ISPOVEST No 23 (Veliki) učitelju

Stigla sam do same Svetlosti od čijeg blještavila su mi dugo tekle suze, sve dok se oči nisu odvikle od mraka.

Stigavši do svetla, htela sam da ljudima dam svetlost, osvetlivši im put. Ali ona ih zaslepe i oni obnevideše. Izbegavavši svetlost izbegavaše mene. Zato povlačim ponovo veo izmedju svetlosti i ljudi, a ja ostadoh sa obe strane.

Neka se veo zove žena, što znači slaba. Iza vela je Zvezda, što znači Čovek.

.

ISPOVEST No 22 (Neuspelom ljubavniku)

Znam da ti ništa nije jasno, ali ove reči nisu posvećene tebi.

Želim samo da kažem da si izgubio ono što si mogao da dobiješ, a to nikada nećeš saznati. Kao u onoj priči o ponositom siromahu koji je odlučio da žmureći predje preko poznatog mosta.

Hvala ti na ovoj čaši čudjenja sažetoj u pitanju: gde sam pogrešila?

Opet sam u čoveku prepoznala Boga, zaboravljajući pri tome da on sam to ne zna. I neću se boriti za tebe. Ko je još pobedio protiv neznanja, protiv samozaborava?

.

ISPOVEST No 21 (Ispijanje nektara)

Možda ovo ne bi trebalo da ti kažem, bojim se da ćeš me pogrešno shvatiti.

Ja te mnogo želim, ali... Ako će ostvarenje želje dovesti do gubitka osećaja u kome sam sada - ja je se odričem. Ne želim da ovaj doživljaj uprljam poznatom reakcijom, ne želim da Bogove dovedem medju ljude. Njima je mesto na Olimpu.

Ti i ja (verujem da mogu da govorim i u tvoje ime) jesmo otišli daleko u prepoznavanju, ali se, ipak, još uvek ništa nije dogodilo, možemo da se povučemo sa primamljivog "fronta" i zatvorimo se u razumske okvire konvencionalnog dijaloga. Ne bacaj biser medju svinje, ne mešaj Bogove i ljude. Ako si zaista spreman na veliki izazov, koji si prizivao svojom poezijom - ja se otvaram prema tebi. Ako nisi - povuci se bez kajanja. Sa Bogovima nema šale.

Možda ni ja nisam dovoljno čista da sa božanstvima pijem nektar. Ako se kao takva ipak provučem neopaženo pored Heruvima, tada ću svakako osetiti bes Bogova. Ali, to će biti samo moj problem.

.