Potenciranje i potcenjivanje seksa

Tražila sam inteligentnog muškarca sa kojim mogu kvalitetno i da razgovaram i da vodim ljubav. Medjutim, uvidjam otpor prema seksu jer poštujem ga kao ličnost. Ako ga doživim kao ljubavnika, tada on u mojim očima nema mnogo vrednosti. Ako ga vrednujem kako zaslužuje, tada ne mogu da vodim ljubav sa njim. U čemu je problem, odnosno kako rešiti nastali paradoks?

Paradoks se uvek razrešava uočavanjem suprotnosti, koje sjedinjene daju razumevanje. Već to što postavljaš pitanje iz paradoksa, pokazuje spremnost i mogućnost da ga rešiš. Problem koji si uočila nije novina, ni ekskluzivnost tvoje sopstvene svesti. Većina ljudi reaguje na isti način, osim što nije svesna sopstvene reakcije, niti im pada na pamet da o tome razmišljaju. Reakcija tipa: ja ga poštujem i zato ne mogu da se “kresnem” sa njim (jer za “vodjenje ljubavi” potrebna je ljubav, a ne poštovanje), predstavlja reakciju Sekundarne ličnosti kroz usvojene norme ponašanja. Civilizacija je uslovila seks bračnim okvirima, gde je potpuno dozvoljen i gde se ljubav podrazumeva. Pobunom protiv konvencija, seksualnost oslobodjena stega “pristojnog ponašanja”, vrlo brzo prelazi u stanje bestijalnosti i neprimerenosti. Sloboda kojoj je potrebna potvrda nije sloboda, već je prethodno ograničenje samo promenilo formu ispoljenja, ne promenivši, naravno, suštinu. Ovo se naročito vidi kada je seksualnost i seks uopšte u pitanju. 

Potenciranje seksa, čak i kada nije ni u jednom kontekstu, dovelo je do njegovog obezvredjivanja, obezsadržavanja, tako da je sada u svesti mnogih seks na samo jednom stepeniku iznad obavljanja fizioloških potreba, a kod nekih čak i na istom nivou. Ovo se najbolje vidi u korišćenju glagola koji odražava seksualni odnos: jebati, kresati, tucati... Konotacija ovih reči pokazuje stanje ponižavanja onog drugog, takoreći protivnika, naročito kada se upotrebljava u formi psovke ili pretnje. Obično je preteći seksualni odnos sa majkom (protivničke strane), gde je poniženje dvostruko: ponižava se majka samim seksualnim činom, a preko majke i protivnička strana, koja bi trebalo da odbrani njenu čast i devičanstvo (!?). Koreni psovke su veoma duboki i datiraju od vremena zabrane seksa, osim u svrhu nastavljanja vrste, a današnje vreme je, osim oslobadjanja od starih okvira ponašanja, donelo i oslobodjenje psovke kao načina komunikacije.

Ipak, upravo psovanje pokazuje nivo do koga je stiglo oslobodjenje seksa. Dok je bio zabranjen, seks je izazivao golicave pričice i smeškanje, zbog uživanja u zabranjenom. Ogoljen i otvoren seks pokazuje svoju prljavu stranu, često predstavljajući ponižavajući čin, naročito za ženu.

Kako se moglo desiti da dodje do tog stepena srozavanja seksa?

Pravo seksualno spajanje je samo i jedino kroz vodjenje ljubavi. Tada se oba partnera otvaraju emotivno i duhovno jedno prema drugome, sjedinjujući svoje Primarne ličnosti i prožimajući jedno drugo. Seks je bio zabranjena kategorija, prvenstveno da bi se dešavalo pravo prepoznavanje izmedju muškarca i žene na Primarnom nivou i njihovo pravo spajanje, jer Primarno ne poznaje zabranu. Forma tabua bila je neophodna, da ne bi Sekundarno preuzelo ulogu “prepoznavanja”, jer prepoznavanje se na Sekundarnoj ravni ne može ni dogoditi. Stoga je Sekundarnoj ličnosti dat zadatak čuvanja morala, koji ona veoma uspešno obavlja, jer se zabrana odnosi na nju samu u pokušaju falsifikovanja Primarnog. Kada Sekundarna ličnost ipak prekrši postavljene norme i krene u seksualne pohode, tada dobijamo lik Kazanove ili Don Žuana.

Kazanova i Don Žuan ipak nisu za potcenjivanje, nema muškarca koji im ne zavidi, ako se već nije potrudio da dostigne odredjeni broj žena sa kojima je imao odnos.

Opet je u pitanju promena forme. Prinuda monogamije zamenjena je prinudom poligamije, a suština je opet daleko. Prinudu je naravno, u oba slučaja, nametnula civilizacija, odnosno okruženje, kroz poželjno ponašanje. Muškarci često medju sobom razgovaraju o ženama, opisujući seksualne odnose koje su imali sa njima. Pri tome se ceni raznovrsnost iskustava, a ono se najčešće stiče kroz raznovrsnost partnerki. Pri tome se onaj koji je imao najviše iskustava najviše vrednuje u očima svojih sagovornika. Suština je naravno u nečemu drugom. Muškarci se hvale svojim seksualnim iskustvima u želji da izazovu divljenje i zavist. S jedne strane tako dobijaju dodatnu količinu energije, koja je znatno povišena kod slušalaca, ali korist od prepričavanja sopstvenog seksualnog doživljaja je u ponovnom proživljavanju, odnosno propuštanju doživljaja Primarnog kroz filter razuma. Naravno, u onoj meri u kojoj se do Primarnog doprlo. Osvežavanje dogadjaja kroz priču dovodi do energetskog obogaćivanja i pretvaranja čitavog doživljaja u iskustvo.

Često sam se pitala kako muškarci mogu tako detaljno da opisuju svoje seksualne doživljaje. Vrhunac moje priče je u tome da se seks dogodio i to je to. Detalji su vezani za uvodna dogadjanja, a ne za sam čin, o njemu ne umem da kažem ništa.

Priče o seksu i njegovo opisivanje jasno i direktno ukazuje na različitost pristupa muškaraca i žena jednoj te istoj stvari. Muškarci su razumni, stoga seks i doživljavaju razumom. Žene su duhovne, zato i ne mogu razumom da ga definišu, odnosno ne umeju da pričaju o njemu. Uloga i zadatak muškarca i jeste da produhovi seks, a ženin da ga razume.

Opet smo se udaljili od početnog pitanja. Kakve veze imaju seks i poštovanje ličnosti?

Od teme smo se udaljili samo da bi smo je bolje sagledali, odnosno, da bi smo videli kako izgleda duhovna kategorija kada se svede na nivo svetovnog. Seks kao svetovna kategorija sveden je na ravan pogrdnog, ponižavajućeg.

Da, to je tačno, ali zašto je to tako?

Duhovno je iskaz Primarnog. Strah od iskonskog, koje je u osnovi Primarnog, ublažava se negiranjem, odnosno omalovažavanjem njegove snage. Ako te ne vidim ti ne postojiš, ali pošto ne mogu u potpunosti da te ne vidim, trudiću se da ti umanjim vrednost, tako da se više neću plašiti. Ako se još i pogrdno izražavam o tebi, povećaću sopstvenu vrednost i tako te se uopšte neću plašiti. Ovo bi bila uprošćena reakcija prosečne ljudske svesti.

Negiranjem vrednosti seksa, onoliko koliko je to bilo moguće, negiran je i omalovažen drugi učesnik, koji je u ovom činu neophodan. Poštovanje nečije ličnosti, samim tim direktno se sukobljava sa uvreženim stavovima o seksu, te je sukob seksa i poštovanja neminovna posledica.

Šta je zapravo poštovanje?

Poštovanje u izvesnom vidu predstavlja dopiranje do nečije Primarne ličnosti indirektnim putem, kroz komunikaciju i prisustvo, ali istovremeno predstavlja i barijeru za potpunu bliskost. Osoba koja se poštuje obično poseduje prilično uravnoteženu ličnu energiju, zrači izvesnim mirom i razumevanjem. U takvu osobu se može imati poverenja, zatražiti i dobiti pametan savet, ali takva osoba teško može da probudi spontani impuls privlačenja u osobi suprotnog pola.

Ponovo paradoks. Ako je poštovanje dopiranje do nečije Primarne ličnosti, a s druge strane Primarna ličnost budi primarne impulse spajanja... zbunjuje me ovo.

Malo si pogrešno shvatila neke stvari. Spajanje se dešava na Primarnom nivou, Primarne ličnosti učesnika su neophodne, da bi se dogodilo ono pravo ali da bi do impulsa privlačenja došlo potreban je trenutno visok energetski nivo celokupnog Bića. Depresivna osoba, sa očiglednim manjkom lične energije, neće ni u kome probuditi ništa, osim možda nekoga ko uživa u tome da teši druge. Da bi do privlačenja uopšte došlo, potrebna je latentna zainteresovanost za suprotni pol, čime je čitava lična energija suptilno “obojena”.

Osoba koja budi poštovanje u drugome, svoju ličnu energiju uglavnom koristi za uravnoteženje Primarne i Sekundarne ličnosti u sebi samom, tako da su razlike skoro neznatne. Manifestacija Sekundarne ličnosti kod ovakve osobe ispoljava se u poštovanju pravila ponašanja i njihovog prihvatanja, bez potrebe njihovog prisilnog kršenja, da bi se dokazalo bilo šta. Obično se takav stav zauzima u zrelim godinama, retko ćeš sresti zaista mladu osobu, bez obzira na nominalni broj godina, koja budi poštovanje svoje okoline.

Da li je moguće ostvariti kvalitetan ljubavni spoj sa muškarcem prema kome osećam i poštovanje?

Naravno da je moguće, čak je i poželjno. Poštovanje budi poverenje. Poverenje je preduslov za ljubav i slobodno otvaranje, bez straha da ćeš biti odbijena ili loše shvaćena.

Ali poštovanje me sputava da se seksualno opustim.

U pitanju je obrazac tvog razuma i ništa drugo. Ako pored osećaja poštovanja, koje u sebi uvek sadrži i ljubav, dozvoliš i osećaju ljubavi da se pojavi u čistom vidu, dejstvo Centrifugalne sile (čija je manifestacija ljubav) učiniće svoje i doći će do spajanja. Naravno, pre toga treba da osetiš i prepoznaš barijeru koju je stvorio tvoj razum iz svih prethodno nabrojanih razloga, a koji bi se sastojali u sledećem: seks je ponižavanje partnera.

To spontano prepuštanje podseća me na plimu. Ja bih radije “nepogodu” strasti.

Na kraju možeš doći do istog, samo krećeš sa suprotne strane. Kada se oluja strasti smiri opet ćeš doći do poštovanja, naravno ukoliko razbuktala strast nije bila tvoj trenutni hir, jer je akumulirana lična energija dovela do eksplozije nagona. Tada će kao odbrana razuma proraditi civilizacijski stav da je seks omalovažavanje, ili ćeš shvatiti da si se opredelila za pogrešnog muškarca, jer bila si vodjena slepim nagonom.

Erotika ili pornografija?

Obučena sam u crni, čipkasti korset i čarape sa halterom. Čekam ga da se pojavi, sa namerom da ovakvom pojavom probudim još jaču želju u njemu. Medjutim, na moje iznenadjenje i delimično ogorčenje, on uopšte nije reagovao na moj izgled! Čini mi se da sam mogla da obučem bilo šta, njegova reakcija bila bi ista. Na moj otvoreni komentar o tome, odgovor je bio da ga ne uzbudjuje moja "turbo folk provokacija".

Koliko ja znam, crno rublje se smatra izazovnim i poželjnim. U čemu je stvar?

Crno rublje daje kontrast belini kože ističući je, kao što i koža zauzvrat ističe konture rublja. Medjutim, isti efekat, što se kontrasta boja tiče, može da postigne bilo koja druga tamnija boja, zelena ili braon, na primer. Upliv crnog rublja, kao simbola erotike, donela je porno industrija, gde je naglasak stavljen na sve detalje koji imaju veze sa seksom.

Njegova reakcija je potpuno na mestu. Oblačenje bilo čega, što bi trebalo da bude atraktivno, predstavlja jasnu manifestaciju Sekundarne ličnosti, koja ima potrebu da se menja ulepšavanjem ili doterivanjem. Pozitivna strana atraktivnog rublja je u njegovoj simbolici, koja je višeznačna.

Prvo, žena koja nosi čipkasto rublje pokazuje da uživa u seksu i da je skoro svakog trenutka spremna za njega. Dalje, čipka je providna i samo delimično skriva telo, za razliku od svakodnevne garderobe. Svilenkasti materijali, od kojih je sačinjeno erotsko rublje, primljivi su za dodir, istovremeno simbolišući ženinu suštinu koja je meka, nežna, lepršava i prozračna. Ipak, žena svesna sopstvene suštine, ona koja je u samoj svojoj biti žena, zaista može da obuče bilo šta, ništa se značajno neće promeniti.

Šta je erotika, a šta pornografija?

Erotika je ono polje u svesti koje čini prelaz izmedju Sekundarnog i Primarnog plana, "ničija zemlja", i to isključivo na relaciji muškarac - žena. Meditacija je takodje obitavanje na "ničijoj zemlji", odnosno transformacija i adaptacija svesti sa Primarnog (svakodnevnog) na Sekundarni plan povišene svesti. Medjutim, u meditaciji nema erotike, jer čovek meditira sam. Ipak, meditanti mogu da uoče sličnost izmedju meditativnog stanja svesti i svesti blago opijene erotikom, jer razlika svakako postoji. 

Erotika predstavlja lagano budjenje Primarne ličnosti, otkrivanje Neizrecivog kroz snoliko doživljavanje realnosti. Erotiku donosi magnetni fluid razliven kroz polje koje obuhvata svest oba učesnika istovremeno. Ona je pogled i dodir, reč i poljubac i sve to istovremeno i posebno.

Koliko erotika ima veze sa zaljubljenošću?

Erotika predstavlja prvi impuls privlačenja, unutrašnje prepoznavanje. Sa zaljubljenošću ima veze utoliko što je u pitanju neverbalna komunikacija kroz medjusobnu razmenu energije. Ona može da bude preduslov strasti, odnosno zaljubljivanja, ali ne mora. Obzirom da je predeo "ničije zemlje" ona je ipak više vezana za polje razuma, koji u svakom trenutku može da je zauzda, odnosno vrati svest na uobičajenu frekvenciju. Neadekvatan muškarac, po proceni tvog razuma, koji te je privukao, a o kome smo već pisali, delovao je erotski provokativno na tebe. Da nije osetio granicu do koje se sme ići ili da ju je prekoračio bez dozvole, tvoj razum bi reagovao munjevitom brzinom i ti bi se potpuno i neopozivo povukla, a erotika bi se pretvorila u uvredu. Majstorstvo udvaranja upravo se ogleda u veštini balansiranja na nesigurnom terenu erotike.

Erotika, kao maglovito polje privlačnosti, ukoliko se vešto održava u ravnoteži, veoma brzo dovodi do budjenja želje i aktiviranja strasti, a to je već prag zaljubljenosti.

Striptiz je klasična erotska igra, igra postepenog i laganog budjenja strasti sa neizvesnim završetkom. Neizvesnost je simbol beskraja, odnosno Primarnog, koje je Apsolut. Otuda igra laganog svlačenja aktivira budjenje Primarnog i svojstvena je samo ženama, koje simbolično i predstavljaju otelotvorenje Primarnog. Muški striptiz je ipak samo pomodarstvo, a efekat se postiže jedino refleksijom na relaciji muškarac - žena.

Pornografija, s druge strane, predstavlja racionalizovanu erotiku, pokušaj razuma da oponašanjem Primarnog svesno izazove seksualnu želju u nekoj osobi.

Kako onda porno filmovi uspevaju da probude seksualnu želju u onome ko ih gleda?

U pitanju je aktiviranje šablona svesti direktnom asocijacijom. Kod odrasle osobe pokreti seksualne igre direktnom asocijacijom aktiviraju strast, kao refleksni odgovor na već jednom doživljeno iskustvo. Kako je iskustvo seksa odlika Primarnog plana, tako ono ne može biti asimilovano u potpunosti od strane razuma, kao bilo koje drugo iskustvo. Istovetan proces se dešava kada poželiš da pojedeš nešto kiselo. Sama pomisao ili pogled na kiseli zalogaj izazvaće pojačano lučenje pljuvačke. Tako i pogled na scenu seksa izaziva refleksnu reakciju želje za seksom.

Vodjenje ljubavi za vreme trajanja porno filma pomalo podseća na učestvovanje u grupnom seksu. Da li je grupni seks erotika ili pornografija?

Ako erotiku definišemo kao Primarno, tada je pornografija Sekundarno. Pitanje je na mestu, ali odgovor zavisi od nivoa postavljenog pitanja. U starom veku, kada su orgije i bahanalije izvodjene kao ritualni obredi, grupni seks je predstavljao erotiku, jer spontano se pratio osećaj budjenja Primarnog. U današnje vreme, egzibicija grupnog seksa ili dogovorene razmene partnera, već predstavlja pornografiju jer u pitanju je nasilno slamanje normi, koje je postavila civilizacija kroz Sekundarnu ličnost. Seksualni moral duboko je ukorenjen u svesti modernog čoveka, onemogućavajući spontano praćenje unutrašnjeg erotskog impulsa i njegovu realizaciju.

Poznajem čoveka koji je preokupiran porno časopisima. Čini mi se da više uživa u samozadovoljavanju uz provokativan tekst ili sliku, nego u samom odnosu sa ženom.

U pitanju je navika svesti direktno vezana za seks. Razum je, dugotrajnim ponavljanjem, stvorio refleks najlepšeg uživanja, stoga nije ni malo čudno što on tako reaguje. Isto se dešava sa ženama koje su naučile da orgazam doživljavaju masturbacijom. Njih ni jedan seksualni odnos ne može da zadovolji kao što to može onanija.

Koja je razlika izmedju provokativnog i vulgarnog?

Provokativno, u erotskom smislu je igra zavodjenja, svesno kontrolisana razumom, gde je povlačenje izvesno, ali je neizvestan dalji tok dogadjanja. Vulgarno je takodje igra zavodjenja, ali sa otvorenom i jasnom namerom, bez mogućnosti povlačenja. Vulgarno (Sekundarno) je pravi napad na Primarno i zato se druga strana obično povredjeno povlači. Da li će neki gest biti vulgaran ili provokativan, zavisi prvenstveno od trenutnog nivoa svesti učesnika. Ako su nivoi neuskladjeni, provokaciju jedne strane druga strana će doživeti kao vulgarnost.

U zadnje vreme preplavljeni smo slikama poluobnaženih žena koje reklamiraju proizvode, koji realno nemaju veze sa seksom, na šta otvoreno asocira njihova pojava.

Seksualna konotacija često je veoma vešto prikrivena. Recimo, lepe devojke su obavezan deo reklame za automobil. Dobri, automobili su skupi, mogu ih imati samo imućni muškarci, koji samim tim mogu da zadovolje ženinu potrebu za materijalnim. U suštini, u pitanju je suptilna manipulacija razuma potrošača koji gleda reklamu. Lepe žene simbol su seksa. Žena je simbol uživanja. Proizvod koji reklamira žena je simbol uživanja.

Ipak su preterali.

Oponašanje Primarnog, od strane Sekundarne ličnosti, uvek ga izvitoperi i rezultat je jadan. Medjutim, malo ko zapaža efekte racionalizacije Primarnog, jer malo ko i razume njegovo postojanje.

Platonska ljubav

Skrhana sam i slomljena njegovim rečima, njegovim stavovima, načinom na koji živim. U meni je zamrlo sve, osim nade da ipak postoji pravi, da sam sa ovim muškarcem duboko pogrešila. Spoznajem da je ta nada istovremeno početak i kraj ciklusa. Kao Ouroboros, zmija koja guta sopstveni rep.

Ostajem tu gde jesam, gde bih inače krenula? Pristajem na nepreglednu monotoniju navike zajedničkog življenja, kad gle! Nada mi pokaza nevino plave oči jednog muškarca i osmeh pun razumevanja. Ali, ne ovoga puta neću krenuti putem strasti, na kraju uvek završimo u Djavoljem loncu. Ovog muškarca ću voleti čisto, platonski.

Može li se na ovaj način doći do Androgine svesti, bez telesnog spajanja i zajedničkog življenja?

Svi putevi vode u Rim, sve religije govore o istom – samo različitim jezicima – sve ljubavi izmedju muškarca i žene su drugačije i sve vode ka stvaranju Androgina.

Platonska ljubav, u značenju ljubavi bez telesnog dodira, predstavlja onu krajnju varijantu dosezanja cilja, kada su drugi načini nedostupni. Taj put je veoma blag, ali i veoma, veoma dug. U slučaju da imate dovoljno strpljenja za dovoljan broj godina koji je pred vama, čin vašeg vodjenja ljubavi, koji bi došao na samom kraju bio bi istovremeno i jedini, jer eksplozija nagomilanih emocija u orgazmičkom prasku spojila bi vaše svesti u apsolutno jedinstvo. Time bi ste preskočili mnoge stepene telesnog predavanja i upijanja jedno u drugo, ali istovremeno bi ste preskočili i konflikte koji dovode do rascepa i privremenog odvajanja jedno od drugog.

Da li se Platonska ljubav razlikuje od uobičajene ljubavi izmedju muškarca i žene?

Ako ljubav uporedimo sa rekom koja teče ka svom ušću, Platonska ljubav je reka kojoj je branom premešten tok, pa ona teče nekim novim putem. Branu si ti sama postavila, odbijanjem bilo kakvog telesnog kontakta, a njemu si ostavila mogućnost da se ili prilagodi tvom toku ili ode svojim pravcem. Njemu je jako stalo do tebe i ponovo nada, ovoga puta u njegovoj svesti, navela ga je da započne novi ciklus ljubavi, sasvim nov i nedoživljen do sada. Ipak, nada mu suptilno šapuće na uvo da će reka vrludanjem pronaći staro korito i ponovo se vratiti u normalan tok.

Rekoh da si branu postavila ti sama, a postavila si je otporom prema seksu koji je postao gadjenje. Negiranjem seksa, kao neophodnog elementa ljubavne veze, ti si “odsekla” mogućnost prizemljenja ljubavi i ostavila je da lebdi u eteričnim sferama, gde misliš da zapravo pripada. Tu si potpuno u pravu, ljubav se nazi u eteričnim sferama, ali ona odatle dolazi, težeći da se prizemlji i materijalizuje, radjajući novu, transformisanu svest. Tek u dodiru sa zemljom, sa materijom, kada isprazni svoj električni naboj, ona može da se vine nazad, obogaćena novim sadržajem.

Platonska ljubav ima svojih prednosti nad standardnim ljubavnim odnosom. Onemogućena da se ispolji kroz razmenu energije dodirom, a razmena energije je osnovna manifestacija ljubavi, ona nužno bira sve moguće načine da bi se održala. Obzirom da se volite sa bezbedne udaljenosti (da sutra niko za vas ne bi mogao da kaže da ste bili ljubavnici, i time se poneli nemoralno) oboje nesvesno podržavate te suptilne načine za prenos i razmenu energije. Negovanje takvog odnosa, jednog trenutka vas je doslovce priključilo jedno na drugo i uspostavili ste telepatsku komunikaciju, kao i osećaj skoro fizičkog prisustva onog drugog, čak i kada niste fizički zajedno. Ovo je jedan bitan stepenik više ka stvaranju Androgine svesti. Ukoliko istrajete na tom dugom putu, uz konstantno očišćenje sopstvene svesti od naslaga Sekundarnog, vaša suptilna veza postajaće sve čvršće i sve jača, dok jednog trenutka ne ostvarite krajnji cilj, kada se reka uliva u Okean.

Rekla bih da ovakav odnos isključuje ljubomoru, jer on ni jednog trenutka nije pokazao nelagodnost zato što zvanično pripadamo nekom drugom, a ni ja nisam uznemirena saznanjem da on živi sa drugom ženom i leže u zajednički krevet sa njom.

Govoriću o tvom osećaju mada isto važi i za njega. Nisi ljubomorna, zato što je ovaj osećaj vrlo poseban, samim tim i vrlo značajan. Ti si nešto izuzetno u njegovoj svesti, kao i on u tvojoj i upravo taj osećaj daje ti sigurnost da nećeš biti ugrožena. To što on spava sa svojom ženom i možda ima seksualne odnose sa njom, tebe ne uznemirava, čak i ne razmišljaš o tome, jer znaš na kom nivou svesti se sve dogadja. Intenziviranjem vašeg odnosa pojačaće se i telepatska veza, istovremeno oplemenjujući vaše pojedinačne svesti i ljubomora može da se pojavi tek kada osetiš da je on osećaj obožavanja, do sada upućivan isključivo tebi, prebacio na drugu ženu. Doduše, ljubomoru ćeš osetiti samo u slučaju da te ljubav nije u potpunosti očistila od naslaga Sekundarne ličnosti i tada ćeš reći: “Gde ćeš, ti si moj!?” - iako na fizičkom planu nikada nije ni bio tvoj. Ako tvoja svest bude čista, shvatićeš da ni na jednom planu on ne može da bude tvoj, jer Androgin nije spajanje po sili zakona, već voljno prepuštanje sopstvene svesti u osmozu sa drugom svešću. Ukoliko si čiste svesti, a osetiš njegovo odvajanje od sebe, znaćeš da nije spreman za Kosmički ples i da je zato svoju svest usmerio ka drugoj ženi, koja je manji izazov. Ili se bar njemu tako čini. Tada ćeš to prihvatiti kao činjenicu i neće te boleti to što se dešava. Čak nećeš reći ni “šteta”, jer nije. Šteta je ubrati nedozrelo voće, sazrelo ono otpada samo.

Kako je moguće da nikada nismo bili u konfliktu, nikada nismo povredili jedno drugo, osim kada mu kažem: “ne dodiruj me” – onda kada osetim da je njegova želja za dodirom postala jaka. Tada on bude povredjen, ali kratko.

Povredjivanje uvek dolazi iz neispunjenih očekivanja. Vas dvoje uglavnom ne očekujete ništa jedno od drugog, osim što on ipak priželjkuje da vaš odnos predje u poznatu ravan, zato ga jedino to povredjuje sa tvoje strane. Vi ne stvarate perspektivu od vaše ljubavi, ona se dešava SADA i vi uživate u njoj dok traje. Povredjivanje partnera je takodje način da se dobije njegova energija, iskazana kroz bes, u trenucima emotivnog zanemarivanja. Vama to nije potrebno, jer svakog trenutka ste otvoreni jedno prema drugom. Uvrede su takodje nemoguće, jer samo Sekundarno može da se uvredi, a vaš kontakt se odvija mahom na Primarnoj ravni. Telepatija omogućuje savršeno razumevanje, bez obzira na značaj koji inače pridajete odredjenim rečima.

Jednom rečju savršena veza. A ako je tako, zašto se ljudi upuštaju u veze ili ljubav prožetu seksom, kao neophodnim elementom, kada je po ovome Platonska ljubav savršena ljubav?

Ljubav je čista manifestacija Centrifugalne sile, sile privlačenja, tako da je fizičko privlačenje i spajanje neminovnost. Dva magneta će se neminovno spojiti, ako se nadju na kritičnoj udaljenosti, nikakav razum ih neće sprečiti u tome. Isto važi za vas dvoje. Prvi susret u povoljnim okolnostima dovešće do fizičkog spajanja, bez obzira na svest o prednosti Platonske ljubavi. Medjutim, pošto si ti ta koja je postavila branu, takodje si ti ta koja vešto balansira situacije, ne dozvoljavajući da se dogodi kritičan momenat kada će spajanje biti neminovnost, jer ako se Sila pojavi u punom dejstvu tvoj razum neće moći da je spreči.

Branu si postavila iz svoje Sekundarne ličnosti, a gradivni materijal joj je otpor prema seksu uopšte s jedne strane, i potreba da se dokažeš da nisi kurva, kao što si bila optužena, s druge strane. Ovako izgleda da nisi neverna svom starom partneru, iako si zapravo neverna na Primarnom nivou a takvo neverstvo je veoma duboko. Doduše, na tako površnom nivou gde si sa starim partnerom, neverstvo kao takvo je nemoguće, jer nema se kome biti veran. Na Primarnom nivou neverstvo je opet nemoguće, jer tu postoji samo ljubav – sada prema jednom, sutra eventualno prema drugom. Neverstvo se može definisati kao rascep ljubavi na nižem nivou, na Primarnom nivou ono ne može da postoji.

Iz ovoga zaključujem da je Sekundarna ličnost proizvela Platonsku ljubav. Kako onda ona može biti odraz Primarnog?

Pogrešno postavljen koncept doveo te je do prividnog paradoksa. Nije Sekundarna ličnost proizvela Platnosku ljubav, jer to je po samoj prirodi stvari nemoguće. Sekundarna ličnost je postavila brane i ograde te je tako, skrenuvši prirodni tok, ljubav neminovno prešla na oblik netelesnog, duhovnog. Ljubav je uvek odraz Primarnog, a u ovu struju jake i čiste ljubavi uplovili ste zahvaljujući lomu koji si doživela, a slomila se tvoja Sekundarna ličnost, odnosno onaj deo nje koji je gajio i podržavao iluziju da si još uvek u velikoj ljubavi sa svojim zvaničnim muškarcem. Kroz taj slomljeni deo, kao kroz porušeni zid, ukazala se Primarna ličnost u punom sjaju, jer odbacila si masku i naučene poze, a to je privuklo i otvorilo tvog (duhovnog) ljubavnika da pristane na sve uslove (koje ipak postavljaš), jer oseća da iz tebe zrači Istina. Šteta je ipak što nisi u ovoj situaciji naišla na pročišćenu osobu, koja bi samim svojim prisustvom ubrzala tvoj proces očišćenja, jer tada bi konačno ostvarila dugo traženi ideal. S druge strane, ovo što ti se trenutno dešava predstavlja veoma vredno iskustvo Duha, čak i da ne istrajete u ovome dovoljno dugo da bi se krajnji i konačni cilj ostvario.

Kako da Ljubavniku oprostim uvrede?

On nije bio prvi muškarac u mom životu, to je bila činjenica sa kojom se suočio na samom početku. Dugo mu to nije smetalo, barem nikada nije govorio o tome. Medjutim, suptilno uporna radoznalost da sazna sa kim sam bila pre njega, došla nam je glave, oboma. Kajem se sada što sam mu išta ispričala, mada je ipak on bio inicijator. Sada smo u stanju užasne netrpeljivosti, jer nazvao me je pogrdnim imenima i to takvim da teško da mogu da predjem preko toga.

Duboko si povredjena, to je evidentno, želiš da odeš od njega, istovremeno želeći da ostaneš. Time si stvorila, tačnije pojačala, unutrašnji konflikt u sebi. Seksualnost je oduvek bila tvoj problem, mahom uzrokovan naučenim konvencijama. Svest deteta, dok si još bila dete, imala je seksualni nagon, ali prihvatala je te vizije bez otpora, kao sastavni deo mašte. A onda je okruženje (»za svaki slučaj«) stupilo na scenu vaspitavajući te da je to sramno. Tako je nastao prvobitan konflikt vezan za seksualnost. Uvreda koja ti je naneta našla je pogodno tlo upravo u rascepljenosti iz detinjstva. Svi su tada sa negodovanjem govorili o tvom budućem seksualnom životu, misleći prvenstveno na sebe, jer svako može da govori isključivo o svojim projekcijama, pripisujući ih pri tome drugome.

Dakle, reč je pala na plodno tlo. Obzirom da je izmedju ostalog reč »smrad« bila upotrebljena, pogrda je postala potvrda da je seks smrdljiv i da ako se baviš njime i sam postaješ smrdljiv. To jeste tačno, seks jeste smrdljiv i tela postanu lepljiva od raznih izlučevina, vazduh se napuni isparenjima, krevet se usmrdi. Sve je smrdljivo, ali i opojno, jer ako su ljubavnici u pravom raspoloženju upravo ti mirisi lagano vrše transformaciju svesti ka ekstazi.

Miris je najizrazitiji odraz lične note svakog pojedinca i on, pored boje glasa, čini bitan deo erotičnosti baš te osobe, a ne neke druge.

Ja ipak osećam otpor, mada dobro znam o čemu govoriš.

Otpor prema smradu je civilizacijska tekovina, na kojoj je laka hemijska industrija našla osnov za svoj napredak i razvoj. Kvalitetan parfem, koji neprirodno miriše, mislim ne podseća ni na jedan prirodni miris, predstavlja odraz kulture i statusa. Suštinski gledano, parfimisati se znači duhovnu degradaciju. Čovek pokušava da postane biljka. Biljke poseduju eterična ulja i mirise. Već sa napredovanjem svesti ka životinjama, kao razvijenijem obliku svesti, prijatni mirisi se gube. Biljke u transformaciji ka višoj svesti trule, a truljenje se odlikuje smradom. Životinje smrde, ni jedna ne miriše, čovek takodje. Jedino minerali imaju slab prirodan miris, uzrokovan uglavnom slojem bakterija, koje su viša forma svesti u odnosu na minerale. Ne mirisati, odnosno ne smrdeti, predstavlja želju za involucijom. Ne mirišu samo minerali.

I, kakve veze to ima sa seksom?

Miris je veoma bitan faktor, jer miris je varijacija ispoljene lične energije. Miris, mislim na prirodan miris kože tela, dovodi do prepoznavanja medju polovima i medju ljudima uopšte. Kod Čiste svesti nema potrebe za tim agensom, jer dve energije, dve Lične note se jednostavno prepoznaju i počinje uzajamno delovanje razmenom energije. Već kod zamagljene svesti, pod uticajem razuma, odnosno Sekundarne ličnosti, a svi ljudi postaju takvi, potreban je miris ili smrad, svejedno, da bi došlo do prepoznavanja. Upotreba parfema već je katastrofalno zamaglila situaciju, pa dvema osobama, pod uticajem razuma, samo razum ostaje kao sredstvo prepoznavanja.

Miris ipak ima nečeg iskonskog u sebi. Kada osetim dobar parfem na nekom muškarcu moj razum se rasplinjava u nekoj vrsti opijenosti, a taj osećaj je veoma blizu erotičnog.

Već rekoh da mirisi potiču od biljaka, a one mirisom privlače insekte, sa kojima vrše razmenu energije i oplodjavaju se. Opojan miris, udružen sa energijom suprotnog pola, utiče na tvoje nesvesno, gde je uskladišteno arhetipsko znanje o sveukupnosti, pa se tako budi sećanje (ili znanje) na relaciji pčela i cvet. Obzirom da pčela i cvet realizuju oplodnju, sasvim je logičan sled osećaja – asocijacija koji u tebi bude doživljaj erotičnog.

Priznajući otvaranje svoje erotičnosti malo po malo, već pomišljam da je on bio u pravu.

Oboje ste reagovali iz plana Sekundarne ličnosti, on svojim stavom da su tvoja seksualna iskustva doživljena pre njega, pogrešna, a ti smrtno se uvredivši na te izjave. Ti se prekrišila moralne norme, koje svi krše »od kada je svijeta i vijeka«, a Sekundarna ličnost, koja ih je i postavila, sada ih i osudjuje.

Rascep koji je napravljen na relaciji Primarno – Sekundarno, predstavlja neminovnu posledicu kršenja moralnih normi. Obzirom da je Primarno jedina realnost koju je nemoguće iskriviti lažnim vidjenjem, jer laž pripada Sekundarnom, tvoj partner već po prirodi stvari ne može biti u pravu da si ti loša kao čovek, niti treba da se složiš sa njim. Svaka žena je rascepljena u tom smislu, svaki muškarac. Rascepljeni su izmedju onog iskonskog, koga nazvaše životinjskim, i civilizacijski uslovljenog, koga proglasiše kulturnim. Ni ti nisi bila toga poštedjena, a i kako bi bila, nisi živela u izolaciji.

Kako da razrešim ovaj konflikt, iskazan kroz unutrašnji rascep, koji je doduše na kolektivnom nivou, ali ja ga osećam, kao i sključivo svoj problem! Osećam se kao pred zidom.

Samoposmatranjem i analizom, odvajanjem čistog od nečistog, Primarnog od Sekundarnog. Očišćenje je alhemijski proces, peć za topljenje zlata si ti sama. pod uticajem visoke temperature jakih emocija. Kad god situacija dostigne kritičnu tačku usijanja, kao sada, Primarno se bori za opstanak i pravo na ispoljenje, putem topljenja nečistoća Sekundarnog.

Problem nije od juče, jedino je njegovo aktiviranje i intenziviranje od skoro. Uvreda koja ti je naneta je višestruka, jer nisu je izazvale samo pogrdne reči već i njegova izjava, namera da te upozna sa svojom bivšom devojkom o kojoj je uvek govorio na nivou svetinje. Sada reaguješ otporom prema seksu osećajući da ćeš time biti još više uprljana, mada je on sada formalno dozvoljen. Deo tebe je odlučio da se poistoveti sa sveticom i sada odbija bilo kakav fizički kontakt. Zar ne shvataš da prihvataš njegovu igru, njegova pravila? On bi te hteo kao kurvu za sebe, a sveticu za javnost. Takvim stavom on samo, aktuelizuje postojeći rascep u ličnosti žene, ne shvatajući da time direktno ugrožava sebe samog. S druge strane ni jedan muškarac neće sebe staviti u istovetan rascep, jer ipak zna, negde duboko u sebi, kako to izgleda. Ipak, muškarci se hvataju u sopstvenu zamku koju su postavili ženama, proglašavajući jedne sveticama, a druge kurvama, jer ni sa jednom od njih ne mogu biti potpuno zadovoljni.

Problem je ipak u tebi, u tome što ti je stalo do njegovog mišljenja i samim tim pridaješ značaj njegovim rečima. Stalo ti je do njegovog mišljenja, jer želiš njegovu energiju čiji ti kvalitet veoma odgovara. Ako on ima loše mišljenje o tebi, uskratiće ti svoju pažnju, svoju ljubav, pa čak i svoje prisustvo, što znači uskratiće ti svoju energiju. Zato ti je veoma bitno da on ima savršeno mišljenje o tebi, što suštinski pokazuje želju da energetski kanali, kojima se odvija komunikacija, budu savršeno čisti.

Za sada ignorišemo jedno drugo, a meni to veoma teško pada. Više bih volela otvorenu svadju.

Ignorisanje je »školski primer« uskraćivanja lične energije i zato izaziva tako neprijatan osećaj. Ti njega samo prividno ignorišeš, jer da nije tako ne bi ni primećivala njegove reakcije. Otvorena svadja je snažno upućivanje lične energije prema protivniku i to sa izuzetnom koncentracijom, jer u svadji misliš samo o njemu, kroz traženje načina da ga što više povrediš. Tako intenzivno razmišljanje o nekome dešava se samo zaljubljenima, zato bi ti svadja odgovarala. Ignorisanjem onog drugog, pokušava se ignorisanje samog problema, a svadja je ipak neki pokušaj da se problem razreši, najčešće tako što ćeš se truditi da ubediš protivnika da si ti u pravu.

Osnovni problem je u rascepljenosti koju je doneo dvojni moral. Znači problem je i tvoj i njegov. Obzirom da ste oboje doživeli šok, kroz veoma jak bes i osećaj povredjenosti, energetski ste oboje veoma uzdrmani i vaša svest je pretrpela značajnu promenu. Ovo je idealna prilika, ma kako bila bolna i neprijatna, da se konačno i potpuno otvorite i predate jedno drugome. Ma koliko se trudili da ignorišete problem, on je sa matematičkom preciznošću neprekidno prisutan u vašoj svesti. Potrebno je samo još malo pojačati svesnost, fokusiranjem na problem, da bi ste shvatili da je on proizvod moralnih normi, odnosno Sekundarne ličnosti i da je kao takav periferan. Taj uvid doneće razrešenje i olakšanje, jer shvatićete da je problem zaista beznačajan, ako se vas dvoje još uvek volite.

Šok otvara svest i tako otvoreni imate mogućnost da zajedno predjete na novu ravan svesti ostvarivši i veću bliskost. Šok je bio pozitivan i neophodan, jer vas dvoje ipak niste bili sposobni da taj prelazak samostalno i svesno obavite. Na novoj ravni, koja je nov kvalitet odnosa, neće više biti energetske obmane »uzimala – davala« uz stalnu neizrečenu pretnju »vrati mi moje krpice«. Konačno ćete, povećanom svesnošću, morati da preuzmete odgovornost za svoju ljubav, tako što ćete uvažavati onog drugog. Svako nepoverenje prema partneru predstavlja blokiranje toka ljubavi. Strah od reakcije onog drugog je takodje prepreka. Sumnja u istinitost ili ispravnost reči ili postupaka predstavlja isto. Povlačenje u sebe, ljutnja, odbijanje da se sasluša druga strana... Nabrajajući šta sve sprečava energetsku komunikaciju potpuno ću opisati odnos dvoje ljudi na nižoj ravni svesti, a vas dvoje pod uticajem gravitacije Duha, koja ga čini prilično lenjim, lagano ste počeli da tonete na niže. Osvestite se i vratite jedno drugom.

Bojim se da je možda prekasno... Pomislih u trenutku da mu pročitam ovaj tekst, ali ponovo ći biti pogrešno shvaćena.

Čemu strah? Od čega strah? Od sebe? Zašto?

Možda si u pravu, ali više puta je ono što sam ja rekla bio argument koji je upotrebljen protiv mene.

Opet se stidiš sebe i bojiš sopstvenih stavova istovremeno. Samo ako sumnjaš u istinitost Sopstva možeš biti poljuljana i povredjena. Ne plaši se tudjih reči, već ih iskoristi, analiziraj zašto su te povredile. Odvoj žito od kukolja, aktuelna dogadjanja od prošlosti. Odvoj svoje želje, kakav bi on trebao da bude, od toga kakav on zaista jeste.

Shvatite da ste različiti, uočite različitost kod onog drugog i ne pokušavajte da promenite bilo šta. Samo apsolutno prihvatanje je rešenje koje je sveobuhvatno. Ili po Novom Zavetu: »Ne sudite da vam se ne sudi.«

Preljuba

Čitav svet se srušio u paramparčad, kao razbijena kristalna posuda. On me je prevario! Nisam verovala svojim ušima dok mi je, ne pitan, priznavao svoje neverstvo, da bi olakšao sopstvenu savest. Očekivala sam da će do preljube doći, ali smatrala sam da će se to dogoditi tek posle nekoliko godina zajedničkog življenja. Ovo je došlo kao grom iz vedra neba.

Ako već kažem da sam očekivala da će se desiti “kasnije”, da li ja to smatram da je preljuba neminovna?

I jeste i nije. Preciznog odgovora nema. Androgin u svojoj potpunosti ne poznaje pojam ljubomore, ni neverstva. Obični smrtnici neprekidno su u tome, u mislima ili na delu svejedno.

Toliko sam šokirana da ne mogu otvoreno da govorim o tome, iako želim, jer reči će mi pomoći da se ispraznim i istovremeno razumem ovo što se desilo.

Reči, kao materijalizovana energija, zaista mogu da isprazne višak energije koji se oseća kao jak emotivni pritisak, tako da razgovor o bolu donosi olakšanje. Krenimo ipak od početka, ponovo analizirajući proces spajanja, da bi smo, posmatrano sa druge strane, sagledali proces odvajanja, kao i uzroke koji su doveli do njega.

Čovek se od samog rodjenja oseća nepotpuno, tražeći, apsolutnu ljubav apsolutno bliske osobe, da bi se osetio celovitim. Novorodjenče to traži i dobija od majke. Odrastanjem ta veza suptilno slabi, ali nikada se ne može prekinuti u potpunosti, bez obzira na odnos koji se stvori tokom života. Tokom prenatalnog perioda dete i majka zaista poseduju jednu zajedničku svest, koja se rodjenjem transformiše u dve nove svesti – nediferenciranu svest deteta i transformisanu svest majke. Na arhetipskom planu ovo predstavlja odvajanje od Kosmičke svesti i razvoj novorodjene svesti kod oboje, u novu, individualnu i novim iskustvima obogaćenu svest. 

To prvobitno saznanje o postojanju zajedničke svesti, čini bitan preduslov za kasniju neprekidnu težnju za ujedinjenjem sa drugom svešću, radi stvaranja nove svesti i istovremenog obogaćivanja sopstvene. U psihologiji je poznato da se loš odnos sa majkom nesvesno projektuje na partnera, stvarajući konflikt na samom početku veze. Medjutim, odnos deteta prema majci i njegova izneverena očekivanja u vezi njenog stava prema njemu, predstavlja odraz nediferencirane svesti, a situacije predstavljaju gradivni materijal iskustava kojima se svest deteta obogaćuje, do individuacije kao konačnog odvajanja od kolektivne svesti. Individuacija predstavlja osvešćenje pojedinca, njegova sopstvena unutrašnja spoznaja sopstvenosti i tek kao takav čovek može da spozna onaj deo sopstvenosti koji traži dopunu u biću suprotnog pola. Ta potreba oličena je u neprekidnoj potrazi za drugom osobom sa kojom će se stvoriti nova, zajednička, Androgina svest.

Početni impuls privlačenja i spajanja muškarca i žene dešava se prvobitno na Primarnom planu sa, aspekta razuma taj prvi impuls je najčešće neobjašnjiv. Dovoljan je pogled ili boja glasa da trenutno signalizira izdvajanje date osobe iz mase ostalih koji su prisutni u tvom okruženju. Glas je, kao i otisak prsta, manifestovani odraz Lične note, stoga je neponovljiv i jedinstven samo za tu osobu. Oči su veoma jak izvor lične energije, njima se energija istovremeno i prima i emituje, tako da susret dva pogleda predstavlja susret dve svesti. Ukoliko se oseti izvesna istovetnost u energetskim nivoima, telo reaguje drhtajem signalizirajući visok energetski napon i dajući jasan signal prepoznavanja. Tako je primarni kontakt uspostavljen.

U neometanom toku, neometenom od strane Sekudarne ličnosti, kao i uticaja neposrednog okruženja koje direktno utiče na stavove i ponašanja same Sekundarne ličnosti, bliskost se uspostavlja veoma brzo i lako, seks je opušten i spontan, a telepatska veza donprinosi učvršćenju zajedničke svesti, do koje se dolazi svim ovim putevima. Ovo je čista, pojednostavljena teorija.

U praksi su stvari malo drugačije. Primarni impuls prepoznavanja svakako se dešava veoma često, jer u slučaju impulsa koji dodje iz Primarnog, Sekundarno je nemoćno u prvom trenutku. Medjutim, mnogo su češći slučajevi oponašanja Primarnog, gde se partner traži radi zadovoljenja statusa ozbiljne osobe ili radi čiste zabave. Od partnera se očekuje da zadovolji društvene norme, koje su mimikrijom postale i lične norme, kao i da služi kao zabava u dokolici, odnosno da pruži uživanje. Otuda reč »zabavljanje« kao jedan od sinonima za ljubavnu vezu.

U tvom slučaju impuls Primarnog bio je veoma jak, stvarajući od vaše ljubavi jaku vezu od samog početka. Sve dok stvar nije prešla u javnost, dok ste vreme provodili bez drugih ljudi, sve je funkcionisalo prilično dobro. Sitni konflikti koji su se javljali i ukazivali na povremeno ispoljenje Sekundarne ličnosti, brzo su bivali prevazidjeni, jer neometan protok lične energije donosio je osećaj neizmerne ljubavi. Ulaskom u javni život, a on je bio neminovan, na scenu je stupila Sekundarna ličnost ne samo u odnosima sa javnošću već i u odnosu jedno prema drugome. Primarni kontakt i dalje postoji, ali usled »retke upotrebe« biva potisnut u stranu. Izliv nežnosti recimo, u trenutku kada se oseti, predstavlja odraz Primarnog, a Sekundarno ga smatra za neprimereno ponašanje. Ženama je, obzirom da su suštinski duhovne i samim tim »nerazumne«, donekle dozvoljeno da se prenemažu u javnosti, ali takvo ponašanje smatra se izveštačenim. Muškarcu to ni u kom slučaju nije dozvoljeno, a zabrana takvog ponašanja oličena je u opštoj osudi od strane okoline. Obzirom da okolnosti zajedničkog življenja neminovno podrazumevaju ne samo odnos sa drugim ljudima, već i potrebu za praktičnim stvarima, Sekundarna ličnost polako, ali sigurno zauzima čitav odnos, preuzimajući ljubav u svoj domen.

Primarni plan se aktivira vodjenjem ljubavi, a to se dešava najčešće noću. Zašto onda »retka upotreba« Primarnog plana?

Kada Sekundarna ličnost preovlada, od vodjenja ljubavi ostanu samo uobičajeni pokreti u tehničkom smislu. Medjutim, u pravu si kada kažeš da je noć vreme za Primarno. Tada dvoje ostaju sami, u krevetu su i fizički veoma blizu jedno drugome, tako da se energetska veza uspostavlja, a najčešće se na taj način i obnavlja. Seks je logična posledica primanja energije partnera mada, sveden na nivo Sekundarnog, predstavlja samo energetsko pražnjenje pojačanog visokog napona. U takvim okolnostima orgazam je osigurač koji sprečava da napon postane prejak, a nezadovoljna duša teši se mišlju da je korisnije noć provesti u spavanju, da bi se sutra nastavilo sa radom. 

Upravo ovo duboko i najčešće potisnuto nezadovoljnstvo, navodi jednog od partnera, a ponekad i oba, da utehu i zadovoljenje Duha potraže na drugoj strani. Reč »neverstvo« predstavlja samo frazu, čak i reč »preljuba« koja je primenljivija, ne može da zadovolji suštinu, jer ona je odavno izgubljena, tačnije zagubljena. Motiv koji preljubnika navodi na taj čin je potreba da ponovo dosegne Primarno kroz neku drugu, novu osobu za koju se nada da će mu doneti ono što očekuje.

Čitav ovaj proces nesvesno si prepoznala, jer vidjan je mnogo puta kod mnogih parova. Otuda tvoje očekivanje da će se preljuba dogoditi kad tad. Čak je takvo verovanje stvaralo preduslov u tvojoj svesti da ti jednog dana učiniš taj korak, medjutim on te je preduhitrio.

Otkuda onda ovaj bol koji me razara? Najradije bih ga napustila, ali osećam da bez njega ne mogu da živim. Stoga ostajem pored njega, iako strašno patim.

Pojavljivanje i dominacija Sekundarne ličnosti je logična pojava, ali ne dogadja se istovremeno, kao u slučaju Primarnog, niti se razvija istim tempom. On je u svoju Sekundarnu ličnost prešao nešto ranije od tebe, zato je i načinio prvi korak ka preljubi, koja je u njegovom slučaju bila čist odraz Sekundarnog, odnosno potreba za dokazivanjem sopstvene muževnosti. Obzirom da je Primarni plan još uvek prisutan u vašem odnosu, logično je što je osetio grižu savesti i potrebu da ispovedi greh, jer to je u ovom trenutku zaista bio greh.

Ispoljena svest uvek zahteva telo kao nosioca, mada to ne mora uvek da bude fizičko telo. Stoga Androgina svest podrazumeva Androgino biće, fluidno telo stvoreno energijom dvoje koji se vole. Ljubavlju i uzajamnim prožimanjem Androgino biće se gradi i učvršćuje, čime se povratnom vezom učvršćuje ljubav koju osećate jedno prema drugom. Bol koji osećaš posledica je cepanja energetskog (tkiva) tela, jer cepanje tkiva uvek donosi bol. Što je energetski fluid gušći, on je čvršći, materijalniji i njegovo otkidanje donosi bol, koji skoro da može da se meri sa bolom fizičke prirode. Njegovo priznavanje preljube omogućilo ti je da verifikuješ sopstvene osećaje, koje si do sada doživljavala kao sumnje da nešto nije u redu. Ljubomora može da bude fikcija, ali najčešće je osećaj odvajanja partnera prvo doživljen kao sumnja da je proces odvajanja započeo, a zatim dolazi ljubomora kao pokušaj da se taj proces spreči i istovremeno zaustavi.

Osećam da je polovina moje ljubavi prema njemu nepovratno otišla. I dalje ga volim, ali on više nije centar mog sveta.

Šok koji si doživela preveo te je na novu ravan svesti, šok uvek tako deluje, medjutim mogla si da ga iskoristiš kao odskočnu dasku i vineš se u više sfere, čime bi tvoje energetske vibracije postale drugačije. Ovako, povlačenjem u sopstvene okvire ti se samo učvrstila okvir Sekundarne ličnosti pa, umesto da živite zajedno, živećete jedno pored drugog.

Šta se u ovom slučaju dešava sa Androginom?

On bledi i nestaje, kao posuda sa vodom u koju se ne doliva nova tečnost i jednog dana ona postane prazna. Od Androgina može da ostane samo ljuštura, kao vidljiv dokaz da je tu nekada bilo sadržine. Ljušturu sačinjavaju poljupci pri susretu i razmena nežnih reči bez unutrašnjih emocija koje bi trebalo da ih prate, postupci koji su postali samo forma i znak da par trenutno nije u svadji, mada oboje vrlo dobro znaju (i vrlo dobro ne žele sebi da priznaju) da je sve samo farsa. Kod parova koji su potpuno razbili Androgina, javlja se konstantna netrpeljivost koja je vidljiva u svakom trenutku.

Sputana sam u svemu

On je potpuno nesposoban za praktične stvari svakodnevnog življenja. Sve ono što bi kao muškarac trebalo da obavi on ili zabrlja ili odloži (dok ja to ne uradim). Već se pitam zašto sam uopšte sa njim.

Sa njim si jer je on u suštini jedno divno stvorenje i ti to znaš. Doduše, svako ljudsko biće je divno stvorenje, ako ga sagledaš i pridješ mu sa prave strane. To što je nepraktičan za svakodnevnu upotrebu pokazuje da je ono dečje u njemu još uvek živo i blistavo, stoga on (nesvesno) teži da izbegne dosadne svakodnevne dužnosti. Za njega je život samo igra, a ono što te privlači njemu (iako se često nerviraš) je upravo tvoja potreba za igrom. On podseća na velikog plišanog medveda koga je pravo uživanje zagrliti, spavati na njemu ili se jednostavno igrati sa njim. Kada poželiš ili osetiš potrebu da budeš ozbiljna, tada plišanog mecu ostavi na stranu i pozabavi se praktičnim životom.

Po tebi je rešenje prilično jednostavno. Medjutim, on se u toj igri često pretvara u gospodara. Meni zabranjuje da odradim njegov deo posla, a on to sam ne čini, što mene izludjuje.

Njegov primarni stav je: život je igra. Medjutim, Primarno je zatrpano naslagama Sekundarne ličnosti, tako da on iz Sekundarne ličnosti postavlja zabranu jer civilizacija mu je, kao muškarcu, dala dozvolu da se tako ponaša, mada mu je takodje nametnula i okvir odgovornosti koji on želi da izbegne. U pitanju je mešanje planova i to ne samo kod njega, a ono uvek donosi konflikte, bilo izmedju dve osobe, bilo u čoveku samom. On je dete koje se igra gospodara. Primarno se manifestuje u Sekundarnom kroz projekciju krivog ogledala. 

Ti očekuješ od igračke da bude odgovorna. Sekundarno pokušava da ukalupi Primarni plan.

Ovo je jedan od naših najčešćih konflikata

Pošto je tvoja Sekundarna ličnost prilagodjenija okruženju od njegove, rešenje je na neki način u tvojim rukama. Generalno gledano, mešanje planova uvek donosi konflikte. Postavljanje stvari na svoje mesto, kroz svest o tome gde pripadaju, dovodi do sredjivanja. Mudrost je u svesnosti. Stoga, nemoj previše ozbiljno shvatiti njegovu igru gospodarenja, jer tako se osećaš loše, već mu pristupi sa neočekivane strane, a to je opet igra, rečima: »Zašto ne dozvoliš da ja to uradim, kada ti to već ne voliš da radiš?« Naravno, ova rečenica nije čarobna formula koja uvek donosi željene efekte. Stvar je u igri, a igra je zanimljiva, zato što su potezi igrača uvek neočekivani. Kada sve teče unapred utvrdjenim pravilima, onda je to organizacija, a ne igra. Organizacija je ozbiljna, igra nije. Ukoliko se zbog njegove zabrane razbesniš ili padneš u depresiju, ti automatski postupaš po pravilima organizacije, jer sve prihvataš ozbiljno. Ako reaguješ neočekivano, tada postupaš po pravilima igre i stvar prestaje da bude ozbiljna, iritirajuća i počinje da bude zabavna.

Primarno je i statično, u smislu datosti gde sve jeste bez negacije, i dinamično u smislu neprekidno novog ispoljavanja. Sekundarno je uvek statično, čak i promena u okviru Sekundarnog predstavlja prelazak iz jedne statičnosti u drugu. Igra ima svoja pravila, da bi uopšte bila moguća, medjutim njena draž je upravo u neprekidno novim varijacijama starih mogućnosti, tako da igra predstavlja odraz Primarnog.

Stoga prihvati život, a samim tim i odnos izmedju vas dvoje, kao i gru sa mnogo unapred utvrdjenih pravila i istovremeno se igraj, reagujući sa prihvatanjem na svaku novu varijantu koja se pojavi.

II

Vreme opčinjenosti onim drugim nije potrajalo dugo. On iz nekog svog muškog prava (ne znam samo ko mu je dato to pravo) očekuje da se ja utopim u njega i mislim njegovom glavom. Sve što sam rekla nije bilo dobro rečeno, trebalo je da kažem... Sve što uradim nije dovoljno dobro, bolje je bilo da sam to prepustila njemu... 

Obična žena utapa se u ličnost svog muškarca veoma lako, rekla bih, prihvatajući sve civilizacijski nametnute dužnosti bez mnogo prigovora. I valjda su srećne u takvom životu kakav žive.

Osećam se sputanom pored njega, u ponašanju, u govoru. Čak uvidjam da i kada nisam sa njim, nesvesno vodim računa o tome da se uklopim u njegov model življenja, a kada shvatim šta radim, poželim da napravim neki skandal, čisto iz revolta. Ipak, znam da to nije rešenje, ali osećam da ni ovo nije rešenje.

Znam šta se od mene očekuje, već sam jednom pokušala da budem u toj ulozi i to me je ubilo. Ipak, zašto mi žene, ovoga puta pitam u ime celog ženskog roda, kada se zaljubimo gubimo identitet i postajemo poslušne ovčice koje slušaju svog ovna predvodnika?

U pitanju je asimilacija svesti na najdubljem nivou, koja se na spoljašnjem planu manifestuje kao potpuni gubitak identiteta. Ipak, nije to »privilegija« samo vas žena, u pitanju je snaga jačega, odnosno snaga Duha jednog od partnera, koji tada preuzima vodeću ulogu. Vidjala si brakove u kojima žena vodi glavnu reč, a muškarac joj se povinuje.

Ipak je češći slučaj da se žena povinuje muškarcu. Okruženje nameće prisilu takvog stava, pa čak i kada je žena duhovno jača i sposobnija od muškarca.

Ovo je doba razuma, a razum je nešto sa čim se muškarci radjaju, odnosno šta žene treba da razviju. Stoga je sasvim logično bilo da se žena prepusti vodjstvu pametnijeg. Takav stav bio je poželjan u zoru civilizacije i kao takav održao se hiljadama godina. Medjutim, vekovni model davno je okoštao, tako da će ovaj tvoj komentar kod većine izazvati čudjenje, zašto se buniš protiv nečega što je krajnje uobičajeno.

Na tvoju sreću (ili nesreću kako se uzme) rodjena si na razmedju vekova, u porodici gde su žene vrlo jakom genetskom linijom prenosile razum svojim kćerima, u vreme kada se stepen racionalnog u velikoj meri izjednačio izmedju muškaraca i žena. Ulazak u doba Vodolije sobom nosi i prelaz od racionalnog ka duhovnom, od partijarhalnog ponovo u matrijarhat, ali na suptilnijem nivou. Vladavina razuma ponovo će ustupiti mesto vladavini duha, ali ne kao gospodarenju već kao ravnopravnom stanju svesti. Razum će zadržati svoju poziciju kao neophodnost svakodnevnog življenja, ali će se duhovnost vrednovati mnogo više, a umetnici se neće proglašavati za čudake, jer pravi umetnici su čisti prenosnici Duha.

Sve je ovo lepo, ali liči mi na puko teoretisanje o budućoj praksi. Vratimo se u vreme sadašnje, pa makar bilo i razmedja.

Stvaranje nečeg novog, nedostajućeg, uvek zahteva dodatno ulaganje energije, odnosno »višak« iznad uobičajene potrebe. Ženama je svih ovih vekova bilo mnogo lakše da svoj višak energije materijalizuju na krajnje prirodan način – radjanjem dece. Osim toga formirani razum, i kod muškaraca i kod žena, pokazuje znake lenjosti, odbijajući da raspoloživu energiju troši na nepoznate stvari. Učenje podjednako ne vole ni dečaci, ni devojčice, jer spontano delovanje evolutivnog luka daje potrebu spontanog prepuštanja prirodi, koja je do sada vodila svest ka višim oblicima. Prepuštanje konvencijama i civilizacijskim stavovima takodje predstavlja predavanje vodjstva suptilnijem obliku prirode, jer uvek je lakše plivati niz vodenu struju, nego suprotstavljati joj se.

Znači, ženama je oduvek bilo lakše da prepuste vodjstvo muškarcima, koji su donošenjem odluka preuzimali i odgovornost za nastale posledice. Osvrni se oko sebi i videćeš da se ni danas nije skoro ništa promenilo u tom smislu.

Žene razvijenijeg razuma pronašle su suptilan način da sprovode sopstvenu volju, a da ipak izbegnu odgovornost, upotrebom razuma na veoma prefinjen način: lukavstvom. Muškarci osudjuju takav način razmišljanja, jer im je stran, dok su istovremeno nemoćni protiv njega, baš zato što ne poznaju takav način upotrebe razuma. Spletke i ogovaranja, provodadžisanje i skandale, proglasili su za »ženska posla«, ne trudeći se previše da udju u suštinu takvih igara svesti. Žene su tako neosetno preuzele vladavinu, ostavljajući muškarcima samo iluziju da oni nešto odlučuju.

Ali ja ne želim da se bavim spletkarenjem da bih ostvarila svoj cilj. Ja znam šta hoću i to otvoreno govorim, stoga nailazim na otpor.

Opet se buniš protiv normi i vekovnih igara. Zagazila si na teren muškaraca zahtevajući da te tretiraju kao ličnost, a ne kao lutkicu.

Sad uvidjam da ipak nepripremljena ulazim na teren. Htela bih da me tretiraju kao sebi ravnom, a ipak se povinujem zadatim normama.

Samu sebe si sputala poštujući civilizacijske norme i buneći se protiv njih istovremeno. Načinila si skoro stabilan momenat Sila u svojoj svesti, a ipak svaka po malo vuče na svoju stranu čineći te razapetom izmedju sopstvenih stavova. Ipak, nisi usamljena, postoji ogroman broj žena u svetu koje žele da budu tretirane kao ličnost na prvom mestu, a da pri tome ne izgube ništa od svoje ženstvenosti.

Kao poslovni saradnik ili prijatelj nemam takvih problema, muškarci me u tom kontekstu poštuju. Ali, kako ostvariti isti odnos sa muškarcem koga volim?

Preuzmi odgovornost za svoje postupke. Ako govoriš nešto što se njemu ne dopada, budi odlučna u tome da je to tvoje mišljenje i da imaš prava da ga javno izneseš. Ukoliko on smatra da takvo mišljenje nije na mestu, moraš argumentovano da opravdaš svoje stavove. Zapamti, osvajaš teren razuma i moraš da se prikažeš u svetlu razuma. Ukoliko zbog nemoći počneš da plačeš ili odustaješ od rasprave, to je siguran znak da nisi dovoljno aktuelizovala sopstveni razum i da moraš još da »poradiš« na tome. Plakanje u takvoj situaciji, a tome si sklona, ili povlačenje u sebe ćutanjem, su tipične ženske reakcije. Suzama ćeš jedino potrošiti višak raspoložive energije, umesto da ga iskoristiš za nadgradnju razuma, a ćutanjem samo prekidaš energetsku razmenu kroz reč.

Priznajem da mi je ponekad mnogo lakše da kažem: »Da, dragi«, nego da se raspravljam.

Prepuštaš se lenjosti sopstvenog razuma, oslanjajući se na intuiciju kao moguće buduće rešenje. »Da, dragi« često znači »Da dragi, ali ja te uopšte ne slušam. Radije se oslanjam na intuiciju kao odraz sopstvene suštine, koja će mi ukazati na poželjno ponašanje«. Racionalnost i duhovnost jesu dve strane iste medalje i suštinski se dopunjuju i koriste u isto vreme, ali neophodno je pre toga jasno odvojiti šta je duhovno, a šta racionalno. Mešanje planova, bez svesti o tome, uvek dovodi do konfuzije.

Koja je uloga Sekundarne ličnosti u svemu ovome?

Konflikti, bilo koje vrste, uvek spadaju isključivo u domen Sekundarne ličnosti. Način razmišljanja i životni stavovi uvek su odraz sekundarnog ispoljenja. Razum je graditelj stavova, odnosno ponašanja i samim tim čini i okosnicu. Svi konflikti nastaju zbog razlike u mišljenjima, a onaj koji je uporniji pokazuje da je jači u odbrani sopstvenog stava i samim tim je pametniji, odnosno razumniji.

Možda je utopija, ali smatram da u pravom odnosu ne treba da bude konflikata.

Konflikata nema kada se dvoje razumeju, odnosno kada poznaju način funkcionisanja Sekundarne ličnosti onog drugog. Da bi prepoznala kako tvoj partner funkcioniše, pre toga moraš da spoznaš način sopstvenog funkcionisanja, a za to je potrebna istrajnost i svesnost. Intuicija u velikoj meri može pomoći da osetiš stepen sličnosti pri prvim kontaktima, ali za dalji razvoj kvalitetne veze neophodno je da prvenstveno poznaješ sebe, kao i da nemaš dvostruke stavove: jedan za sebe, a drugi za ostatak sveta.

U slučaju različitog mišljenja o istoj stvari, ukoliko ne možete da usaglasite stavove, neka svako ostane pri svome, ali nemojte oko toga praviti problem.

Šta ako je u pitanju konkretan problem, gde je istovetnost stavova neophodna? Recimo, mene guši zatvoren prostor za spavanje, a on se boji hladnog vazduha?

Rešenje je poluotvoren prozor, gde ćeš ti spavati bliže prozoru dok zajednički krevet treba da je na suprotnoj strani sobe.

Znači, rešenje je u kompromisu. Ja mislim da su i kompromisi suvišni u idealnoj vezi.

U idealnoj vezi da, ali seti se da ne postoje dve identične jedinke koje apsolutno o svemu misle isto. Kompromisi su neophodni, jedino što ih u idealnoj vezi ima veoma malo. Kompromis nije slepo prepuštanje tudjoj volji, ni prihvatanje srednjeg rešenja koje nije ni tvoja ni njegova volja. Kompromis je razumevanje potrebe onog drugog, koji je različit od tebe i nalaženje srednjeg rešenja koje će da zadovolji oboje.

Šta ako smo oboje tvrdoglavi u odbrani ispravnosti sopstvenog stava?

Znači da niste jedno za drugo, kao i da se ne volite ni malo. Ljubav je spajanje dve svesti u jednu. Kako možeš brinuti samo o sopstvenoj udobnosti, ako tvoja druga polovina pati? Ako ga zaista voliš, onda ga osećaš kao deo sebe i ako tvojoj polovini nije dobro, ni ti kao celina ne možeš se osećati dobro.

Svesnost i razumevanje, to je ključ za ostvarivanje harmonije u ljubavi.

Seks kao bračna dužnost!

Opet ćemo ući u nesuglasice. Za mene ljubav, znači pažnju razgovor, nežnost i poljubac. Za njega je ljubav seks, seks i samo seks. Već počinje da mi se gadi takav seks, koji je postao iznudjen.

Oboje ste u pravu i ti i on. Ljubav je medjusobna razmena energije, ona se razmenjuje i govorom i dodirom i poljupcem, ali najjače se razmenjuje putem seksa. Njegov rezon bi bio otprilike ovakav: »Zašto da pijem na kašičicu, kada mi je dostupan prepun bokal«. Medjutim, tvoja potreba za materijalnim, jer suštinski si duhovna, u pojavnom vidu ogleda se u blokiranju uticaja Primarnog u svakodnevnom življenju. Ti si blokirana iznutra, napeta na neki način, iz čisto praktičnih razloga: Primarno je neupotrebljivo za svakodnevne aktivnosti, stoga si primorana da obitavaš u Sekundarnom ispoljenju. Zato je tebi potrebno postepeno otvaranje, odnosno postepeni prijem njegove energije da bi spokojno aktivirala Primarni plan.

Zašto to i njemu nije potrebno?

Duhovnost je njegov karmički zadatak, kao zajednički zadatak svih muškaraca. On samo uz ogroman trud može da oseti uticaj viših sfera.

Ovo se kosi sa uobičajenim mišljenjem da muškarac lako doživljava strast.

Muškarac reaguje na strast, ali kao gromobran koji trenutno sprovede energiju do zemlje a onda inertno očekuje sledeći udar. Jedina razlika izmedju gromobrana i svesti muškarca je što se letnje oluje dešavaju relativno retko. Ono što treba da bude prioritetno jednom muškarcu, kada je njegova lična svest u pitanju, je da ostane što duže u tom, strašću izmenjenom stanju svesti, trudeći se da ga prepozna i razume, pre nego što ga okidač orgazma vrati nazad.

Muškarac najčešće reguje na vizuelne efekte ženskog tela: obnažena noga, duboki dekolte.

Što se reakcija muškarca tiče, muškarčeva svest je prijemčivija na vizuelne efekte, ali samo zato što su to konvencije dozvolile. Neprihvatljivo je kada jedna žena prokomentariše nešto u seksualnoj konotaciji na račun nekog muškarca. Suštinski žena reaguje isto, jer radi se o primanju vibracija, u vidu signala, od strane odredjenog muškarca. No, žena je najčešće u Sekundarnoj ličnosti, tako da je potreban veoma jak impuls, da bi se doprlo do Primarnog.

Meni se čini da on seks želi više da bi razbio osećaj dosade, nego što je zaista osetio primarni impuls.

Kada je bračni seks u pitanju ili seks kod partnera koji su jako dugo zajedno, zaista je u pitanju navika i pokušaj razbijanja monotonije. Medjutim, najčešće se taj prethodni osećaj dosade prenese i na sam čin seksualnog spajanja. Muškarac može veoma lako da se uzbudi, u smislu doživljavanja erekcije, jer prisustvo poznate energije sopstvene žene lako aktivira njegove energetske centre, odnosno energetske kanale. Orgazam, koji je jedini cilj u ovom slučaju, njegova svest doživljava kao nasladu isto onako kako dete doživljava slatkiše. Svrha gromobrana je ispunjena i njemu je lako da svoju svest preusmeri ka drugim oblastima, gde se nalaze nove »šarene laže« koje će ga trenutno zadovoljiti. Ono što tebi zaista smeta je osećaj da si iskorišćena, upotrebljena kao »ulaznica u Diznilend«. Konflikt je u različitim htenjima. Za tebe je orgazam početak, a za njega kraj doživljaja.

Nervira me moja sopstvena spremnost da udovoljim njegovim prohtevima. Moje telo spontano reaguje, dok bi moja svest želela udvaranje i dugu predigru.

U pitanju je samo navika, u oba slučaja. Tvoja svest želi udvaranje i predigru, jer to je naučeni obrazac spontanog otvaranja, odnosno ulaženja u Primarnu ličnost. Tvoje telo reaguje uzbudjenjem, opet iz navike, ali koja dolazi iz sasvim druge sfere. U pitanju je prijemčivost za njegovu energiju koja ti je poznata, koju stoga lako primaš i koja spontano podiže tvoj lični nivo seksualne energije, odnosno tvoja lična energija kanališe se i ispoljava kroz seksualnu energiju. To unutrašnje (nesvesno) prepoznavanje jednostavno preskače predigru koja i služi u svrhu prožimanja dveju energija. Prepoznavanje daje osećaj poverenja, a poverenje (da će tvoja energija biti adekvatno primljena) i dovodi do mogućnosti opuštanja i otvaranja prema onom drugom. Ono što si zanemarila kada je »bračni seks« u pitanju, odnosno seks sa dobro poznatim muškarcem, je upravo taj osećaj poverenja, uz mogućnost da uradiš ili osetiš bilo šta u toku vodjenja ljubavi. Seks sa nepoznatim, odnosno malo poznatim muškarcem (a svaki nov spada u tu kategoriju), uvek sadrži i jak osećaj blokiranja, koji se nalazi u oblasti pleksusa. Bliskost, koja se uspostavlja tek nakon nekoliko susreta, zapravo predstavlja osećaj poverenja, odnosno mogućnost lakog i neometanog otvaranja prema partneru, a tek tada uživanje može da bude pravo. Namerno kažem uživanje, jer pravo spajanje može da počne tek kada se uspostavi potpuno poverenje kroz bliskost. Seks sa novim muškarcem može da bude zanimljiv zbog osećaja budjenja strasti, kada tvoja lična energija prosto kulja napolje u želji da se ispolji na nov način, mešajući se i prožimajući sa drugom energijom koja je nova i samim tim nepoznata.

Možda si u pravu, ali kada pomislim na seks sa njim, prva asocijacija je da treba da odgledam film kome znam i početak i sredinu i kraj. Ma koliko film bio lep, ipak je monotono gledati ga uvek iznova.

Monotonija jednoličnog seksa jeste dosadna, jer uspostavili ste obrazac najlepšeg vodjenja ljubavi i sada ne odustajete od njega, jer vam je jednom prilikom tako bilo najlepše. Medjutim, svako ponavljanje predstavlja stvaranje iskustva, koje se potom manifestuje kroz naviku, odnosno mehaničnost.

Pokušali smo da na razne načine razbijemo monotoniju: gledanjem porno filmova, grupnim seksom. Medjutim, u meni sa samo javio jak osećaj odbojnosti prema takvim egzibicijama, a kvalitet našeg seksa nije se promenio ni malo.

Za uobičajenu ljudsku svest seks predstavlja traženje zadovoljstva, koje se manifestuje kroz različitost doživljaja. Medjutim, sve ono što prosečna osoba osoba traži i može da doživi, nalazi se na horizontalnoj ravni, zadovoljavaju se samo Fizički i Astralni plan, odnosno zadovoljavaju se telo i eventualno emocije. Ono što vodi u dublje zadovoljstvo je uzdizanje svesti, odnosno kretanje po vertikali, a za to je potrebno učešće svih planova svesti, kao i spremnost da se nešto tako doživi. Početak je naravno konvencionalan. Fizički plan iskazan je kroz telo, odnosno kroz spoj tela. Otvaranje ka Primarnom dešava se kroz emocije i bliskost, odnosno poverenje u prijem tvoje ispoljene energije. Kada oboje udjete u izmenjeno stanje svesti, koje se manifestuje kao strast, ekstaza ili pomahnitalo vodjenje ljubavi (a u ovu fazu se veoma lako dolazi upravo sa dobro poznatim partnerom) tada se treba spontano prepustiti osećaju da vas vodi. Ovde je potreban mali mentalni trik koji se teško objašnjava, ali lako sprovodi. Uzeću primer sa plivanjem u dubokoj vodi, koji je veoma blizak asocijacijom, onome što želim da kažem. Plivanje zahteva neprekidne pokrete koji dovode do kretanja i održavanja na površini vode, inače će doći do tonjenja. Medjutim, prestanak plivanja, uz svest o tome da si još uvek u vodi, dovodi do plutanja na površini vode, nikako do potonuća. Znači, u osećaju pomahnitale strasti treba opustiti svest, uz svesnost o tome da si u ekstazi, nešto kao izdvojeno posmatranje sebe (seti se polaganja ispita i svesnosti da govoriš, koja te uvek zbuni). Ovo lagano izdvajanje svesti iz dogadjanja, uz svesnost o dogadjanju, automatski će te prebaciti u višu ravan i doživljavanje seksualne ekstaze biće mnogo dublje. Ukoliko se prepustiš isključivo osećaju strasti, orgazam koji vrlo brzo nastupa, dovodi do kulminirajućeg pražnjenja, ali i do povratka svesti u standardnu ravan i samim tim do prestanka vodjenja ljubavi.

Zašto se toliko razlikujemo on i ja?

U početku je izgledalo da smo identični. Razgovorom smo ustanovili da se oboje divimo lepoti, volimo da čitamo knjige, gledamo filmove i iznad svega volimo da se družimo. Svet je bio obojen u ružičasto i mi smo bili presrećni što smo sreli jedno drugo.

Kako je vreme prolazilo, pokazalo se da je za njega primarna lepota tela, za mene lepota duha. On voli filmove o mafiji, ja naučnu fantastiku. On voli modernu književnost, ja više pažnje poklanjam klasicima. On voli druženje, ali bez mene, ja pokušavam da ga uvedem u krug svojih prijatelja, ali bez uspeha.

Otkuda ona početna iluzija da smo istovetni? I dalje, kako prevazići ovolike razlike zbog kojih smo često u nepotrebnim konfliktima?

Ponavljanje je majka mudrosti, stoga krenimo iz početka, da bi iz starog ugla osvetlili novu temu.

Zaljubljenost je stanje visoke inspiracije, jer to stanje podrazumeva obostrano otvaranje, odnosno kontakt Primarnom ličnošću, kojoj ne treba posrednik za komunikaciju. Iskustva se primaju neposredno i duboko, a potpunim otvaranjem jedno prema drugom vrši se i spajanje vaših individualnih svesti. Zbog toga ste vas dvoje, u stanju duboke zaljubljenosti, neprekidno mislili jedno na drugo i osećali potrebu za stalnim prisustvom onog drugog. U tom stanju vi jeste razgovarali, govorili o sebi i o onome što volite, ali komunikacija rečima je bila samo okvir. Pravo pretapanje jedno u drugo dogadjalo se i kada niste govorili ništa. Komunikacija na Primarnom planu uverila vas je da ste identični, što je sasvim ispravan zaključak, jer svi ljudi, kada se nadju na planu primarne komunikacije, postaju identični, postaju čist Duh.

Razlike koje su se javile predstavljaju odraz vaših Sekundarnih ličnosti, odnosno pokazuju na koji način Sekundarna ličnost manifestuje odraz Primarnog u sebi. On kroz filmove o mafiji prepoznaje Silu kao kosmički princip. Ti kroz naučnu fantastiku prepoznaješ odraz beskraja, koji je Univerzum. On voli modernu književnost koja govori o sadašnjem trenutku negirajući vreme kao kategoriju svesti. Ti voliš klasike, jer posmatraš razvoj svesti kroz vreme i junake romana. Oboje osećate suštinu, ali niste je svesni na planu razuma već više pažnje pridajete konačnom obliku ispoljenog, kao da je ta razlika nešto primarno.

Ali, meni je dosadno da gledam filmove koje on voli. Njemu su takodje moje teme beznačajne.

Udaljavanje od Primarnog neminovno vodi u Sekundarno, a tada postaje veoma bitno ko je od vas dvoje u pravu. Ako želiš da vidiš neće ti smetati ništa. Recimo, ako hoćeš nešto da vidiš kroz zatvoren prozor, zavesa i staklo neće ti ni malo smetati. Ako ne želiš, primetićeš svaki detalj na zavesi, ali ne i šta se dogadja napolju. Isto je i sa temama koje te ne interesuju. Svaka tema nosi svoju poruku ako želiš da je čuješ. U suprotnom, svaka će tema biti dosadna, čak i kada se govori o onome što voliš, ukoliko ne želiš da slušaš.

Čega poučnog ima u sportskim takmičenjima, naročito u fudbalu?

Direktan odgovor na ovo pitanje neću ti dati, jer ono upravo pokazuje da ne želiš da vidiš ili čuješ ono što možeš. Osim toga ako zadovoljim lenjost tvog razuma i konkretno ti objasnim duhovnu korist od gledanja utakmica, postavićeš mi novo pitanje.

Mogu li se svakodnevni nesporazumi prevazići i kako?

Udaljavanjem od Primarnog, odnosno od Duha, istovremeno ste slabili svoju duhovnu vezu zatvarali se postepeno jedno prema drugom, a ovo o čemu govoriš je neminovna posledica takvog odnosa i početak kraja. Spontano se prepustivši dejstvu Sila, prvo vas je zanela Centrifugalna sila, koja vas je spojila, a zatim Centripetalna koja vas je otvorila. Zatim je ponovo počela da deluje Centrifugalna sila koja je »materijalizovala« vaš odnos. Sledeća na redu je ponovo Centripetalna sila koja će rezultirati vašim odvajanjem. Sada ste u situaciji da vas najviše materija vezuje, sve ono što ste stvorili zajedno.

A navika?

Da, navikli ste jedno na drugo, to je još jedna stvar zbog koje i dalje ostajete zajedno. Navika je ustaljeni obrazac razuma koji olakšava njegovo funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima, radi racionalnijeg utroška lične energije. Medjutim, pošto se razum upliće i tamo gde mu nije mesto, a to smo odavno shvatili, od ljubavi je takodje stvorio naviku. Obzirom da je razum prevashodno u službi Sekundarne ličnosti, kao i da su navike »kostur« Sekundarnog ispoljenja, logično je da ljubav nestaje, jer prešla je u domen Sekundarnog, dok u suštini pripada Primarnom.

To, znači da se više ne volimo.

Ne, znači to da se ne volite već, znači da niste svesni da se u stvari volite. Izgubili ste, tokom vremena, onaj fini osećaj ljubavi i potrebe za pripadanjem jedno drugom. Odvojeno spavanje, čak u odvojenim sobama, radi ličnog komfora, u velikoj meri doprinosi duhovnom odvajanju odnosno slabom energetskom napajanju koje se odvija tokom noći. Danju ste veoma malo zajedno, zbog poslovnih obaveza, a ono kontinuirano vreme koje bi ste proveli zajedničkim spavanjem, izgubili ste radi lične udobnosti prostranog kreveta. 

Konflikti o kojima govoriš sada su marginalna pojava koja je bila neminovna. Obzirom da malo vremena i pažnje poklanjate jedno drugom, samim tim je i energetski kontakt medju vama veoma slab. Konflikt je jedan od načina da se energija u jačem naponu usmeri ka onom drugom, a obzirom da je pod veoma visokim naponom teško se podnosi. Ne bi reči, koje upućujete jedno drugome, bile teške same po sebi, da ih ne prati visok emotivno-energetski napon koji stoji iza njih.

Jednom rečju osnovni problem u kome se nalazite je emotivno zanemarivanje.

Kako se »vratiti« jedno drugome kada su emocije, u početnom vidu nepovratno nestale?

Emocije nisu nestale, oslabio je njihov intenzitet i to drastično. Zato ti se čini da ih ne osećaš. Greška koju svi parovi čine je upravo u otpuštanju emotivnog naboja. Kao da se plašite da ćete intenzivnim ulaganjem emocija, koje treba da ulažete svaki dan i do kraja života prema jednoj osobi, potrošiti sopstveni bonus. Emocije nisu potrošna kategorija, one su manifestacija lične energije. Akumuliranje lične energije sasvim sigurno vodi u frustracije, u bilo kom vidu. Aktivno trošenje energije dovodi do novog priliva i osećanja vedrine i snage. Isto je i sa emocijama. Ako se akumuliraju neminovno dovode do nelagodnosti, koja se ispoljava ili kroz očaj ili kroz bes, kao dve vrlo jake emocije. Trošenje emocija dovodi do novog priliva i čovek se oseća osveženim. Uzmi ljubav prema detetu kao precizan primer. Detetu se uvek i stalno upućuje ljubav, bez straha da će se ikada potrošiti. Ta ljubav je uvek sveža, živa i nova, a ipak stara i poznata.