Kako da se ponašam u njegovom prisustvu?

Osećam se kao slon u prodavnici kristala. Čini mi se da svaki moj korak napravi neku štetu i neprekidno se preispitujem da li sam i gde pogrešila. Naravno, vidim svoje greške i tamo gde ih nema, pa krećem sa beskrajnim izvinjenjima koja na kraju deluju besmisleno. Trudim se da pronadjem smisao, a znam da je i taj trud besmislen. Vrtim se po nekom zamišljenom krugu očekujući beskraj. Opet sam u sopstvenoj kontradikciji i pokušavam da iz nje izadjem praveći time još veći procep.

Tako bih volela da mogu da se opustim i bezbrižno uživam u onome što mi se dešava. Trenutno sam kao na šahovskoj tabli, juče sam bila na belom polju, danas na crnom. Pitam se samo jesam li pion ili kraljica?

Crno polje. Izgleda da nisam dovoljno dugo boravila na crnom polju da bih, kao protivteža, sada dugo boravila na belom. Ili je izlazak iz crnog polja uslovljen cik-cak kombinacijom, gde se vreme provedeno na belom polju postepeno povećava?

Danas je bilo mnogo emocija, čitav Šekspirov opus stao je u nekoliko sati života. Probudila sam se sva blistava, posle vrlo malo sna i osmehujući se suncu krenula u novi dan. Medjutim, popodne je bilo oblačno sa grmljavinom i kišom. Za sve druge ljude osveženje posle dugotrajne žege, za mene - odraz dešavanja. Moj eks partner se pojavio sa, kao i obično, dobrim izgovorom. Toliko se gnušam da ne želim da pišem o tome. Monstrumi, ostanite tamo gde jeste!

Kristal. Lepo poredjenje, samo ti si mislila na kristalne čaše, a ja sam odmah vezu našao sa prirodnim kristalima. Prirodni kristal je materijalizovana svest minerala, otuda njegova zadivljujuća lepota. Ali, nećemo o tome.

Hoćeš da kažeš kako se osećaš trapavo i ne znaš kako da se ponašaš u njegovom prisustvu. Jednostavno se opusti. Ako se nešto i polomi biće to samo lažna ubedjenja, iluzije i pogrešni stavovi. Ako već imate ružičaste naočare i želite da se prikažete u što boljem svetlu jedno prema drugome - onda neka se one što pre polome. Obazrivim ponašanjem samo konstruišete lažnu sliku o sebi. Zašto bi ste gubili vreme negujući lažni sjaj, kada se ta konstrukcija sigurno, kad tad, nepovratno ruši?

Izvinjenja su svakako beskorisna, ako si spontano reagovala i naišla na otpor. Važna su samo, ako u konvencionalnom odnosu prekršiš pravla ponašanja. Izvinjenje tada služi kao lepak za popravljanje narušenog odnosa. I ništa drugo. U ljubavi nema izvinjavanja, ona mogu samo da uspore rušenje postojeće lažne slike o sebi.

A šta ako sam se izvinjavala, jer sam reagovala pogrešno, odnosno rekla sam nešto što nije bilo na mestu, jer je ta izjava u stvari upućena nekom drugom?

Izvinjavala si se jer su se pomešali plan ljubavi i plan konvencija. Reagovala si iz plana ljubavi u konvencionalnom razgovoru, a greška je učinjena jer nisi htela sebi da priznaš da se ljubav pojavila tamo gde je razum rekao "ne prilazi". Kao da se on nešto tu pita.

Izjava upućena pogrešnoj osobi samim tim je bila pogrešna i trebalo je izviniti se zbog toga, ali ovo upravo upućuje na nešto drugo: ustaljene modele ponašanja. Opet projekcija razuma. Ti pišeš knjigu o ljubavi, a ja neprekidno govorim o razumu. Medjutim, razum traži razumevanje ljubavi, a to je prilično teško, jer ljubav nije produkt razuma. Razum može da razume jedno samog sebe, odnosno sopstvena ispoljenja i tek potpunim razumevanjem sebe može da nasluti ljubav u njenom čistom vidu. U Bibliji je rečeno "preko mene videćete moga oca", zbog toga je neophodno objašnjavajući ljubav u stvari objasniti delovanje razuma u odnosu izmedju dvoje ljudi koji su svesni da se vole.

Vratimo se usvojenom modelu ponašanja u ljubavi. Svi koji tvrde da se vole pokazuju ljubav na sebi svojstven način i privlače uglavnom iste tipove osoba suprotnog pola. Razum, kroz znanje, ima svoje okvire za bilo koje ispoljenje, a model pokazivanja ljubavi je upravo kroz već postojeći okvir. Model se stvara u najranijem detinjstvu, kada dete počinje da manipuliše odraslima sopstvenim umilnim ponašanjem, radi dobijanja njihove energije, koja mu je potrebna za život. Zbog toga se zaljubljeni najčešće ponašaju kao deca, prenemažući se u govoru, jer to je prirodno stanje svesti i njihov model ponašanja kada osećaju i traže ljubav. Dalje, u sopstveni model takodje se ugradjuje i model ponašanja roditelja, za koje pretpostavlja da se vole i tu se čini kardinalna greška. Roditelji su se već emotivno odvojili jedno od drugog i ono što oni pokazuju nije ljubav, već prisilne norme ponašanja radi održavanja veštačkog mira. Ako želiš da znaš kako će se tvoj budući suprug ponašati u braku, obrati pažnju na to kako komuniciraju njegovi roditelji. Uz to dodaj ponašanje svojih roditelja kao sopstveni model, a onda sukobi ta dva modela i dobićeš model ponašanja u sopstvenom braku. Ako ti se slika učini podnošljivom, tada se udaj. Ako je nespojiva, onda bolje ne ulazi u brak, jer ući ćeš u pakao nesaglasnih modela gde će biti mnogo loma.

Vratimo se opet tvom tekstu. Crna i bela polja ukazuju direktno na različitost, a to je opet polje razuma. I samo razum daje veći značaj kraljici nego pionu, mada i pion postaje kraljica ako je strpljiv i mudar. Razumske kombinacije, sa nekoliko modela ponašanja i čitavim okruženjem kao neprijateljskom vojskom, upravo porede život sa šahovskom partijom. Crno - bela tabla simbolično govori da ne možeš ceo život provesti na belom polju, ne bi mogla da uočiš razliku ako ne predješ i na crno polje.

Još jedan razlog tvom osećaju trapavog ponašanja je prepoznavanje ustaljenog modela ponašanja koji ti u suštini nije prijao, a on bi se mogao definisati kao: "sada ću se ja ponašati isto kao ti pa ćeš videti kako je to loše". Problem je što si dugotrajnom upotrebom istog modela, koji te je istovremeno doveo u rat sa bivšim partnerom, previše ušla u njega. Sada ti preti ozbiljna opasnost da svaku sledeću vezu upropastiš upotrebom naučenog modela, zvanog "pod bojevim oružjem". Dobro je što jedan deo tvoje svesti prepoznaje da ne funkcioniše kako treba i da si u "tudjim cipelama". Zato ti uporno govorim da se opustiš i sve će biti dobro. Ne možeš time izgubiti ništa. Ako izgubiš njega to znači da nije onaj pravi, stoga i nije šteta. A sebe nikako ne možeš da izgubiš na taj način, samo možeš da dobiješ sebe bez straha od sebe.

II

Zaljubljena sam kao najobičnija šiparica. Kao dve šiparice odjednom. Onaj racionalni deo u meni, kao na izdisaju ispušta vapaje: ne davi čoveka, dozvoli mu da provede dan bez tebe. Čujem ja taj glas u sebi, iako je ućutkan do samog šapata. Čujem ga i trudim se da ga poslušam. Medjutim, kao svetlost noćnog leptira, taj muškarac me neodoljivo privlači.

Zašto postajem lepljiva, posesivna i teška na početku veze?

Sasvim je normalna tvoja potreba za neprekidnim fizičkim prisustvom onog drugog. Kažem fizičkim, jer astralno i mentalno, on je neprekidno u tvojoj svesti. Svi zaljubljeni imaju potrebu da se tako ponašaju. Jedini problem je u intenzitetu, zbog nedostatka tvog slobodnog vremena. Stoga si prinudjena da celodnevne emocije iskažeš u par sati koje provedete zajedno, a svaki intenzitet je naporan i mučan za običnu svest. Zato sebe doživljavaš kao lepljivu i tešku.

Ne slušam svoj glas razuma, jer znam da mogu da postupim po njegovom naredjenju samo, ako odsečem svoje emocije.

Kako se to radi? Imaš skalpel?

Imam skalpel! Ali, on nije onakav kakav hirurzi očekuju. Skalpel se zove: volja. Oštra i neprikosnovena, kao katana.

Znači, upotrebićeš Mentalni plan da bi savladala Astralni. Dobar potez. Samo, zar nećeš time, amputirati važan deo sebe? Kako ćeš živeti bez emocija? Hoćeš li onda ličiti na digitron?

Nemam toliko tastera na sebi, daj nešto jednostavnije za poredjenje.

Hteo sam da kažem “kompjuter”, ali pomisli koliko tastera ima tastatura! Ipak sam bio blag.

Sad stvarno preteruješ.

Zašto “preterujem”? Samo, pošto si bila vrlo drastična u nameri, ja sam bio drastičan u odgovoru.

Ništa novo nisi smislila time što si poželela (ili naumila) da odsečeš svoje emocije i ostatak života provedeš bez njih. Čak ne bi bila jedina, većina ljudi uradi to jednom u životu, smatrajući da će im život tako biti znatno lakši. I on to zaista bude, na prvi pogled. Medjutim, takav život je takodje i bezbojan, u najboljem slučaju postaje siv. Želiš li da budeš siva? Evo, počećemo sa bojenjem...

Ne, naravno da ne želim da budem siva. Jedino čega se bojim je da ću ga oterati od sebe takvim ponašanjem.

A zašto jednostavno ne bi otvoreno razgovarala o tome sa njim?

Bojim se da me neće razumeti na pravi način.

Ako te ne razume u početku to je siguran znak da te neće razumeti ni kasnije. Stoga, bolje je da ode pre nego posle.

Zašto sam posesivna, iz čega dalje proizilazi da sam lepljiva i teška?

Posesivnost je čista emanacija Centrifugalne sile, njeno prikazivanje do očiglednosti. Lepljiva si, jer osnovna priroda Centrifugalne sile je spajanje, koje se može nazvati i lepljenjem, a teška si jer je u pitanju intenzitet. Sebe doživljavaš kao posesivnu osobu samo zato što ipak nisi sigurna jesu li emocije uzvraćene istom merom. Ti osećaš njegovo prisustvo u svojoj svesti, ali nisi u mogućnosti da jasno diferenciraš šta je od toga tvoja lična kreacija, a šta njegova misaona energija upućena tebi. Seti se veze kada su osećanja bila identične jačine. Niste se razdvajali skoro ni malo, a ipak tada nisi ni pomišljala da si posesivna.

Ipak mi se čini da su mi bile uspešnije veze gde u startu nije bilo toliko emocija, već su se emocije stvarale vremenom.

Koliko su te veze bile uspešne pokazuje gramatičko vreme. Sve su bile, trajale i okončale se u prošlosti. Ono što im je davalo trajnost bila je tvoja propustljivost, iskazana kroz relativno ravnodušan stav, tako da si nesvesno aktivirala obe Sile naizmenično, što je dalo izvesnu trajnost takvim vezama. Medjutim, slab intenzitet Sila dao je i slabe emocije, a samim tim i ograničen rok trajanja.

Ovaj muškarac je energetski, a samim tim i emotivno, veoma jak. Osetivši snagu koja izbija iz njegovog Bića aktivirala se tvoja sopstvena snaga. Energija koja kulja napolje, manifestuje se u svim mogućim oblicima: kroz emocije, kroz inspiraciju, poeziju, pokret i govor, Primećuješ li da imaš želju da neprekidno govoriš samo o njemu? On je postao centar tvog sveta, centar tvog interesovanja.

Tačno. Ne usudjujem se da objavim svoju ljubav javno, ali zato ne propuštam priliku da ga, kao uzgred pomenem, kao nekog tamo, bezimenog, pomenutog kao primer.

Zaljubljena osoba se prepozna na prvi pogled, ne samo po blistavom izrazu lica, već najpre po tome što neprekidno govori o voljenoj osobi.

Zaljubljenost aktivira energetske centre na dva načina. Prvo, aktivirana lična enerija upućuje se drugoj osobi, čime se prazne postojeći lični “rezervoari”. Stvoreni energetski vakuum stoga privlači nove količine životne energije, što na pojavnom planu dovodi do pojačanog zračenja, koje se najviše vidi na licu, odnosno u očima. Drugo, primljena energija takodje pojačava postojeći bonus, tražeči bilo koji način za ispoljenje.

Govor je materijalni produkt Mentalnog plana, a kako se voljeni upravo tamo i nalazi, sasvim je logično da se o njemu i govori. Tačnije rečeno, energije Mentalnog plana teži da se materijalizuje na svoj način, odnosno ispolji kroz govor. Dalje, govorom, odnosno opisom date situacije, Sekundarna ličnost se uključuje u čitav proces, ponovo proživljavajući iskustva koja su direktno doživljena primarnim kontaktom i naknadno uživajući u njima. Zato se Sekundarna ličnost u prvom periodu ljubavi pojavljuje vrlo malo i skoro uopšte ne ometa proces. I inače stvorena da oponaša plodove Primarnog, pretvarajući neka iskustva u navike ili pravila ponašanja, Sekundarna ličnost ponovo preživljava već doživljeno, čime ponovo aktivira emotivno-intelektualni plan, stvarajući zatvoren krug.

Primećujem da mi je koncentracija za druge aktivnosti veoma slaba. Sagovornika mogu da slušam pažljivo najviše par minuta, nakon toga On ponovo ulazi u moju svest i ja ne vidim ništa više osim njega.

Sasvim logičan proces u tvojoj svesti. Interesovanje za odredjenu temu, ma kakva ona bila, pretvara je u centar ispoljenja i samim tim sav raspoloživi višak energije usmerava se u tom pravcu, ne ostavljajući prostor za druge mentalne aktivnosti. To je najočiglednije kod mladalačkih, pubertetskih ljubavi, kada adolescent drastično popušta u učenju.

Ali ja nisam adolescent. Odavno sam prošla tu fazu.

U smislu broja godina svakako. Medjutim, eksperimentisanje sa sopstvenom svešću učinilo te je neprekidno otvorenom za nove utiske, što je takodje odlika adolescenata. Ono što ti daje zrelost, čime se apsolutno odvajaš od njih, je racionalna analiza iskustvenog materijala, dok adolescent sve upija u sebe bez razumevanja, tako da Sile deluju stihijski i samim tim razorno.

Otuda namera, koja je bila sasvim izvodljiva u tvom slučaju, da odsečeš sopstvene emocije, odnosno da prekineš energetsku komunikaciju izmedju vas dvoje. To ćeš svakako i uraditi, ako proceniš da je neophodno.

Želim ga...

Čudno. Uvek do sada želela sam muškarca čulno. Potreba za njim, kada je bila prava, dolazila je iz potrebe da doživim njegovo telo, da ga osetim kožom, da se priljubim i obavijem oko njega.

Sada te potrebe, kao takve, nema.

Zaljubljena, ali u mnogo konkretnijem osećaju nego sada, misao na tog nekog muškarca budila je u meni požudu, potrebu da ga osetim izmedju svojih nogu, da osetim težinu njegovog tela na sebi, miris njegovog znoja.

Sada njegovo telo, koje još uvek ne poznajem, doživljavam kao i nstrument njegove duše, njegovog Bića. I nije mi važna proporcija njegovih ramena, da li su mu grudi maljave ili ne, da li će mi se dopasti dodir njegove kože, da li će mi prijati njegovo telo. Važno je samo to što ću ga osetiti blisko i potpuno, što će taj čin telesnog spajanja slomiti ostatke konvencionalnog okvira komunikacije i što ćemo razgolićenog Bića dodirnuti jedno drugo.

Dok me je ljubio nežno, kao dodir latice one tamno crvene somotske ruže, u trenu mi je proletela paralela strastvenog poljupca. Strast je baš kao somotska ruža, nežna i opojna, a ipak bodljikava i gruba. I upravo je u toj grubosti, u tom bolu začinjenim opojnim dodirom i mirisom, njena draž.

U strastvenom zagrljaju kao da pokušavamo da uništimo onog drugog, uništavajući sopstveno telo. Strast je poslednji pokušaj čoveka da postane bestelesan.

Ništa nije čudno, osim što je prilično neuobičajeno, tačnije novo i nepoznato. Opet ću se vratiti na ulogu razuma, da bih ti pojasnio šta se zapravo dogodilo.

Sva iskustva, koja ti se dešavaju, predstavljaju varijacije svesti kroz okvire odredjenih emocija. Razum prepoznaje emocije klasifikujući ih i samim tim on postaje njihov stvaralac, imenujući ih, što sam već napomenuo ranije. Razum u pravilnoj ulozi sluge, na primer, veoma je dobro istreniran kod glumaca koji, uživljavajući se u ulogu zapravo se uživljavaju u sopstvene emocije koje je proizveo razum. Dobar glumac je dobar korisnik sopstvenog razuma i na taj način može da glumi bilo koju ulogu. Loš glumac, samim tim, može da glumi samo likove koji su mu slični, jer on zapravo ne glumi već samo izgovara naučen tekst.

No, ti nisi bila na pozornici već si doživljavala sopstveni život, a ono što ti je bilo čudno je upravo osećaj koji je bio nov, nedoživljen ranije. Čulnost je iskonska odlika čoveka, čula su organi svesti preko kojih se primaju iskustva, a iskustva su čisti osećaji, koje razum definisanjem prenosi na Mentalni plan. Obogaćivanjem Mentalnog plana, razum svoja iskustva dalje predaje Spiritualnom planu ili planu Duha, Čistog Bića. Želeti nekog čulno ipak je samo fraza tvog razuma, tačnije postojeći šablon baziran je na prethodnom iskustvu, koje ti kaže da ako te neko privlači to obavezno mora da bude i na fizičkom planu. 

Daljom, analizom tipa volim-ne volim dolazi se do odredjenog modela tela sa odredjenom količinom malja po telu, odredjene boje kože i tako u nedogled. Na to se nadovezuje "volim ambijent" ili "volim poza". Većina ljudi je toliko kruta u sopstvenom šablonu ispoljenja, da skoro sve što je van uobičajenog izaziva nelagodnost u njima i grčevit pokušaj vraćanja u okvire poznatog. Recimo, ako suprug posle mnogo godina jednoličnog bračnog seksa predloži neku promenu, žena će ga odmah optužiti za preljubu. U suštini, optužba je samo izgovor za nepristajanje na nov šablon, u kome se razum teško snalazi, jer nov okvir ispoljenja tek treba da se izgradi, zahtevajući novo ulaganje energije.

Znači, odsustvo svih poznatih želja u vezi seksualnosti upravo označava da si iskusila potpuno nov doživljaj. Iskustvo opšte bestelesnosti, pri čemu ipak prepoznaješ svoje telo, uvodi te u sasvim novu sferu postojanja, odnosno doživljavanja ljubavi i seksa uopšte. Seks nije gimnastika, niti je borba gladijatora. Seks je spajanje dve svesti na svim ravnima, od fizičke do duhovne. Sve van toga predstavlja okrnjenu varijantu, koja na kraju uvek donese nezadovoljstvo.

Ono što je zaista novo u svemu je čisto doživljavanje čiste ljubavi. Ti osećaš u sebi neku privlačnu snagu koja te vuče ka njemu, ali na potpuno nov način. Delovanje Centrigfugalne sile ili Sile ljubavi aktiviralo je prvenstveno tvoj Spiritualni plan, što si ti definisala kao dodir Neizrecivog. Obzirom da je tvoja svest ostvarila blizak kontakt sa Neispoljenim, započeo je proces ispoljenja kroz kreativno izražavanje, uz stalnu potrebu za prisustvom muškarca koji je inicirao čitav proces.

Potreba za prisustvom u stvari je potreba za komunikacijom i prepoznavanjem kroz govor, odnosno način razmišljanja. Centrifugalna sila svojim delovanjem spušta se na Mentalni plan i dovodi do spajanja svesti na nivou razuma. Par koji se voli identično razmišlja, ima ista interesovanja i često u isto vreme pomisle na istu stvar. Veoma često je ta identičnost kratkog veka, tako da predstavlja čist privid, jer ličnom gravitacijom duha, odnosno vraćanjem u sopstvene okvire razmišljanja, par prestaje da bude jedna svest i svako se zatvara u sopstvenu Sekundarnu ličnost, čime se mentalna veza prekida.

Dok je mentalna veza još uvek jaka, Centrifugalna sila spušta se na Astralni plan - svet slika i emocija - gde razum preuzima ulogu analitičara, prepoznajući i imenujući osećaj pa tako nastaje želja, reči ljubavi i obećanja o doživotnoj vernosti.

Sjedinjeni u mislima i željama, muškarac i žena se sjedinjuju telima, u probudjenoj strasti, čime se ciklus završava. Udružene svesti daju udruženu energiju, koju dejstvo Centrifugalne sile dalje materijalizuje, prvo kroz začeće, a zatim kroz okoštavanje odnosa, počevši od emocija pa do dozvoljenog načina razmišljanja i ponašanja.

Ovo bi bio čitav ciklus delovanja. Početak može da se nalazi i na ravni fizičkog spajanja, gde se uspostavlja prvi kontakt, potom se jave emocije, koje prozrokuju želju za upoznavanjem one druge osobe, čime se ozvaničava ljubavna veza. Do Spiritualne ravni malo ko stiže, jer malo ko je i svestan da postoji još nešto osim razuma i reči. A neki ni toga nisu svesni.

Ti si krenula sa malo neuobičajene strane, zato ti sve izgleda čudno. Medjutim, ustraješ li u istraživanju sopstvene svesti, uočićeš da ceo odnos upravo kreće ovim ciklusom, koji sam ti objasnio. Čak šta više, čitav ciklus i mora da se obavi na odredjeni način, jer ako bi se proces prekinuo na ovom nivou osećala bi strašan nedostatak nečeg što ne možeš da definišeš. Stoga, opusti se i dozvoli prirodi da deluje. Samo tako će se cela stvar odvijati na pravi način.

A naš će odnos na kraju postati standardna ljubavna priča?

To već zavisi od nivoa svesti vas kao učesnika.

Čarolija strastvenog poljupca

Ne, ja nisam zaljubljena. Ovo je nešto više od toga. Rasplinuta sam u nepostojećem prostoru koji samo podseća na moju sobu. Vidim svoja stopala, koja treba da me drže na zemlji, čak osećam svežinu letnje noći kako mi hladi nožne prste. Vidim i osećam, ali kao da to nisu delovi mene. Osećam svoje telo i osećam se bestelesno istovremeno.

On me je poljubio. 

Videli smo toliko mnogo poljubaca u životu, počevši od mladosti koja se ljubi po parkovima i mračnim ulicama, pa do slavnih filmskih poljubaca. I uvek bi poljupci u nama izazivali reakciju, počevši od setnog osmeha sopstvenih uspomena, pa do otvorenog gnušanja uvelog života. Dogadjalo mi se, mada zaista retko, da me od nečijeg poljupca obuzme nesvestica. Ali, to je poljubac kao varnica, bljesak prejake želje. I taj poljubac jeste izuzetan, kako kažu to je "poljubac od kojeg polazi žica na čarapi". Ovaj poljubac, lagan kao dodir letnje večeri, ovaj poljubac je bio pitanje: Ko si ti? I neke su reči tekle tik pored usana, neki su glasovi romorili nebitne važne stvari, neka se struja razlivala oko nas.

Pomalo je nepristojno za šiparicu od tridesetšest godina da se ljubi na sopstvenoj terasi sa dečakom od četrdesetčetiri godine na očigled svih ili na mogućnost javnog skandala. Ali, dogodilo se da je stvarnost prestala da funkcioniše u dotadašnjem obliku i da su sve važne stvari postale suvišne. Dodir usana je izbrisao formu pitanja i "ko si ti" je nestalo, ostao je samo znak pitanja. Ostalo je pitanje Neizrecivog da lebdi, kao i skra novog stvaranja.*

Ezoterija poznaje pojam Astralne projekcije, kada se Astralno telo odvaja od fizičkog tela. Ali, pojam dvostruke projekcije u budnom stanju niko nije pominjao. Pitam se je li to iko doživeo, i ako jeste, nije li ovaj božanstveni doživljaj uokvirio predjašnjim iskustvima i uverenjima? Ovo čak nije ni dovostruka projekcija, ovo je razdvajanje na sastavne delove, ovo je Spiritualna projekcija.

Znam da želiš da pišeš, a istovremeno ne želiš, jer opisivanjem Neizrecivog ono gubi sopstvenu suštinu. Ipak, ovaj doživljaj vredi zabeležiti, mada ga samo poezija može dočarati, a mogu ga prepoznati jedino oni koji su ga naslutili doživljajem, jer takav osećaj ne može da se razume. Može samo da se doživi.

Čaroliju poljupca doživela si na iskonskom nivou, zato ti se čini tako posebnim. Osnovna suština poljupca upravo je u prepoznavanju duše one druge osobe, jer duh i dah imaju isti etimološki koren i samim tim upućuju na istovetnost. Dah, kao i duh, označava život, ali istovremeno čini onu najfiniju supstancu svesti kojom dva ljudska bića mogu da komuniciraju. Vibracijom daha dobijaju se reči, a one su postale osnov komunikacije medju ljudima, mada se komunikacija nikada ne odvija samo na ravni govora.

Banalno gledano, poljubac predstavlja mešanje dva daha ili blisku razmenu lične energije. Nivoi poljupca znatno se razlikuju medju sobom, čovek je i poljubac sveo na konvencionalnu ravan, ali ipak nikada mu nije mogla biti oduzeta snaga koju poseduje.

U svakom slučaju poljubac je znak naklonosti ili prijateljskog stava prema drugoj osobi sa kojom se razmenjuje - u slučaju konvencionalnih odnosa.

Već sam mnogo puta ponovio da je čista ljubav, neuprljana razumom, delovanje Centrifugalne sile, koja u modifikovanom vidu daje i gravitaciju. Poljubac je upravo približavanje i spajanje usana dve osobe koje osećaju privlačnost jedna prema drugoj. Obzirom da je to prvi zaista blizak kontakt izmedju muškarca i žene, sasvim je logično da predstavlja pitanje "ko si ti".

U čistim ljubavnim odnosima muškarac i žena se prepoznaju pogledom, prepoznaju “da je ona druga osoba nešto sasvim različito od drugih ljudi” i oseti se privlačnost. Oči su takodje veoma snažan izvor energije preko kojega ljudi komuniciraju. Zbog toga nije slučajno pokrivanje ženinih očiju u islamskim zemljama, jer prvo prepoznavanje izmedju muškarca i žene dešava se upravo ukrštanjem pogleda. Zaljubljenima, kojima konvencije ne dozvoljavaju dalji kontakt, dovoljno je samo da se pogledaju na nekom javnom skupu i taj pogled dovoljan je da uspostavi nemu komunikaciju, koja sa svoje strane daje osećaj tihog zadovoljstva i želju za spajanjem.

Muškarac i žena, koji osete unutrašnju želju za spajanjem, prvenstveno se prepoznaju pogledom, ali poljubac je prvi konkretan kontakt. Ustima se direktno prima energija druge osobe i istovremeno prenosi svoja sopstvena. Oči se zatvaraju, jer kontakt pogledom je energetski daleko slabiji nego kontakt usnama. Osim toga, oči su izvežbane da neprekidno primaju vizuelne utiske okoline, a u slučaju poljupca ovakvi utisci su nepotrebni. Znači, prestaje dotok spoljnih informacija i čitava svest fokusira se samo na doživljaj razmene osećaja (energije) kroz čulni utisak dodira.

U spontanom delovanju Centrifugalna sila, posle prvog privlačenja i spajanja usana, daje jaču potrebu za spajanjem, delimična neravnoteža u korist Centrifugalne sile aktivira Centripetalnu silu, koja sa svoje strane aktivira latentno prisutnu seksualnu energiju. Ova preplavljuje svest, odstranjujući privremeno razum i svojom prevagom ponovo aktivira Centrifugalnu silu, koja radja želju za fizičkim spajanjem. Tako se spajanje usana nastavlja spajanjem tela.

Poljubac deluje na iskonskom nivou samo onda kada su i muškarac i žena potpuno otvoreni i predani jedno drugom. Sve ostalo je igra razuma. Ljudi su naučili da poljubac predstavlja prvi susret polnosti, pa su tako na veoma nisku ravan sveli i ovaj sveti kontakt. U današnje doba izvitoperenih vrednosti poljubac je najviše degradiran. Poljubac je postao produženo rukovanje, pri čemu oba učesnika samo formalno prislanjaju obraz uz obraz, dok stezanjem u oblasti pleksusa pokušavaju da zaustave bilo kakvu razmenu energije, odnosno emocija.

Blic-ljubavni susreti izmedju muškarca i žene, koje razum vodi u seksualni čin, može biti započet poljupcem, ali takav kontakt daje samo delimično otvaranje, odnosno (ne)svesno aktiviranje mehanizma delovanje Centripetalne sile, radi budjenja seksualne energije, a zbog ostvarenja trenutnog ličnog zadovoljstva. Ova onanija udvoje uvek daje osećaj praznine, jer stvoren je prostor u okviru Astralnog tela koji je trebalo popuniti energijom partnera. Pošto prave razmene energije nije ni bilo, logičan je osećaj praznine.

Strastveni poljubac "od kojeg polazi žica na čarapi" javlja se samo kod dužeg perioda neostvarene privlačnosti ili ako posle duže apstinencije naidješ na muškarca koji te trenutno privuče svojom Ličnom notom. Bljesak varnice, koji pominješ, je nagli priliv seksualne energije u svest, gde razum apsolutno gubi funkciju a probudjena akumulirana energija stremi ka višim predelima svesti, budeći iskonske osećaje, što se doživljava kao nesvestica. Jedino istrenirani razum, tačnije razum koji je postao toliko elastičan da može da se snadje i u drugim nivoima svesti, uspeva da registruje promene na drugim planovima. Običan čovek ovaj doživljaj naziva ekstaza, ali apsolutno ne ume da ispriča šta je zapravo doživeo, jer osećaji koji su ga preplavili ne doživljavaju se na uobičajenom planu svesti, te samim tim nemaju ni ime. Ali, zar je to prvi put da čovek nema adekvatan naziv za "stanovnike" svog unutrašnjeg sveta? Srećom, vreme je pred vama. Svest čoveka je prilično evoluirala, ali nastavak evolucije svesti je tek pred vama. Jednoga dana postojaće ime svemu ispoljenom, a konačno ime biće Ime stvaranja.

---------------------

* Postoji mnogo teorija o nastanku sveta, svaka religija ili filozofija ima svoje objašnjenje i sva su manje - više slična. Teorija indijskog gnostika i sufija Meher Babe, koga njegovi sledbenici smatraju avatarom (otelotvorenim Bogom), govori o tome da je prvobitni početak ispoljenja Neispoljenog započeo upravo pitanjem "Ko sam ja?" ili "To sam ja", čime je prvobitna svest spoznala samu sebe. Isto govori i taoizam kada kaže: "Iz jednog je nastalo dva, iz dva tri, a iz tri ceo svet".