vidim ništa, ne čujem ništa, osećam... Osećam sve, što je u stvari ništa. Šta se ovo samnom dešava?

Zaljubila si se i to u pravom vidu. Zaljubljenost je stanje visoke inspiracije i samodovoljnosti istovremeno. Svaka zaljubljenost koja se može meriti razumom, analizirati i opisivati, samo je mentalna kalkulacija. Stanje u kome si sada je pravo stanje - stanje samodovoljnosti.

Ne razumem ovo poslednje - stanje samodovoljnosti?

Ima li razlike u tvom ličnom doživljaju stvarnosti kada si sa njim i kada si sama?

Nema. Mada ovo nije stvarnost, bar ne ona na koju sam navikla.

Stanje u kome si jeste stvarnost, potpuno uživanje u sopstvenom postojanju, gde je samo postojanje po sebi jedina bitna stvar. Tvoje stanje ne bi se moglo nazvati euforijom, euforična si kada visoki napon emocija malo padne. Sada si u stanju svesti gde sve jeste. Nema negacije. Nema potrebe za pripadanjem, nema ljubomore, ni sumnje gde je on kada nije sa tobom? Ushićena si sopstvenim postojanjem, a on je bio samo uzročnik dolaženja do Čistog Bića.

Kako se on oseća?

Znam da ovo nije ljudska radoznalost, već pitanje poredjenja. U stvari, hoćeš da pitaš da li je i u njemu probudjena visoka inspiracija čistog postojanja. Daću ti potvrdan odgovor, ali ne zato što ga ti želiš već, zato što to zaista jeste. Probudila si u njemu doživljaj čistog Jastva, ali ne u onoj meri u kojoj si ti sama. Potrebno je ipak probiti okvire racionalnog da bi se došlo do čistog Jastva, a on to u ovom trenutku ne može, odnosno ne usudjuje se da uradi. Ipak, centar razuma mu je prilično pomeren u stranu.

Moj razum i ne postoji.

Nije ti ni potreban. Razum je analitičar iskustava, on s ljubavlju nema nikakve veze, niti može da je razume. Onda kada se razum umeša znaj da je nivo ljubavi opao do obične privlačnosti.

Razum služi da prikuplja iskustva iz odnosa sa drugim ljudima, da prepoznavanjem odvoji novo od starog i zatim novo iskustvo, obogaćeno ličnom energijom, preda Primarnoj ličnosti radi obogaćivanja Lične Svesti. U slučaju ljubavi, odnosno doživljaja zaljubljenosti, razum može samo da sabere detalje udvaranja, reči ili dodire i da barata sa njima kao sa najobičnijim podacima. Razum ne može da doživi ljubav, zato ti i ne osećaš da imaš razum.

I, šta se zapravo desilo?

Osećaj srodne duše, da upotrebim taj profani termin. Svaki čovek ima svoju granicu postojanja, preko koje komunicira sa ostalim ljudima. Recimo da je to granica Aure. U vašem slučaju granica nije postojala, ne postoji i vi ste bili u retkoj prilici da uspostavite čistu komunikaciju kontaktom Čistog Bića. Razgovor koji ste vodili bio je suštinski besmislen, jer razgovor vam je služio samo da popunite okvir postojanja i zadovoljite konvencionalnu komunikaciju. Sve ono što ste jedno drugome preneli kao informaciju, krajnje je nevažno. Jedina bitna informacija je: ja postojim i ogledam se u tvom postojanju.

Gde je tu seks?

Seks je nadogradnja odnosa, ali u Centrifugalnom vidu, u vidu materijalizacije. Ovo stanje svesti u kome si seks ne može da popravi i načini ga boljim. Može da ga obogati, ali ne i da ga pročisti. Trenutno si u direktnom kontaktu sa Neispoljenim, postala si sam centar ispoljenja Centripetalne sile, centar iz koga se sve ispoljava. Seks bi bio delovanje Centrifugalne sile, materijalizacija postojećeg stanja. Seks bi osećaj čistog postojanja doveo u poznati osećaj ekstatičnog postojanja, postojanja svedenog na uživanje zbog postojanja. Princip: ja postojim i ogledam se u tvom postojanju ovde se prelama kroz materijalno-energetsku formu: tvoje telo mi pokazuje da moje telo postoji i oboje uživamo u svom telesnom postojanju.

Cilj svakog seksualnog odnosa i jeste uzdizanje na ravan čistog postojanja, ravan samodovoljnosti. Ali pazi, ne govorim o upotrebi tudjeg tela radi narcisoidnog potvrdjivanja. Govorim o čistom stanju postojanja. Ljubavnici kroz odnos teže tom stanju svesti, a ti si do njega dospela i pre nego što je došlo do seksualnog kontakta.

Da li to znači da do seksa ne treba da dodje?

Nisam to rekao. Klasičan put ljubavnika je put rastvaranja, put kojim ti trenutno hodiš je put stvaranja. Ljubavnici kroz racionalno privlačenje (u onoj meri u kojoj se privlačnost može racionalizovati), preko telesnog spajanja uzdižu svoju svest do Neispoljenog, spajajući se u prvoj etapi, da bi na kraju došli do radosti čistog postojanja, neuslovljene bilo čijim prisustvom. Ti si krenula obrnutim smerom: od radosti čistog postojanja, neuslovljene bilo čijim prisustvom, dozvoljavaš inicijatoru osećanja da te aktivira na stvaranje i na materijalizaciju čistog postojanja, kroz telesni kontakt i osećaj telesne prisutnosti onog drugog.

II

Ja jednostavno "odlepim" u njegovom prisustvu. Samo njegovo postojanje dovoljno je da prestanem da govorim i počnem da pevam. Proza se pretvori u poeziju. Neki bi rekli da sam se zaljubila i donekle jesu u pravu. Ovaj osećaj liči na zaljubljenost, ali već sam bivala zaljubljena. Ovo je nešto više od toga. Samo njegovo prisustvo, on ne mora ništa da kaže, dovodi me u stanje visoke inspiracije. Ne mogu da jedem, niti mogu da spavam, ali zato mogu da stvaram skoro bez prekida. On, kao postojanje, delimično je uključen u teme kreiranog, ali ja mogu u tom stanju da kreiram bilo šta pa čak i novi Univerzum.

Ovo nije ljubav u poznatom vidu, jer nema poznatih osećaja tipa: ne mogu da živim bez njega. Nema potrebe za pripadanjem, traganja za razumevanjem njegove ličnosti. Osećam da se jednostavno dogodilo, osetila sam dodir Neizrecivog i sada osećam pulsiranje sopstvenog života. Šta mi se zapravo dogodilo?

Dodir Neizrecivog, sama si rekla, i njegovo pravo poimanje. Ako ti kažem da si prepoznala srodnu dušu, svakako ćemo svesti taj neiskazivi osećaj na profanu ravan i samim tim ga pokvariti. Ipak, ti želiš objašnjenje, nije ti dovoljno samo iskonsko stanje čistog Bivstva, već i njegovo razumevanje. To je sasvim u redu. Razum je taj koji mora da primi i preradi podatke, da bi ih vratio Čistom Biću radi obogaćivanja Duha.

U tvojim susretima sa NJim razum vrlo malo učestvuje, komuniciraš svojim Čistim bićem aktivirajući i njega istovremeno. Tako uspostavljate iskonsku komunikaciju muškarca i žene, tako su Adam i Eva komunicirali. Medjutim, bez obzira na čist doživljaj, koji je sam po sebi izuzetan, komunikacija mora da se vodi razumom, jer razum nije slučajno dat. Razum je dat kroz govor (jer i misli su formulisane kao govor), a govor i razum zajedno zahtevaju komunikaciju i čine je jedino mogućom. Čitav proces služi radi osvešćenja ili razumevanja procesa, odnosno stanja do koga treba doći, a u kome si ti sada. Kada je iskustvo prepoznato čovek ostaje bez teksta. Ostane za trenutak bez razuma.

Ostala si, takodje, bez teksta i kada si pročitala stih: "Verujem da će doći ljubav koja neće biti naredjena". Osetila si iskonsku istinu u tim rečima, jer razum je taj koji je naredbodavac. I razum je taj koji sve pokvari u odnosu muškarca i žene, jer obrne sopstvenu ulogu. Umesto da, analizirajući dešavanja odvajanjem poznatih osećanja i situacija od nepoznatih, samo nova iskustva ugradjuje u Čisto Biće, razum uzima podatke od Čistog Bića, analizira ih i naredjuje komunikaciju na njemu adekvatan način. Pošto oba razuma (i muškarca i žene) funkcionišu na sličan način, konflikt je neminovan. Dalje, razum savremenog čoveka u velikoj meri baziran je na naučenim modelima razmišljanja, naučenim kroz rituale, običaje, moral i konvencije, što mu u velikoj meri otežava posao zbog kojega i postoji. Pa tako potreba za razumevanjem onog drugog postaje potreba za premeravanjem, koliko se druga osoba uklapa u postojeći šablon sopstvenog razuma. Tako postaje bitno kako ta osoba izgleda, kako se oblači, kakav status ima u društvu, čime se bavi, ko su joj roditelji, koliko zaradjuje i slično. Modeli se donekle razlikuju od osobe do osobe, ali svejedno je, modeli ostaju modeli.

Ljubavnika treba prepoznati na nivou čistog doživljaja, komunikacija treba da se odvija sa vrlo malo neophodnih reči. U svojoj svesti treba da otkriješ model "princa iz bajke" - da ga ne bi primenila. Naravno prazan prostor ne treba da zauzme bilo ko, isprazni i prazan prostor, mada je na konačnom stepenu duhovnog probražaja bilo ko onaj pravi, jer spajaju se dva bezimena Bića, spajaju se dve Čiste svesti, gradeći jednu Svest.

Šta u stvari hoću da ti kažem: prepoznaj model i odbaci ga. Odbaci prošlost, i sopstvenu i njegovu. Čemu bi prošlost mogla da služi u odnosu dva Bića? Prošlost je jedino skladište sećanja. Čist proizvod razuma koji služi isključivo njemu samom, radi prepoznavanja starog i novog iskustva.

Ne planiraj budućnost, ne planiraj vreme trajanja. I to je kalkulacija razuma bazirana na sopstvenoj, arhivi. Budućnost je samo mogućnost dešavanja odredjenih situacija, ali ona ne zavisi samo od tebe. Planiranje budućnosti je kreiranje okvira razuma u koji dogadjaji treba da se uklope. Ako se ne uklope, što se često dešava, dolazi do patnje.

Ne opterećuj se željom da neprekidno budeš u njegovom prisustvu. Ta želja je iskonska i ona nepogrešivo deluje medju zaljubljenima. Ali vaša svest, mislim na čitavo čovečanstvo, još uvek je daleko od ostvarenja tog konačnog cilja. Suština jake želje za neprekidnim prisustvom onog drugog je potreba za neprekidnim prisustvom njegove svesti, odnosno potreba za ujedinjenjem dve svesti u jednu. Ljubav ima privlačnu snagu upravo zbog ovog krajnjeg cilja. Zbog toga ljubavnici intenzivno misle jedno o drugom. Privlačna snaga svesti deluje, a na Mentalnom planu sve harmonično funkcioniše, kako u stvari i treba da se dešava. Medjutim, kada se razum uplete, barem lošom komunikacijom ako ne i ličnom kalkulacijom (kolika je moja dobit u svemu tome), stvar puca. Ljubav i razum su nespojivi.

Iz ovoga proizilazi i da je ljubomora nepotrebna. Ljubomora nastaje zbog gubitka očekivane dobiti, znači dolazi iz razuma. Ljubomora nije ljubav, već samo znak da se razum meša raznim proračunima. Ljubomora može da bude fikcija, razum je jednostavno iskalkulisao mogućnost da je ljubavnik deo svoje svesti usmerio ka drugoj osobi. Šta dalje može da se desi već znaš. Crne hronike (razum u formi materije) obavljaju svoj posao statističara.

Ne pokušavaj da ga razumeš, da pronikneš u njegovu suštinu. Već si u njoj. Svaki pokušaj razumevanja njegove ličnosti sa tvoje strane, znači potkradanje Čistog Bića od strane razuma.

Zadatak jeste težak, traži punu svesnost i kontrolu kontrolora - razuma - koji će na sve moguće načine pokušati da te prevari, obećavajući kule i gradove, brda i doline, znači obećavajući materijalno, obećavajući dobit. Čista ljubav je najveća dobit koju iko može da ima i sve ostalo nema draži.

PORUKA LIČNE PRIRODE

Razum mi kaže da ovo ne treba da ti pokazujem, ali ja prepoznajem njegovu računicu jer sada, kada nisi prisutan, razum je aktivan.

Ja te mnogo želim, ali... Ako će realizacija želje dovesti do gubitka osećaja u kome sam sada - ja se odričem želje. Ne želim da ovaj doživljaj uprljam poznatom reakcijom, ne želim da Bogove dovedem medju ljude. Njima je mesto na Olimpu.

Razum je zatim iskalkulisao da ovo ipak mogu da ti dam da pročitaš, ali tek pošto se ... (?) ... (najednom nemam izraz, sve su reči banalne) tek pošto zadovoljim razumsku stranu iz koje potiče želja (jer razum je i iskonsku želju prisvojio).

Ti i ja (verujem da mogu da govorim i u tvoje ime) jesmo otišli daleko u prepoznavanju, ali ipak se još uvek ništa nije dogodilo, možemo da se povučemo sa primamljivog "fronta" i zatvorimo se u razumske okvire konvencionalnog dijaloga. Ne bacaj biser medju svinje, ne mešaj Bogove i ljude. Ako si zaista spreman na veliki izazov koji si prizivao svojom poezijom - ja se otvaram prema tebi. Ako nisi - povuci se bez kajanja. Sa Bogovima nema šale.

Možda ni ja nisam dovoljno čista da sa božanstvima pijem nektar. Ako se kao takva i provučem neopaženo pored Heruvima, tada ću ja osetiti bes Bogova. Ali, to je već samo moj problem.

III

Kako je moguće zaljubiti se?

Mehanizam zaljubljivanja predstavlja impuls Primarnog i stoga je u svojoj biti vrlo jednostavan. Zaljubljivanje predstavlja čistu manifestaciju Primarne ličnosti. Emitovanje lične energije ka voljenoj osobi je nesputano i otvoreno, zato se osoba koja je u ljubavi oseća preporodjeno. Pri tome je to čisto emitovanje lične energije tako očigledno da se zaljubljena osoba prepoznaje na prvi pogled, jer zrači nekom posebnom lepotom.

Da li je potrebno da ljubav bude uzvraćena, da bi neko bio zaljubljen?

Ne, druga osoba čak ne mora ni da zna da je neko zaljubljen u nju. Biti zaljubljen je stvar isključivo lične prirode, stvar “izbora” Primarne ličnosti, odnosno unutrašnjeg osećaja da je ta odredjena osoba po nečemu izuzetna i da se po tome drastično odvaja od ostalih. Čak je moguće iznenada se zaljubiti u dugogodišnjeg poznanika, ukoliko poznanstvo za kratko izadje iz ustaljenog okvira susretanja. Recimo, poznaješ nekoga godinama, ali površno. Najednom se dogodi situacija da ste neko izvesno vreme zajedno u razgovoru i ti primetiš da se lepo osmehuje ili da ima neobičnu boju očiju ili bilo šta drugo što ga na neki način učini interesantnim, a šta do tada nisi primećivala. Taj prvi inicijalni impuls uvek polazi iz dubine tvog Bića i uvek je spontan. S druge strane, taj neko može beskrajno dugo da ti se udvara na razne načine, ti možeš ostati ravnodušna, jer u njegovom ponašanju prepoznaješ kliše, ustaljene varijacije ponašanja, da bi ti se kao ženi, pokazalo da si lepa i poželjna.

Znači, biti zaljubljen predstavlja nesputano emitovanje lične energije prema drugoj osobi, nesputano razumom, odnosno konvencijama. Ukoliko je i ta druga osoba osetila nešto zanimljivo u tebi, te je u identičnom osećaju, dogadja se onaj redak susret dva Bića nazvan “ljubav na prvi pogled”.

Neki ljudi (i muškarci i žene) srednjih godina rekli su mi da nikada u životu nisu bili zaljubljeni. Kako je to moguće?

Za zaljubljivanje potreban je upliv (ili ispliv – tačnije rečeno) Primarne ličnosti, a za to je neophodan uslov “porozna” ili slaba Sekundarna ličnost. Sekundarna ličnost gradi se vaspitanjem. Ukoliko se dete pravilno vaspitava, pravilno u konvencionalnom smislu gde mu se jasno stavlja do znanja šta je poželjno a šta ne i šta su poželjne norme, tada se Sekundarna ličnost formira prilično čvrsto, postaje jako stabilna i na kraju kao gotov proizvod vaspitanja dobijamo uzornog gradjanina. Takvo vaspitanje daju roditelji koji su i sami stabilne i čvrste Sekundarne ličnosti. Ukoliko dete ima “haotične” roditelje, koji za isti postupak i nagradjuju i kažnjavaju, već prema trenutnoj proceni, takvo dete neće imati čvrst model i njegova Sekundarna ličnost neće biti dovoljno čvrsta, a samim tim biće i mnogo poroznija za uplive Primarnog, koje Sekundarno inače cenzurom razuma odbacuje kao nepoželjno. Takve osobe čak i ljubav odbacuju kao nedolično osećanje, jer izaziva nedolično ponašanje. Zbog toga je moguće da se neki nikada u životu nisu zaljubili.

Jedan stih kaže: “Samo jednom se ljubi...” Da li je to tačno?

I jeste i nije, zavisi od verovanja, odnosno od čvrstine Sekundarne ličnosti, o čemu smo govorili maločas. Ukoliko je upliv Primarnog veoma jak, oklop Sekundarne ličnosti puca i dešava se velika ljubav prožeta velikom strašću. Medjutim, stabilizacijom Sekundarne ličnosti, koja generalno ima moć regeneracije, emocije gube na snazi, razum ponovo dolazi u prvi plan i za takvu osobu stih koji si navela predstavlja suštu istinu.

Medjutim, postoje i osobe koje naprosto uživaju u tome da budu zaljubljene, koje se osećaju ispunjeno i pročišćeno kada se zaljube. Ove bi smo mogli nazvati duhovnim avanturistima, jer svaka ljubav nosi rizik od povredjivanja – na nižoj ravni svesti – odnosno rizik potpunog gubljenja i pretapanja sopstvene ličnosti u Apsolut – na veoma visokom nivou svesti. Ti se klackaš negde izmedju.

Ipak postoje osobe koje su mogle da se zaljube nekada, dok su bile mlade, a sada to smatraju mladalačkom ludošću. S druge strane, retki su slučajevi, ali ipak se dogadjaju da se ljudi zaljube u šezdesetim godinama života.

Od vremena puberteta, kada se svest intenzivno budi transformišući se, mladi čovek u sebi sluti sliku druge osobe koja se potpuno uklapa u sopstveno Biće. Prepoznavanjem jednog dela sebe u nekom drugom – to je jasan znak zaljubljivanja. Odrastanjem i sazrevanjem ta slika se formira diferencirajući se iz mnoštva utisaka o drugim ljudima, kao i iz prepoznavanja sopstvene ličnosti u njenim najdubljim slojevima. Vremenom slika postaje konačna i pretvara se u ideal. Medjutim, kako je u diferencijaciji učestvovao i razum, radi prepoznavanja, taj ideal često sadrži i nepotrebne elemente koje je razum nadgradio pod uticajem Sekundarne ličnosti. To je naročito izraženo u doba opšte ekonomske krize, kada idealan muškarac mora da bude ekonomski veoma jak, faktor koji je značajan, ali svakako nije presudan kada je izbor srca u pitanju. Stupanjem u brak, koji je odabiranje jedne osobe “za vjeke vjekov” intenzitet emocija slabi, vernost prelazi u domen Sekundarne ličnosti i sticajem svih životnih okolnosti ideal se gubi kao deo “mladalačkih iluzija”, koje su sve za redom nestale. Takva osoba razumom podupire verovanje da je ta druga osoba, koja bi se uklopila u ideal koji je nekada postojao, samo plod mašte i stoga se odriče verovanja u mogućnost nalaženja sopstvene dopune sa kojom bi, ako bi je pronašla, mogla da oformi Androgina kao krajnji i konačni cilj ljubavi.

Znači, neki ljudi vremenom izgube sliku idealnog, ali neki je zadrže negde duboko u sebi, kao zrak svetlosti koji im pomaže da prebrode životne teškoće. Takvi ljudi su latentno spremni za novu ljubav, mada toga najčešće nisu svesni. To su preljubnici i brakolomnici koje velika strast “kad joj vreme nije” navodi na to da ostave svoje domove i porodice koje su stvorili, da bi se bacili u zagrljaj jedno drugome.

Zaljubljenost u poznijim godinama života nešto redje se dešava, ali ipak se dešava i nije neuobičajena. Osoba poodmaklih godina odbacuje sve vidove Sekundarne ličnosti koje su je opterećivale celog života, jer je uvidela da su mnoga naučena i uvaspitana ponašanja samo balast za nesputano življenje. Zato i kažu za stare ljude da su podetinjili. Pripremajući svoju svest za smrt koja im se bliži, oni sve više dozvoljavaju Primarnom planu da se ispolji u njihovoj svesti, pa je tako zaljubljivanje logična posledica. Naravno, ukoliko je ideal osobe suprotnog pola još uvek ostao živ na dnu njihove svesti. Onima koji smatraju da treba “održati dostojanstvo” takva situacija se nikada neće desiti, jer oni će svoju Sekundarnu ličnost čuvati do same smrti, po cenu da izgube nešto mnogo dragocenije, a to je ljubav.

Čekam svog princa na belom konju...

Beznadežno prazna, životarim svoj život čekajući neki novi početak, čekajući muškarca svog života. U medjuvremenu, neki neodgovarajući muškarci privlače moju pažnju ali u animalnom smislu i jedino me razum spašava da ne stvorim neodgovarajuću vezu.

Smem li prva da se udvaram?

Svadbeni ručkovi često znaju da budu monotoni, u iščekivanju beskrajnog niza jela koje treba da stigne, iako smo već odavno postali siti. Pogled mi besciljno luta, a tada zapazih, bolje rečeno osetih zanimljivo treperenje lične note muškarca koji sedi preko puta mene. Više iz dosade nego iz stvarne želje, uspostavila sam kontakt. Radi lične informacije, kao i da bih razgovor učinila zanimljivijim, kroz razgovor se provuče, astrologija, zatim evociranje uspomena iz školskih dana, sećanje na neke ljude. Kroz razgovor shvatam da ovaj muškarac može da mi ustupi neke korisne poslovne informacije, pa sledi razmena telefonskih brojeva. Zovem ga već sutradan i zakazujem vidjanje u jednoj kafani. Uz objašnjenje tema koje me zaista interesuju, suptilno namećem lične teme. I ... "javiću se" kaže on na rastanku, a ja tek tada shvatih: moje ponašanje bilo je tipično udvaranje muškarcu. Poslovne teme mogu biti samo izgovor.

Sada se osećam loše zbog toga. Ne volim da se udvaram prva, ne želim da izgleda kao da sam mu pružila sebe na tanjiru.

Da li se osećam loše zbog kršenja pravila igre udvaranja ili je suština u nečem drugom?

Osećaj lošeg raspoloženja donosi ti razum, koristeći sopstveno skladište sećanja u koje je ubeleženo davno odbijanje od strane jednog muškarca kome si se ti prva udvarala.

Pravila igre zvane udvaranje davno su postala deo civilizacijskih normi, a ona kažu da je muškarac taj koji treba da započne igru, odnosno da inicijativu. Često sam pominjao civilizacijske norme kao nešto nametnuto i što se poštuje pod izvesnom prisilom. Medjutim, one nisu samo krut šablon dozvoljenog ponašanja. Ono što ih čini takvima je izvitopereno dejstvo, pod uticajem zaborava suštine njihove osnovne postavke. Konvencije koje su same sebi cilj nemaju nikakve vrednosti ali, ako u njihovoj srži deluje suština, onda su neophodne kao okvir ispoljenja. Iskonska igra udvaranja u velikoj meri je ograničena dozvoljenim ponašanjem i granicama do kojih se sme ići jedno odredjeno vreme, ali upravo ona je odličan primer kako iskon deluje u pozadini.

Osnovni kosmički princip je u ritmu aktivnog i pasivnog, uzajamnog primanja i davanja. Po arhetipskoj podeli muškarac predstavlja aktivan princip, a žena pasivan. Muškarac je taj koji prvi daje sopstvenu energiju a žena je prima, da bi potom uzvratila svojom. Začećem, kao Primarnim ciljem spajanja, smer sila se obrće i žena postaje aktivna radjajući, dok je muškarac pasivan, primajući dete kao novog čoveka u svoj dom. Obzirom da je igra udvaranja prvi impuls privlačenja, prvi korak prepušten je muškarcu.

Osećam negde u sebi tu pasivnu suštinu, lepotu primanja i volim kada muškarac načini prvi korak. Medjutim, ne smatram da je loše ako žena prva pokaže znake dopadanja prema muškarcu. To mi se dogodilo tri puta i uvek sam bila odbijena, iako je impuls u meni bio pravi. Zašto?

Promena uloge iz pasivne u aktivnu nije loša, ako se istovetna inverzija dogodi i kod datog muškarca. Medjutim, muškarcima je civilizacijski nametnuta aktivnost, kao poželjno ponašanje i istovremeno usadjeno da je pasivan, ženski stav, nešto jako loše, "Ženstveni" muškarci uvek su izvrgnuti ruglu i podsmehu, pa čak i oni koji su suštinski pasivne prirode jednostavno moraju da nauče da se ponašaju drugačije.

Psiha svakog ljudskog bića sadrži oba principa u sebi. Ako stvar pojednostavimo, razum je aktivan princip, a emocije pasivan. Razum i emocije poseduju i muškarci i žene, s tim što je nametnuto kao poželjno da muškarci budu "razumni", a žene "emotivne". Tako stvorena neravnoteža je veštačka, ali problemi koje uzrokuje su stvarni. Svi sukobi unutar jedne osobe nastaju zbog uskraćivanja ispoljenja emocija u pravom trenutku, kao i korišćenje razuma kada mu nije vreme.

Kada se ti prva udvaraš muškarcu tada nastupaš aktivno, čime u njemu automatski budiš pasivan princip. Medjutim, pošto je njemu ceo život, neprekidno i svaki dan, u svest ugradjivano da je loše biti pasivan, tvoj stav u njemu automatski aktivira signal opasnosti i on reaguje odbijajuće.

Znači da grešim.

Ne znači da grešiš, ni ti ni on. Ti reaguješ prema unutrašnjem impulsu, a on prema civilizacijskim normama. Delovanje je na različitim planovima svesti i susret jednostavno nije moguć. To što se u tebi probudi impuls privlačenja (koji bi trebao da bude isključiva privilegija muškarca) nije greška, već spontano ispoljavanje Primarnog. U idelanoj situaciji, sa muškarcem Čiste svesti, tvoj impuls aktivnog delovanja u njemu budi impuls pasivnog predavanja i prvi kontakt na pravoj ravni je uspostavljen. Sledeći impuls aktivnog spontano polazi od njega, ti ga prirodno primaš i ravnoteža je ponovo uspostavljena. Igra svesti izmedju muškarca i žene svakako predstavlja ritam i smenu uzajamnog dejstva, aktivnog i pasivnog.

Reč “igra” ima više značenja, kad si već pomenuo tu reč asocijacije me vode da je jedno od značenja ples. Čini mi se da je ples sastavni deo udvaranja.

Ples jeste igra, igranje jednog dela koji čini sastavni deo igre života. Zadržimo reč igra, misleći prvenstveno na ples, ali ne zaboravljajući kompleks značenja koji ova reč sadrži.

Igra je ritam i pokret, seks je takodje ritam i pokret, čitav Univerzum je ritam i pokret. Ovaj kosmički impuls pokreta manifestuje se kroz čitavu floru i faunu. Cvetovi se okreću ka svetlosti radi rasta i razvoja, radi nastavljanja života. Mužjaci često izvode seriju nesvrhovitih pokreta oko ženke, nesvrhovitih u smislu jednostavnog opstanka, da bi privukli njenu pažnju i oplodnjom nastavili život. Tek sa pojavom svesti koja je svesna sopstvenosti, svesti čoveka, igra je dobila na smislu i značaju. Za igru je potreban prvenstveno ritam, a zatim je došla muzika, kao skup različitih ritmova koji se harmonično dopunjuju. Ritam je kretanje, fina vibracija energetskih talasa koji utiču na ličnu energiju samog pojedinca, navodeći ga da se uskladi sa već datim ritmom. Kretanje i talasanje energije dovodi do upliva nove energije i istovremenog emitovanja svoje energije unaokolo. Prepuštanje ritmu uvek daje osećaj dobrog raspoloženja, jer kroz kretanje tela, ili jednostavnog propuštanja osećaja ritma kroz telo, čovek se oseća živo. Depresivna osoba nema unutrašnji poriv za igrom, odnosno prepuštanjem ritmu, jer je svoju ličnu energiju već blokirala otporom ili potiskivanjem te je samim tim i postala depresivna.

Igra je osećaj punoće življenja, a ukoliko se igra zajedno sa drugim ljudima, što je najčešći slučaj, tada u zajedničkom ritmu vibriraju zajedničke emocije, što automatski otvara kanale za prijem tudje energije, odnosno mogućnost kontakta je otvorena.

Seksualna konotacija plesa oduvek je bila prisutna, makar u pozadini, kada su civilizacijske norme nametnule odredjeni stil igre kao dozvoljen. Primer za to je francuski kadril. Igrači su prilično ukočenog tela, ali energetska komunikacija se uspostavlja pogledima i dodirima ruku. Igra uvek podrazumeva par, muškarca i ženu, koji zajedničkim ritmom razmenjuju energiju. Zato je igra sastavni deo udvaranja. Kod valcera i tanga, tela su relativno blizu jedna drugom, a često su potpuno pripijena, što direktno asocira na seksualni odnos. Čak i trenutno aktuelan svingerski ples podrazumeva uvijanje kukovima, što je takodje direktna asocijacija na seks. Naravno, ova suština davno je izvitoperena, pa žena, pod okriljem konvencija, uvek može muškarcu reći “ne”, iako je njeno telo plesom reklo “da”.

II

Verujem da za mene postoji samo jedan muškarac koji predstavlja moju dopunu. Taj muškarac prvenstveno mora da me razume, a to podrazumeva isti ili približan nivo svesti. Kako je onda moguće da me aktivira neki bezveznjak - moram tako da kažem - koji o duhovnosti zna onoliko koliko piše u dnevnoj štampi. Vidim i osećam da se on apsolutno ne uklapa u moju svest, a ipak me njegovo prisustvo čini raspoloženom, a njegov slučajni dodir izaziva strujanje u meni. U čemu je stvar?

Delovanje na Primarnom nivou, ali na njegoj najnižoj ravni, a to su instikti. Privlačenje i prepoznavanje izmedju muškarca i žene uvek se odvija na Primarnom nivou. U zavisnosti od razvijenosti Primarne ličnosti, odnosno svesnosti, vrši se i prepoznavanje na najvišem mogućem nivou. Muškarac koji te je aktivirao i uznemirio, nalazi se na vrlo niskom nivou svesnosti. Možemo reći da je suštinski primitivan, ali kao takav zaogrnut je plaštom intelektualnosti, koji mu u javnosti obezbedjuje diploma završene škole. Naravno, diploma ne obezbedjuje ni inteligenciju, ni duhovnost, ali mu obezbedjuje društveni status, jer ona zapravo pokazuje dokle je bio spreman da stigne. Medjutim, sistem školovanja, kao merilo gradacije medju ljudima, tema je za sebe.

Dakle, svojom pojavom aktivirala si njegovu Primarnu ličnost i time ga privukla. Njegova Primarna svest seže samo do nagona i instikata, te si tako probudila mužjaka u njemu. Njegove jake vibracije uzrokovale su identične vibracije u tebi i automatski probudile ženku, aktivirajući tvoj nagon za parenjem. Ono što se buni u tebi ponovo je Sekundarna ličnost, koja je procenila da se taj muškarac ne uklapa u tvoju ličnost u potpunosti i stoga ga svesno odbijaš. Što se tiče Primarne ličnosti ona ga prihvata, jer zadovoljava jedan njen deo. Primarna ličnost nema kategorizaciju dobro-loše i zato joj ne smeta nizak duhovni nivo partnera.

Ja sam užasnuta svojom animalnom reakcijom, koju sam prepoznala kao takvu i pred kojom se osećam nemoćno.

Naravno da se osećaš nemoćno, probudile su se iskonske sile spajanja mužjaka i ženke, isključivo u svrhu produžetka vrste. Užasnut je onaj deo razuma koji je sagledao dubinu sopstvene svesti i dokle seže tvoja Primarna ličnost. Produženje vrste za tebe nikako nije svrha i smisao života, pa zato i ne želiš da svoju energiju udružuješ sa neadekvatnim muškarcem. Opet je razum taj koji se meša, meri i procenjuje. Razum je često nemoćan da razreši, razdvoji tu slepu privlačnost, jer jednostavno ne može da razume, mereći parametrima svakodnevne logike, šta se zapravo dešava. Svi pokušaji da se strast prekine delovanjem razuma osudjeni su na propast. To je kao golim rukama zaustavljati vodu iz probijene brane. Medjutim, rešenje ipak postoji, a ono je u razumevanju čitavog procesa.

Svako potiskivanje emocija daje otpor koji akumuliran stvara pritisak i jednog trenutka brana se ruši. Tada je razum nemoćan da preduzme bilo šta, a čovek obično tek tada shvati šta mu se dešava.

Da bi do privlačenje došlo potrebna je razmena energije kroz komunikaciju. U konvencionalnim odnosima razmena energije je veoma slaba, jer nedostaje opuštenost, koja donosi emocije. Propuštanjem emocija, kao jačeg nivoa energetskog snopa lične energije, odnos se poboljšava, krutost u ponašanju slabi i osobe počinju prirodno da se ponašaju. Prirodno ponašanje podrazumeva kombinaciju Primarne i Sekundarne ličnosti, gde je cenzura prisutna, ali u manjoj meri. Sada su stvoreni uslovi za prepoznavanje i privlačenje jednog para muškarac - žena, shodno njihovim ličnim notama. Jača opuštenost donosi smeh, koji eruptivno šalje ličnu energiju unaokolo. Ukoliko je alkohol prisutan, on slabi cenzuru još više, ponekad je i potpuno odstranjuje, a emocije izbijaju u prvi plan. Na početku su to nagomilane lične emocije, a ako partner želi da sluša priču ili ispovest, on se direktno otvara za prijem. Zato se parovi u početku veze po pravilu ispovedaju jedno drugom.

U konkretnom slučaju, čestim promenama raspoloženja zbunila si datog muškarca i on se jače zainteresovao za tebe, odnosno maksimalno se otvorio za prijem tvoje energije.

A zašto sam se ja zainteresovala?

Stvorila se neka čudna emotivna veza izmedju vas dvoje, nešto kao ljubav izmedju sundjera i prljavštine, jedno drugome ispunjavaju svrhu postojanja. On je primao tvoje hirovite energetske ispade kao sundjer i primajući ih u sebe istovremeno olakšavao tvoj energetski nivo. Njegovo prisustvo te je smirivalo i samim tim i prijalo. Tako si nesvesno pristala da preuzmeš deo njegove energije. A pošto je privlačenje na primarnom nivou, logično je što je probudjen instinkt mužjaka i ženke.

Ja ga ipak ne želim, on mene ničim ne zaslužuje. Ne može da prihvati ni delić moje ličnosti, a kamo li da me razume. Kako da prekinem stvoreni fluid?

Svesnim distanciranjem, ali tek pošto asimiluješ suštinu procesa. Razumevanje će ti pomoći da sagledaš sve elemente i svesno odlučiš da to nećeš. Ukoliko se distanciraš bez razumevanja, distancom ćeš samo napraviti branu u svesti, neku vrstu deponije u koju ćeš ubacivati sve ono što ne želiš da vidiš, osetiš ili razumeš. Brana će delovati neko vreme, a kada pukne desiće se upravo ono što si želela da sprečiš.

On me neodoljivo privlači iako znam da nije za mene

On me privlači.

Ova prosta rečenica, u gramatičkom smislu prosta, potpuna je i jasna sama po sebi, a ipak predstavlja samo portal, vrata iza kojih se može nalaziti mnogo toga.

On me privlači, iako vidim na prvi pogled da nismo jedno za drugo. Znam da mogu da ga odbijem, pod bilo kojim izgovorom, ali isto tako znam da ovaj osećaj blagog strujanja u telu, kad god pomislim na njega, ne mogu da odagnam. Ovom osećaju ne mogu da objasnim da smo mi stavnovnici različitih nivoa svesti i da se kao takvi teško možemo razumeti u potpunosti. Govor tela je govor iskonskog, a mi smo bez dodira progovorili tim univerzalnim jezikom.

Ne vredi opirati se. Mnogo će truda trebati da se ovaj unutrašnji šapat ućutka. Ćutanje će se pretvoriti u kajanje i tiho će boleti negde u uglu svesti, vapeći za otelotvorenjem.

Stoga, prepuštam se matici iako znam da ne znam kuda me ona nosi. Matica je jedna, ali reke su različite. Meni jedino ostaje nada da se ova reka razlikuje od drugih.

Šta me privlači tom čoveku za koga kažem da nije za mene?

Privlači te unutrašnja snaga kojom zrači. Ili, da pojednostavimo stvar još više, njegova lična nota ti odgovara. Ono što ti ne odgovara je njegov nivo svesti, odnosno neosvešćenost i to što nije savršeno dobro ovladao veštinom pretvaranja, zvanom ugladjeno ponašanje. Znači, njegova Primarna ličnost, ili ono što on zaista jeste, čini da osećaš potrebu da sa njim budeš veoma bliska. Ono što te odbija je Sekundarna ličnost, ili Persona, psihološki rečeno, koja nije doterana prema tvoj ličnom ukusu, koji se ipak u tom delu bazira na kolektivnom ukusu. Koga ti u stvari želiš da zadovoljiš: sebe ili opšti utisak o sebi, koji prezentuješ javnosti?

On spada u veoma jake ličnosti, po prirodi je veoma dominantan, to bi bio osnovni ton. Energetski gledano, nivo njegove lične energije je veoma visok i upravo taj potencijal energije, koji teži da se ispolji, navodi ga na akciju i stvaranje. Ono što ti doživljavaš kao sirovo je njegova bliska veza sa Neispoljenim, koje on nije svestan, ali po čijim komandama deluje. On ne ume da ti sa mnogo reči malo kaže, on je sila koja jednostavno deluje, vodjena jedino ciljem ka kome je usmerena.

Vibracija njegove lične note, koja je bliska iskonskom, probudila je u tebi istovetnu jačinu, dodirnula te mnogo dublje nego mnogi drugi muškarci, koji su te uglavnom ostavljali ravnodušnom.

Uvreženo je mišljenje da se samo suprotnosti privlače. Da li je to tako?

U jednom najdubljem, arhetipskom vidu da, ali primenjeno na uobičajenu ravan ljudske svesti svakako ne. Ono što su ljudi primetili je spoj dve potpuno različite osobe u jedan ljubavni par, te su tako definisali da se suprotnosti privlače. Medjutim, njihova različitost koja je očigledna predstavlja razliku u njihovim Sekundarnim ličnostima, a ono što je to dvoje spojilo u par je osećaj identičnosti, koji potiče iz Primarnog plana. Naravno, kada Sekundarna ličnost preuzme dominantnu ulogu, radi zadovoljenja praktičnih potreba svakodnevnog života, tada se različitost pojavljuje u jasnom vidu, pa se i takav par složi sa opštim mišljenjem da se samo suprotnosti privlače. Medjutim, oni su svakako zaboravili onaj osećaj identičnosti koji se javio na početku njihove ljubavne veze, a koji je potekao iz Primarnog.

Uostalom, proceni sama. Zamisli neku osobu suprotnog pola koja je totalno drugačija od tebe, kojoj su sve tvoje osnovne životne vrednosti ništavne i čije životne stavove ti smatraš apsurdnim. Da li bi te takva osoba privukla ili bi u tebi izazvala čudjenje, kako neko uopšte može da razmišlja na tako, po tvom mišljenju, izvitoperen način?

Mislim da bi me upravo to i privuklo, da istražujem čega ima dobrog u takvom životnom stavu, jer takva osoba svakako misli da su njeni stavovi ispravni.

I od svega bi napravila filozofsko-psihološku zabavu. Medjutim, takav mušarac ne bi mogao da bude tvoj ljubavnik, pre bi bio u ulozi zamorčeta, grubo rečeno. Čak i ako bi tehnički vodila ljubav sa njim, to bi ponovo bilo samo u svrhu proučavanja njegovih reakcija i ponašanja u datoj situaciji. Cela zabava bi potrajala tačno onoliko koliko bi bilo tvoje interesovanje ili dok ti ne bi dosadilo da ga ubedjuješ da nije u pravu, što bi svakako radila.

Kako uopšte dolazi do privlačenja izmedju muškarca i žene koji, po opštim merilima nisu jedno za drugo?

Opšta merila predstavljaju civilizacijske norme, a koje su opet uslovljene Sekundarnom ličnošću. Ono što se ne uklapa medjusobno, po mišljenju ostalih koji ne učestvuju u ljubavnom spoju, je razlika u statusu ili u nivou obrazovanosti. Sa aspekta Sekundarne ličnosti gledano, oni su zaista u pravu jer svaka kasta, odnosno društveni nivo, ima svoje manire ponašanja u koje se ovaj drugi, sa sopstvenim navikama i ponašanjem, ne uklapa. Za nivo obrazovanja, koji uglavnom uključuje i lična interesovanja, van profesionalnog, važi isto. Razlike u Sekundarnim ličnostima postaju značajan faktor medjusobne komunikacije i nerazumevanje na svakodnevnom planu je prisutno. Ono što ipak medjusobno privuče takve osobe je trenutni upliv njihove svesti u plan Primarnog dejstva, a tada Sekundarna ličnost svakako nema uticaja.

Samo njegovo prisustvo me je razgaljivalo, jedno drugo smo inspirisali na humor i smejali se do suza.

Sekundarna ličnost je prilično čvrste strukture, uslovljena moralnim normama i pravilima ponašanja, ali svakako nije neprikosnovena. Stoga su procepi u njenoj strukturi dovoljni da se kroz njih oseti uticaj Primarnog plana. Smeh je jedan od izvanrednih načina za primarni kontakt, jer smeh dolazi kada neka situacije prevazidje krute okvire očekivanog i logičnog. Uzmimo kao primer vic na temu »žurka u šumi«. Zec je napravio skandal, ali nije vidjen on sam, kao počinilac, vidjen je samo par dugih ušiju. Svi su sazvani na smotru, medjutim zec hitro gelom za kosu lepi uši uz glavu, uz komentar: »ala će magarac da nadrlja.« Logika nam ukazuje na zeca, jer on ima par dugih ušiju i ne pada nam na pamet da i magarac ima iste takve uši, a to što nije spomenut u priči ne znači da nije bio ni prisutan.

Alkohol takodje slabi granice Sekundarne ličnosti, omogućavajući upliv Primarnog. Prevelika tuga deluje isto, jer jak duševni bol vrši fokusiranje svesti samo na sopstvenost, znači na Primarnu ličnost i prvi muškarac koji ti se približi sa razumevanjem za tvoje stanje osvojiće te, bez obzira na napred navedene razlike koje postoje medju vama.

Ljudi često primećuju različitost izmedju sebe, ali ubedjeni su da ovog drugog mogu promeniti i prilagoditi sebi.

Ţakav stav potiče iz Sekundarne ličnosti, sa namerom da se izmeni Sekundarna ličnost onog drugog i donekle svoja sopstvena. Blaže rečeno, takva izjava pokazuje spremnost na kompromise. Medjutim, prava ljubav izmedju dvoje ljudi podrazumeva relaciju izmedju Primarnih ličnosti, gde je saglasje lične energije neophodno. Tačnije, neophodna je istovetnost da bi došlo do privlačenja. Dve osobe suprotnog pola nepogrešivo osete istovetnost pri prvom impulsu privlačenja i spajanja.

Ponekad se takve veze završe brakom.

Koji je unapred osudjen na neuspeh. Ukoliko je primarni kontakt, izmedju dve Sekundarne ličnosti čist, odnosno jak, veza ili brak će funkcionisati sve dok traje strast izmedju njih, a strast je primarna veza izmedju muškarca i žene. Nestajanjem strasti, nestaje i iskonska veza, na scenu stupaju Sekundarne ličnosti i konflikti su logična posledica.

II

Poznajem ga već neko vreme, ni dugo, ni kratko, neodredjeno. U pitanju je poslovni kontakt i ne obraćam previše pažnje. Ponašam se normalno, komuniciram uobičajeno i najednom - uhvatih zrak nežnosti u njegovom glasu! I to registrujem tek posle par sati! Opet sam na dobrom putu da napravim glupost. Popodne vodim telefonski razgovor sa svojim ljubavnikom i strašno se nerviram, uglavnom zbog sitnica. Večeras dozvoljavam mislima da slobodno plutaju, verujući u zakon gravitacije duha koji će sve misli - asocijacije okupiti oko jednog centra. I uočavam prethodno navedenu nit, kao i da se ne dešava ništa novo. Stari obrazac se ponavlja, samo su akteri promenjeni. Zašto ulazak u svest novog muškarca izaziva odbojnost prema već postojećem? A pre toga, zašto mi se stalno ponavlja situacija da se zainteresujem za nekoga ko iz nekog razloga nije adekvatan? Šta ja to radim?

Ne radiš ništa, u tome i jeste problem. Opuštena si i ponašaš se spontano i prirodno. Kada kažem da ništa ne radiš, zapravo hoću da kažem da pravila ponašanja medju ljudima predstavljaju mentalni rad, jer crpe dosta energije. Službeno ponašanje i konvencionalna ljubaznost, koje često prelaze u otužnu sladunjavost, predstavljaju deo Sekundarne ličnosti, koji se uči. Sve što je naučeno traži dodatnu energiju da bi se održalo, a ulaganje energije zapravo predstavlja rad o kome govorim. Otvoreno ulaganje, odnosno pretvaranje Primarne energije u kinetičku energiju, je rad sveden na očiglednost. Mentalni rad je takodje ulaganje energije, ali na drugi način i na drugom nivou. Službena komunikacija, shodno tome, predstavlja ulaganje energije u održavanje odredjenog dela Sekundarne ličnosti koji se zove: poslovnost, zatim se energija ulaže u održavanje cenzure te iste poslovne ličnosti, kao i u konkretan mentalni ili fizički rad.

Ti ne želiš da "hraniš" cenzora, osim vrlo kratko i neophodno vreme. Zbog toga najviše voliš da radiš sama u prostoriji, cenzor tada nije potreban. Ulažeš energiju samo onoliko koliko je neophodno za mentalni i fizički rad koji ga prati, ne dozvoljavajući da svakodnevni posao postane prejak utisak, koji će opteretiti tvoju svest ostatak dana. Utisak u svesti zahteva dodatnu energiju koja će ga obogatiti, a ti sve to izbegavaš, da bi ličnu energiju sačuvala za korisnije stvari.

Znači, problem je u tome što ništa ne radiš, odnosno ne hraniš dovoljno svoju Sekundarnu ličnost, koja zato postaje slaba. U prvi plan stoga izbija Primarna ličnost, koja direktno prima nove utiske. Istovremeno, energetski oklop Sekundarne ličnosti postaje slab i porozan pa, kako kroz njega primaš nove utiske, isto tako emituješ svoju ličnu energiju oko sebe, u mnogo jačem naponu nego što bi to trebalo, po pravilima poslovnosti.

Što se tiče poslednjeg pitanja, kako to da se uvek zainteresuješ za neadekvatnog muškarca, mogu ti samo reći da pitanje postavlja razum, jer razum procenjuje pogodnost ili nepogodnost datog muškarca. S druge strane, delovanje Primarne ličnosti jednostavno "preskače" razum po pravu prvenstva, koje ovaj teško može da prihvati i evo konflikta. Osim toga, novog muškarca možeš sresti samo u poslovnom okruženju. "Poradi" malo, uloži energiju u blokadu i rešićeš problem.

Zrak nežnosti u telefonskom razgovoru registrovala je tvoja Primarna ličnost, a poslala ga je njegova Primarna ličnost. Prvi kontakt privlačenja već je uspostavljen. Ukoliko budeš vešto balansirala odnos, za šta će ti sada trebati mnogo više energije nego za održavanje Sekundarne ličnosti, iz ovog prvog kontakta može se roditi lepo prijateljstvo ako uložiš još malo energije u njega, ili izvanredan poslovni odnos, ako stvar ostane na ovom nivou. Na tebi je da odlučiš.

Tvoje lako davanje energije svima koji su ti simpatični, stvara utisak da si laka žena. Lako stupanje u neobaveznu komunikaciju takodje. A kada se neko drzne da prekorači granicu, biva zbunjen tvojim odbijanjem, što mu ne remeti uverenje da si ipak laka žena. Lake žene su za zabavu, ali i za osudu. Oni iskreniji priznaju sebi da su zbunjeni, a oni koji ne poznaju suptilne nijanse svog razuma osudjuju te. Tako si od nerada stvorila (ne)realan problem, jer odbila si da svoju energiju raspodeljuješ na civilizacijski dozvoljen način.

I, konačno odgovor na prvo pitanje, koji bi istovremeno trebao da zaokruži celinu. Pojavljivanje novog muškarca u tvojoj svesti predstavlja novo iskustvo. Muškarci jesu muškarci i nose adekvatnu - mušku energiju, ali svi se oni medjusobno razlikuju i svaka nijansa lične note predstavlja novo iskustvo. Zato se dogodilo da te privuče nov muškarac, kao novo energetsko iskustvo. Shodno tome, postojeći ljubavnik postaje asimilovano iskustvo i javlja se osećaj odbojnosti, kao znak prezasićenosti. Njegova energija trenutno nije zanimljiva, jer je više nego poznata.

I, šta raditi u ovakvim situacijama?

Pitanje dolazi iz razuma, što je i logično, jer na razumu je da odluči. Imaš dve varijante: možeš nastaviti da se i dalje spontano ponašaš, što će doneti novu varijaciju, novu igru spajanja dve svesti na neki nov način, bilo kroz prijateljstvo, bilo kroz ljubav. Druga varijanta je da se "upristojiš", odnosno da kontrolišeš emitovanje lične energije i povučeš se na neki način, što će njega svakako zbuniti i čak malo povrediti, jer spontano si ga navela da se i on energetski otvori.

U odnos sa ljubavnikom takodje moraš uneti razum, kao kontrolora emitovanja i prijema energije, u ovom slučaju kao cenzora za sprečavanje naglih izliva energije, kroz ljutnju i nervozu. Stišaj se malo i odluči šta zapravo hoćeš. Na ovaj način, nekontrolisanom blokadom i nekontrolisanim izlivima, samo ih obojicu povredjuješ. Ti se na mahove otvaraš i primaš njihovu energiju, a na mahove potpuno zatvaraš, čime odbijaš energiju poslatu ka tebi. Energija se odbija o tvoju branu svesti i vraća nazad pošiljaocu, što njemu nanosi izvestan emotivan bol, jer trenutno u svom energetskom telu nema raspoloživ "prostor" da je primi. Kako se ona ipak vraća i smešta bilo gde, to izaziva osećaj povredjenosti.

Znači, odluči šta želiš i kontroliši se. Ili, nemoj da se kontrolišeš, ali budi spremna da primiš i posledice. Stvar je isključivo tvog izbora šta će se dalje dešavati.