Sado mazohističke veze

Probudio me je rani jutarnji poziv i poznati glas:

- Jesi li ustala?

- Nisam, loše se osećam, noćas mi nije bilo dobro.

- Tek ćeš se loše osećati, zbog jučerašnjeg ponašanja.

Prekinuo je vezu.

Preplavio me je talas straha. Nekako sam uspela da se spremim za posao, dok je strah postepeno jenjavao. Koncentracija u toku dana bila je solidna, ali strah je stajao kao hobotnica na dnu pleksusa. Osećala sam pipke straha kako se šire po telu i skupljaju nazad, da bi ponovo krenuli svoj mimohod na drugu stranu.

Bojim ga se, a ipak sam sa njim. Kao da ne mogu bez njega.

Možeš ti bez njega, bez obzira na to što je on interesantna ličnost. Postoje i drugi muškarci koji su interesantni na neki drugi način i ti to veoma dobro znaš, ali ne želiš sebi da priznaš. Medjutim, ono što te zaista vezuje za njega je strah, ali ne strah od batina koje bi eventualno dobila ako pokušaš da odeš, već strah kao afrodizijak.

Osećanje potmulog straha, koje je asocijacijom direktno povezano sa ljubavnikom, veoma podeseća na stanje latentnog erotskog uzbudjenja, koje se javlja na početku strasti. U oba slučaja telo je prepuno energije, čije se fine vibracije osećaju po celom telu a izviru iz pleksusa. Razlika je samo u definisanju osećaja od strane razuma. U slučaju sećanja na prethodnu strastvenu noć, razum taj osećaj definiše kao: prijatno – ponoviti – zadržati. U slučaju sećanja na pretnju koja je opasnost, razum taj isti osećaj definiše kao: neprijatno – opasno – ukloniti. Problem je, ako se tako može reći, samo u nemogućnosti razuma da jasno diferencira osećaje koji stižu iz Primarne ličnosti, jer razum predstavlja spoljašnji okvir Sekundarne ličnosti, odnosno on je ona granica izmedju Primarnog i Sekundarnog.

U “Igri svesti” detaljno smo razradili strah kao temu, sa jedinstvenim zaključkom da u korenu svakog straha leži strah od smrti. Postoji veoma mali broj direktnih iskustava koja se primaju mimo razuma. To je iskustvo ljubavi, što smo već objasnili ali to je i smrt kao jedinstveno iskustvo, jer razum nema prethodno iskustvo kao parametar za poredjenje. Strast takodje predstavlja direktno iskustvo, medjutim taj osećaj moguće je doživeti više puta u životu, pa razum ima parametre za poredjenje i moguće je falsifikovanje osećaja sa (nesvesnom) namerom da se osećaj strasti ili potisne ili intenzivira.

U sva tri nabrojana slučaja iskustvo se direktno prima Primarnom ličnošću.

Dobro, ovo je manje – više jasno. Ali, nije mi jasno kakve veze ima strah sa afrodizijakom?

U osećaju strasti Sekundarna ličnost je potisnuta, Primarna ličnost se otvara i u svest se uliva nova količina energije koja napaja telo, omogućavajući i inicirajući njegovo kretanje. Kosmička energija tranformiše se u kinetičku energiju. Deo energije napaja svest omogućavajući njeno širenje, odnosno rasprostiranje. Posle dužeg boravka u stanju ekstaze, prošireno polje svesti počinje da prima više energije, nego što to čini telo, pa se dogadja podvojenost: istovremeno se javi osećaj nemoći, fizičke iscrpljenosti i osećaj mahnite želje da se ekstaza produži. U ovom osećaju najčešće pobedi telo svojom nemogućnošću da se dalje kreće.

U slučaju veoma jakog paničnog straha, takodje ne učestvuje Sekundarna ličnost. Razum je isuviše spor da bi dao odredjene komande kojima bi se opasnost izbegla. Telo tada instiktivno reaguje pokretom na beg. U svest se takodje uliva nova količina energije, aktivirajući čula kao organe Čiste svesti, koja pokreću telo na trčanje sa samo jednom mišlju: pobeći što dalje od opasnosti. Ukoliko bi se razum uključio u datu situaciju, on bi razmatrao sve moguće aspekte date opasnosti, procenjujući istovremeno to koliko je situacija zaista opasna i šta se još može uraditi osim trčanja. Za to je potrebno vreme, a u slučaju realne opasnosti gubljenje vremena, znači gubljenje života. Stoga Primarna ličnost direktno prima iskustvo straha.

Znači, zajednička crta i strahu i strasti je direktno otvaranje Primarne ličnosti, kroz koju se nove količine energije ulivaju u svest. Obzirom da u Primarnoj ličnosti razum ne učestvuje kao analitičar, logično je slivanje osećaja u identično iskustvo, pa tako u pozadini straha od ljubavnika leži i osećaj strasti prema njemu, odnosno potreba za spajanjem sa njim.

Strah je odlivanje energije, u strasti se isto tako lična energija šalje (odliva) prema ljubavniku, što je takodje zajednička karakteristika. Stoga ništa nije čudno što strah u ovom slučaju predstavlja afrodizijak, zbog koga si vezana za Njega.

Ovo mi donekle objašnjava zašto tolerišem i uvrede, koje me dovode do belog usijanja od besa.

Kroz bes se energija takodje odliva, jer šalje se u jakom snopu, ponovo ka ljubavniku. Obzirom da je ta energija jačine recimo laserskog zraka, teško ga možeš ostaviti ravnodušnim, odnosno zatvorenim prema tako jakom energetskom udaru. Kako i on oseti jak bes usmeren prema tebi, nastupi spajanje ličnih energija, koje rezultuje osećajem strasti. Uz takvo čišćenje energetskih kanala ekspolozija strasti je logična posledica.

Ukoliko bi on mogao da ostane ravnodušan prema tvom besu stvarajući blokadu, ti bi pobesnela još više, jer tvoja energija bi se odbila o barikadu njegove svesti i vratila nazad kao bumerang.

Tu taktiku ledenog ignorisanja češće primenjujem ja, moram da priznam. Znam da ga tako mučim i uživam, na neki perverzan način, u tome.

Svako primanje energije prija, a načini za njeno dobijanje su različiti. Kada ga ignorišeš, ili on tebe svejedno, oboje se osećate mučno, bez obzira na to ko je prvi započeo. Osećaj nelagodnosti dolazi zbog nedostatka energije partnera. U toj igri nerava uvek će neko popustiti, odnosno započeće sa emitovanjem svoje energije pokušavajući kontakt. Perverzno uživanje je na strani onog drugog, koji je ostao »čvrst«, jer ovo je nov način za dobijanje energije. Slabija strana će pokušati da na sve načine odobrovolji onog drugog, emitujući svoju energiju u raznim varijacijama. Ova igra Progonitelja i Žrtve može takodje da bude afrodizijak, jer zasićenjem uobičajene količine energije u svesti primaoca, stvara se pojačani naboj koji dovodi do potrebe za spajanjem i nivelisanjem energetskoih nivoa. To olakša svest i jedne i druge strane, a onda igra počinje iz početka.

Već sam pomislila da sam u bolesnoj vezi.

Veza jeste bolesna na neki način, jer bolest je energetska neravnoteža i o tome smo u »Igri svesti« govorili. Vi namerno stvarate energetsku neravnotežu, da bi ste spajanjem uspostavili balans. Medjutim, niste jedini koji to rade, ogroman broj parova nesvesno radi isto to ne znajući zašto i dalje ostaju zajedno. Odgovor je: pronašli su afrodizijak.

Medjutim, za pravo spajanje afrodizijak nije potreban, potrebno je odstraniti blokade sopstvene Sekundarne ličnosti čime se aktivira Primarni plan. Tako uspostavljena veza je čista i nema potrebe za bilo kakvim manipulacijama radi dobijanja energije.

Predjimo na otvorene sado-mazohističke veze, gde se par fizički povredjuje.

Osećaj bola je prvenstveno čulni doživljaj, a čula su organi Čiste svesti, preko kojih se iskustva direktno, bez posredstva razuma, prenose Primarnoj ličnosti. Razum kao analitičar na scenu stupa nešto kasnije, locirajući bol i objašnjavajući njegov mogući uzrok. Znači, bol je direktno primanje iskustva u Primarnu ličnost. Duboka ekstaza takodje je direktno iskustvo, gde je razum prilično odstranjen, a Sekundarna ličnost naravno i ne postoji. Stoga je bol jedno od mogućih načina da se direktno dopre do Primarne ličnosti i udje u stanje ekstaze.

Ovakvo iskustvo retko se traži u standardnim ljubavnim vezama, jer potrebu za bolom ima veoma jaka Sekundarna ličnost kojoj je ovo jedini način da dopre do Primarnog. Zato se takve situacije standardno povezuju sa prostitucijom i klijentelom koja traži takvu vrstu usluga. U standardnoj vezi, ponavljam, takvih situacija nema, jer bez obzira na čvrstinu Sekundarne ličnosti, ipak postoje neki procepi kroz koje se Primarno pojavilo, da bi uopšte omogućilo vezu.

Mazohist ima potrebu za bolom, da bi slomio svoju Sekundarnu ličnost. A šta je sa sadistom?

Sadizam i mazohizam su dve različite strane iste medalje. Sadista takodje uživa i u sopstvenom bolu i tada se pretvara u mazohistu, a onda uzvraća udarac ponovo se pretvarajući u sadistu. Nema čistog tipa, jer čisti tip i ne postoji. Jedino može da bude naglašenija jedna strana medalje, jer se druga u strahu drži duboko potisnutom.

Sado-mazohizam svakako predstavlja devijaciju, odnosno krajnju granicu do koje stiže Sekundarna ličnost kada je seks u pitanju. Nekim ljudima je vaspitanjem tako čvrsto ukorenjen stav da je seks grešan, da samo jak fizički bol može privremeno da odstrani ovaj stav da bi do seksa uopšte došlo, a osećaj krivice što se to ipak čini bude privremeno odstranjen. Takodje, osećaj krivice biva umanjen, jer razum bol definiše kao kaznu zbog onoga što se čini.

Homoseksualnost

Njih dve se vole toliko da su počele telesno da razmenjuju ljubav. Kada su zajedno, očigledno je da su zaljubljene jedna u drugu. Kako je moguće da se žena zaljubi u ženu, odnosno muškarac u muškarca? Pojasnimo malo homoseksualnost.

Zaljubljivanje u osobu istog pola je sasvim prirodna stvar, jedino što je civilizacija, svojim moralnim normama, osudila i zabranila takvu ljubav. Veoma čvrsto prijateljstvo zasniva se na osećaju zaljubljenosti, osim što svesno ne dolazi do telesne bliskosti. U pitanju je otvaranje energetskih kanala u potpunosti prema toj drugoj osobi koja, ako uzvrati istim intenzitetom, stvara emotivnu vezu identičnu zaljubljenosti. Telesni kontakt medju prijateljima, kao direktna i neposredna razmena energije, samo je odbacivanje moralnih normi koje takav kontakt zabranjuju.

Gde je ovde Androgina svest kao krajnji cilj? Kako dve žene mogu da tvore Androgina?

Ovde nema kretanja ka krajnjem cilju naravno, jer nema ni polariteta koji treba da se ujedini. Pozitivna uloga homoseksualnosti je u nekoj vrsti pripreme za pravu dramu koja tek treba da se odigra, dramu spajanja polova u Božansko biće. Ljubavnik ili ljubavnica istog pola nose u sebi identičnu energiju, sa aspekta Primarnog plana gledano, a različitost Sekundarnih ličnosti lakše se prevazilazi, jer te dve svesti funkcionišu na sličan način.

Centripetalna priroda žena u takvom spoju aktivira unutrašnji doživljaj sopstvene suštine i otvaranje dve žene, jedna prema drugoj, veoma lako ih dovodi u plan Primarnog ispoljenja. Muškarci pak, budjenjem seksualne želje prema partneru istog pola, aktiviraju svoj plan Duha otvarajući se prema Neizrecivom, čime ubrzavaju sopstvenu duhovnu evoluciju, tako što trasiraju razvoj sopstvene svesti, pripremajući se za pravi cilj.

Dakle, homoseksualnost je pozitivna zbog prepoznavanja sopstvenosti i pripreme za ostvarenje konačnog cilja.

Zašto je onda moralom zabranjena?

Civilizaciju ne interesuje razvoj svesti, već radjanje novih ljudi. Homoseksualnost ne dovodi do začeća, samim tim je i nepoželjna. Osim toga, osvešćeni pojedinci ne dozvoljavaju da se njima manipuliše od strane drugih ljudi, pod bilo kojim izgovorom, što opasno preti da sruši neke postavljene norme.

Za ove dve devojke ne bih mogla reći da su osvešćene, niti da teže ka tome. Čini mi se da je u pitanju igra čula, iza koje stoji strah od muškarca.

Odnos u kome su, bez obzira na motiv koji ih pokreće, svakako će doprineti njihovom produhovljenju. Ne možeš ući u vodu a da pri tome ne budeš mokra. Istovetnost pasivnog, odnosno Centripetalnog principa, pojačava osećaj poverenja tokom prepuštanja Neizrecivom, kao i poverenja jedne prema drugoj. Drugi, vrlo bitan činilac, je odsustvo straha od trudnoće, koji je latentno prisutan u svesti svake žene tokom seksualnog odnosa sa muškarcem. Taj strah je veoma jaka blokada u svesti žene, koja joj ne dozvoljava da se potpuno opusti i preda. U ljubavnom odnosu dve žene tog straha nema, tako da obe mogu neometano da se prepuste delovanju Sila.

Muškarci nemaju strah od sopstvene trudnoće, šta njih sprečava da se prepuste Silama?

Laka nadražljivost, odnosno veoma brzo ulaženje u tok Sila. Prirodna duhovna evolucija Centrifugalnog, što je osnovna karakteristika muškarca, je težnja ka Centripetalnom, tako da se u njegovoj svesti veoma lako vrše promene u smislu izmenjene frekvencije bliske Neizrecivom. Ono što muškarca sprečava da se prepusti toku je orgazam, koji čitav proces svesti skoro trenutno prekida i vraća svest na uobičajeni nivo. Osnovni zadatak muškarca je da zadrži taj izmenjeni nivo svesti što je moguće duže, ali ne tako što će fokus prebaciti na niži Mentalni plan, razmišljanjem o drugim stvarima, već da ga zadrži sa punim učešćem u procesu. 

Zadatak je težak, ali i izvodljiv, stvar je samo u balansiranju. Slično vožnji bicikle, koja na prvi pogled izgleda nemoguća.

U njihovom prisustvu osetila sam želju da se i ja uključim u njihovu igru iako, sam do sada bila isključivo heteroseksualno orijentisana.

One su slobodno zračile, jer osećale su se nesputano u tvom prisustvu. Njihovo pojačano energetsko zračenje aktiviralo je tvoje energetske centre i logičan sled bio je budjenje identične želje i kod tebe.

Nešto me je ipak sprečavalo.

Ukorenjeni stavovi da je homoseksualna želja neprimerena. Ipak je dobro što si registrovala taj proces u svojoj svesti.

Zašto muškarci vole da gledaju prizore lezbejske ljubavi u porno filmovima?

U pitanju je emanacija čistog Centripetalnog principa, koji je njihova osnovna težnja. Zato ih taj prizor fascinira i automatski budi jaku želju u njima.

Da li sam u pravu kada smatram da je u korenu homoseksualnosti strah od suprotnog pola?

Donekle, ali nije pravilo. Strah od suprotnog pola najčešće je refleksna reakcija, odnosno emotivni odgovor na traumatično iskustvo vezano za neku osobu suprotnog pola, koja tako predstavlja sinonim za sve osobe suprotnog pola. Takvoj osobi homoseksualnost neće ni malo pomoći, čak će je pre odvesti na pogrešnu stranu, u ćorsokak svesti. Zato svako, ko ima homoseksualni poriv, prvenstveno treba da se preispita odakle dolazi taj impuls. Ukoliko je on odgovor svesti na davnu traumu, tada ga treba obavezno razrešiti kroz psihoanalizu.

Postoji li urodjena homoseksualnost?

Ne postoji, uvek je stečena, bilo traumom kao doživljenim iskustvom, bilo odlukom Sekundarne ličnosti zbog mišljenja da je život suprotnog pola mnogo lakši, tako da se vrši suptilna transformacija ličnosti ka željenom idealu.

Jedna od ove dve devojke veoma podseća na dečaka. Koliko je bitno opredeljenje Sekundarne ličnosti za ulogu suprotnog pola kod homoseksualne orijentacije?

Veoma je bitno, jer opredeljenjem za ispoljenje suprotnog pola, razum date žene, odnosno devojčice, jer opredeljenje se uvek dogadja u detinjstvu, suptilno usvaja iskustva svesti namenjena muškarcima. To veoma modifikuje njenu ličnu energiju pretvarajući je u zračenja karakteristična za muškarce. Ona se u velikoj meri i oseća kao muškarac, negirajući sopstvenu suštinu žene. U izvesnom smislu ona može da poveruje da je ostvarila androgino biće u sebi samoj, jer poseduje odlike oba pola, medjutim, nedostaje joj princip pasivnog, mekoće i prepuštanja, što je karakteristika čiste žene, suštinski gledano. Za muškarce važi isto, samo u obrnutom smeru. Muškarac je suštinski aktivan princip, inicijator delovanja sa veoma razvijenom logikom. Muškarac pasivnog tipa, neodlučan i sklon prepuštanju jednostavno oponaša ispoljenja žene i kao takav ne može da zadovolji ni jednu ulogu.

Treba li homoseksualnost lečiti?

Devijacije Sekundarne ličnosti, koje su i odvele u homoseksualnost, svakako treba ispraviti. Neophodno je, analizom, kroz samoposmatranje, pronaći ključnu tačku u svesti, tačku odluke koja je Sekundarnu ličnost opredelila za oponašanje osobina suprotnog pola. Od te tačke veoma je lako sagledati sopstvenu suštinu u primarnom vidu, čak mnogo lakše nego osobama heteroseksualne orijentacije. Bez obzira na kompletno uklapanje u ulogu svog pola, ipak je to manifestacija Sekundarne ličnosti. Veoma je važno dopreti do sopstvene suštine, osetiti je i razumeti, jer to je važan stepenik osvešćenja u procesu Duhovne evolucije.

Šta sa emotivnim muškarcima i odlučnim ženama?

Pitanje je postavljeno sa različitih planova. Prvo, emotivni su svi, i muškarci i žene, zašto bi smo pravili razliku? Odlučnost može da bude naučena osobina i samim tim pripada Sekundarnoj ličnosti. Odlučnost, u smislu volje, koja je prvi kosmički princip, takodje je osobina i muškaraca i žena. Emotivnost, kao ispoljenje Sekundarne ličnosti, kada je muškarac u pitanju, predstavlja odluku ličnosti da se tako ponaša, jer time dobija energiju okruženja koja mu je potrebna. Odlučnost žene, kao ispoljenje Sekundarne ličnosti, predstavlja takodje odluku ličnosti da tako najlakše dobija ono što hoće.

Rezime?

Homoseksualnost nije štetna, ali bi trebalo da je praktikuju samo inicijanti visokih stanja svesti. Za obične ljude homoseksualnost ipak predstavlja samo devijaciju Sekundarne ličnosti.

Prostitucija

Prostitucija je “najstariji zanat” i istovremeno naomraženiji. Medjutim već ova prva rečenica u sebi sadrži dvojnost. Ako je zaista najomraženiji zanat, kako se onda održao hiljadama godina?

Istorijski gledano, očvrsnućem Sekundarne ličnosti, koja je i seksualnost preuzela pod svoje okvire, uporedo sa razvojem materijalnih vrednosti, stvarala se i prostitucija. Prvobitno, prostitutke su bile žene čija je svest bila veoma bliska Primarnom, te su stoga imale pojačan energetski naboj u sebi, koji se ispoljavao kroz jak seksualni poriv. Primajući muškarca u sebe i spajajući svoju svest sa njim, takva žena je bila ogledalo muškarcu u kome je mogao da sagleda Neizrecivo, kao konačni cilj sopstvene duhovnosti. Žena je darivala duhovno, a muškarac je zauzvrat davao materijalno, koje je bilo neophodno za ženinu egzistenciju. “Materijalizacijom” svesti, odnosno očvršćenjem Sekundarne ličnosti, žene su vremenom postale slične muškarcima po strukturi svesti, i više nisu predstavljale Neizrecivo u iskonskom vidu, ali ono što su neprikosnoveno zadržale bilo je pružanje zadovoljstva muškarcu, što je on takodje nagradjivao, uzvraćajući materijalnim.

Zašto je onda prostitucija postala toliko omražena?

Zbog drastičnog udaljavanje od primarnog cilja. U početku su prostitutke bile prirodno produhovljene žene, kojima praktična strana života nije bila bliska. Bilo je neophodno da se u tom smislu drugi staraju o njima. U kasnijoj fazi razvoja ljudske svesti, formirana Sekundarna ličnost kod žene razvila joj je i praktičnu stranu življenja, ali ju je zauzvrat zatvorila prema Neizrecivom. U retkim trenucima zaljubljenosti prema odredjenom muškarcu ponovo se dogadjalo obostrano otvaranje, a ljubav je bila ona čarolija koja ih je vodila u Rajske vrtove. Radjanjem deteta, žena se ponovo zatvarala aktivirajući svoju praktičnu stranu, oličenu u Sekundarnoj ličnosti, da bi mogla neometano da se brine o potomstvu. Muškarac, koji ima večitu težnju za uranjanje u Neizrecivo, ne osećajući sputanost zbog rodjenja novog života u kući, i dalje spontano traži “rajske dveri”. Logično, on se okreće ženama koje to mogu da mu pruže – prostitutkama, i nastavlja traganje. Vremenom, traganje za Neizrecivim transformisalo se u traganje za zadovoljstvom, jer profanacija Svetog zanata dovela je do toga da zadovoljstvo bude jedini cilj.

Epitet pogrdnog dale su prvo žene, jer prostitutke i hetere odvajale su muškarce od njihovih domova, a takodje su se i materijalne vrednosti odlivale na drugu stranu. Muškarci su takodje počeli da osudjuju prostituciju, mada je se nikada nisu zaista odrekli, jer deo Raja koji im prostitutka pruža, u početku su doživljavali sa sopstvenom ženom.

Može li se sa prostitutkom sada, u današnje vreme, doživeti rajsko blaženstvo o kome govoriš?

Ne, naravno i to se ne dešava od juče ili od pre par generacija. Mnogo je čak milenijuma prošlo od kada su čovek i žena izgubili znanje o sopstvenoj suštini, prepustivši se Sekundarnoj ličnosti, koja je primenljivija za svakodnevno življenje. Rajsko blaženstvo, u smislu otvaranja svesti ka Neizrecivom i obostrano spajanje svesti u jednu svest, dogadja se kroz seksualno spajanje (što se i sa prostitutkom radi), ali neophodna je ljubav, kao i skonska potreba za spajanjem, da bi do tog svetog čina i došlo. Dogadja se da se muškarac zaljubi u prostitutku i ona u njega, doživljavajući treptaj Neizrecivog. Medjutim, povratak u ustaljene okvire svesti dovodi do vraćanja u konvencionalne okvire i njena profesija počinje da bude smetnja. Radi se o običnoj sujeti i pravu vlasništva nad ženom: “u tebi samo ja imam prava da uživam i ti samo za mene smeš i možeš da budeš prozor u svet duhovnog”.

Rekao si jednom prilikom da seks produhovljuje i obogaćuje duh. Koliko su prostitutke produhovljene, obzirom na broj snošaja koji imaju u toku svog radnog veka?

Seks produhovljuje, ali samo uz ostvarenje jednog uslova: otvaranje svesti ka Neizrecivom, uz stabilnu tačku razuma, koji sve što se dešava može da analizira i obogati Čisto Lično Biće. Današnje prostitutke snošaj obavljaju isključivo na “terenu” Sekundarne ličnosti, tačnije sve rade razumski. Ukoliko i dodje do zadovoljstva, a to je retkost, jer razum je odavno obogaćen iskustvima te vrste, zadovoljstvo je jednostavni ventil za pražnjenje akumulirane seksualne energije.

Vidjala sam žene koje su imale mnogo muškaraca u životu koje su iako se nisu bavile prostitucijom, prepoznatiljive na prvi pogled. Njihove oči su prozori mraka. Za njih kažu da im je k..... u očima, pre bi se reklo da im je u očima smrt.

Prejak energetski naboj iskazan kroz prenaglašenu seksualnu želju doveo je do izrazitog promiskuiteta. Njihova svest je bila prirodno otvorena ka Neizrecivom i one su mu se lako prepuštale. Medjutim, bila je potrebna jaka tačka razuma, da bi mogle da se održe “u normali”. Smrt koja im se vidi u očima, samo je pokazatelj da su svoju ličnu energiju odavno potrošile, postajući ventil Neizrecivom, a za uzvrat ne poznaju drugi način kako da tu istu energiju povrate, odnosno kako da obogate svoj lični energetski bonus. Suštinski te žene su mrtve iznutra. Nažalost nisu jedine, ostatak sveta koji boravi u okvirima Sekundarne ličnosti, takodje ne živi. Jedino su one po stepenu beživotnosti prepoznatljivije, nego drugi. Njihov potencijal ka duhovnom postao je njihova propast i, to je jasno uočljivo. A muškarci, koji su do juče žudeli za ženama kojima se u očima ogledao život, sada ih izbegavaju jer u njihovim očima vide smrt.

Vratimo se prostitutkama. One su zanimljive, jer se sa njima može uraditi sve ono što se sa sopstvenim, poštenim ženama ne radi. U čemu je stvar?

Perverzije, na koje si zapravo mislila kroz ovo pitanje, koje se sa sopstvenim ženama ne rade, odraz su želje za izlaženjem iz uvaspitanih moralnih okvira. Za klijenta, prositutka je niko, samim tim ima veoma pozitivnu ulogu jer muškarac za trenutak izlazi iz okvira Sekundarnog i potpuno se opušta, predajući se Primarnom koje nosi u sebi. Uobičajeno zadovoljstvo snošaja, koje uvek može da se obavi sa svojom ženom, odavno ga ne uzbudjuje, odnosno ne inicira. Situacija u kojoj je sve dozvoljeno aktivira ga na potpuno otvaranje i predavanje, a ono je jedan od uslova za kontakt sa Neizrecivim. Još kada bi znao šta zapravo radi i pri tome mogao psihički da izdrži lavinu energije koju pokreće, mogao bi da se prosvetli. Medjutim, takvi slučajevi su skoro nemogući, zbog startne pozicije svesti, sadržane u motivu posete prostitutki.

Pozitivni, aspekti perverzija sa prostitutkom uglavnom su psihoterapeutske prirode, jer na svetlo dana se iznose unutrašnje, prikrivene potrebe koje se kose sa postavljenim normama.

Vidjala sam, preko mas-medija, scene gde prostitutka, obučena u crnu kožu i sa bičem u ruci »zadovoljava« klijenta (ili možda nije trebalo staviti znake navoda?). Kako je moguće zadovoljenje kroz bol?

U traganju za neprekidno novim izvorima zadovoljenja, kao novih iskustava starog doživljaja, na kraju se uvek dodje do bola. Reč je o proširivanju svesti u horizontalnoj ravni, umesto da se krene vertikalno. Medjutim, vertikalni uzlet podrazumeva priliv jače energije sa nove ravni i često deluje razarajuće po uobičajenu svest te se ova ne usudjuje da krene naviše.

Efekat takodje može da bude psihoterapeutski: ja sam loš, zato što sam došao kod tebe, kazni me.

Muškarci koji u seksu maltretiraju žene takodje pokazuju svoje skrivene komplekse koje su izazvale neke druge žene: majke ili ljubavnice: »Ti treba da pripadaš samo meni, tučem te, jer pripadaš i drugima«. Medjutim, to su patološki slučajevi, primereniji psihijatrijskom izveštaju nego ovoj analizi.

Šta ženu navodi da počne da se bavi prostitucijom?

Prevashodno materijalni motiv udružen sa pojačanim seksualnim nagonom.

Može li žena da se produhovi kroz bavljenje prostitucijom?

Ne, naravno. Pre će doći u poziciju vesnika smrti, o čemu smo govorili u jednom od prethodnih pitanja. Produhovljenje podrazumeva osvešćenost, a do nje se dolazi kroz konkretan mentalni rad. Produhovljenje kroz seks je moguće, ali je istovremeno veoma opasno za neupućene. Postoji mnogo drugih bezbednijih puteva, doduše mnogo dužih, ali svakako bezbednijih, kojima čovek može da hodi ka višim predelima svesti.