Androgin

 Moje ime je pobuna - potraga za Androginom

I DEO 
PRIVLAČENJE

Umesto autobiografije

Srete me jedan čovek, s povodom, i pročitavši napisano upita: "Šta te navodi da se ovim baviš? Kako to da jedna žena razmišlja na ovaj način? Zašto uopšte radiš ovo što radiš?

Odgovor nisam imala u prvi mah, ali ja ne bih bila ja, ja ne bih bila žena kada bih na direktno pitanje muškarca direktno odgovorila. Stoga započeh opširno objašnjavanje, ne rekavši pri tome ništa što bi objasnilo bilo šta, sve dok se on ne umori od slušanja i pokušaja da shvati šta sam u stvari htela da kažem.

Ja nisam tako postupila, zato što sam htela da ga zavaram i uskratim mu odgovor. Naprotiv, zaista sam htela da se iskažem, ali nisam znala kako. Odgovor nisam imala jasno formulisan, da bih ga servirala kao novinski oglas: sažeto i precizno. Odgovor je lebdeo negde u etru oko mene i ja sam pričanjem pokušavala da prikupim dovoljno elemenata za kratak, jasan i precizan odgovor. A umem i to, samo u manje eteričnim stvarima.

To što je on ostao bez odgovora nije mnogo važno. Važno je što sam i ja ostala bez odgovora, jer polaritet nije uspostavljen. Ranije sam svoje interesovanje doživljavala kao stvar po sebi, te samim tim pitanje nije ni bilo postavljeno. Medjutim...

Bavim se metafizikom teorijski i praktično. Kojom granom, pitaće se neko. Nijednom odredjenom, svima koje mi dodju pod ruku. Ali, najbolje je da krenem iz početka.

U životu svakog čoveka dvadeset osma godina života je bitna, završava se jedan životni ciklus i počinje nov. Neko toga bude svestan, neko ne, ali ovo se može prihvatiti kao pravilo. U svojoj dvadeset osmoj godini ja sam umrla. O, nemojte protumačiti ovu izjavu kao da ove reči ispisuje duh. Ja jesam spiritualna, ali nisam spiritista. Ono što je umrlo tada bila je moja prethodna ličnost. Telo, kao nosilac duha, ostalo je nepovredjeno.

Kabalisti bi rekli da sam prešla Bezdan. Ja tada nisam bila na tom duhovnom nivou, koji prelazak Bezdana zahteva, tako da se to ne bi moglo tako nazvati. Ipak, na neki način sam to i uradila, mada ne po propisima zapadnog okultizma, ali neki se elementi uklapaju.

Prvo, Horonzon - andjeo demon i čuvar Bezdana bio je prisutan. Moje tadašnje stanje svesti bilo je stanje bliske smrti. Imala sam samo dvadeset šest godina, kada sam shvatila da život male domaćice i majke vodi u sigurnu smrt. Smrt duha, smrt Bića. Pomislila sam tada da još jedino korisno što mogu da uradim za sebe je da počnem, nekom britvom, da tešem mrtvački sanduk. Taman ću ga završiti do smrti svog fizičkog tela.

Kako je vreme odmicalo tako mi se ideja smrti sve više pribižavala. Shvatila sam da imam tri moguća izlaza: ili ću da poludim, da se odreknem svog razuma i tako zatvorim oči pred činjenicom da je smrt tik tu pored mene, ili ću da se ubijem i time se konačno u punom vidu suočim sa smrću koja me konstantno proganja kao osećaj, ili ću da odem. Žene često ostaju u braku jer nemaju gde da odu. Ni ja nisam imala gde da odem, radila sam još samo kratko ... ali, to je već lična istorija, koja služi jedino mom ličnom arhivaru - razumu. Nalazila sam se na ivici provalije, jer moj dotadašnji životni put završavao je provalijom. Trebalo ju je preći, a druga strana ne da nije bila blizu već se nije ni videla. Trebalo je načiniti taj presudni korak napred, preko ivice provalije. I ja sam ga napravila. Koraknula sam u Bezdan.

Mogla sam da padnem, mogla sam da poletim. Sve je zavisilo od moje lične snage. Ovu metaforu pada i leta koristila sam ponekad i obično bih je završila sa: poletela sam. Medjutim, sada uvidjam da sam i pala i poletela. Ona stara ličnost, za koju sam rekla da je umrla pala je i raspadajući se u letu, smrskala se na dnu provalije. Iz razmrvljenih ostataka stare ličnosti, koji su lebdeli vazduhom, stvorila se nova ličnost koja je poletela. I tako sam se ponovo rodila, bezbedno stigavši na drugu stranu.

Drugi element prelaska Bezdana - moja svest je počela da funkcioniše na sasvim nov način. Do tada sam jednostavno živela, “volela sve što vole mladi” i živela kao sav normalan svet, opterećena kompleksima, traumama iz detinjstva, promašenom ljubavlju i nadala se da će sutra biti bolje i pored svega. Ali, nova zemlja nudila je i nove mogućnosti. Najednom shvatam da mi se pruža mogućnost da odaberem novi život. I ja sa panikom shvatam da ne znam šta hoću! I ne samo to, ne znam ni koliko mogu. U poziciji onoga koji nema šta da izgubi, jer je već izgubio sve, ja odnekud, iz nekog dela svoje svesti, dobijam hrabrost da tražim odredjenu stvar, bez straha da ću biti odbijena. I - dobijam ono što sam tražila bez ikakvih problema. U roku od samo pola godine ja rešavam egzistencijalna pitanja samo, zato što sam se usudila da ih zatražim otvoreno i slobodno.

Daće se samo onome koji traži, a ja sam dobila ono što sam oduvek tražila (a nisam znala da mi baš to treba) - sebe u potpunosti. I ponovo Nova zemlja i ponovo mogućnost da sa sobom uradim sve ili ništa. I dalje nisam znala šta hoću, ali bila sam slobodna. Toliko slobodna da nije imalo potrebe uraditi ništa, nije trebalo otići nigde. Bila je to jednostavna i čista sloboda, dovoljna samoj sebi. Možda bi smo mogli reći da je to bio satori, stanje prosvetljenog uma u Zen budizmu, ali jedan deo moje svesti je znao da, i pored svega proživljenog, ja ipak nemam dovoljno svetovnog iskustva, da bih se prepustila i ostala u svetom doživljaju. Iz te tačke, koja je vrh, počela sam da se spuštan naniže, stepenik po stepenik, tragajući po sebi pitanjem: Ko sam ja? Pitanje se nametnulo samo po sebi, a tek nakon nekoliko godina saznajem da postoje odredjene gnostičke struje, koje put ka prosvetljenju baziraju upravo na pitanju “ko sam ja”.

Prvi ostatak starog uverenja, koji se nije u potpunosti raspao padom, bilo je i mišljenje o sebi samoj: ja sam ružna i glupa. Dakle, na tome je trebalo raditi. Postati lepa, za ženu veoma je lako uz pomoć kozmetike, ali je najbitnije kako ona zrači. Ja sam bila slobodna, moj duh je bio nesputan i ja sam zračila slobodom koja me je prolepšala. Ali, to nije važno. Postoje milioni lepih žena i stotine hiljada koje su svoju lepotu unovčile. Mnogo više mi je smetao lični stav da sam glupa.

Sa previše slobodnog vremena i nesputanim interesovanjem za unutrašnji svet, svet Duha, ja sam dozvolila da mi se Put nametne sam. Prva se pojavila Astrologija i ja sam joj poželela dobrodošlicu, jer na pitanje ko sam ja Astrologija je mogla da mi da odgovor. Posvetila sam joj se i ona mi je donela Junga, arhetipove teroiju sinhroniciteta i Alhemiju. Zatim se Tarot “slučajno” našao na mom putu, kao sledeća etapa i ja sam ga primila sa dubokim poštovanjem, koje i dan danas osećam. Satima i satima sam, bez priručnika, gledala u otvorene karte, pojedinačno ili čitavu Veliku Arkanu. Bila sam zadivljena tim slikama koje su bile obične na prvi pogled, a ipak neobične. Osećala sam da medju njima postoji suptilna veza koju ne mogu da dokučim. Zato sam i dalje zurila u te, za mene prelepe, prizore sa jakom željom da ih razumem. Nisam razumevala ništa, ali bila sam i dalje kao otvoreni cvet koji upija sunce.

Veza izmedju Astrologije i Tarota vrlo brzo mi je postala jasna i ja sam se vratila svojoj ljubavi iz mladosti: Kabali. Kabala je jako teška za razumevanje a ja sam, u želji za neobičnošću (kako sam to tada tumačila), počela da je proučavam, sa samo sedamnaest godina. Kako to sada smešno zvuči. I opet sa samo jednom knjigom, koju uopšte nisam razumela i bez bilo koga ko bi mi bilo šta rekao o Kabali. Ali, sa upornošću jednog fanatika, ja sam čitala i čitala, apstraktna objašnjenja, apstraktnih pojmova. I upijala sve u sebe, ne pitajući se zašto mi sve to treba. To je jednostavno bilo tako.

Kabala je ipak Kabala, mistična i nedokučiva, a ipak primenjljiva i jasna. Imala sam skretanje ili proširenje Puta, lakim i površnim informisanjem o istočnjačkoj filozofiji, ali Kabala je moje juče, danas i sutra. Ne mogu reći da je razumem, pre mogu reći da je osećam i evo sada osećam da je volim. Ali, taj osećaj je neobjašnjiv, ne liči na ljubav prema bilo čemu

Put je rastao, knjige koje su mi potrebne, jednostavno su nailazile i ja sam ih prikupljala i proučavala. Jedan autor je upućivao na drugog, a svi su upućivali na jedno: Stazom prosvetljenja čovek ne može da hodi sam i potreban mu je učitelj. I ja sam se dala u potragu za učiteljem. Medjutim, Put nije imao takve planove. Moja namera je bila trenutno jača nego smisao krajnjeg ishodišta pa sam tako, za nekoliko godina koje sam potrošila u traganju za učiteljem, pronašla svega dva čoveka koji su se razumeli u onostrano, ali ni jedan od njih nije hteo da mi bude učitelj, mada sam družeći se sa njima dosta naučila. Bili su deo Puta, ali nisu bili vodiči.

U knjigama je bilo praktičnih primera za mentalne vežbe i ja sam počela da ih radim i dalje sa upornošću fanatika i dalje ne znajući zašto. Posle dužeg vremena počeli su da se javljaju mentalni efekti, promenjena stanja svesti i strah. Strah da ću poludeti. Imala sam jasne snove i jake vizije. Jedino što sam mogla da radim bilo je - da ih beležim, i to je bio dobro, jer razumevanje je dolazilo mnogo, mnogo kasnije. Za neke stvari bilo mi je potrebno par godina, a razumevanje nekih stvari Put je ostavio za neke buduće dane. Jedan drugi čovek mi reče, sav užasnut zbog mog nepoznavanja: “Ti moraš da kreiraš svoj put”. Moj odgovor je bio jednostavan: nema potrebe, Put je kreirao mene.

Kruna mog traganja bio je Učitelj koga sam (izgleda oduvek) nosila u sebi - Unutrašnji Učitelj. Razvojem svoje svesti došla sam do tačke susreta, tačke gde se vizija simbola pretvara u jasno formuisanu misao i znanje koje nisam imala pre toga. Zapadni okultizam, baziran na Kabali, ovo bi nazvao Svetim Andjelom Čuvarom. Ja sam taj glas u prvi mah doživela kao Glasnika Bogova, a upravo sada dok ovo pišem, shvatam da je reč o Unutrašnjem Učitelju. Ko je on? Da li je on - ja ili nije, da li je u meni ili van mene? To su bila prvobitna pitanja koja sam sebi postavljala i dobila neke odgovore, koji su trenutno zadovoljavali moju ovozemaljsku radoznalost.

Sada ti odgovori nisu važeći, jer taj glas doživljavam drugačije. I više se ne brinem ko je ko i šta je moje a šta nije, mislim na znanje. Jednostavno se prepuštam tom unutrašnjem glasu koji se javi odgovorom uvek kada ja postavim pitanje. Ali samo tada.

Put me je konačno naučio da se opustim i prestanem da tražim. Tek kada se umirim u svom traganju, stvari se pojavljuju same po sebi i objašnjavaju same sebe. A ja se osećam divno u nenaporu kreacije i dozvoljavam da ovi redovi izviru iz mene, kao bistra voda sa kojom se dalje može uraditi bilo šta. Moje je samo da i dalje izvirem, a žedni će se napajati sami.

Voda je jedna, a izvora je mnogo. Da bih znala moram da pitam. Da bih pitala treba da me interesuje neka tema, a tema koja me sada jako interesuje je kako uspostaviti pravi odnos sa pravim muškarcem i kako uopšte znati koji je u stvari pravi.

Neko vreme sam bila pristalica discipline “seks kao sport za sve” - svi stilovi dozvoljeni - i javno se čudila čega ima lošeg u tome. Medjutim, negde duboko u meni krilo se nezadovoljstvo oličeno u potrebi da se odmah istuširam posle obavljene aktivnosti. Namerno koristim ovu reč. Ponekad čak nije ni bilo potrebe za tuširanjem, aktivnost nije proizvela ni kap znoja koju treba oprati sa sebe. Kakva šteta, nisam imala izgovor da pobegnem od suigrača, koji je postao suvišan. Ali - spasonosno rešenje - cigareta je tu! Palila bih cigaretu, obavezno sedeći na najudaljenijem kraju kreveta i trudila se da izgledam i ponašam se normalno. Jedino pravo što sam u tom trenutku želela bilo je - da taj neko ode što pre. Verujem da se ista želja javljala i suigraču - barem su me civilizacijske norme naučile da je za muškarca normalno da se tako ponaša.

Svoje vreme, van drugih ljudi, posvećivala sam sebi, ličnom usavršavanju i duhovnom napredovanju. Bavila sam se (i radim to još uvek) proučavanjem metafizike, tražeći korene ispoljenog sveta. Nikada me nije interesovala neka posebna religija, osećala sam da sve religije zapravo govore o istoj stvari ali različitim jezicima, a mene je upravo ta zajednička tačka, iz koje je sve nastalo, interesovala. Proučavala sam Bibliju pokušavajući da proniknem u tajnu stvaranja. I tamo nadjoh da će naći samo onaj koji traži, da će se vrata otvoriti samo onome ko dugo i uporno kuca o njih. I tražila sam, i pronašla (vrata) i kucala... Verujte mi, vrata su mi se zaista otvorila, ali ono što sam pronašla iza njih nije mi se ni malo dopalo. O, nije to bila surova istina koja para dušu. Bila je, to jednostavna činjenica postavljena kao matematička jednačina, savršeno precizna i savršeno ravnodušna. A ona glasi:

Iz Raja su izbačeni Adam i Eva zajedno. U Raj mogu da se vrate samo Adam i Eva zajedno.

Pojedinačni povratak je nemoguć.

Nalazila sam se pred novim vratima, mada tada nisam toga bila svesna. Isuviše sam bila zapanjena ravnodušnošću jedne tako velike istine. I ni malo mi se nije dopalo to što sam otkrila. Ali, osećala sam se da je to tako, svidjalo se meni ili ne.

Čitava prethodna konstrukcija svesti počela je da se mrvi, deo po deo i to mnogo brže nego što sam mogla da pratim odlamanje pogrešnih mišljenja. Tada je na scenu stupio Adam, njega sam već prepoznala.

Kao opravdanje prethodnog sopstvenog nezadovoljstva, verovala sam da Adam za mene - Evu postoji, ali da svi ti sparing partneri nemaju onu duhovnu snagu koju sam tražila, da bi mogli da me prate na spiritualnom putu. Imala sam osnovnu konstrukciju karaktera muškarca kojeg sam htela i svi moji prijatelji bili su jednoglasni u svom mišljenju: to što ti tražiš ne postoji. Ja sam verovala da postoji, ali i tu sam očekivala sparing partnera, nešto kao seks na višoj ravni egzistencije. Tražila sam Adama, a ja sama nisam bila Eva. Htela sam povratak u Raj, ali sama. Nisam smatrala za shodno da u tako sveto mesto treba da vodim tamo nekog muškarca. Ako je već na odredjenom duhovnom nivou snaći će se i bez mene. Ako nije, čemu otvarati Rajske dveri za nekoga ko ih ne prepoznaje. Zato sam bila tako šokirana činjenicom da samo dopunjena mogu da se prosvetlim.

Kao što rekoh, traženi Adam se pojavio sa istom konstrukcijom koju sam i ja imala: Šta ćeš mi ti na tako uzvišenom mestu? Rekla sam mu čarobnu formulu koja treba da otvori sledeća vrata, naravno - takvo otkriće! Jedan deo njegove svesti se složio, prepoznao je iskonsku istinu, isto kao što je jedan deo moje svesti reagovao u skladu sa njom. Medjutim... Nastavak moje lične priče je klasičan, a nastavak iskonske priče ili šta se nalazi iza sledećih vrata, ne znam ni sama. Ovaj tekst je pokušaj da sebi rasvetlim, objasnim i približim suštinu za kojom tragam.

Fizički izgled

Osećam se strašno usamljeno. Toliko želim da upoznam nekog novog muškarca, da to već prelazi u očaj. Pojavljujem se u javnosti, maksimalno doterana, ali sve što zauzvrat dobijam su opčinjeni pogledi muškaraca. Niko mi ne prilazi, niko da pokaže jače interesovanje...

Nisi usamljena u svom problemu, skoro sve žene bez svog muškarca pate zbog iste stvari. Koraci, koje činiš očigledno nisu dovoljni, potrebno je da napraviš još koji korak napred da bi muškarcu otvorila put da ti pridje. Osim toga, grešiš u nečemu, a toga nisi svesna. Maksimalno doterivanje, na koje si stavila naglasak, ima sasvim suprotan efekat na muškarca od onog koji ti očekuješ. Muškarci će ti se diviti, iz daljine naravno, ali njihova svest je naučila da su perfektlno doterane žene uglavnom one iz sveta filma, televizije ili estrade, samim tim su i nedostupne. Svojim izgledom ti nesvesno aktiviraš taj obrazac u njihovoj svesti, stoga je sasvim logično da ti niko ne prilazi, iako ti se svi dive iz daleka. Takodje, ukoliko savršeno doterana žena nije javna ličnost, onda je sigurno zauzeta, a njen muškarac je neko moćan, sa kime je bolje ne petljati se.

Drugi razlog distanciranja takodje leži u tvom savršenom izgledu. Prvi razlog važio je za potpuno nepoznate muškarce u novom okruženju, koji ništa ne znaju o tebi. Drugi razlog odnosi se na tvoje neposredno okruženje, muškarce koji su te već vidjali na javnim mestima. Takvog izgleda, ti više podsećaš na lutku u izlogu nego na ženu. Lutka u izlogu ponovo asocira na nešto što se samo gleda, a ne može imati. Osim toga, civilizacijski stav je da su samo prave dame savršeno doterane, a prave dame moraju imati i takvo ponašanje: suzdržano i odmereno. Dama ne sme da pokaže ni jednu animalnu osobinu. Ako se zakašlje, to mora biti neprimetno i uz obavezno izvinjenje. Kijanje je nepristojno, a ako počne da štuca za stolom, dužna je da se odmah udalji, uz izvinjenje naravno. Dama nema fizioloških potreba, ona u toalet ide da popravi šminku. Za damu seks ne postoji, ona se uvredi kada joj se nešto slično i pomene. U daminom društvu se ne sme psovati, to su direktne asocijacije na seks. Seks je nešto što joj se ne dešava, a ako se već mora dogoditi, onda se obavlja u mrklom mraku i isključivo sa mužem. Ukoliko dama ima ljubavnika, mora se čuvati skandala. U svakom slučaju, dama je zauzeta. Znači, izgled dame nosi poruku: ne prilazi.

Treće, za savršeni izgled potrebno je uložiti mnogo vremena i novca. Ipak, vreme je bitnije, jer da bi izgledala savršeno ti dosta vremena moraš provesti kod frizera, kozmetičara, krojača. Ostatak vremena, kada nisi kod njih, moraš utrošiti na oblačenje, šminkanje i veliki deo vremena, kada obaviš sve neophodne pripreme, posvećuješ razmišljanju o novim frizurama, novoj garderobi, a u najboljem slučaju o mestu na kome ćeš se pojaviti. Sve to ukazuje da si okupirana samo sobom samom i da stoga za nekog drugog u tvojoj svesti nema mesta. Kako će se neki muškarac usuditi da ti pridje, kada ti čitavom svojom pojavom pokazuješ da će biti odbijen, jer pored toliko obaveza ti nemaš vremena za njega.

Da, shvatam da si u pravu. Jednom prilikom upoznala sam divnog muškarca, kada sam po svom mišljenju izgledala grozno.

Ali bila si spontana i opuštena. Naravno, ovo prethodno rečeno ne znači da treba da se zapustiš i prestaneš da se doteruješ, već da manje pažnje posvećuješ svom izgledu. Time će tvoje lične vibracije nositi poruku: u mojoj svesti ima mesta za još nekog drugog osim mene same.

Medjutim i ovde postoji zamka. Ako preteraš u drugom smeru, u smislu običnog izgleda, možeš postati bezlična, deo mase. Praćenje mode recimo, sasvim sigurno te odvaja od običnosti, ali te istovremeno uklapa u masu devojaka koje isto izgledaju. Znači, moraš izgledati obično, a ipak se izdvojiti od ostalih. Moraš napraviti ravnotežu.

Razum je konstruisan tako da stvara navike. Ako svojom pojavom ličiš na ostale žene, bilo ponašanjem, bilo modernim izgledom, ući ćeš u obrazac »poznato« u svesti svakog muškarca i samim tim nećeš biti interesantna. Moraš biti drugačija.

Kako?

Ne postoje dve identične jedinke u prirodi, pa tako ni dve identične osobe. »Voleti sve što vole mladi« nije rešenje, ako se po njemu doslovce postupa, jer nema novine. S druge strane »voleti sve što vole mladi«, znači uklopiti se u model življenja onoliko koliko je potrebno da se pronadju zajedničke teme za razgovor. Opet je potrebno napraviti ravnotežu. Ne treba izaći iz uobičajenog konteksta življenja i interesovanja, ali treba da sagledaš i spoznaš sebe, kako bi pronašla one osobine i stavove koji te izdvajaju od ostalih. Budi svoja i originalna u društvu, tako ćeš biti primećena.

Dalje, žene se često boje da izlaze same, bez pratnje druge osobe. Žena smatra da će, ako izadje negde sama, obavezno biti proglašena lošom, jer očigledno traži muškarca. Ova zabluda je zadnjih godina donekle ublažena, medjutim, pojavljivanje u paru nosi poruku: moja svest je već usmerena ka drugoj osobi. Ali, ako se ipak pojaviš negde sama, to neće biti dovoljno da ti neko pridje. Ono što je najvažnije su vibracije tvoje svesti, obojene željom da upoznaš novog muškarca.

Kako da izadjem sama? Čak i da upoznam nekoga na taj način, to je neoprezan korak. Ja ništa ne znam o njemu.

Ono što javnost zna o nekoj osobi, pa takve informacije prikupiš od poznatih osoba, ne znači da znaš bilo šta o toj osobi. Ono što ona zaista jeste možeš saznati samo u ličnom kontatku. Upoznavanjem nove osobe, rukovanjem najčešće, vrši se direktna razmena energije, uz obavezno susretanje pogledom. Prvi utisak koji imaš o nekoj osobi je prevashodan. Ukoliko osetiš odbojnost, bez obzira na ljubazno ponašanje i prijatan izgled, to je siguran znak da ti Lična nota te osobe ne odgovara. Ovaj prvi impuls prepoznavanja je veoma slab u svesti, jer konvencije su nametnule prisilu komunikacije, bez obzira na srodnost lične energije učesnika. Ipak, impuls postoji i uvek se aktivira pri upoznavanju. Jedino što treba da učiniš je da obratiš pažnju na njega, svaki put kada upoznaš novu osobu bilo kojeg pola. Vremenom će se ovaj osećaj pojačati i nepogrešivo će odvajati adekvatne osobe od neadekvatnih, prijatne i drage od odbojnih.

II

Opisujući Novogodišnje veče, moja prijateljica je najveći deo izlaganja posvetila opisivanju sopstvenog izgleda, da bi završila rečenicom: "Jednom rečju izgledala sam božanstveno". Njenih reči setila sam se na jednoj proslavi, desetak dana kasnije, kada sam i ja "izgledala božanstveno" po proceni nekolicine poznanica. Svrha lepog izgleda je da privuče muškarca, a komplimente sam dobila od žena. Nešto očigledno nije u redu. A ipak, svi mi se trudimo da budemo lepi, to je iskonska potreba. O čemu se zapravo radi?

Potreba za lepotom potiče iz Primarne potrebe za harmonijom, koja je sama po sebi lepota. Medjutim, to je potreba Primarne ličnosti, harmonija kao uravnoteženje sopstvenosti. U onim retkim slučajevima istinske unutrašnje ravnoteže, lice zrači nekom posebnom lepotom kojoj nije potrebna nadogradnja šminkom i nakitom. Preuzimanjem primarne uloge u "svoje ruke" razum, odnosno Sekundarna ličnost, preuzima samo formu, zbog nerazumevanja suštine i tako dobijamo da je savršen fizički izgled veoma bitan.

Lep spoljašnji izgled bitan je na drugi način. On služi da privuče pažnju osoba suprotnog pola, odnosno da usmeri energiju okruženja ka sebi. Ovo se dešava u slučaju kada se osoba trudi da bude lepa prvenstveno sebe radi. Zadivljeni pogledi prolaznika ili prisutnih u prostoriji izazivaju osećaj zadovoljstva, jer primanje energije uvek prija. Mala digresija, spavanje ili ukusna hrana uvek donose prijatnost, jer to su direktni izvori energije. Lepota seksa, jednim delom, zasnovana je na istom principu.

No, bez obzira što je prvenstvena želja bila dopadanje sebi, odnosno svima, u pozadini potrebe za lepim izgledom uvek stoji potreba dopadanja jednoj osobi suprotnog pola, odnosno nada da će se baš tom prilikom sresti idealna osoba, za kojom se nesvesno traga čitav život. Prvenstveno se žene trude da budu lepe, mada ni muškarci mnogo ne zaostaju. Ukoliko je želja za dopadanjem jasna u svesti, odnosno usmerena je ka konkretnoj osobi, trud postizanja savršenog izgleda je maksimalan. Time se s jedne strane, privlači pažnja date osobe, a ukoliko izgled ima očekivani efekat i privuče jaču pažnju dobija se veća, odnosno jača količina energije.

Otkrivanje odredjenih delova tela takodje privlači jaču pažnju. Prvo, otkrivanje delova tela je asocijacija na seksualni kontakt, čime se energija najdirektnije i najjače prima. Drugo, sa otkrivenih delova tela lična energija emituje se jače nego sa pokrivenih. Naravno, razum je svojim mešanjem mnogo toga iskrivio pa ako muškarac pridje nekoj poluobnaženoj lepotici sa otvorenim predlogom za seks, to će kod ove izazvati osećaj uvrede i eventualnu reakciju besa. Otvorenim izlivom besa ona mu daje baš ono što je i tražio: svoju ličnu energiju pod visokim naponom. Bes inače predstavlja nagli izliv energije koji je veoma jak, jer je prethodni osećaj bio potisnut.

Komplimente si dobijala od žena, jer su u tvom izgledu videle potrebu za savršenstvom, potrebu koju i same imaju, odnosno potvrdu da su na pravom putu. Da si im rekla da je to besmisleno, negirala bi samu sebe, jer zašto si ti onda vodila računa o svom izgledu ako je to neispravno.

Ja sam samo poštovala pravila.

Da, poštovala si pravila da na javnim pojavljivanjima treba lepo da izgledaš. Obzirom da se razumevanje pravila odavno odvojilo od suštine, pravila su donela modu, parfeme i nakit. I ponovo je suština mode, parfema i nakita privlačenje pažnje osobe suprotnog pola. Različitost u oblačenju u odnosu na druge, predstavlja potrebu izdvajanja iz mnoštva. Uniformisana lica na prvi pogled ne razlikuju se jedni od drugih.

I, recimo, ja svojom skladnom odećom i odabranim parfemom privučem odredjenog muškarca. Šta dobijamo od toga?

Baš ništa. Ukoliko je kontakt pravi odeća se skida, što samo pokazuje njenu neprimerenost. Pri vodjenju ljubavi šminka može da se razlije, što stvara suprotan efekat od željenog, koji se u stvari i ne pojavljuje. Ni jednom muškarcu za vreme seksa i posle njega, žena nije bila ružna zato što joj je šminka razmazana. Takve stvari se čak i ne primete.

Zašto se žene šminkaju?

Šminkaju se oči i usta, a to su najjači izvori lične energije. Pogledom se ne samo razmenjuje lična energija, već se prenose i neverbalne poruke. Usta su organ kojim se govori, lična energija transformiše se u zvuk i direktno prenosi odredjenoj osobi ili osobama. Usta takodje služe i za poljupce, još jači vid prenosa. Naglašavanjem očiju i usana, naglašavaju se lični izvori energije, privlači se pažnja sagovornika ili potencijalnog ljubavnika, čime se prima uvećana količina tudje energije. Šminkaju se samo žene jer, kao pasivan princip, one su prvenstveno stvorene za prijem energije muškarca. Muškarac, s druge strane, kao aktivan princip reaguje na ženin spoljašnji izgled i time joj upućuje svoju ličnu energiju. Tako se razmena spontano vrši, bez obzira na civilizacijske norme, koje su tačno uredile dozvoljene načine energetske razmene.

Poslednjih godina i muškarci su počeli da se šminkaju. Kako to objasniti?

Potreba za različitošću, odnosno privlačenje pažnje. Uglavnom se šminkaju estradne zvezde kojima nije dovoljno privlačenje pažnje svojim nastupom, odnosno izvodjenjem, već pokušavaju da dodatni bonus dobiju i drugačijim izgledom. Uvijanje kukovima, što pevači često rade, direktna je asocijacija na seks, čime publici podižu energetski nivo i tako primaju više energije. Energetska glad, kraće rečeno.

Zašto im je to potrebno?

Mnogi od njih su i sami stvaraoci. Povećanu količinu energije troše za kreativno izražavanje. Oni koji nisu kreativni, već samo izvodjači tudjih dela, pojavljivanjem na sceni upućuju svoju ličnu energiju publici, odnosno masi, a da bi izvodjenje bilo uspešno, potrebno je da tu istu publiku zainteresuju za sebe. Davanje lične energije masi stvara umor, koji je znak da je dnevni bonus potrošen, zato je potrebno primiti novu energiju nazad.

A višak energije? Zar ne mogu da prime više, nego što mogu da podnesu?

Naravno da mogu. Oni kreativni, kao što rekoh, transformišu je kroz novo stvaranje. Izvodjači pak imaju problema i nije slučajno što su mnogi posegli za drogom, koja proširuje svest, tako da se energetski pritisak smanjuje.

Vratimo se početnoj temi, privlačenje izmedju muškaraca i žena. Iz svega navedenog može se izvući zaključak da su i šminka i skladna odeća nepotrebne stvari. Gde je suština?

I parfemi su takodje nepotrebni. Suština je u privlačenju i prepoznavanju Primarne ličnosti druge osobe, jer privlačenje je pravo samo ako je na tom nivou. Prepoznavanje donosi osećaj zaljubljenosti i tada lice zrači lepotom i bez šminke. Odeća je suvišna, jer pravi kontakt ostvaruje se bliskim zagrljajem nagih tela. Parfem je nepotreban, jer miris kože, kose i znoja predstavljaju manifestovani odraz lične note.

Ja sam ipak uverena da se nenašminkana neću dopasti nikome.

Šminkanje je postalo deo životnog stila i pravilo u odredjenim situacijama. Potrebu da šminkom usavrši već postojeće ima tvoja Sekundarna ličnost. Šta više, nanošenjem šminke učvršćuje se i manifestacija Sekundarne ličnosti kroz poželjno ponašanje.

Ljubavne, avanture češće su, lepše i snažnije na godišnjim odmorima, a tada se žene uglavnom ne šminkaju. Potreba za odmorom od Sekundarne ličnosti dovodi do izbijanja Primarne ličnosti u prvi plan, a tada je i prepoznavanje mnogo lakše.

Znači, privući ćeš pravu pažnju drugih osoba jedino svojom Primarnom ličnošću. Siguran znak da si u njoj je kada si opuštena i zadovoljna sobom, kada si odstranila cenzuru, jer ne bojiš se odbijanja i kada ti nije bitno šta imaš na sebi. Primarna lepota je u Primarnoj ličnosti, koja je savršena sama po sebi i koja se, zbog svoje jedinstvenosti, razlikuje od bilo koje druge osobe. Zato njoj i nije potrebno da se trudi. Njena, odnosno tvoja lepota je u datosti.

Privlačenje

On me privlači.

Ova prosta rečenica, u gramatičkom smislu prosta, potpuna je i jasna sama po sebi, a ipak predstavlja samo portal, vrata iza kojih se može nalaziti mnogo toga.

On me privlači, iako vidim na prvi pogled da nismo jedno za drugo. Znam da mogu da ga odbijem, pod bilo kojim izgovorom, ali isto tako znam da ovaj osećaj blagog strujanja u telu, kad god pomislim na njega, ne mogu da odagnam. Ovom osećaju ne mogu da objasnim da smo mi stavnovnici različitih nivoa svesti i da se kao takvi teško možemo razumeti u potpunosti. Govor tela je govor iskonskog, a mi smo bez dodira progovorili tim univerzalnim jezikom.

Ne vredi opirati se. Mnogo će truda trebati da se ovaj unutrašnji šapat ućutka. Ćutanje će se pretvoriti u kajanje i tiho će boleti negde u uglu svesti, vapeći za otelotvorenjem.

Stoga, prepuštam se matici iako znam da ne znam kuda me ona nosi. Matica je jedna, ali reke su različite. Meni jedino ostaje nada da se ova reka razlikuje od drugih.

Šta me privlači tom čoveku za koga kažem da nije za mene?

Privlači te unutrašnja snaga kojom zrači. Ili, da pojednostavimo stvar još više, njegova lična nota ti odgovara. Ono što ti ne odgovara je njegov nivo svesti, odnosno neosvešćenost i to što nije savršeno dobro ovladao veštinom pretvaranja, zvanom ugladjeno ponašanje. Znači, njegova Primarna ličnost, ili ono što on zaista jeste, čini da osećaš potrebu da sa njim budeš veoma bliska. Ono što te odbija je Sekundarna ličnost, ili Persona, psihološki rečeno, koja nije doterana prema tvoj ličnom ukusu, koji se ipak u tom delu bazira na kolektivnom ukusu. Koga ti u stvari želiš da zadovoljiš: sebe ili opšti utisak o sebi, koji prezentuješ javnosti?

On spada u veoma jake ličnosti, po prirodi je veoma dominantan, to bi bio osnovni ton. Energetski gledano, nivo njegove lične energije je veoma visok i upravo taj potencijal energije, koji teži da se ispolji, navodi ga na akciju i stvaranje. Ono što ti doživljavaš kao sirovo je njegova bliska veza sa Neispoljenim, koje on nije svestan, ali po čijim komandama deluje. On ne ume da ti sa mnogo reči malo kaže, on je sila koja jednostavno deluje, vodjena jedino ciljem ka kome je usmerena.

Vibracija njegove lične note, koja je bliska iskonskom, probudila je u tebi istovetnu jačinu, dodirnula te mnogo dublje nego mnogi drugi muškarci, koji su te uglavnom ostavljali ravnodušnom.

Uvreženo je mišljenje da se samo suprotnosti privlače. Da li je to tako?

U jednom najdubljem, arhetipskom vidu da, ali primenjeno na uobičajenu ravan ljudske svesti svakako ne. Ono što su ljudi primetili je spoj dve potpuno različite osobe u jedan ljubavni par, te su tako definisali da se suprotnosti privlače. Medjutim, njihova različitost koja je očigledna predstavlja razliku u njihovim Sekundarnim ličnostima, a ono što je to dvoje spojilo u par je osećaj identičnosti, koji potiče iz Primarnog plana. Naravno, kada Sekundarna ličnost preuzme dominantnu ulogu, radi zadovoljenja praktičnih potreba svakodnevnog života, tada se različitost pojavljuje u jasnom vidu, pa se i takav par složi sa opštim mišljenjem da se samo suprotnosti privlače. Medjutim, oni su svakako zaboravili onaj osećaj identičnosti koji se javio na početku njihove ljubavne veze, a koji je potekao iz Primarnog.

Uostalom, proceni sama. Zamisli neku osobu suprotnog pola koja je totalno drugačija od tebe, kojoj su sve tvoje osnovne životne vrednosti ništavne i čije životne stavove ti smatraš apsurdnim. Da li bi te takva osoba privukla ili bi u tebi izazvala čudjenje, kako neko uopšte može da razmišlja na tako, po tvom mišljenju, izvitoperen način?

Mislim da bi me upravo to i privuklo, da istražujem čega ima dobrog u takvom životnom stavu, jer takva osoba svakako misli da su njeni stavovi ispravni.

I od svega bi napravila filozofsko-psihološku zabavu. Medjutim, takav mušarac ne bi mogao da bude tvoj ljubavnik, pre bi bio u ulozi zamorčeta, grubo rečeno. Čak i ako bi tehnički vodila ljubav sa njim, to bi ponovo bilo samo u svrhu proučavanja njegovih reakcija i ponašanja u datoj situaciji. Cela zabava bi potrajala tačno onoliko koliko bi bilo tvoje interesovanje ili dok ti ne bi dosadilo da ga ubedjuješ da nije u pravu, što bi svakako radila.

Kako uopšte dolazi do privlačenja izmedju muškarca i žene koji, po opštim merilima nisu jedno za drugo?

Opšta merila predstavljaju civilizacijske norme, a koje su opet uslovljene Sekundarnom ličnošću. Ono što se ne uklapa medjusobno, po mišljenju ostalih koji ne učestvuju u ljubavnom spoju, je razlika u statusu ili u nivou obrazovanosti. Sa aspekta Sekundarne ličnosti gledano, oni su zaista u pravu jer svaka kasta, odnosno društveni nivo, ima svoje manire ponašanja u koje se ovaj drugi, sa sopstvenim navikama i ponašanjem, ne uklapa. Za nivo obrazovanja, koji uglavnom uključuje i lična interesovanja, van profesionalnog, važi isto. Razlike u Sekundarnim ličnostima postaju značajan faktor medjusobne komunikacije i nerazumevanje na svakodnevnom planu je prisutno. Ono što ipak medjusobno privuče takve osobe je trenutni upliv njihove svesti u plan Primarnog dejstva, a tada Sekundarna ličnost svakako nema uticaja.

Samo njegovo prisustvo me je razgaljivalo, jedno drugo smo inspirisali na humor i smejali se do suza.

Sekundarna ličnost je prilično čvrste strukture, uslovljena moralnim normama i pravilima ponašanja, ali svakako nije neprikosnovena. Stoga su procepi u njenoj strukturi dovoljni da se kroz njih oseti uticaj Primarnog plana. Smeh je jedan od izvanrednih načina za primarni kontakt, jer smeh dolazi kada neka situacije prevazidje krute okvire očekivanog i logičnog. Uzmimo kao primer vic na temu »žurka u šumi«. Zec je napravio skandal, ali nije vidjen on sam, kao počinilac, vidjen je samo par dugih ušiju. Svi su sazvani na smotru, medjutim zec hitro gelom za kosu lepi uši uz glavu, uz komentar: »ala će magarac da nadrlja.« Logika nam ukazuje na zeca, jer on ima par dugih ušiju i ne pada nam na pamet da i magarac ima iste takve uši, a to što nije spomenut u priči ne znači da nije bio ni prisutan.

Alkohol takodje slabi granice Sekundarne ličnosti, omogućavajući upliv Primarnog. Prevelika tuga deluje isto, jer jak duševni bol vrši fokusiranje svesti samo na sopstvenost, znači na Primarnu ličnost i prvi muškarac koji ti se približi sa razumevanjem za tvoje stanje osvojiće te, bez obzira na napred navedene razlike koje postoje medju vama.

Ljudi često primećuju različitost izmedju sebe, ali ubedjeni su da ovog drugog mogu promeniti i prilagoditi sebi.

Ţakav stav potiče iz Sekundarne ličnosti, sa namerom da se izmeni Sekundarna ličnost onog drugog i donekle svoja sopstvena. Blaže rečeno, takva izjava pokazuje spremnost na kompromise. Medjutim, prava ljubav izmedju dvoje ljudi podrazumeva relaciju izmedju Primarnih ličnosti, gde je saglasje lične energije neophodno. Tačnije, neophodna je istovetnost da bi došlo do privlačenja. Dve osobe suprotnog pola nepogrešivo osete istovetnost pri prvom impulsu privlačenja i spajanja.

Ponekad se takve veze završe brakom.

Koji je unapred osudjen na neuspeh. Ukoliko je primarni kontakt, izmedju dve Sekundarne ličnosti čist, odnosno jak, veza ili brak će funkcionisati sve dok traje strast izmedju njih, a strast je primarna veza izmedju muškarca i žene. Nestajanjem strasti, nestaje i iskonska veza, na scenu stupaju Sekundarne ličnosti i konflikti su logična posledica.

II

Poznajem ga već neko vreme, ni dugo, ni kratko, neodredjeno. U pitanju je poslovni kontakt i ne obraćam previše pažnje. Ponašam se normalno, komuniciram uobičajeno i najednom - uhvatih zrak nežnosti u njegovom glasu! I to registrujem tek posle par sati! Opet sam na dobrom putu da napravim glupost. Popodne vodim telefonski razgovor sa svojim ljubavnikom i strašno se nerviram, uglavnom zbog sitnica. Večeras dozvoljavam mislima da slobodno plutaju, verujući u zakon gravitacije duha koji će sve misli - asocijacije okupiti oko jednog centra. I uočavam prethodno navedenu nit, kao i da se ne dešava ništa novo. Stari obrazac se ponavlja, samo su akteri promenjeni. Zašto ulazak u svest novog muškarca izaziva odbojnost prema već postojećem? A pre toga, zašto mi se stalno ponavlja situacija da se zainteresujem za nekoga ko iz nekog razloga nije adekvatan? Šta ja to radim?

Ne radiš ništa, u tome i jeste problem. Opuštena si i ponašaš se spontano i prirodno. Kada kažem da ništa ne radiš, zapravo hoću da kažem da pravila ponašanja medju ljudima predstavljaju mentalni rad, jer crpe dosta energije. Službeno ponašanje i konvencionalna ljubaznost, koje često prelaze u otužnu sladunjavost, predstavljaju deo Sekundarne ličnosti, koji se uči. Sve što je naučeno traži dodatnu energiju da bi se održalo, a ulaganje energije zapravo predstavlja rad o kome govorim. Otvoreno ulaganje, odnosno pretvaranje Primarne energije u kinetičku energiju, je rad sveden na očiglednost. Mentalni rad je takodje ulaganje energije, ali na drugi način i na drugom nivou. Službena komunikacija, shodno tome, predstavlja ulaganje energije u održavanje odredjenog dela Sekundarne ličnosti koji se zove: poslovnost, zatim se energija ulaže u održavanje cenzure te iste poslovne ličnosti, kao i u konkretan mentalni ili fizički rad.

Ti ne želiš da "hraniš" cenzora, osim vrlo kratko i neophodno vreme. Zbog toga najviše voliš da radiš sama u prostoriji, cenzor tada nije potreban. Ulažeš energiju samo onoliko koliko je neophodno za mentalni i fizički rad koji ga prati, ne dozvoljavajući da svakodnevni posao postane prejak utisak, koji će opteretiti tvoju svest ostatak dana. Utisak u svesti zahteva dodatnu energiju koja će ga obogatiti, a ti sve to izbegavaš, da bi ličnu energiju sačuvala za korisnije stvari.

Znači, problem je u tome što ništa ne radiš, odnosno ne hraniš dovoljno svoju Sekundarnu ličnost, koja zato postaje slaba. U prvi plan stoga izbija Primarna ličnost, koja direktno prima nove utiske. Istovremeno, energetski oklop Sekundarne ličnosti postaje slab i porozan pa, kako kroz njega primaš nove utiske, isto tako emituješ svoju ličnu energiju oko sebe, u mnogo jačem naponu nego što bi to trebalo, po pravilima poslovnosti.

Što se tiče poslednjeg pitanja, kako to da se uvek zainteresuješ za neadekvatnog muškarca, mogu ti samo reći da pitanje postavlja razum, jer razum procenjuje pogodnost ili nepogodnost datog muškarca. S druge strane, delovanje Primarne ličnosti jednostavno "preskače" razum po pravu prvenstva, koje ovaj teško može da prihvati i evo konflikta. Osim toga, novog muškarca možeš sresti samo u poslovnom okruženju. "Poradi" malo, uloži energiju u blokadu i rešićeš problem.

Zrak nežnosti u telefonskom razgovoru registrovala je tvoja Primarna ličnost, a poslala ga je njegova Primarna ličnost. Prvi kontakt privlačenja već je uspostavljen. Ukoliko budeš vešto balansirala odnos, za šta će ti sada trebati mnogo više energije nego za održavanje Sekundarne ličnosti, iz ovog prvog kontakta može se roditi lepo prijateljstvo ako uložiš još malo energije u njega, ili izvanredan poslovni odnos, ako stvar ostane na ovom nivou. Na tebi je da odlučiš.

Tvoje lako davanje energije svima koji su ti simpatični, stvara utisak da si laka žena. Lako stupanje u neobaveznu komunikaciju takodje. A kada se neko drzne da prekorači granicu, biva zbunjen tvojim odbijanjem, što mu ne remeti uverenje da si ipak laka žena. Lake žene su za zabavu, ali i za osudu. Oni iskreniji priznaju sebi da su zbunjeni, a oni koji ne poznaju suptilne nijanse svog razuma osudjuju te. Tako si od nerada stvorila (ne)realan problem, jer odbila si da svoju energiju raspodeljuješ na civilizacijski dozvoljen način.

I, konačno odgovor na prvo pitanje, koji bi istovremeno trebao da zaokruži celinu. Pojavljivanje novog muškarca u tvojoj svesti predstavlja novo iskustvo. Muškarci jesu muškarci i nose adekvatnu - mušku energiju, ali svi se oni medjusobno razlikuju i svaka nijansa lične note predstavlja novo iskustvo. Zato se dogodilo da te privuče nov muškarac, kao novo energetsko iskustvo. Shodno tome, postojeći ljubavnik postaje asimilovano iskustvo i javlja se osećaj odbojnosti, kao znak prezasićenosti. Njegova energija trenutno nije zanimljiva, jer je više nego poznata.

I, šta raditi u ovakvim situacijama?

Pitanje dolazi iz razuma, što je i logično, jer na razumu je da odluči. Imaš dve varijante: možeš nastaviti da se i dalje spontano ponašaš, što će doneti novu varijaciju, novu igru spajanja dve svesti na neki nov način, bilo kroz prijateljstvo, bilo kroz ljubav. Druga varijanta je da se "upristojiš", odnosno da kontrolišeš emitovanje lične energije i povučeš se na neki način, što će njega svakako zbuniti i čak malo povrediti, jer spontano si ga navela da se i on energetski otvori.

U odnos sa ljubavnikom takodje moraš uneti razum, kao kontrolora emitovanja i prijema energije, u ovom slučaju kao cenzora za sprečavanje naglih izliva energije, kroz ljutnju i nervozu. Stišaj se malo i odluči šta zapravo hoćeš. Na ovaj način, nekontrolisanom blokadom i nekontrolisanim izlivima, samo ih obojicu povredjuješ. Ti se na mahove otvaraš i primaš njihovu energiju, a na mahove potpuno zatvaraš, čime odbijaš energiju poslatu ka tebi. Energija se odbija o tvoju branu svesti i vraća nazad pošiljaocu, što njemu nanosi izvestan emotivan bol, jer trenutno u svom energetskom telu nema raspoloživ "prostor" da je primi. Kako se ona ipak vraća i smešta bilo gde, to izaziva osećaj povredjenosti.

Znači, odluči šta želiš i kontroliši se. Ili, nemoj da se kontrolišeš, ali budi spremna da primiš i posledice. Stvar je isključivo tvog izbora šta će se dalje dešavati.

Udvaranje

Svadbeni ručkovi često znaju da budu monotoni, u iščekivanju beskrajnog niza jela koje treba da stigne, iako smo već odavno postali siti. Pogled mi besciljno luta, a tada zapazih, bolje rečeno osetih zanimljivo treperenje lične note muškarca koji sedi preko puta mene. Više iz dosade nego iz stvarne želje, uspostavila sam kontakt. Radi lične informacije, kao i da bih razgovor učinila zanimljivijim, kroz razgovor se provuče, astrologija, zatim evociranje uspomena iz školskih dana, sećanje na neke ljude. Kroz razgovor shvatam da ovaj muškarac može da mi ustupi neke korisne poslovne informacije, pa sledi razmena telefonskih brojeva. Zovem ga već sutradan i zakazujem vidjanje u jednoj kafani. Uz objašnjenje tema koje me zaista interesuju, suptilno namećem lične teme. I ... "javiću se" kaže on na rastanku, a ja tek tada shvatih: moje ponašanje bilo je tipično udvaranje muškarcu. Poslovne teme mogu biti samo izgovor.

Sada se osećam loše zbog toga. Ne volim da se udvaram prva, ne želim da izgleda kao da sam mu pružila sebe na tanjiru.

Da li se osećam loše zbog kršenja pravila igre udvaranja ili je suština u nečem drugom?

Osećaj lošeg raspoloženja donosi ti razum, koristeći sopstveno skladište sećanja u koje je ubeleženo davno odbijanje od strane jednog muškarca kome si se ti prva udvarala.

Pravila igre zvane udvaranje davno su postala deo civilizacijskih normi, a ona kažu da je muškarac taj koji treba da započne igru, odnosno da inicijativu. Često sam pominjao civilizacijske norme kao nešto nametnuto i što se poštuje pod izvesnom prisilom. Medjutim, one nisu samo krut šablon dozvoljenog ponašanja. Ono što ih čini takvima je izvitopereno dejstvo, pod uticajem zaborava suštine njihove osnovne postavke. Konvencije koje su same sebi cilj nemaju nikakve vrednosti ali, ako u njihovoj srži deluje suština, onda su neophodne kao okvir ispoljenja. Iskonska igra udvaranja u velikoj meri je ograničena dozvoljenim ponašanjem i granicama do kojih se sme ići jedno odredjeno vreme, ali upravo ona je odličan primer kako iskon deluje u pozadini.

Osnovni kosmički princip je u ritmu aktivnog i pasivnog, uzajamnog primanja i davanja. Po arhetipskoj podeli muškarac predstavlja aktivan princip, a žena pasivan. Muškarac je taj koji prvi daje sopstvenu energiju a žena je prima, da bi potom uzvratila svojom. Začećem, kao Primarnim ciljem spajanja, smer sila se obrće i žena postaje aktivna radjajući, dok je muškarac pasivan, primajući dete kao novog čoveka u svoj dom. Obzirom da je igra udvaranja prvi impuls privlačenja, prvi korak prepušten je muškarcu.

Osećam negde u sebi tu pasivnu suštinu, lepotu primanja i volim kada muškarac načini prvi korak. Medjutim, ne smatram da je loše ako žena prva pokaže znake dopadanja prema muškarcu. To mi se dogodilo tri puta i uvek sam bila odbijena, iako je impuls u meni bio pravi. Zašto?

Promena uloge iz pasivne u aktivnu nije loša, ako se istovetna inverzija dogodi i kod datog muškarca. Medjutim, muškarcima je civilizacijski nametnuta aktivnost, kao poželjno ponašanje i istovremeno usadjeno da je pasivan, ženski stav, nešto jako loše, "Ženstveni" muškarci uvek su izvrgnuti ruglu i podsmehu, pa čak i oni koji su suštinski pasivne prirode jednostavno moraju da nauče da se ponašaju drugačije.

Psiha svakog ljudskog bića sadrži oba principa u sebi. Ako stvar pojednostavimo, razum je aktivan princip, a emocije pasivan. Razum i emocije poseduju i muškarci i žene, s tim što je nametnuto kao poželjno da muškarci budu "razumni", a žene "emotivne". Tako stvorena neravnoteža je veštačka, ali problemi koje uzrokuje su stvarni. Svi sukobi unutar jedne osobe nastaju zbog uskraćivanja ispoljenja emocija u pravom trenutku, kao i korišćenje razuma kada mu nije vreme.

Kada se ti prva udvaraš muškarcu tada nastupaš aktivno, čime u njemu automatski budiš pasivan princip. Medjutim, pošto je njemu ceo život, neprekidno i svaki dan, u svest ugradjivano da je loše biti pasivan, tvoj stav u njemu automatski aktivira signal opasnosti i on reaguje odbijajuće.

Znači da grešim.

Ne znači da grešiš, ni ti ni on. Ti reaguješ prema unutrašnjem impulsu, a on prema civilizacijskim normama. Delovanje je na različitim planovima svesti i susret jednostavno nije moguć. To što se u tebi probudi impuls privlačenja (koji bi trebao da bude isključiva privilegija muškarca) nije greška, već spontano ispoljavanje Primarnog. U idelanoj situaciji, sa muškarcem Čiste svesti, tvoj impuls aktivnog delovanja u njemu budi impuls pasivnog predavanja i prvi kontakt na pravoj ravni je uspostavljen. Sledeći impuls aktivnog spontano polazi od njega, ti ga prirodno primaš i ravnoteža je ponovo uspostavljena. Igra svesti izmedju muškarca i žene svakako predstavlja ritam i smenu uzajamnog dejstva, aktivnog i pasivnog.

Reč “igra” ima više značenja, kad si već pomenuo tu reč asocijacije me vode da je jedno od značenja ples. Čini mi se da je ples sastavni deo udvaranja.

Ples jeste igra, igranje jednog dela koji čini sastavni deo igre života. Zadržimo reč igra, misleći prvenstveno na ples, ali ne zaboravljajući kompleks značenja koji ova reč sadrži.

Igra je ritam i pokret, seks je takodje ritam i pokret, čitav Univerzum je ritam i pokret. Ovaj kosmički impuls pokreta manifestuje se kroz čitavu floru i faunu. Cvetovi se okreću ka svetlosti radi rasta i razvoja, radi nastavljanja života. Mužjaci često izvode seriju nesvrhovitih pokreta oko ženke, nesvrhovitih u smislu jednostavnog opstanka, da bi privukli njenu pažnju i oplodnjom nastavili život. Tek sa pojavom svesti koja je svesna sopstvenosti, svesti čoveka, igra je dobila na smislu i značaju. Za igru je potreban prvenstveno ritam, a zatim je došla muzika, kao skup različitih ritmova koji se harmonično dopunjuju. Ritam je kretanje, fina vibracija energetskih talasa koji utiču na ličnu energiju samog pojedinca, navodeći ga da se uskladi sa već datim ritmom. Kretanje i talasanje energije dovodi do upliva nove energije i istovremenog emitovanja svoje energije unaokolo. Prepuštanje ritmu uvek daje osećaj dobrog raspoloženja, jer kroz kretanje tela, ili jednostavnog propuštanja osećaja ritma kroz telo, čovek se oseća živo. Depresivna osoba nema unutrašnji poriv za igrom, odnosno prepuštanjem ritmu, jer je svoju ličnu energiju već blokirala otporom ili potiskivanjem te je samim tim i postala depresivna.

Igra je osećaj punoće življenja, a ukoliko se igra zajedno sa drugim ljudima, što je najčešći slučaj, tada u zajedničkom ritmu vibriraju zajedničke emocije, što automatski otvara kanale za prijem tudje energije, odnosno mogućnost kontakta je otvorena.

Seksualna konotacija plesa oduvek je bila prisutna, makar u pozadini, kada su civilizacijske norme nametnule odredjeni stil igre kao dozvoljen. Primer za to je francuski kadril. Igrači su prilično ukočenog tela, ali energetska komunikacija se uspostavlja pogledima i dodirima ruku. Igra uvek podrazumeva par, muškarca i ženu, koji zajedničkim ritmom razmenjuju energiju. Zato je igra sastavni deo udvaranja. Kod valcera i tanga, tela su relativno blizu jedna drugom, a često su potpuno pripijena, što direktno asocira na seksualni odnos. Čak i trenutno aktuelan svingerski ples podrazumeva uvijanje kukovima, što je takodje direktna asocijacija na seks. Naravno, ova suština davno je izvitoperena, pa žena, pod okriljem konvencija, uvek može muškarcu reći “ne”, iako je njeno telo plesom reklo “da”.

II

Verujem da za mene postoji samo jedan muškarac koji predstavlja moju dopunu. Taj muškarac prvenstveno mora da me razume, a to podrazumeva isti ili približan nivo svesti. Kako je onda moguće da me aktivira neki bezveznjak - moram tako da kažem - koji o duhovnosti zna onoliko koliko piše u dnevnoj štampi. Vidim i osećam da se on apsolutno ne uklapa u moju svest, a ipak me njegovo prisustvo čini raspoloženom, a njegov slučajni dodir izaziva strujanje u meni. U čemu je stvar?

Delovanje na Primarnom nivou, ali na njegoj najnižoj ravni, a to su instikti. Privlačenje i prepoznavanje izmedju muškarca i žene uvek se odvija na Primarnom nivou. U zavisnosti od razvijenosti Primarne ličnosti, odnosno svesnosti, vrši se i prepoznavanje na najvišem mogućem nivou. Muškarac koji te je aktivirao i uznemirio, nalazi se na vrlo niskom nivou svesnosti. Možemo reći da je suštinski primitivan, ali kao takav zaogrnut je plaštom intelektualnosti, koji mu u javnosti obezbedjuje diploma završene škole. Naravno, diploma ne obezbedjuje ni inteligenciju, ni duhovnost, ali mu obezbedjuje društveni status, jer ona zapravo pokazuje dokle je bio spreman da stigne. Medjutim, sistem školovanja, kao merilo gradacije medju ljudima, tema je za sebe.

Dakle, svojom pojavom aktivirala si njegovu Primarnu ličnost i time ga privukla. Njegova Primarna svest seže samo do nagona i instikata, te si tako probudila mužjaka u njemu. Njegove jake vibracije uzrokovale su identične vibracije u tebi i automatski probudile ženku, aktivirajući tvoj nagon za parenjem. Ono što se buni u tebi ponovo je Sekundarna ličnost, koja je procenila da se taj muškarac ne uklapa u tvoju ličnost u potpunosti i stoga ga svesno odbijaš. Što se tiče Primarne ličnosti ona ga prihvata, jer zadovoljava jedan njen deo. Primarna ličnost nema kategorizaciju dobro-loše i zato joj ne smeta nizak duhovni nivo partnera.

Ja sam užasnuta svojom animalnom reakcijom, koju sam prepoznala kao takvu i pred kojom se osećam nemoćno.

Naravno da se osećaš nemoćno, probudile su se iskonske sile spajanja mužjaka i ženke, isključivo u svrhu produžetka vrste. Užasnut je onaj deo razuma koji je sagledao dubinu sopstvene svesti i dokle seže tvoja Primarna ličnost. Produženje vrste za tebe nikako nije svrha i smisao života, pa zato i ne želiš da svoju energiju udružuješ sa neadekvatnim muškarcem. Opet je razum taj koji se meša, meri i procenjuje. Razum je često nemoćan da razreši, razdvoji tu slepu privlačnost, jer jednostavno ne može da razume, mereći parametrima svakodnevne logike, šta se zapravo dešava. Svi pokušaji da se strast prekine delovanjem razuma osudjeni su na propast. To je kao golim rukama zaustavljati vodu iz probijene brane. Medjutim, rešenje ipak postoji, a ono je u razumevanju čitavog procesa.

Svako potiskivanje emocija daje otpor koji akumuliran stvara pritisak i jednog trenutka brana se ruši. Tada je razum nemoćan da preduzme bilo šta, a čovek obično tek tada shvati šta mu se dešava.

Da bi do privlačenje došlo potrebna je razmena energije kroz komunikaciju. U konvencionalnim odnosima razmena energije je veoma slaba, jer nedostaje opuštenost, koja donosi emocije. Propuštanjem emocija, kao jačeg nivoa energetskog snopa lične energije, odnos se poboljšava, krutost u ponašanju slabi i osobe počinju prirodno da se ponašaju. Prirodno ponašanje podrazumeva kombinaciju Primarne i Sekundarne ličnosti, gde je cenzura prisutna, ali u manjoj meri. Sada su stvoreni uslovi za prepoznavanje i privlačenje jednog para muškarac - žena, shodno njihovim ličnim notama. Jača opuštenost donosi smeh, koji eruptivno šalje ličnu energiju unaokolo. Ukoliko je alkohol prisutan, on slabi cenzuru još više, ponekad je i potpuno odstranjuje, a emocije izbijaju u prvi plan. Na početku su to nagomilane lične emocije, a ako partner želi da sluša priču ili ispovest, on se direktno otvara za prijem. Zato se parovi u početku veze po pravilu ispovedaju jedno drugom.

U konkretnom slučaju, čestim promenama raspoloženja zbunila si datog muškarca i on se jače zainteresovao za tebe, odnosno maksimalno se otvorio za prijem tvoje energije.

A zašto sam se ja zainteresovala?

Stvorila se neka čudna emotivna veza izmedju vas dvoje, nešto kao ljubav izmedju sundjera i prljavštine, jedno drugome ispunjavaju svrhu postojanja. On je primao tvoje hirovite energetske ispade kao sundjer i primajući ih u sebe istovremeno olakšavao tvoj energetski nivo. Njegovo prisustvo te je smirivalo i samim tim i prijalo. Tako si nesvesno pristala da preuzmeš deo njegove energije. A pošto je privlačenje na primarnom nivou, logično je što je probudjen instinkt mužjaka i ženke.

Ja ga ipak ne želim, on mene ničim ne zaslužuje. Ne može da prihvati ni delić moje ličnosti, a kamo li da me razume. Kako da prekinem stvoreni fluid?

Svesnim distanciranjem, ali tek pošto asimiluješ suštinu procesa. Razumevanje će ti pomoći da sagledaš sve elemente i svesno odlučiš da to nećeš. Ukoliko se distanciraš bez razumevanja, distancom ćeš samo napraviti branu u svesti, neku vrstu deponije u koju ćeš ubacivati sve ono što ne želiš da vidiš, osetiš ili razumeš. Brana će delovati neko vreme, a kada pukne desiće se upravo ono što si želela da sprečiš.

U iščekivanju idealnog

Beznadežno prazna, životarim svoj život čekajući neki novi početak, čekajući muškarca svog života. U medjuvremenu, neki neodgovarajući muškarci privlače moju pažnju ali u animalnom smislu i jedino me razum spašava da ne stvorim neodgovarajuću vezu.

U mojoj svesti postoji praznina, prostor koji čeka da bude ispunjen. Znam da ovo nije ništa novo, sve mi imamo "princa iz bajke" u svojoj svesti i sve se u jednom periodu života prevarimo verujući da smo ga našle. Brak vrlo brzo sruši očekivani ideal uvidom da je princ sjahao s konja, ali ideal i dalje opstaje.

Želim da konačno sretnem tog idealnog muškarca, tu svoju drugu polovinu, želim da se zaljubim.

Otkuda potiče ta želja, koju svi, ama baš svi nose u sebi? Odakle verovanje da postoji onaj pravi ili prava?

Postoji mit o Androginu, koji kaže da su zemlju nekada nastanjivala muško-ženska bića, toliko moćna da su se pobunila protiv bogova koji su ih stvorili. Stoga ih bogovi rasekoše na dve polovine i razbacaše po svetu, te se ove dve polovine celoga života traže, ne bi li se ponovo spojile.

Svest o muškarcu, koji je tvoja apsolutna dopuna, postoji u tebi, odnosno u svakom ljudskom biću. Takva osoba realno postoji, možda je čak i u tvom neposrednom okruženju, a ono što vas sprečava da se medjusobno prepoznate je vaša sopstvena svest, uokvirena sopstvenim razumom.

Prepoznavanje se vrši na planu Primarne ličnosti, a ona je kod prosečnog čoveka odavno potisnuta u nesvesno, odakle se sporadično pojavljuje tek kada cenzura razuma to dozvoli ili kada promakne cenzuri.

Potreba za odgovarajućim muškarcem je sasvim prirodna i dobro je što si uočila da su te razni muškarci privlačili, iako nisu bili adekvatni. Adekvatnost premerava i procenjuje razum, tačnije tvoja Sekundarna ličnost procenjuje Sekundarnu ličnost onog drugog. Suština je ipak samo i jedino u Primarnoj ličnosti, jer pravi spoj dešava se samo na tom nivou. Zato se javljao slučaj da su te privlačili neki muškarci koje je tvoj razum procenio kao neadekvatni. Ono što treba da ti bude jedino bitno je nivo osvešćenosti, odnosno nivo oslobodjenosti Primarne ličnosti. To je jedini problem, ali je zato generalan.

Čovekova svest kao ogledalo sveukupnosti, koja je Primarna ličnost, ograničena je ili ogradjena razumom, koji je Sekundarna ličnost. U arhetipskom vidu bilo koji muškarac može da predstavlja tvoju dopunu, jer radi se o principu spajanja aktivnog (muškog) i pasivnog (ženskog) principa. U praktičnom smislu javljaju se mnogi problemi upravo zbog neosvešćenosti čoveka kao takvog. Ono što ti zapravo tražiš je muškarac odredjenog nivoa svesti, veoma blizak sopstvenosti, odnosno Primarnom. Takvog je zaista teško naći, jer čak i da ga pronadješ potrebno je da i ti budeš na tom nivou. Obzirom da ni tvoja svest nije apsolutno oslobodjena racionalnih i naučenih okvira, muškarac za koga budeš osetila da je pravi, biće otprilike na tvom nivou: prilično osvešćen, ali još uvek običan čovek (što važi i za tebe, svakako).

Prethodna iskustva privlačenja pokazala su ti da kada nekog muškarca osetiš Čistim Bićem, istovremeno u njemu aktiviraš identičan proces i apsolutno spajanje je moguće. Doduše, veoma kratko vreme, u nekom mogućem izlivu strasti. Onog trenutka kada "dodjete k' sebi" shvatate različitost Sekundarnih ličnosti i uspostavljena veza mora da pukne, jer različiti su sistemi vrednovanja.

Ako već svaki muškarac može da aktivira moje Biće, zašto se to ne dešava uvek? Zašto su ti susreti tako retki?

Dodir dva Bića dogadja se kao susret dve Primarne ličnosti, a već sam rekao da je Primarna ličnost cenzurisana i ono što se prikazuje svetu je Sekundarna ličnost ili Persona. Na tom nivou nema pravog prepoznavanja i privlačenja. Ljudi svakodnevno komuniciraju svojom Sekundarnom ličnošću, potpuno ograničeni konvencijama i dozvoljenim vidovima ponašanja. Pri tome ipak zrače nekom sopstvenošću, po kojoj se razlikuju jedni od drugih, a koju smo nazvali Primarna ili Lična nota. Istovremeno zrači i Sekundarna ličnost Sekundarnom notom, iskazanom kroz konvencionalno ljubazno ponašanje i slično. U trenucima opuštenosti, bilo pod dejstvom alkohola ili zbog same atmosfere, Sekundarna ličnost se opušta ili povlači, a u prvi plan izbija Primarna ličnost. Medjutim, čak i u takvim trenucima čoveku, a naročito ženi, razum ostaje prilično prisutan, kontrolišući dozvoljeno ponašanje pa tako ni opuštenost nije potpuna, te dolazi do mešanja primarnog i sekundarnog ispoljenja.

U prisustvu muškarca koji te ne privlači, a to je kalkulacija razuma da je kao takav neodgovarajući, ti nikada nisi potpuno opuštena i balansiranjem razgovora održavaš odnos na odredjenom nivou.

Šta reći o slučaju oženjenog muškarca koji je uz to i ženskaroš, prezauzet poslom i zaljubljen u sebe, a koji me je ipak privukao? Naravno, odbila sam ga zbog prethodno navedenih razloga, ali osetila sam privlačenje.

Delovanje iskonskog je prilično jako u njegovoj strukturi svesti i upravo to ga je načinilo ženskarošem, kako kažeš. U tvojim očima, to je bila pozitivna osobina, sve ostalo, kategorisano kao neodgovarajuće, je projekcija tvog razuma. To delovanje iskonskog manifestuje se kao lična snaga i predstavlja deo Primarne ličnosti, koji je toliko jak da ga je nemoguće obuzdati razumom. Uostalom, muškarac takve lične snage nema ni potrebe da se obuzdava, civilizacija je to proglasila poželjnim, jer oličava čist aktivni princip. Ista snaga kojom zrači žena nije prihvaćena i takvim ženama nadevaju se pogrdna imena, mada svakog muškarca privlače, a neki se i uplaše. Mnoge žene su stoga blokirale ličnu snagu, da bi bile prihvaćene u društvu. Takve žene fizički imaju krut stav, kičma im je skoro nepomična dok se kreću, a sebi nikada ne dozvoljavaju da se opuste. Takve žene negiraju sopstvenu Primarnu ličnost, jer u njoj se krije snaga seksualnosti koje se plaše. Ta snaga ruši konvencionalne okvire življenja koje su sebi nametnule.

Vratimo se pomenutom muškarcu. Snaga iskonskog ogleda se u snazi seksualne energije kojom zrači, a koja pak dolazi iz Primarnog. Sopstvenim delovanjem primarnog, on aktivira tvoju Primarnu ličnost i budi u tebi želju za spajanjem. To što si ga ipak odbila, s jedne strane pokazuje tvoju snagu da obuzdaš sopstvenu seksualnu energiju, kao i jačinu razuma u ulozi ličnog kontrolora.

Kao što rekoh, svaki može da bude onaj pravi, ako izbaciš cenzuru sopstvenog razuma.

II DEO 

ZALJUBLJIVANJE

Ja sam zaljubljena

Okolnost u kojoj cela priča počinje je relativno klasična. Isuviše opterećena ličnim emotivnim odnosom, nisam previše pažnje poklanjala muškarcima sa kojima sam dolazila u kontakt. Tako mi je i promaklo da mi se jedan, sa kojim sam bila u poslovnom odnosu, neopaženo uvukao u svest.

Kada upoznajete nove ljude neki su vam dragi na prvi pogled, a nekima se prilagodjavate, konvencionalno se osmehujući. Sa dragim osobama rado saradjujemo, sa ovima drugima radimo samo onoliko koliko moramo. Takva su pravila igre i svi ih poštujemo. Zlatno je pravilo da ljubav i posao ne treba mešati i ja sam to poštovala, uvek spremna da se jednog odreknem. Smatrala sam da ću ljubav prepoznati na samom početku i da do poslovnog odnosa neće ni doći. Medjutim, posao je uveliko trajao nudeći nove perspektive i zamagljujući moju svest istovremeno. Poziv na kafu na jednoj od letnjih bašta, po vrelom danu delovao je primamljivo i krajnje neobavezno. A onda, kao grom iz vedra neba, shvatanje...

Poželela sam da se zaljubim, da bih imala inspiraciju da pišem o ljubavi i šta se dešava - osećam se kao tetreb pred parenje. Ne vidim ništa, ne čujem ništa, osećam... Osećam sve, što je u stvari ništa. Šta se ovo samnom dešava?

Zaljubila si se i to u pravom vidu. Zaljubljenost je stanje visoke inspiracije i samodovoljnosti istovremeno. Svaka zaljubljenost koja se može meriti razumom, analizirati i opisivati, samo je mentalna kalkulacija. Stanje u kome si sada je pravo stanje - stanje samodovoljnosti.

Ne razumem ovo poslednje - stanje samodovoljnosti?

Ima li razlike u tvom ličnom doživljaju stvarnosti kada si sa njim i kada si sama?

Nema. Mada ovo nije stvarnost, bar ne ona na koju sam navikla.

Stanje u kome si jeste stvarnost, potpuno uživanje u sopstvenom postojanju, gde je samo postojanje po sebi jedina bitna stvar. Tvoje stanje ne bi se moglo nazvati euforijom, euforična si kada visoki napon emocija malo padne. Sada si u stanju svesti gde sve jeste. Nema negacije. Nema potrebe za pripadanjem, nema ljubomore, ni sumnje gde je on kada nije sa tobom? Ushićena si sopstvenim postojanjem, a on je bio samo uzročnik dolaženja do Čistog Bića.

Kako se on oseća?

Znam da ovo nije ljudska radoznalost, već pitanje poredjenja. U stvari, hoćeš da pitaš da li je i u njemu probudjena visoka inspiracija čistog postojanja. Daću ti potvrdan odgovor, ali ne zato što ga ti želiš već, zato što to zaista jeste. Probudila si u njemu doživljaj čistog Jastva, ali ne u onoj meri u kojoj si ti sama. Potrebno je ipak probiti okvire racionalnog da bi se došlo do čistog Jastva, a on to u ovom trenutku ne može, odnosno ne usudjuje se da uradi. Ipak, centar razuma mu je prilično pomeren u stranu.

Moj razum i ne postoji.

Nije ti ni potreban. Razum je analitičar iskustava, on s ljubavlju nema nikakve veze, niti može da je razume. Onda kada se razum umeša znaj da je nivo ljubavi opao do obične privlačnosti.

Razum služi da prikuplja iskustva iz odnosa sa drugim ljudima, da prepoznavanjem odvoji novo od starog i zatim novo iskustvo, obogaćeno ličnom energijom, preda Primarnoj ličnosti radi obogaćivanja Lične Svesti. U slučaju ljubavi, odnosno doživljaja zaljubljenosti, razum može samo da sabere detalje udvaranja, reči ili dodire i da barata sa njima kao sa najobičnijim podacima. Razum ne može da doživi ljubav, zato ti i ne osećaš da imaš razum.

I, šta se zapravo desilo?

Osećaj srodne duše, da upotrebim taj profani termin. Svaki čovek ima svoju granicu postojanja, preko koje komunicira sa ostalim ljudima. Recimo da je to granica Aure. U vašem slučaju granica nije postojala, ne postoji i vi ste bili u retkoj prilici da uspostavite čistu komunikaciju kontaktom Čistog Bića. Razgovor koji ste vodili bio je suštinski besmislen, jer razgovor vam je služio samo da popunite okvir postojanja i zadovoljite konvencionalnu komunikaciju. Sve ono što ste jedno drugome preneli kao informaciju, krajnje je nevažno. Jedina bitna informacija je: ja postojim i ogledam se u tvom postojanju.

Gde je tu seks?

Seks je nadogradnja odnosa, ali u Centrifugalnom vidu, u vidu materijalizacije. Ovo stanje svesti u kome si seks ne može da popravi i načini ga boljim. Može da ga obogati, ali ne i da ga pročisti. Trenutno si u direktnom kontaktu sa Neispoljenim, postala si sam centar ispoljenja Centripetalne sile, centar iz koga se sve ispoljava. Seks bi bio delovanje Centrifugalne sile, materijalizacija postojećeg stanja. Seks bi osećaj čistog postojanja doveo u poznati osećaj ekstatičnog postojanja, postojanja svedenog na uživanje zbog postojanja. Princip: ja postojim i ogledam se u tvom postojanju ovde se prelama kroz materijalno-energetsku formu: tvoje telo mi pokazuje da moje telo postoji i oboje uživamo u svom telesnom postojanju.

Cilj svakog seksualnog odnosa i jeste uzdizanje na ravan čistog postojanja, ravan samodovoljnosti. Ali pazi, ne govorim o upotrebi tudjeg tela radi narcisoidnog potvrdjivanja. Govorim o čistom stanju postojanja. Ljubavnici kroz odnos teže tom stanju svesti, a ti si do njega dospela i pre nego što je došlo do seksualnog kontakta.

Da li to znači da do seksa ne treba da dodje?

Nisam to rekao. Klasičan put ljubavnika je put rastvaranja, put kojim ti trenutno hodiš je put stvaranja. Ljubavnici kroz racionalno privlačenje (u onoj meri u kojoj se privlačnost može racionalizovati), preko telesnog spajanja uzdižu svoju svest do Neispoljenog, spajajući se u prvoj etapi, da bi na kraju došli do radosti čistog postojanja, neuslovljene bilo čijim prisustvom. Ti si krenula obrnutim smerom: od radosti čistog postojanja, neuslovljene bilo čijim prisustvom, dozvoljavaš inicijatoru osećanja da te aktivira na stvaranje i na materijalizaciju čistog postojanja, kroz telesni kontakt i osećaj telesne prisutnosti onog drugog.

II

Ja jednostavno "odlepim" u njegovom prisustvu. Samo njegovo postojanje dovoljno je da prestanem da govorim i počnem da pevam. Proza se pretvori u poeziju. Neki bi rekli da sam se zaljubila i donekle jesu u pravu. Ovaj osećaj liči na zaljubljenost, ali već sam bivala zaljubljena. Ovo je nešto više od toga. Samo njegovo prisustvo, on ne mora ništa da kaže, dovodi me u stanje visoke inspiracije. Ne mogu da jedem, niti mogu da spavam, ali zato mogu da stvaram skoro bez prekida. On, kao postojanje, delimično je uključen u teme kreiranog, ali ja mogu u tom stanju da kreiram bilo šta pa čak i novi Univerzum.

Ovo nije ljubav u poznatom vidu, jer nema poznatih osećaja tipa: ne mogu da živim bez njega. Nema potrebe za pripadanjem, traganja za razumevanjem njegove ličnosti. Osećam da se jednostavno dogodilo, osetila sam dodir Neizrecivog i sada osećam pulsiranje sopstvenog života. Šta mi se zapravo dogodilo?

Dodir Neizrecivog, sama si rekla, i njegovo pravo poimanje. Ako ti kažem da si prepoznala srodnu dušu, svakako ćemo svesti taj neiskazivi osećaj na profanu ravan i samim tim ga pokvariti. Ipak, ti želiš objašnjenje, nije ti dovoljno samo iskonsko stanje čistog Bivstva, već i njegovo razumevanje. To je sasvim u redu. Razum je taj koji mora da primi i preradi podatke, da bi ih vratio Čistom Biću radi obogaćivanja Duha.

U tvojim susretima sa NJim razum vrlo malo učestvuje, komuniciraš svojim Čistim bićem aktivirajući i njega istovremeno. Tako uspostavljate iskonsku komunikaciju muškarca i žene, tako su Adam i Eva komunicirali. Medjutim, bez obzira na čist doživljaj, koji je sam po sebi izuzetan, komunikacija mora da se vodi razumom, jer razum nije slučajno dat. Razum je dat kroz govor (jer i misli su formulisane kao govor), a govor i razum zajedno zahtevaju komunikaciju i čine je jedino mogućom. Čitav proces služi radi osvešćenja ili razumevanja procesa, odnosno stanja do koga treba doći, a u kome si ti sada. Kada je iskustvo prepoznato čovek ostaje bez teksta. Ostane za trenutak bez razuma.

Ostala si, takodje, bez teksta i kada si pročitala stih: "Verujem da će doći ljubav koja neće biti naredjena". Osetila si iskonsku istinu u tim rečima, jer razum je taj koji je naredbodavac. I razum je taj koji sve pokvari u odnosu muškarca i žene, jer obrne sopstvenu ulogu. Umesto da, analizirajući dešavanja odvajanjem poznatih osećanja i situacija od nepoznatih, samo nova iskustva ugradjuje u Čisto Biće, razum uzima podatke od Čistog Bića, analizira ih i naredjuje komunikaciju na njemu adekvatan način. Pošto oba razuma (i muškarca i žene) funkcionišu na sličan način, konflikt je neminovan. Dalje, razum savremenog čoveka u velikoj meri baziran je na naučenim modelima razmišljanja, naučenim kroz rituale, običaje, moral i konvencije, što mu u velikoj meri otežava posao zbog kojega i postoji. Pa tako potreba za razumevanjem onog drugog postaje potreba za premeravanjem, koliko se druga osoba uklapa u postojeći šablon sopstvenog razuma. Tako postaje bitno kako ta osoba izgleda, kako se oblači, kakav status ima u društvu, čime se bavi, ko su joj roditelji, koliko zaradjuje i slično. Modeli se donekle razlikuju od osobe do osobe, ali svejedno je, modeli ostaju modeli.

Ljubavnika treba prepoznati na nivou čistog doživljaja, komunikacija treba da se odvija sa vrlo malo neophodnih reči. U svojoj svesti treba da otkriješ model "princa iz bajke" - da ga ne bi primenila. Naravno prazan prostor ne treba da zauzme bilo ko, isprazni i prazan prostor, mada je na konačnom stepenu duhovnog probražaja bilo ko onaj pravi, jer spajaju se dva bezimena Bića, spajaju se dve Čiste svesti, gradeći jednu Svest.

Šta u stvari hoću da ti kažem: prepoznaj model i odbaci ga. Odbaci prošlost, i sopstvenu i njegovu. Čemu bi prošlost mogla da služi u odnosu dva Bića? Prošlost je jedino skladište sećanja. Čist proizvod razuma koji služi isključivo njemu samom, radi prepoznavanja starog i novog iskustva.

Ne planiraj budućnost, ne planiraj vreme trajanja. I to je kalkulacija razuma bazirana na sopstvenoj, arhivi. Budućnost je samo mogućnost dešavanja odredjenih situacija, ali ona ne zavisi samo od tebe. Planiranje budućnosti je kreiranje okvira razuma u koji dogadjaji treba da se uklope. Ako se ne uklope, što se često dešava, dolazi do patnje.

Ne opterećuj se željom da neprekidno budeš u njegovom prisustvu. Ta želja je iskonska i ona nepogrešivo deluje medju zaljubljenima. Ali vaša svest, mislim na čitavo čovečanstvo, još uvek je daleko od ostvarenja tog konačnog cilja. Suština jake želje za neprekidnim prisustvom onog drugog je potreba za neprekidnim prisustvom njegove svesti, odnosno potreba za ujedinjenjem dve svesti u jednu. Ljubav ima privlačnu snagu upravo zbog ovog krajnjeg cilja. Zbog toga ljubavnici intenzivno misle jedno o drugom. Privlačna snaga svesti deluje, a na Mentalnom planu sve harmonično funkcioniše, kako u stvari i treba da se dešava. Medjutim, kada se razum uplete, barem lošom komunikacijom ako ne i ličnom kalkulacijom (kolika je moja dobit u svemu tome), stvar puca. Ljubav i razum su nespojivi.

Iz ovoga proizilazi i da je ljubomora nepotrebna. Ljubomora nastaje zbog gubitka očekivane dobiti, znači dolazi iz razuma. Ljubomora nije ljubav, već samo znak da se razum meša raznim proračunima. Ljubomora može da bude fikcija, razum je jednostavno iskalkulisao mogućnost da je ljubavnik deo svoje svesti usmerio ka drugoj osobi. Šta dalje može da se desi već znaš. Crne hronike (razum u formi materije) obavljaju svoj posao statističara.

Ne pokušavaj da ga razumeš, da pronikneš u njegovu suštinu. Već si u njoj. Svaki pokušaj razumevanja njegove ličnosti sa tvoje strane, znači potkradanje Čistog Bića od strane razuma.

Zadatak jeste težak, traži punu svesnost i kontrolu kontrolora - razuma - koji će na sve moguće načine pokušati da te prevari, obećavajući kule i gradove, brda i doline, znači obećavajući materijalno, obećavajući dobit. Čista ljubav je najveća dobit koju iko može da ima i sve ostalo nema draži.

PORUKA LIČNE PRIRODE

Razum mi kaže da ovo ne treba da ti pokazujem, ali ja prepoznajem njegovu računicu jer sada, kada nisi prisutan, razum je aktivan.

Ja te mnogo želim, ali... Ako će realizacija želje dovesti do gubitka osećaja u kome sam sada - ja se odričem želje. Ne želim da ovaj doživljaj uprljam poznatom reakcijom, ne želim da Bogove dovedem medju ljude. Njima je mesto na Olimpu.

Razum je zatim iskalkulisao da ovo ipak mogu da ti dam da pročitaš, ali tek pošto se ... (?) ... (najednom nemam izraz, sve su reči banalne) tek pošto zadovoljim razumsku stranu iz koje potiče želja (jer razum je i iskonsku želju prisvojio).

Ti i ja (verujem da mogu da govorim i u tvoje ime) jesmo otišli daleko u prepoznavanju, ali ipak se još uvek ništa nije dogodilo, možemo da se povučemo sa primamljivog "fronta" i zatvorimo se u razumske okvire konvencionalnog dijaloga. Ne bacaj biser medju svinje, ne mešaj Bogove i ljude. Ako si zaista spreman na veliki izazov koji si prizivao svojom poezijom - ja se otvaram prema tebi. Ako nisi - povuci se bez kajanja. Sa Bogovima nema šale.

Možda ni ja nisam dovoljno čista da sa božanstvima pijem nektar. Ako se kao takva i provučem neopaženo pored Heruvima, tada ću ja osetiti bes Bogova. Ali, to je već samo moj problem.

III

Kako je moguće zaljubiti se?

Mehanizam zaljubljivanja predstavlja impuls Primarnog i stoga je u svojoj biti vrlo jednostavan. Zaljubljivanje predstavlja čistu manifestaciju Primarne ličnosti. Emitovanje lične energije ka voljenoj osobi je nesputano i otvoreno, zato se osoba koja je u ljubavi oseća preporodjeno. Pri tome je to čisto emitovanje lične energije tako očigledno da se zaljubljena osoba prepoznaje na prvi pogled, jer zrači nekom posebnom lepotom.

Da li je potrebno da ljubav bude uzvraćena, da bi neko bio zaljubljen?

Ne, druga osoba čak ne mora ni da zna da je neko zaljubljen u nju. Biti zaljubljen je stvar isključivo lične prirode, stvar “izbora” Primarne ličnosti, odnosno unutrašnjeg osećaja da je ta odredjena osoba po nečemu izuzetna i da se po tome drastično odvaja od ostalih. Čak je moguće iznenada se zaljubiti u dugogodišnjeg poznanika, ukoliko poznanstvo za kratko izadje iz ustaljenog okvira susretanja. Recimo, poznaješ nekoga godinama, ali površno. Najednom se dogodi situacija da ste neko izvesno vreme zajedno u razgovoru i ti primetiš da se lepo osmehuje ili da ima neobičnu boju očiju ili bilo šta drugo što ga na neki način učini interesantnim, a šta do tada nisi primećivala. Taj prvi inicijalni impuls uvek polazi iz dubine tvog Bića i uvek je spontan. S druge strane, taj neko može beskrajno dugo da ti se udvara na razne načine, ti možeš ostati ravnodušna, jer u njegovom ponašanju prepoznaješ kliše, ustaljene varijacije ponašanja, da bi ti se kao ženi, pokazalo da si lepa i poželjna.

Znači, biti zaljubljen predstavlja nesputano emitovanje lične energije prema drugoj osobi, nesputano razumom, odnosno konvencijama. Ukoliko je i ta druga osoba osetila nešto zanimljivo u tebi, te je u identičnom osećaju, dogadja se onaj redak susret dva Bića nazvan “ljubav na prvi pogled”.

Neki ljudi (i muškarci i žene) srednjih godina rekli su mi da nikada u životu nisu bili zaljubljeni. Kako je to moguće?

Za zaljubljivanje potreban je upliv (ili ispliv – tačnije rečeno) Primarne ličnosti, a za to je neophodan uslov “porozna” ili slaba Sekundarna ličnost. Sekundarna ličnost gradi se vaspitanjem. Ukoliko se dete pravilno vaspitava, pravilno u konvencionalnom smislu gde mu se jasno stavlja do znanja šta je poželjno a šta ne i šta su poželjne norme, tada se Sekundarna ličnost formira prilično čvrsto, postaje jako stabilna i na kraju kao gotov proizvod vaspitanja dobijamo uzornog gradjanina. Takvo vaspitanje daju roditelji koji su i sami stabilne i čvrste Sekundarne ličnosti. Ukoliko dete ima “haotične” roditelje, koji za isti postupak i nagradjuju i kažnjavaju, već prema trenutnoj proceni, takvo dete neće imati čvrst model i njegova Sekundarna ličnost neće biti dovoljno čvrsta, a samim tim biće i mnogo poroznija za uplive Primarnog, koje Sekundarno inače cenzurom razuma odbacuje kao nepoželjno. Takve osobe čak i ljubav odbacuju kao nedolično osećanje, jer izaziva nedolično ponašanje. Zbog toga je moguće da se neki nikada u životu nisu zaljubili.

Jedan stih kaže: “Samo jednom se ljubi...” Da li je to tačno?

I jeste i nije, zavisi od verovanja, odnosno od čvrstine Sekundarne ličnosti, o čemu smo govorili maločas. Ukoliko je upliv Primarnog veoma jak, oklop Sekundarne ličnosti puca i dešava se velika ljubav prožeta velikom strašću. Medjutim, stabilizacijom Sekundarne ličnosti, koja generalno ima moć regeneracije, emocije gube na snazi, razum ponovo dolazi u prvi plan i za takvu osobu stih koji si navela predstavlja suštu istinu.

Medjutim, postoje i osobe koje naprosto uživaju u tome da budu zaljubljene, koje se osećaju ispunjeno i pročišćeno kada se zaljube. Ove bi smo mogli nazvati duhovnim avanturistima, jer svaka ljubav nosi rizik od povredjivanja – na nižoj ravni svesti – odnosno rizik potpunog gubljenja i pretapanja sopstvene ličnosti u Apsolut – na veoma visokom nivou svesti. Ti se klackaš negde izmedju.

Ipak postoje osobe koje su mogle da se zaljube nekada, dok su bile mlade, a sada to smatraju mladalačkom ludošću. S druge strane, retki su slučajevi, ali ipak se dogadjaju da se ljudi zaljube u šezdesetim godinama života.

Od vremena puberteta, kada se svest intenzivno budi transformišući se, mladi čovek u sebi sluti sliku druge osobe koja se potpuno uklapa u sopstveno Biće. Prepoznavanjem jednog dela sebe u nekom drugom – to je jasan znak zaljubljivanja. Odrastanjem i sazrevanjem ta slika se formira diferencirajući se iz mnoštva utisaka o drugim ljudima, kao i iz prepoznavanja sopstvene ličnosti u njenim najdubljim slojevima. Vremenom slika postaje konačna i pretvara se u ideal. Medjutim, kako je u diferencijaciji učestvovao i razum, radi prepoznavanja, taj ideal često sadrži i nepotrebne elemente koje je razum nadgradio pod uticajem Sekundarne ličnosti. To je naročito izraženo u doba opšte ekonomske krize, kada idealan muškarac mora da bude ekonomski veoma jak, faktor koji je značajan, ali svakako nije presudan kada je izbor srca u pitanju. Stupanjem u brak, koji je odabiranje jedne osobe “za vjeke vjekov” intenzitet emocija slabi, vernost prelazi u domen Sekundarne ličnosti i sticajem svih životnih okolnosti ideal se gubi kao deo “mladalačkih iluzija”, koje su sve za redom nestale. Takva osoba razumom podupire verovanje da je ta druga osoba, koja bi se uklopila u ideal koji je nekada postojao, samo plod mašte i stoga se odriče verovanja u mogućnost nalaženja sopstvene dopune sa kojom bi, ako bi je pronašla, mogla da oformi Androgina kao krajnji i konačni cilj ljubavi.

Znači, neki ljudi vremenom izgube sliku idealnog, ali neki je zadrže negde duboko u sebi, kao zrak svetlosti koji im pomaže da prebrode životne teškoće. Takvi ljudi su latentno spremni za novu ljubav, mada toga najčešće nisu svesni. To su preljubnici i brakolomnici koje velika strast “kad joj vreme nije” navodi na to da ostave svoje domove i porodice koje su stvorili, da bi se bacili u zagrljaj jedno drugome.

Zaljubljenost u poznijim godinama života nešto redje se dešava, ali ipak se dešava i nije neuobičajena. Osoba poodmaklih godina odbacuje sve vidove Sekundarne ličnosti koje su je opterećivale celog života, jer je uvidela da su mnoga naučena i uvaspitana ponašanja samo balast za nesputano življenje. Zato i kažu za stare ljude da su podetinjili. Pripremajući svoju svest za smrt koja im se bliži, oni sve više dozvoljavaju Primarnom planu da se ispolji u njihovoj svesti, pa je tako zaljubljivanje logična posledica. Naravno, ukoliko je ideal osobe suprotnog pola još uvek ostao živ na dnu njihove svesti. Onima koji smatraju da treba “održati dostojanstvo” takva situacija se nikada neće desiti, jer oni će svoju Sekundarnu ličnost čuvati do same smrti, po cenu da izgube nešto mnogo dragocenije, a to je ljubav.

Ljubavna "obaveza"

Izgleda da je sve pokvareno. Jedan izliv besa prikazan kroz nagli odlazak i jedan izliv očaja izgužvan u razbacanim papirima. Očigledno je tu ključna tačka, most izmedju dve obale. Ali, most nije tu samo da spoji obale već i da pokaže da su obale razdvojene.

Osećam se ispražnjeno, pomalo melanholično i prepoznajem, tu negde, pritajen strah da sam ga iz sebe ispustila. Ne osećam ga jasno kao pre. Možda sam preterano poetična, pa u želji da se iskažem što jasnije, postajem nejasna. Isuviše sam reči potrošila pokušavajući da ga barem tako što više približim, a reči su napravile most. Most koji mi kaže da su obale razdvojene i da ih on neće dovesti jednu do druge, već će svojom verbalnom strukturom sve učiniti da one ostanu tamo gde su i bile. Reči nas ne povezuju, reči nas samo razdvajaju.

Rekla sam mu da sam se zaljubila u njega, doduše ne direktno već u pisanoj formi, kroz jasnu metaforu. Medjutim, on se distancirao. Da li sam pogrešila? A ako jesam, gde je greška?

Ništa nisi pogrešila, čovek jednostavno nije naučio na iskrenost i sada ne zna šta će sa njom. Zbunila si ga i zato se povlači, ali ne u potpunosti, već samo delimično, na sigurnu teritoriju druženja.

A šta posle?

Ne žuri, ionako si sva napeta u želji da mu se dopadneš i da se predaš. Da mu se ne dopadaš, ne bi svoje vreme provodio sa tobom, već bi otišao na neko drugo mesto, jer prema tebi nema nikakvih obaveza. A da bi mu se predala, potrebno je da oboje budete otvoreni na pravi način i spremni na pravo spajanje.

Šta znači to imati obavezu prema nekome? Reč veza zapravo znači obavezu muškarca i žene jedno prema drugom.

Obaveza je nastala zbog očuvanja vrste i taj pojam je duboko ukorenjen u svesti svakog čoveka. Pa čak i ti, iako se uporno boriš protiv toga, nesvesno upadaš u osećaj obaveze prema odredjenom muškarcu kada vaša veza postane javna. Jednostavno sebe ograničiš u ponašanju i neometanom emitovanju lične energije.

Kao i obično, prvobitni razlozi su zaboravljeni, a razum je preuzeo ulogu kontrolora ponašanja. Predcivilizacijski čovek imao je obavezu da bude pored majke svoje dece i brine se o njima, snabdevajući ih hranom, sve dok dete nije u stanju da se samostalno brine o sebi. Taj period iznosi oko sedam godina, jer već sa sedam godina dete ima formiran razum i sposobno je da samo uči o svetu koji ga okružuje, pa čak i da se pobrine za sopstvenu egzistenciju. Kod civilizacijskog čoveka ovaj prvobitni razlog se preinačio u sedmu godinu braka, koja je kritična kod svakog para. Posle sedam godina zajedničkog interesa oko podizanja deteta, muškarac i žena se suočavaju jedno s drugim i shvataju da nemaju više ničeg zajedničkog. Lična energija koju su upućivali jedno prema drugom, a koja je značila ljubav, materijalizovala se kroz novi život - njihovo zajedničko dete. Narednih sedam godina ulagali su i usmeravali svoju ličnu energiju prema detetu obožavajući ga, pri tome vrlo malo ili ni malo usmeravajući energiju jedno prema drugome. Kada prodje taj prirodan vremenski period, oni shvataju da više nemaju zajedničkih tema, ni potrebe za komunikacijom. Neki tada pribegavaju spasonosnom rešenju i stvaraju novo dete, neki se razvode, a neki ostanu da životare jedno pored drugog. 

Čista ljubav, ona ka kojoj ti težiš, predstavlja zapravo osećaj privlačnosti neometen uticajem konvencionalnog ponašanja. Želja da se bude u prisustvu druge osobe sasvim je prirodna, jer ljubav je delovanje Centrifugalne sile - sile materijalizacije. Ali, tu treba biti pažljiv, jer aktiviranje jedne sile dovodi do istovremenog aktiviranja druge - Centripetalne sile ili sile oduhovljenja (dematerijalizacije). Potrebno je vešto balansirati i ne dozvoliti da ijedna od njih prevagne.

Kako to izvesti?

Centrifugalna sila, u vidu ljubavi, je ona koja spaja. Njeno delovanje dovodi do čvrste emotivne veze, koja svojim prirodnim nastavljanjem daje seksualni kontakt i radjanje novog života. Ukoliko se razum umeša, te svesno ne dodje do trudnoće, dejstvo Centrifugalne sile prenosi se na Astralni plan - plan emocija i dolazi do ljubomore, a zatim i posesivnosti. Ovde je granica nematerijalnog dejstva Centrifugalne sile i dejstvo se prenosi na Centripetalnu silu, koja rezultira odvajanjem para zbog nepodnošljive situacije koju su stvorili, a u jačem vidu i do mržnje, koja je čisto dejstvo ove sile.

Moraš biti na neki način dozirana u davanju emocija, odnosno u povlačenju od njih. Čovek je sklon da bezglavo uleti u osećaj ljubavi i halapljivo je zahteva, uvek i neprekidno gladan. Objašnjenje razuma za ovakvo ponašanje je: nedostatak ljubavi u detinjstvu. Naravno, objašnjenje je pogrešno, Čoveka su stvorile dve sile, ali on nije svestan njihovog dejstva, pa one haotično deluju na njega. Da bi mogao da ih kontroliše i balansira potrebno je da ih razume, a one deluju na sledeći način:

Centrifugalna sile deluje privlačno na par, dajući im osećaj ljubavi i neprekidne potrebe za prisustvom onog drugog.

Centripetalna sila deluje kroz potrebu za odvajanjem od partnera i posvećivanje sebi, bilo kroz hobi, bilo kroz druženje sa drugim ljudima, bilo kroz potrebu za samoćom.

Svako aktiviranje (željom) jedne Sile dovodi do aktiviranja druge Sile. Aktiviranje se retko dogadja istovremeno, obično je potrebno neko vreme da bi dejstvo Sile dostiglo kulminaciju, a tada počinje dejstvo suprotne Sile. Ukoliko se dejstvo Centrifugalne sile voljom drži duže nego što bi to bio njen prirodan ciklus, u jednom momentu dolazi do preokreta i naglog prekida dotadašnjeg stanja. Rezultat na pojavnom planu je: svadja, preljuba, skandal, raskid ili razvod.

Rešenje je, kao i uvek, jednostavno. Potrebno je razumeti dejstvo Sila i njihovo delovanje na svest. Samim tim biće moguće i njihovo balansiranje. Ili: svaki svešću nametnut pokušaj približavanja dovešće do sigurnog odvajanja. Otuda saznanje da nikoga ne možemo na silu naterati da voli. S druge strane, svaki pokušaj odvajanja od osobe sa kojom nas je zakačilo dejstvo privlačne sile, dovodi do jačeg vezivanja. Zato najviše volimo one koji nas ignorišu na neki način. Mudrost je samo u balansiranju.

Neprekidno mislim na njega

Evo već je jutro, samo što nije svanulo, a meni je svest budna kao da je podne. Već satima pokušavam da zaspim i jedini rezultat tih pokušaja je pisanje ovih redova.

On i ne zna šta se samnom dešava, on i ne sluti kakvu je buru emocija izazvao u meni. U blaženom neznanju ćaska samnom o običnim i neobičnim stvarima, a ja onog trenutka, kada sklopim oči u pokušaju da spavam, vidim sebe u njegovom naručju, osećam njegove poljupce. Prijateljice mi savetuju da otvoreno pokažem da ga želim, medjutim neću da ovaj doživljaj, tako redak, pokvarim naučenim ponašanjem. Uostalom, umem da zavedem samo onoga do koga mi nije stalo.

Zašto neko, kada je zaljubljen, nema volje za jelom ni potrebe za snom?

Već sam ti govorio o izvorima energije za normalno funkcionisanje svesti. Hrana predstavlja spoljašnji izvor energije jer, iako se asimilacija energije vrši unutar organizma, ona se ipak nalazi spolja. San je, s druge strane, unutrašnji izvor energije i spavanjem čovek akumulira izgubljenu energiju. To što ti već danima ne spavaš, znak je da ti energija sna nije potrebna, jer dobijaš dovoljno energije iz drugog izvora.

U spoljašnje izvore energije spada i energija okruženja, odnosno drugih ljudi. Ljudi komuniciraju tako što medjusobno razmenjuju energiju. Emocije koje se šalju putem komunikacije samo pojačavaju energetsku razmenu. Prilikom svakog pozdrava, sa bilo kojim poznanikom, ti mu se nasmešiš i pored pozdrava uputiš mu i osećanje simpatije. Isto to on učini zauzvrat i energija je razmenjena. Kod ljudi koji se vole takodje se vrši razmena energije samo u jačem vidu, jačem naponu. A kod zaljubljenih osoba transfer je najjači. To što ti ne možeš da spavaš samo je znak da ni on ne može da spava takodje. Da si samo ti zaljubljena ne bi imala problema sa spavanjem, ali količina njegovog sna bi se smanjila.

Kako?

Kada si zaljubljena on ti je neprekidno u svesti, neprekidno misliš na njega. Razmišljanjem o nekome ti mu šalješ svoju misaonu energiju na sličan način kao kada ga sretneš. Intenzivno razmišljanje o nekome sasvim sigurno uvodi tvoje prisustvo u njegovu svest, pa tada i ta druga osoba počne da razmišlja o tebi. Ukoliko je nečija želja za susretom jaka, tada će vam se putevi sigurno ukrstiti kroz par dana i vi ćete razmeniti energiju u ličnom kontaktu. Naravno, ne znači svako razmišljanje o nekoj osobi znak da ćeš je i sresti, jer da bi mentalna poruka uopšte dospela do tudje svesti potrebno je da ima odredjeni emotivno-energetski naboj. Obična misao nema tu snagu. Potrebna je jaka želja da bi se ostvario mentalni kontakt. 

Dakle, ti zaljubljena, svojim neprekidnim razmišljanjem o njemu šalješ jake mentalne poruke ili slike i samim tim šalješ mu i svoju energiju. Ukoliko on zna da gajiš neke simpatije prema njemu, tada je emotivno-energetski otvoren prema tebi i prima usmerenu energiju. Primajući energiju on smanjuje prirodni dotok, da bi ostao na optimumu. Najčešće se to ogleda kroz smanjenu potrebu za spavanjem ili pojačanom dnevnom aktivnošću. Medjutim, to što i ti ne možeš da spavaš pokazuje da i on misli na tebe, odnosno vrši se direktna razmena emocija, odnosno energije.

Smem li da ti verujem?

Kako hoćeš. Znaš dobro da skoro nikada nisam davao prognoze, jer ne želiš da me koristiš u svrhu proricanja, ali ono par sekvenci bile su tačne.

Jesu. Znači i on misli na mene! Lepa vest. Samo, dogadjalo se da su neki muškarci bili zaljubljeni u mene, ali ja sam sa žaljenjem morala da ih odbijem. A tada nisam imala problema sa spavanjem.

Da, ali toliko si bila zauzeta dnevnim aktivnostima da nisi primećivala da si aktivnija nego ranije. Osim toga, da bi primila tudju misaonu energiju moraš da budeš otvorena za nju, a otvorena si kada se uspostavi kontakt. Upoznavanja i služe u te svrhe. Što znači, anonimni muškarac može koliko god hoće da misli na tebe, ti ćeš od toga imati vrlo malo energetske koristi. Zbog toga zaljubljena osoba i teži da upozna konkretnu osobu, ukoliko se nisu direktno upoznali, da bi otvorila njenu svest za prijem upućene energije.

U ovom, konkretnom slučaju, vi se poznajete, komunicirate veoma često i gajite uzajamne simpatije koje ne krijete. Kanal je otvoren, energija struji u oba smera. Pretpostavimo da je samo jedno od vas dvoje u stanju jakih emocija. Onaj drugi prima energiju i koristi je u sopstvene svrhe. Pošiljalac čitav dan upućuje svoje misli (energiju), ali pošto je nema u neograničenoj količini, noć koristi za spavanje, odnosno akumulaciju nove količine energije. Primalac ili troši veću količine energije ili manje spava. U čistim odnosima, koji su toliko retki da slobodno možemo reći da ne postoje, razmena energije se odvija slobodno, počevši od uzajamnog slanja emocija pa do bliskog telesnog kontakta, gde se energija razmenjuje jače. Rukovanje je dobar primer za to, a seks predstavlja najdirektniju razmenu, jer uključeni su i energetski centri. Medjutim, pošto su civilizacijske norme sve pokvarile, konvencijama je utvrdjeno sa kim se sme razmenjivati energija, na koji način i pod kojim uslovima. U slučaju neadekvatnog odnosa ili zabranjene relacije, pošiljalac je primoran da krije svoje emocije, tako što jednostavno neće govoriti o tome, da bi primalac bio otvoren. Ukoliko se dogodi da se osećanja ipak otkriju, a situacija nije adekvatna za razmenu, primalac se zatvara i dolazi do prekida komunikacije. Poslata energija ne stiže do cilja već se odbija o branu svesti i vraća nazad jadnoj, zaljubljenoj osobi. To njoj pojačava već postojeći bonus energije, koja traži novi prostor u energetskom telu ili se smešta u postojeći, pojačavajući pritisak. Tako nastaju ljubavni jadi.

Čisto Biće zna za ovu situaciju, jer ovo iskustvo je od davnina usadjeno u Svest Čistog Bića i to na kolektivnom nivou. Stoga šalje poruke razumu da ne otkriva osećanja drugoj osobi, ukoliko oseti da će naklonost biti odbijena. Zato se javlja stid, kao unutrašnji regulator ili unutrašnja odbrana od odbijanja. Stid nije nešto što je naučeno jer i mala deca, kod kojih razum nije potpuno formiran, pokazuju znake stida ako emocije koje su im upućene nisu iskrene. Dete se nikada ne postidi od majke ili oca, ali sigurno se postidi od "izliva nežnosti" neke majčine poznanice.

Stoga, tvoja nesanica je posledica njegove nesanice. Ako hoćeš da spavaš prestani da budeš zaljubljena, zatvori se u konvencionalni okvir i san će ti se vratiti. A i njemu, mada će bolje spavati onaj ko se bolje zatvori.

Ipak više volim nesanicu, jer ovaj osećaj se toliko retko javlja, da je prava šteta izgubiti ga. Vredi neprospavane noći, jer odavno se nisam osećala ovako živa kao u ovom periodu. Otvorio mi se nov svet pred očima, vidim lepotu koju nisam zapažala ranije: ptice, cveće, oblake. Radujem se suncu dok sam ranije gundjala kako je pretoplo.

PORUKA LIČNE PRIRODE

Ima nečeg fascinantnog u tebi, nečeg toliko posebnog čime zračiš, da te to apsolutno odvaja od svih ljudi koje sam ikada upoznala. Skoro sam, definišući te, rekla: ima nečeg drskog u njemu. Upravo sam reč drskost upotrebila da iskažem tu notu kojom zračiš i koja me je naprosto oborila s nogu.

Izgovorena reč, kao definicija emocija, teško može uvek i na pravi način da opiše stanje duha koje je kreira. U suštini svi mi razmenjujemo reči iza kojih stoje naša lična predubedjenja, a kojih uglavnom nismo svesni. Stoga ne znam, ovog trenutka, da li ćeš na pravi način razumeti ono što želim da definišem kada kažem: ima nečeg drskog u tebi. Ti nisi drznik u smislu rušioca svega postojećeg bez obzira na posledice, što bi ova reč u grubom smislu mogla da znači. Niti si bestijalni provalnik u tudju privatnost koji ne preza ni pred čijom intimom, što bi takodje bila moguća definicija. Tvoja drskost nije čak ni hrabrost da se suočiš sa svime što bi eventualno moglo da te ugrozi, mada nisi neko kome ova osobina nedostaje. Žao mi je što naš jezik, za koji smatram da je bogat izrazima, nema adekvatnu reč koja bi te opisala. Neću je čak ni izmisliti, jer bila bi to gomila glasova bez smisla, koja treba da odrazi upravo neki smisao koji stoji iza svega. A zar nije svaka naučena reč upravo gomila glasova sa dogovorenim smislom?

Htela sam da ova poruka bude kratka, sažeta kao emocija, kao moj lični doživljaj tebe samog, a hvatam sebe da sam se raspričala i pre nego što sam počela da govorim.

Na kraju pisanja zaključila sam da više volim nesanicu, jer ona je posledica ovog retkog osećaja koji se zove ... (emocija bez imena). U svom egoizmu zaboravljam na tebe, koga takodje muči nesanica i kao što mene niko nije pitao hoću li ili neću da se zaljubim, tako ni tebe niko nije pitao hoćeš li ili nećeš da spavaš. Dajući ti sebe ja sam ti uzela san, ne znajući to. Razumevanjem čitavog procesa ja uspevam da zaspim, ti čak i ne znaš šta se odigrava iza pozornice.

Stoga, odričem se privilegije da me uspavljuje želja za tvojim prisustvom, jer uzimajući te više nego što mi sleduje, ja te posredno uništavam.

Spavaj, uspostavi ponovo prisan odnos sa Hipnosom i regeneriši se na prirodan način. Moja energija, koju sam ti, ne znajući, slala u ogromnim količinama ipak je surogat, preradjena Kosmička energija. Spavaj, a ja se svesno odričem bdenja sa tvojim imenom u svesti. Sada znam da ako ovako nastavim, uništiću ono što najviše volim kod tebe: volju za životom.

II

Epilog. Ovo veče je trebalo da bude epilog jednog trajanja. Ovo veče je trebalo da kruniše jedan period udvaranja. Ovo je trebalo da bude posebno veče. Ovo je trebalo...

Ponovo zid kao kraj besmislenog traganja. Jesam li pronašla početak kruga, tačku od koje sam krenula? Ne bih rekla. Da sam donela bilo kakav konkretan zaključak rekla bih: da, to je to. Medjutim... On se nije pojavio, iako je sa jakom željom u glasu obećao - doći ću u nedelju uveče. Ili sam samo ja osetila želju u njegovom glasu - jer sam želela da je osetim.

Čudno. Nisam povredjena. Ranije bih na ovakve situacije reagovala sa dugotrajnim čekanjem, koje bi na kraju kulminiralo u bes. Sada sam mirna. Čak se i ne pitam zašto nije došao. Razlog mi nije bitan. On nije došao, to je činjenica, a činjenica ne može da povredi ako se prihvati kao takva. Jedino što me zaista interesuje je kako to da sam potpuno smirena u situaciji kada se očekuje da budem potpuno sludjena?

Počinješ lagano da se transformišeš u Sofiju - mudrost. Prvi korak ka toj transformaciji bilo je shvatanje da si ti zaljubljena i da on nema nikakvu obavezu prema tebi, samo zato što je probudio neke emocije u tebi. Samo, on to ne može da shvati, što je i normalno.

Drugi korak, takodje veoma bitan za tebe, je otvoreno pokazivanje emocija. Prvi put si se usudila da se otvoreno udvaraš nekome bez stida i straha od odbijanja.

Treći korak je ovaj večeras: mirno i bez uzrujavanja prihvataš činjenicu da on nije došao i da je ovo veče definitivni kraj igre koja se zvala: kako uhvatiti neuhvatljivog.

I šta sada?

Pitanje je na mestu, jer projektovala si svoju budućnost kroz prizmu njegovog postojanja u tvom životu. Suptilno si ukalkulisavala njegovo prisustvo u svoje buduće planove. Sada se nalaziš pred slepim hodnikom, jer shvataš da ovaj put ne vodi nikuda. Jednostavno se vrati na početnu tačku i nastavi drugim putem.

A emocije?

Ima li ih?

Pa, ima nešto malo, kao - sad je red na mene da zaigram novu igru.

To nisu emocije, već uživanje u pomisli da započinješ novu igru u kojoj ćeš se zabavljati. Tebi se njegovo postojanje toliko dopada da ne želiš tek tako da ga se odrekneš. Jedino čega se odričeš je način za dobijanje njegovog prisustva. Ne može ovako, ali može onako.

Zašto on ne može da shvati da zaista nema nikakvih obaveza prema meni?

Civilizacijski je uslovljeno da ako neko oseti privlačnost prema drugoj osobi suprotnog pola, tada ta osoba ima moralnu obavezu da uzvrati istom merom osećanja ili da se apsolutno povuče. On svakako nije ravnodušan prema tebi, ali previše je u sopstvenim problemima da bi mogao neometano da ti se prepusti. Njegova predjašnja iskustva sa ženama govore mu da usmeravanje emocija svakako podrazumeva obavezu usmeravanja energije, a nikako slobodan izbor. Diferencijacija ljubavi i razuma još nije uspostavljena u čovekovoj svesti, pa otuda osećaj svojine nad partnerom.

Ljubav je čisto spajanje dva Bića koja osećaju prirodnu privlačnost jedno prema drugome i spontano uživaju u prisustvu onog drugog. Jače delovanje Centrifugalne sile u njima budi neodoljivu strast i magnetski dovodi do spajanja na telesnom - materijalnom planu, te dolazi do seksualnog kontakta. I sve to bez uticaja razuma, jer voljom se ne mogu probuditi ni ljubav, ni strast, isto kao što se voljom ne mogu ni obuzdati. Ljubav je sila koja ima sopstvenu volju, mnogo jaču nego što je volja razuma.

Kako se mogla desiti situacija da se ljubav podvede pod razum koji je, kao što smo videli, glavni uzročnik svih problema.

Primarna sila spajanja - Centrifugalna sila, kao spostveni polaritet ima Centripetalnu silu - silu duha. Na nižim planovima duhovne evolucije svesti, već na jednoj stepenici pre čoveka, a to su životinje, Sile deluju neometene razumom. Centrifugalna sila privuče dve odredjene jedinke, one se spoje pod uticajem nagona, oplodnja se dogodi i tu je kraj. Životinje nemaju razum koji bi kalkulisao stepen privlačnosti i gradirao ga kao odredjeno iskustvo. Centripetalna sila u ovom slučaju spontano vodi svest ka višoj ravni - ka svesti čoveka.

Čovek, kao raskrsnica svesti, ima razum koji mu je dat radi osvešćenja celokupnog življenja, a kroz iskustva koja doživljava. Čovek mora razumom da prepozna iskustvo ljubavi, da bi mogao da je osvesti i svesno iskusi. Zbog toga se ljubav oseća kao emocija, odnosno vrši se inverzija od Čistog Bića ka razumu. Čisto Biće svakog čoveka u sebi sadrži sva moguća iskustva čitavog čovečanstva (u psihologiji je ovo poznato kao arhetip), ali Lično Čisto Biće sadrži samo ona iskustva koje je odredjeni čovek osvestio i ugradio u njega. Zbog toga je neophodno ljubav osvestiti razumom, prepoznati je i prihvatiti kao delovanje Kosmičkog principa.

Sila ljubavi dolazi sa Spiritualnog plana i svojom privlačnom snagom deluje direktno na plan materije - fizičko telo muškarca i žene zahtevajući spajanje. To je još uvek delovanje involutivnog luka, gde se svest iz nematerijalnog oblika zgušnjava, transformišući se kroz sve razvijenije oblike. Evolutivni luk podrazumeva osvešćenje svesti, odnosno njeno razumevanje i povratak nazad kroz Astralni i Mentalni plan. Astralni plan je svet slika i emocija i blizak je razumu, koji deluje isključivo na Mentalnom planu. Stoga se prirodna privlačnost pretvara u emocije, koje se prepoznaju razumom. Razum treba da diferencira emocije, osvesti ih (razume) i neometano prepusti dalje ka Spiritualnom planu odnosno ka Čistom Ličnom Biću.

Znači li to "kraj drame" zvane ljubav?

U slučaju osvešćenog muškarca, odnosno žene to zaista znači "kraj drame" i slobodno uživanje i u sopstvenom postojanju i u postojanju onog drugog. Ali, to su već visoki stepeni duhovne evolucije. Medjutim, arhetip Adama i Eve, pošto su oni tragično završili isterivanjem iz Raja, pretvorio se u arhetip Romea i Julije koji su tragično završili okončanjem sopstvenog življenja. Da nisu sami sebi oduzeli život, tada bi jedno drugome oduzeli život u mnogo suptilinijem vidu, koji se zove uskraćivanje prava na sopstveni život. Ali, i to se zove ljubav.

Razumevanje emocija koje su primljene od strane voljene osobe pretvorilo se, ne u prepoznavanje - što je primarna uloga - već u posedovanje. Ti me voliš znači: ti mi apsolutno pripadaš. Ja te volim - ja tebi apsolutno pripadam. Niko od nas dvoje nema prava na život van onog drugog, jer tvoja energija pripada samo meni. Ovo je još jedna matematička jednačina ljubavi, kako je razum definiše i stoga je pogrešna. Ovakvim stavom blokira se neometana razmena energije, koja postaje statična, što je po prirodnom zakonu nemoguće. Tada nastupa smrt Duha, kome je prekinut dotok novih iskustava i Čisto Lično Biće ostaje na stepenu dozvoljenih iskustava koja, pošto se neprekidno ponavljaju, više ne predstavljaju hranu za njega.

Suština delovanja Centrifugalne sile je fokusiranje svesti u razum, zatim razumevanje sopstvene svesti i na kraju spajanje u Apsolutnom ili Univerzalnoj svesti. U slučaju ljubavi vrši se spajanje svesti muškarca i žene u jedinstvenu svest, a preko spajanja na svim planovima. Ta nova, zajednička svest, predstavlja Androgina, tačku ka kojoj uvek teži ujedinjena svest. Androgina svest ne poznaje osećaj gubitka partnera, te samim tim ne poznaje ljubomoru, jer i sama mogućnost odvajanja znači da jedinstvo nije postignuto. Tek na ovom stepenu postiže se apsolutna sloboda o kojoj svi govore, ali za koju skoro niko nije spreman, jer biti slobodan znači biti slobodan prvenstveno od sebe.

I šta na kraju reći o početku, tačnije vratimo se na početnu temu.

Šta reći? Previše si očekivala od njega. On ne može da razume ni tebe ni sve ovo što je rečeno. Razlika je u nivoima svesti. Ako ga i dalje želiš onda moraš da se odrekneš vizije Androgina i da igraš igru zvanu ljubav na nižoj ravni, sa posedovanjem, ljubomorom, izlivima nežnosti i ljutnjom. Ne uvodi ga u sfere koje su mu nepoznate. Može da se izgubi u njima.

A mogu li biti sa njim u klasičnom ljubavnom odnosu sa svim zavrzlamama koje on nosi, a da pri tome ne izgubim svest o višoj ravni?

Možeš, naravno, ali ne pokušavaj da praviš bilo kakav most izmedju dve ravni. I strogo moraš voditi računa o pravilima igre, pri čemu je najvažnije da se ne uživiš previše, odnosno da ne patiš i ne nerviraš se. Kao večeras, na primer. Nisi dobila njega, ali si dobila vredna objašnjenja. Sa aspekta razuma svakako si u dobitku.

PORUKA LIČNE PRIRODE

Čini što ti hoćeš i to neka bude jedina mera. I ja ću slediti samo svoju volju, te ćemo se, ma koliko to zvučalo neverovatno, mnogo češće susretati u mimohodu, nego što izgleda moguće.

Jedina spona koja treba da veže ljubavnike je nevezanost. 

Čini što ti hoćeš, samo me nemoj sputavati obećanjem da ćeš se javiti. Nemoj me vezivati čekanjem i mišlju da je ovaj telefonski poziv baš tvoj, da ovo zvono na vratima oglašava tebe. Razdire me tih stotinak metara čekanja, ta neizvesnost koja se budi zajedno sa zvonjavom budilnika. Držim se tih reči i čežnja prerasta u nepodnošljivo, postajući teret. I znam da ću jednog jutra, zajedno sa isključenjem budilnika isključiti misao o tebi. Pranjem zuba opraću želju za tvojim usnama. Umivanjem lica spraću tvoj lik sa sebe. 

Ako je tvoje ime samo čežnja, odričem se tebe da bih se odrekla nje.

Opsesija

Trebalo je da pretpostavim da će sve upravo ovako da se odvija. Pitam se da li sam išta mogla da sprečim da sam i znala kuda sve ovo vodi. Pre samo nekoliko desetina minuta shvatih: On je postao moja opsesija!

Trebalo je da znam, trebalo je da uključim razum malo više u sva dešavanja. Možda sam mogla da sprečim sostvenu propast: On je postao moja opsesija. I znam, već sam jednom bila u ovom osećaju, gde god da krenem tražiću pogledom samo njega. U svim očima tražiću njegove. Na ulici ću se osvrtati ne bih li ga srela, u gomili glasova osluškivaću ne bih li čula njegov glas. I ono najgore - u svakom potencijalnom ljubavniku tražiću samo njega.

Dodje mi da plačem od muke, od shvatanja, od beznadja. Plakanjem neću isplakati ništa, a njega ponajmanje.

Zašto je ovo moralo da me snadje, baš kada sam ravnodušno primila poraz i bez očaja prihvatila činjenicu da se nije pojavio onda kada je rekao. Ovo je reaktivna faza u odnosu na prethodnu, ali ne pojavljivanjem u dogovoreno vreme pokazao je da me ne želi. To je u redu, jer svako ima prava da kaže ne, ali zašto ulazim u sopstvenu propast - opsesiju?

Opsesija je prizemljenje ljubavi na granično područje razuma. Razum prepoznaje privlačnu snagu sile ljubavi, ali nemoćan je protiv nje, pa tako ljubav zauzima jedan deo razuma, nad kojim volja nema uticaja, i deluje na svest Čistog Bića napajajući ga informacijama koje bi mu imače slao razum, da je odnos ljubavnika prešao na uobičajenu ravan.

Samoj sebi si postavila zamku oba puta: i prvi put, kada si snagu privlačnosti odvojila negde u stranu, ne želeći da je vidiš, jer se nije uklapala u konvencionalni okvir poslovnog odnosa i sada - namernom ravnodušnošću umesto besa, jer nije ispunio tvoja očekivanja.

Ljubav je udarila kao grom iz vedra neba shvatanjem da si se zaljubila, shvatanjem koje je došlo u trenutku i preplavilo ti razum toliko da je prestalo njegovo normalno funkcionisanje. On te je privlačio od prvog momenta kada si ga upoznala, ali to sebi nikako nisi htela da priznaš, čime si se uplela u sopstvenu zamku. Jednostavno si učinila neoprostivu grešku: pomešala si planove ispoljenja svesti, nisi dozvolila da Primarni plan, koji funkcioniše na planu Čistog Bića deluje, već si primarnu ulogu dala Sekundarnom planu - konvencionalnog poslovnog odnosa. Znak da je u pitanju bilo delovanje Čistog Bića i prepoznavanje na tom nivou bio je vrlo jasno prikazan: ti si vodila poslovan razgovor, ali veoma je bilo bitno to što su tvoji nokti delimično lakirani, a kosa prljava. Poslovan razgovor isključuje atribute fizičkog izgleda, a obzirom da si već objasnila da je preuredjenje stana u toku, imala si opravdanje i za svoj nesavršen izgled, mada nisi morala ništa da objašnjavaš. S druge strane, potreba za savršenim izgledom ukazuje upravo na fizičku privlačnost, a to si razumom negirala.

Drugi put praviš istu grešku, postavljajući razum na mesto emocija. Razumom si sebi objasnila da to što se on nije pojavio, iako si ga čekala, nije razlog za dramu i bes, čime si emocije stavila pod kontrolu. To je objašnjeno time da počinješ da se transformišeš u Sofiju - mudrost, ali ti tek počinješ da se transformišeš. Do konačne mudrosti, koja je spajanje emotivnog (Astralnog), Mentalnog i Spiritualnog plana u jedan, treba da prodje još dosta vremena. Okusila si zrno mudrosti, a onda su emocije svom silinom krenule u osvajanje oduzetog prava na ispoljenje i pojavile se u vidu opsesije: ja ga želim i to je jače od mene.

I šta sad?

Ništa. I ovoga puta si nemoćna. Vizija njegovog Bića preplavila te je celu, te se smatraj zarobljenom. Ova situacija takodje nema veze sa njim direktno, on je samo inicijator dešavanja u tvojoj svesti i ne snosi apsolutno nikakvu odgovornost. Jedino što možeš da učiniš je da se prepustiš sopstvenim osećanjima i da ih eventualno posmatraš. Svako opiranje bilo čemu radja demone, neuravnotežene sile, tako da ćeš opiranjem emocijama stvoriti samo još više emocija.

Ne pokušavaj na silu da ga privoliš da bude u tvom prisustvu. Time samo pogoršavaš stvar, jer njegovo latentno prisustvo u sebi time ćeš samo pojačati. Kao dolivanje ulja na vatru. Dozvoli sebi da intenzivno razmišljaš o njemu, ali ne pojavljuj se u njegovom prisustvu osim kada je to zaista neophodno. Susretanje će pojačati postojeći energetski naboj, ali će ga konstantno razmišljanje umanjiti. Razmišljanjem ti energetski osvežavaš akumulirano sećanje i dajući mu novu energiju obogaćuješ ga, čime će sećanja postati iskustvo i preći u Čisto Biće. Time će tvoj razum savršeno odigrati sopstvenu ulogu, zbog koje je i dat.

Već sam jednom bila u opsesiji, zato sam i rekla: propast. Zašto onda nisam mogla da se oslobodim tako lako?

Uopšte nisam rekao da je oslobadjanje lako. Uostalom, seti se, bio je u pitanju muškarac koga si vidjala svakodnevno i sve dok nisi promenila radno mesto i fizički se odvojila od njega, bilo je nemoguće da se i emotivno odvojiš. A da je iskustvo bilo veoma jako to i sama znaš. Čak je i sada sećanje na tog muškarca veoma jako.

Stoga, opusti se i razmišljaj, sećaj se i uživljavaj. To je jedini način da se vratiš u normalu. Sve ostalo je beskoristan trud. Pa čak i tvoja nada, koju se trudiš da sakriješ, da ćeš jedan period ipak voditi ljubav sa njim, čak je i ta nada beskorisna, jer upravo ona je gradivo tvoje opsesije. Nada udružena sa jakom željom i daje stanje u kome si sada. Nadanje i objektivnost su ipak na različitim krajevima skale razuma.

II

Poslušala sam te, ne pokušavam više da se susretnem sa njim tražeći razne izgovore. Ipak, kada prodjem pored nekih mesta u gradu, gde on obično obitava, nešto me lecne preko trbuha.
 

I dalje sam opsednuta njime, prva misao i prva slika koja mi dolazi u svest kada se jutrom budim je njego lik i njegovo ime.

Objasni mi mehanizam opsesije, možda ću, ako ga budem razumela, uspeti i da je se oslobodim.

Kao što rekoh, opsesija je prizemljenje ljubavi na granično područje razuma. Opsesija je neka vrsta mosta kojim se Sekundarno napaja plodovima Primarnog, pošto doživljaja sa nivoa Primarnog više nema, tako što ponovo proživljava utiske koji su bili veoma jaki.

Problem, ili blagodet, kako se uzme, bila je u tome što ste oboje u jednom kraćem periodu nesvesno funkcionisali na niovu Primarnog plana. Iskustvo doživljavanja Bića onog drugog bilo je veoma jako i ti si mu se spontano prepustila, znajući da je takav susret veoma redak. Medjutim, sam intenzitet iskustva plaši, a zaplašena je Sekundarna ličnost zbog svoje potpune eliminacije, i takvo iskustvo navodi čoveka da se zatvori u sigurne okvire sopstvenog razuma, gde je sve poznato i samim tim nije zastrašujuće. Znači, iskustvo potpunog otvaranja prema drugom Biću znači potpuno predavanje, emotivno otvaranje i samim tim i ranjivost. Duševni bol je nešto čega se čovek najviše plaši, dok istovremeno živi obuzet svakodnevnim malim patnjama za koje smatra da su neminovne, jer misli da može da ih razume, dok je ljubav van domena razumevanja. Stvarnim razumevanjem malih patnji čovek prvenstveno razumeva sebe, a zatim i ljude oko sebe, tako da razumevanjem patnja nestaje.

Dejstvo Primarnog plana nije podložno razumevanju, ma koliko se razum trudio da valjano obavi svoju funkciju. Muškarac, zbog svoje osnovne strukture naglašenog razuma, retko kada gubi glavu zbog ljubavi, za razliku od žene koja Duhom lako oseti ljubav i predaje joj se. Ali, kada se to dogodi muškarcu on postaje zaista izbezumljen i mnogo lakše ulazi u stanje opsesije, nego žena. Tada je spreman na sve samo da svoju ljubljenu vrati nazad. Zločin iz strasti češće počinjavaju muškarci nego žene, ne zbog urodjene fizičke snage, već upravo zato što pod jakim delovanjem Primarnog, u koje su dospeli preko svoje ljubavnice, potpuno gube funkciju razuma, zaboravljajući sve one racionalne argumente koji bi inače bili u svesti i do zločina ne bi došlo.

Ako već muškarci lakše upadaju u opsesiju nego žene, zašto se meni to po drugi put dešava?

Razum nije privilegija samo muškaraca, duhovna evolucija razvila je i ženin razum. Što znači: što ti je razum naglašeniji, to ćeš lakše upasti u opsesiju. Ili: što više intelekta, to više opsesije.

Još uvek mi nisi objasnio mehanizam delovanja.

Prenaglašeni razum, trudeći se da definiše postojanje, pokušava da definiše i Neizrecivo, čiji je odraz Primarni plan. Doživljaji Primarne ličnosti su čiste emanacije Duha, čije utiske Sekundarna ličnost, kroz razum, ponovo preradjuje, bilo pričom o dogadjaju, bilo samim razmišljanjem, trudeći se da ga pretvori u iskustvo, koje zatim vraća Duhu ili Čistoj svesti radi njenog obogaćivanja. Sa svim drugim iskustvima, odnosno doživljajima, stvar teče relativno lako. Medjutim, sva ta druga iskustva predstavljaju ili produkte samog Sekundarnog ili blede odraze Primarnog, tako da je sa njima lako postupati i konačno ih prevazići kao stare i nezanimljive. Ljubav je potpuno delovanje Primarnog plana, a to je ono što razum ne može da razume, već uvek iznova pokušava da obavi svoju ulogu. Opsesija je upravo taj pokušaj razuma da po svaku cenu razume ljubav. Dobra metafora može se naći u crtanim filmovima, gde veran pas uporno gospodaru vraća zapaljen štapin dinamita, koji je ovaj upravo bacio.

Zato ti i kažem: ne opiri se, dozvoli razumu da se bavi postojećim uspomenama, ali nemoj mu davati novu hranu u vidu novih utisaka. On će, kao svaki dobar pas, oglodati svoju kosku do kraja, da bi je zatim zakopao negde, da mu se nadje pri ruci kada se ponovo uželi poslastice. Preradjujući postojeće uspomene razum će ti dati stotinu objašnjenja zašto je sve bilo kako je bilo, objašnjenja koja tvoju Primarnu ličnost neće zadovoljiti, ali vremenom će napetost popustiti. A kada posle mnogo vremena tvoj pas – razum iskopa odnegde svoju staru poslasticu, ti ćeš opet sa uživanjem i sa setom prebirati po svojim uspomenama, pričajući sa nekom prijateljicom o svojoj velikoj ljubavi.

Čini mi se da sam upravo to i pokušavala, ali željeni efekat je izostao.

Upala si u jednu suptilnu zamku sopstvenog razuma koja se zove želja i drugu zamku – nada, mada sam te već upozorio da se ne nadaš, jer time blokiraš čitav proces, mešajući se u njega.

Kako?

Zaljubljena osoba misli na voljenu osobu istovremeno želeći njeno prisustvo. Odsustvo ispunjenja želje donosi osećaj čežnje koji se zatim, ako je intenzivan, pretvara u patnju. Zajedno sa patnjom radja se nesigurnost u sebe i vezu uopšte, a zatim strah od ostavljanja i čitava lepeza neprijatnih emocija. U slučaju ljubavne veze na nivou Primarnog plana prisutan je osećaj sigurnosti, stoga su samo čežnja i želja za prisustvom onog drugog prisutne.

Kao što rekoh, dodirnuli ste jedno drugo Čistim Bićem, odnosno sreli ste se na Primarnom planu. Obzirom da je doživljavanje Primarnog uvek jedinstven osećaj, razum suptilno radja želju da se ta prijatnost ponavlja u nedogled. Kako je on bio uzročnik doživljavanja Primarnog, za slepu logiku tvog razuma on je objekat ili sredstvo uz pomoć koga doživljavaš Primarni plan. Zato razum radja želju za njegovim prisustvom, a želja pojačava nameru da ga ipak sretneš i obnoviš lepo iskustvo.

Ono što je prioritetno, ukoliko zaista želiš da se oslobodiš opsesije je: razmišljaj, ali opušteno. Nemoj biti u grču dok prebiraš po uspomenama. Ako ti se plače pri pomisli na njega – plači, ali nemoj žaliti sebe što nisi sa njim, niti želeti da ponovo budeš sa njim. Uoči samu želju koja je suptilno prikrivena i reci joj: “On je nedostupan” ili “On ne želi da ga ti želiš, zato ne ulaži nepotreban napor” ili reci bilo šta drugo, što će iskazati pomirenje sa situacijom.

Zato, ne opiri se, pusti da stvari teku svojim tokom, vreme će učiniti svoje i ti ćeš opet biti normalna i svoja (čitaj: Sekundarna)

Poljubac

Ne, ja nisam zaljubljena. Ovo je nešto više od toga. Rasplinuta sam u nepostojećem prostoru koji samo podseća na moju sobu. Vidim svoja stopala, koja treba da me drže na zemlji, čak osećam svežinu letnje noći kako mi hladi nožne prste. Vidim i osećam, ali kao da to nisu delovi mene. Osećam svoje telo i osećam se bestelesno istovremeno.

On me je poljubio. 

Videli smo toliko mnogo poljubaca u životu, počevši od mladosti koja se ljubi po parkovima i mračnim ulicama, pa do slavnih filmskih poljubaca. I uvek bi poljupci u nama izazivali reakciju, počevši od setnog osmeha sopstvenih uspomena, pa do otvorenog gnušanja uvelog života. Dogadjalo mi se, mada zaista retko, da me od nečijeg poljupca obuzme nesvestica. Ali, to je poljubac kao varnica, bljesak prejake želje. I taj poljubac jeste izuzetan, kako kažu to je "poljubac od kojeg polazi žica na čarapi". Ovaj poljubac, lagan kao dodir letnje večeri, ovaj poljubac je bio pitanje: Ko si ti? I neke su reči tekle tik pored usana, neki su glasovi romorili nebitne važne stvari, neka se struja razlivala oko nas.

Pomalo je nepristojno za šiparicu od tridesetšest godina da se ljubi na sopstvenoj terasi sa dečakom od četrdesetčetiri godine na očigled svih ili na mogućnost javnog skandala. Ali, dogodilo se da je stvarnost prestala da funkcioniše u dotadašnjem obliku i da su sve važne stvari postale suvišne. Dodir usana je izbrisao formu pitanja i "ko si ti" je nestalo, ostao je samo znak pitanja. Ostalo je pitanje Neizrecivog da lebdi, kao i skra novog stvaranja.*

Ezoterija poznaje pojam Astralne projekcije, kada se Astralno telo odvaja od fizičkog tela. Ali, pojam dvostruke projekcije u budnom stanju niko nije pominjao. Pitam se je li to iko doživeo, i ako jeste, nije li ovaj božanstveni doživljaj uokvirio predjašnjim iskustvima i uverenjima? Ovo čak nije ni dovostruka projekcija, ovo je razdvajanje na sastavne delove, ovo je Spiritualna projekcija.

Znam da želiš da pišeš, a istovremeno ne želiš, jer opisivanjem Neizrecivog ono gubi sopstvenu suštinu. Ipak, ovaj doživljaj vredi zabeležiti, mada ga samo poezija može dočarati, a mogu ga prepoznati jedino oni koji su ga naslutili doživljajem, jer takav osećaj ne može da se razume. Može samo da se doživi.

Čaroliju poljupca doživela si na iskonskom nivou, zato ti se čini tako posebnim. Osnovna suština poljupca upravo je u prepoznavanju duše one druge osobe, jer duh i dah imaju isti etimološki koren i samim tim upućuju na istovetnost. Dah, kao i duh, označava život, ali istovremeno čini onu najfiniju supstancu svesti kojom dva ljudska bića mogu da komuniciraju. Vibracijom daha dobijaju se reči, a one su postale osnov komunikacije medju ljudima, mada se komunikacija nikada ne odvija samo na ravni govora.

Banalno gledano, poljubac predstavlja mešanje dva daha ili blisku razmenu lične energije. Nivoi poljupca znatno se razlikuju medju sobom, čovek je i poljubac sveo na konvencionalnu ravan, ali ipak nikada mu nije mogla biti oduzeta snaga koju poseduje.

U svakom slučaju poljubac je znak naklonosti ili prijateljskog stava prema drugoj osobi sa kojom se razmenjuje - u slučaju konvencionalnih odnosa.

Već sam mnogo puta ponovio da je čista ljubav, neuprljana razumom, delovanje Centrifugalne sile, koja u modifikovanom vidu daje i gravitaciju. Poljubac je upravo približavanje i spajanje usana dve osobe koje osećaju privlačnost jedna prema drugoj. Obzirom da je to prvi zaista blizak kontakt izmedju muškarca i žene, sasvim je logično da predstavlja pitanje "ko si ti".

U čistim ljubavnim odnosima muškarac i žena se prepoznaju pogledom, prepoznaju “da je ona druga osoba nešto sasvim različito od drugih ljudi” i oseti se privlačnost. Oči su takodje veoma snažan izvor energije preko kojega ljudi komuniciraju. Zbog toga nije slučajno pokrivanje ženinih očiju u islamskim zemljama, jer prvo prepoznavanje izmedju muškarca i žene dešava se upravo ukrštanjem pogleda. Zaljubljenima, kojima konvencije ne dozvoljavaju dalji kontakt, dovoljno je samo da se pogledaju na nekom javnom skupu i taj pogled dovoljan je da uspostavi nemu komunikaciju, koja sa svoje strane daje osećaj tihog zadovoljstva i želju za spajanjem.

Muškarac i žena, koji osete unutrašnju želju za spajanjem, prvenstveno se prepoznaju pogledom, ali poljubac je prvi konkretan kontakt. Ustima se direktno prima energija druge osobe i istovremeno prenosi svoja sopstvena. Oči se zatvaraju, jer kontakt pogledom je energetski daleko slabiji nego kontakt usnama. Osim toga, oči su izvežbane da neprekidno primaju vizuelne utiske okoline, a u slučaju poljupca ovakvi utisci su nepotrebni. Znači, prestaje dotok spoljnih informacija i čitava svest fokusira se samo na doživljaj razmene osećaja (energije) kroz čulni utisak dodira.

U spontanom delovanju Centrifugalna sila, posle prvog privlačenja i spajanja usana, daje jaču potrebu za spajanjem, delimična neravnoteža u korist Centrifugalne sile aktivira Centripetalnu silu, koja sa svoje strane aktivira latentno prisutnu seksualnu energiju. Ova preplavljuje svest, odstranjujući privremeno razum i svojom prevagom ponovo aktivira Centrifugalnu silu, koja radja želju za fizičkim spajanjem. Tako se spajanje usana nastavlja spajanjem tela.

Poljubac deluje na iskonskom nivou samo onda kada su i muškarac i žena potpuno otvoreni i predani jedno drugom. Sve ostalo je igra razuma. Ljudi su naučili da poljubac predstavlja prvi susret polnosti, pa su tako na veoma nisku ravan sveli i ovaj sveti kontakt. U današnje doba izvitoperenih vrednosti poljubac je najviše degradiran. Poljubac je postao produženo rukovanje, pri čemu oba učesnika samo formalno prislanjaju obraz uz obraz, dok stezanjem u oblasti pleksusa pokušavaju da zaustave bilo kakvu razmenu energije, odnosno emocija.

Blic-ljubavni susreti izmedju muškarca i žene, koje razum vodi u seksualni čin, može biti započet poljupcem, ali takav kontakt daje samo delimično otvaranje, odnosno (ne)svesno aktiviranje mehanizma delovanje Centripetalne sile, radi budjenja seksualne energije, a zbog ostvarenja trenutnog ličnog zadovoljstva. Ova onanija udvoje uvek daje osećaj praznine, jer stvoren je prostor u okviru Astralnog tela koji je trebalo popuniti energijom partnera. Pošto prave razmene energije nije ni bilo, logičan je osećaj praznine.

Strastveni poljubac "od kojeg polazi žica na čarapi" javlja se samo kod dužeg perioda neostvarene privlačnosti ili ako posle duže apstinencije naidješ na muškarca koji te trenutno privuče svojom Ličnom notom. Bljesak varnice, koji pominješ, je nagli priliv seksualne energije u svest, gde razum apsolutno gubi funkciju a probudjena akumulirana energija stremi ka višim predelima svesti, budeći iskonske osećaje, što se doživljava kao nesvestica. Jedino istrenirani razum, tačnije razum koji je postao toliko elastičan da može da se snadje i u drugim nivoima svesti, uspeva da registruje promene na drugim planovima. Običan čovek ovaj doživljaj naziva ekstaza, ali apsolutno ne ume da ispriča šta je zapravo doživeo, jer osećaji koji su ga preplavili ne doživljavaju se na uobičajenom planu svesti, te samim tim nemaju ni ime. Ali, zar je to prvi put da čovek nema adekvatan naziv za "stanovnike" svog unutrašnjeg sveta? Srećom, vreme je pred vama. Svest čoveka je prilično evoluirala, ali nastavak evolucije svesti je tek pred vama. Jednoga dana postojaće ime svemu ispoljenom, a konačno ime biće Ime stvaranja.

---------------------

* Postoji mnogo teorija o nastanku sveta, svaka religija ili filozofija ima svoje objašnjenje i sva su manje - više slična. Teorija indijskog gnostika i sufija Meher Babe, koga njegovi sledbenici smatraju avatarom (otelotvorenim Bogom), govori o tome da je prvobitni početak ispoljenja Neispoljenog započeo upravo pitanjem "Ko sam ja?" ili "To sam ja", čime je prvobitna svest spoznala samu sebe. Isto govori i taoizam kada kaže: "Iz jednog je nastalo dva, iz dva tri, a iz tri ceo svet".

Potreba za spajanjem

Čudno. Uvek do sada želela sam muškarca čulno. Potreba za njim, kada je bila prava, dolazila je iz potrebe da doživim njegovo telo, da ga osetim kožom, da se priljubim i obavijem oko njega.

Sada te potrebe, kao takve, nema.

Zaljubljena, ali u mnogo konkretnijem osećaju nego sada, misao na tog nekog muškarca budila je u meni požudu, potrebu da ga osetim izmedju svojih nogu, da osetim težinu njegovog tela na sebi, miris njegovog znoja.

Sada njegovo telo, koje još uvek ne poznajem, doživljavam kao i nstrument njegove duše, njegovog Bića. I nije mi važna proporcija njegovih ramena, da li su mu grudi maljave ili ne, da li će mi se dopasti dodir njegove kože, da li će mi prijati njegovo telo. Važno je samo to što ću ga osetiti blisko i potpuno, što će taj čin telesnog spajanja slomiti ostatke konvencionalnog okvira komunikacije i što ćemo razgolićenog Bića dodirnuti jedno drugo.

Dok me je ljubio nežno, kao dodir latice one tamno crvene somotske ruže, u trenu mi je proletela paralela strastvenog poljupca. Strast je baš kao somotska ruža, nežna i opojna, a ipak bodljikava i gruba. I upravo je u toj grubosti, u tom bolu začinjenim opojnim dodirom i mirisom, njena draž.

U strastvenom zagrljaju kao da pokušavamo da uništimo onog drugog, uništavajući sopstveno telo. Strast je poslednji pokušaj čoveka da postane bestelesan.

Ništa nije čudno, osim što je prilično neuobičajeno, tačnije novo i nepoznato. Opet ću se vratiti na ulogu razuma, da bih ti pojasnio šta se zapravo dogodilo.

Sva iskustva, koja ti se dešavaju, predstavljaju varijacije svesti kroz okvire odredjenih emocija. Razum prepoznaje emocije klasifikujući ih i samim tim on postaje njihov stvaralac, imenujući ih, što sam već napomenuo ranije. Razum u pravilnoj ulozi sluge, na primer, veoma je dobro istreniran kod glumaca koji, uživljavajući se u ulogu zapravo se uživljavaju u sopstvene emocije koje je proizveo razum. Dobar glumac je dobar korisnik sopstvenog razuma i na taj način može da glumi bilo koju ulogu. Loš glumac, samim tim, može da glumi samo likove koji su mu slični, jer on zapravo ne glumi već samo izgovara naučen tekst.

No, ti nisi bila na pozornici već si doživljavala sopstveni život, a ono što ti je bilo čudno je upravo osećaj koji je bio nov, nedoživljen ranije. Čulnost je iskonska odlika čoveka, čula su organi svesti preko kojih se primaju iskustva, a iskustva su čisti osećaji, koje razum definisanjem prenosi na Mentalni plan. Obogaćivanjem Mentalnog plana, razum svoja iskustva dalje predaje Spiritualnom planu ili planu Duha, Čistog Bića. Želeti nekog čulno ipak je samo fraza tvog razuma, tačnije postojeći šablon baziran je na prethodnom iskustvu, koje ti kaže da ako te neko privlači to obavezno mora da bude i na fizičkom planu. 

Daljom, analizom tipa volim-ne volim dolazi se do odredjenog modela tela sa odredjenom količinom malja po telu, odredjene boje kože i tako u nedogled. Na to se nadovezuje "volim ambijent" ili "volim poza". Većina ljudi je toliko kruta u sopstvenom šablonu ispoljenja, da skoro sve što je van uobičajenog izaziva nelagodnost u njima i grčevit pokušaj vraćanja u okvire poznatog. Recimo, ako suprug posle mnogo godina jednoličnog bračnog seksa predloži neku promenu, žena će ga odmah optužiti za preljubu. U suštini, optužba je samo izgovor za nepristajanje na nov šablon, u kome se razum teško snalazi, jer nov okvir ispoljenja tek treba da se izgradi, zahtevajući novo ulaganje energije.

Znači, odsustvo svih poznatih želja u vezi seksualnosti upravo označava da si iskusila potpuno nov doživljaj. Iskustvo opšte bestelesnosti, pri čemu ipak prepoznaješ svoje telo, uvodi te u sasvim novu sferu postojanja, odnosno doživljavanja ljubavi i seksa uopšte. Seks nije gimnastika, niti je borba gladijatora. Seks je spajanje dve svesti na svim ravnima, od fizičke do duhovne. Sve van toga predstavlja okrnjenu varijantu, koja na kraju uvek donese nezadovoljstvo.

Ono što je zaista novo u svemu je čisto doživljavanje čiste ljubavi. Ti osećaš u sebi neku privlačnu snagu koja te vuče ka njemu, ali na potpuno nov način. Delovanje Centrigfugalne sile ili Sile ljubavi aktiviralo je prvenstveno tvoj Spiritualni plan, što si ti definisala kao dodir Neizrecivog. Obzirom da je tvoja svest ostvarila blizak kontakt sa Neispoljenim, započeo je proces ispoljenja kroz kreativno izražavanje, uz stalnu potrebu za prisustvom muškarca koji je inicirao čitav proces.

Potreba za prisustvom u stvari je potreba za komunikacijom i prepoznavanjem kroz govor, odnosno način razmišljanja. Centrifugalna sila svojim delovanjem spušta se na Mentalni plan i dovodi do spajanja svesti na nivou razuma. Par koji se voli identično razmišlja, ima ista interesovanja i često u isto vreme pomisle na istu stvar. Veoma često je ta identičnost kratkog veka, tako da predstavlja čist privid, jer ličnom gravitacijom duha, odnosno vraćanjem u sopstvene okvire razmišljanja, par prestaje da bude jedna svest i svako se zatvara u sopstvenu Sekundarnu ličnost, čime se mentalna veza prekida.

Dok je mentalna veza još uvek jaka, Centrifugalna sila spušta se na Astralni plan - svet slika i emocija - gde razum preuzima ulogu analitičara, prepoznajući i imenujući osećaj pa tako nastaje želja, reči ljubavi i obećanja o doživotnoj vernosti.

Sjedinjeni u mislima i željama, muškarac i žena se sjedinjuju telima, u probudjenoj strasti, čime se ciklus završava. Udružene svesti daju udruženu energiju, koju dejstvo Centrifugalne sile dalje materijalizuje, prvo kroz začeće, a zatim kroz okoštavanje odnosa, počevši od emocija pa do dozvoljenog načina razmišljanja i ponašanja.

Ovo bi bio čitav ciklus delovanja. Početak može da se nalazi i na ravni fizičkog spajanja, gde se uspostavlja prvi kontakt, potom se jave emocije, koje prozrokuju želju za upoznavanjem one druge osobe, čime se ozvaničava ljubavna veza. Do Spiritualne ravni malo ko stiže, jer malo ko je i svestan da postoji još nešto osim razuma i reči. A neki ni toga nisu svesni.

Ti si krenula sa malo neuobičajene strane, zato ti sve izgleda čudno. Medjutim, ustraješ li u istraživanju sopstvene svesti, uočićeš da ceo odnos upravo kreće ovim ciklusom, koji sam ti objasnio. Čak šta više, čitav ciklus i mora da se obavi na odredjeni način, jer ako bi se proces prekinuo na ovom nivou osećala bi strašan nedostatak nečeg što ne možeš da definišeš. Stoga, opusti se i dozvoli prirodi da deluje. Samo tako će se cela stvar odvijati na pravi način.

A naš će odnos na kraju postati standardna ljubavna priča?

To već zavisi od nivoa svesti vas kao učesnika.

Modeli ponašanja ljubavnika

Osećam se kao slon u prodavnici kristala. Čini mi se da svaki moj korak napravi neku štetu i neprekidno se preispitujem da li sam i gde pogrešila. Naravno, vidim svoje greške i tamo gde ih nema, pa krećem sa beskrajnim izvinjenjima koja na kraju deluju besmisleno. Trudim se da pronadjem smisao, a znam da je i taj trud besmislen. Vrtim se po nekom zamišljenom krugu očekujući beskraj. Opet sam u sopstvenoj kontradikciji i pokušavam da iz nje izadjem praveći time još veći procep.

Tako bih volela da mogu da se opustim i bezbrižno uživam u onome što mi se dešava. Trenutno sam kao na šahovskoj tabli, juče sam bila na belom polju, danas na crnom. Pitam se samo jesam li pion ili kraljica?

Crno polje. Izgleda da nisam dovoljno dugo boravila na crnom polju da bih, kao protivteža, sada dugo boravila na belom. Ili je izlazak iz crnog polja uslovljen cik-cak kombinacijom, gde se vreme provedeno na belom polju postepeno povećava?

Danas je bilo mnogo emocija, čitav Šekspirov opus stao je u nekoliko sati života. Probudila sam se sva blistava, posle vrlo malo sna i osmehujući se suncu krenula u novi dan. Medjutim, popodne je bilo oblačno sa grmljavinom i kišom. Za sve druge ljude osveženje posle dugotrajne žege, za mene - odraz dešavanja. Moj eks partner se pojavio sa, kao i obično, dobrim izgovorom. Toliko se gnušam da ne želim da pišem o tome. Monstrumi, ostanite tamo gde jeste!

Kristal. Lepo poredjenje, samo ti si mislila na kristalne čaše, a ja sam odmah vezu našao sa prirodnim kristalima. Prirodni kristal je materijalizovana svest minerala, otuda njegova zadivljujuća lepota. Ali, nećemo o tome.

Hoćeš da kažeš kako se osećaš trapavo i ne znaš kako da se ponašaš u njegovom prisustvu. Jednostavno se opusti. Ako se nešto i polomi biće to samo lažna ubedjenja, iluzije i pogrešni stavovi. Ako već imate ružičaste naočare i želite da se prikažete u što boljem svetlu jedno prema drugome - onda neka se one što pre polome. Obazrivim ponašanjem samo konstruišete lažnu sliku o sebi. Zašto bi ste gubili vreme negujući lažni sjaj, kada se ta konstrukcija sigurno, kad tad, nepovratno ruši?

Izvinjenja su svakako beskorisna, ako si spontano reagovala i naišla na otpor. Važna su samo, ako u konvencionalnom odnosu prekršiš pravla ponašanja. Izvinjenje tada služi kao lepak za popravljanje narušenog odnosa. I ništa drugo. U ljubavi nema izvinjavanja, ona mogu samo da uspore rušenje postojeće lažne slike o sebi.

A šta ako sam se izvinjavala, jer sam reagovala pogrešno, odnosno rekla sam nešto što nije bilo na mestu, jer je ta izjava u stvari upućena nekom drugom?

Izvinjavala si se jer su se pomešali plan ljubavi i plan konvencija. Reagovala si iz plana ljubavi u konvencionalnom razgovoru, a greška je učinjena jer nisi htela sebi da priznaš da se ljubav pojavila tamo gde je razum rekao "ne prilazi". Kao da se on nešto tu pita.

Izjava upućena pogrešnoj osobi samim tim je bila pogrešna i trebalo je izviniti se zbog toga, ali ovo upravo upućuje na nešto drugo: ustaljene modele ponašanja. Opet projekcija razuma. Ti pišeš knjigu o ljubavi, a ja neprekidno govorim o razumu. Medjutim, razum traži razumevanje ljubavi, a to je prilično teško, jer ljubav nije produkt razuma. Razum može da razume jedno samog sebe, odnosno sopstvena ispoljenja i tek potpunim razumevanjem sebe može da nasluti ljubav u njenom čistom vidu. U Bibliji je rečeno "preko mene videćete moga oca", zbog toga je neophodno objašnjavajući ljubav u stvari objasniti delovanje razuma u odnosu izmedju dvoje ljudi koji su svesni da se vole.

Vratimo se usvojenom modelu ponašanja u ljubavi. Svi koji tvrde da se vole pokazuju ljubav na sebi svojstven način i privlače uglavnom iste tipove osoba suprotnog pola. Razum, kroz znanje, ima svoje okvire za bilo koje ispoljenje, a model pokazivanja ljubavi je upravo kroz već postojeći okvir. Model se stvara u najranijem detinjstvu, kada dete počinje da manipuliše odraslima sopstvenim umilnim ponašanjem, radi dobijanja njihove energije, koja mu je potrebna za život. Zbog toga se zaljubljeni najčešće ponašaju kao deca, prenemažući se u govoru, jer to je prirodno stanje svesti i njihov model ponašanja kada osećaju i traže ljubav. Dalje, u sopstveni model takodje se ugradjuje i model ponašanja roditelja, za koje pretpostavlja da se vole i tu se čini kardinalna greška. Roditelji su se već emotivno odvojili jedno od drugog i ono što oni pokazuju nije ljubav, već prisilne norme ponašanja radi održavanja veštačkog mira. Ako želiš da znaš kako će se tvoj budući suprug ponašati u braku, obrati pažnju na to kako komuniciraju njegovi roditelji. Uz to dodaj ponašanje svojih roditelja kao sopstveni model, a onda sukobi ta dva modela i dobićeš model ponašanja u sopstvenom braku. Ako ti se slika učini podnošljivom, tada se udaj. Ako je nespojiva, onda bolje ne ulazi u brak, jer ući ćeš u pakao nesaglasnih modela gde će biti mnogo loma.

Vratimo se opet tvom tekstu. Crna i bela polja ukazuju direktno na različitost, a to je opet polje razuma. I samo razum daje veći značaj kraljici nego pionu, mada i pion postaje kraljica ako je strpljiv i mudar. Razumske kombinacije, sa nekoliko modela ponašanja i čitavim okruženjem kao neprijateljskom vojskom, upravo porede život sa šahovskom partijom. Crno - bela tabla simbolično govori da ne možeš ceo život provesti na belom polju, ne bi mogla da uočiš razliku ako ne predješ i na crno polje.

Još jedan razlog tvom osećaju trapavog ponašanja je prepoznavanje ustaljenog modela ponašanja koji ti u suštini nije prijao, a on bi se mogao definisati kao: "sada ću se ja ponašati isto kao ti pa ćeš videti kako je to loše". Problem je što si dugotrajnom upotrebom istog modela, koji te je istovremeno doveo u rat sa bivšim partnerom, previše ušla u njega. Sada ti preti ozbiljna opasnost da svaku sledeću vezu upropastiš upotrebom naučenog modela, zvanog "pod bojevim oružjem". Dobro je što jedan deo tvoje svesti prepoznaje da ne funkcioniše kako treba i da si u "tudjim cipelama". Zato ti uporno govorim da se opustiš i sve će biti dobro. Ne možeš time izgubiti ništa. Ako izgubiš njega to znači da nije onaj pravi, stoga i nije šteta. A sebe nikako ne možeš da izgubiš na taj način, samo možeš da dobiješ sebe bez straha od sebe.

II

Zaljubljena sam kao najobičnija šiparica. Kao dve šiparice odjednom. Onaj racionalni deo u meni, kao na izdisaju ispušta vapaje: ne davi čoveka, dozvoli mu da provede dan bez tebe. Čujem ja taj glas u sebi, iako je ućutkan do samog šapata. Čujem ga i trudim se da ga poslušam. Medjutim, kao svetlost noćnog leptira, taj muškarac me neodoljivo privlači.

Zašto postajem lepljiva, posesivna i teška na početku veze?

Sasvim je normalna tvoja potreba za neprekidnim fizičkim prisustvom onog drugog. Kažem fizičkim, jer astralno i mentalno, on je neprekidno u tvojoj svesti. Svi zaljubljeni imaju potrebu da se tako ponašaju. Jedini problem je u intenzitetu, zbog nedostatka tvog slobodnog vremena. Stoga si prinudjena da celodnevne emocije iskažeš u par sati koje provedete zajedno, a svaki intenzitet je naporan i mučan za običnu svest. Zato sebe doživljavaš kao lepljivu i tešku.

Ne slušam svoj glas razuma, jer znam da mogu da postupim po njegovom naredjenju samo, ako odsečem svoje emocije.

Kako se to radi? Imaš skalpel?

Imam skalpel! Ali, on nije onakav kakav hirurzi očekuju. Skalpel se zove: volja. Oštra i neprikosnovena, kao katana.

Znači, upotrebićeš Mentalni plan da bi savladala Astralni. Dobar potez. Samo, zar nećeš time, amputirati važan deo sebe? Kako ćeš živeti bez emocija? Hoćeš li onda ličiti na digitron?

Nemam toliko tastera na sebi, daj nešto jednostavnije za poredjenje.

Hteo sam da kažem “kompjuter”, ali pomisli koliko tastera ima tastatura! Ipak sam bio blag.

Sad stvarno preteruješ.

Zašto “preterujem”? Samo, pošto si bila vrlo drastična u nameri, ja sam bio drastičan u odgovoru.

Ništa novo nisi smislila time što si poželela (ili naumila) da odsečeš svoje emocije i ostatak života provedeš bez njih. Čak ne bi bila jedina, većina ljudi uradi to jednom u životu, smatrajući da će im život tako biti znatno lakši. I on to zaista bude, na prvi pogled. Medjutim, takav život je takodje i bezbojan, u najboljem slučaju postaje siv. Želiš li da budeš siva? Evo, počećemo sa bojenjem...

Ne, naravno da ne želim da budem siva. Jedino čega se bojim je da ću ga oterati od sebe takvim ponašanjem.

A zašto jednostavno ne bi otvoreno razgovarala o tome sa njim?

Bojim se da me neće razumeti na pravi način.

Ako te ne razume u početku to je siguran znak da te neće razumeti ni kasnije. Stoga, bolje je da ode pre nego posle.

Zašto sam posesivna, iz čega dalje proizilazi da sam lepljiva i teška?

Posesivnost je čista emanacija Centrifugalne sile, njeno prikazivanje do očiglednosti. Lepljiva si, jer osnovna priroda Centrifugalne sile je spajanje, koje se može nazvati i lepljenjem, a teška si jer je u pitanju intenzitet. Sebe doživljavaš kao posesivnu osobu samo zato što ipak nisi sigurna jesu li emocije uzvraćene istom merom. Ti osećaš njegovo prisustvo u svojoj svesti, ali nisi u mogućnosti da jasno diferenciraš šta je od toga tvoja lična kreacija, a šta njegova misaona energija upućena tebi. Seti se veze kada su osećanja bila identične jačine. Niste se razdvajali skoro ni malo, a ipak tada nisi ni pomišljala da si posesivna.

Ipak mi se čini da su mi bile uspešnije veze gde u startu nije bilo toliko emocija, već su se emocije stvarale vremenom.

Koliko su te veze bile uspešne pokazuje gramatičko vreme. Sve su bile, trajale i okončale se u prošlosti. Ono što im je davalo trajnost bila je tvoja propustljivost, iskazana kroz relativno ravnodušan stav, tako da si nesvesno aktivirala obe Sile naizmenično, što je dalo izvesnu trajnost takvim vezama. Medjutim, slab intenzitet Sila dao je i slabe emocije, a samim tim i ograničen rok trajanja.

Ovaj muškarac je energetski, a samim tim i emotivno, veoma jak. Osetivši snagu koja izbija iz njegovog Bića aktivirala se tvoja sopstvena snaga. Energija koja kulja napolje, manifestuje se u svim mogućim oblicima: kroz emocije, kroz inspiraciju, poeziju, pokret i govor, Primećuješ li da imaš želju da neprekidno govoriš samo o njemu? On je postao centar tvog sveta, centar tvog interesovanja.

Tačno. Ne usudjujem se da objavim svoju ljubav javno, ali zato ne propuštam priliku da ga, kao uzgred pomenem, kao nekog tamo, bezimenog, pomenutog kao primer.

Zaljubljena osoba se prepozna na prvi pogled, ne samo po blistavom izrazu lica, već najpre po tome što neprekidno govori o voljenoj osobi.

Zaljubljenost aktivira energetske centre na dva načina. Prvo, aktivirana lična enerija upućuje se drugoj osobi, čime se prazne postojeći lični “rezervoari”. Stvoreni energetski vakuum stoga privlači nove količine životne energije, što na pojavnom planu dovodi do pojačanog zračenja, koje se najviše vidi na licu, odnosno u očima. Drugo, primljena energija takodje pojačava postojeći bonus, tražeči bilo koji način za ispoljenje.

Govor je materijalni produkt Mentalnog plana, a kako se voljeni upravo tamo i nalazi, sasvim je logično da se o njemu i govori. Tačnije rečeno, energije Mentalnog plana teži da se materijalizuje na svoj način, odnosno ispolji kroz govor. Dalje, govorom, odnosno opisom date situacije, Sekundarna ličnost se uključuje u čitav proces, ponovo proživljavajući iskustva koja su direktno doživljena primarnim kontaktom i naknadno uživajući u njima. Zato se Sekundarna ličnost u prvom periodu ljubavi pojavljuje vrlo malo i skoro uopšte ne ometa proces. I inače stvorena da oponaša plodove Primarnog, pretvarajući neka iskustva u navike ili pravila ponašanja, Sekundarna ličnost ponovo preživljava već doživljeno, čime ponovo aktivira emotivno-intelektualni plan, stvarajući zatvoren krug.

Primećujem da mi je koncentracija za druge aktivnosti veoma slaba. Sagovornika mogu da slušam pažljivo najviše par minuta, nakon toga On ponovo ulazi u moju svest i ja ne vidim ništa više osim njega.

Sasvim logičan proces u tvojoj svesti. Interesovanje za odredjenu temu, ma kakva ona bila, pretvara je u centar ispoljenja i samim tim sav raspoloživi višak energije usmerava se u tom pravcu, ne ostavljajući prostor za druge mentalne aktivnosti. To je najočiglednije kod mladalačkih, pubertetskih ljubavi, kada adolescent drastično popušta u učenju.

Ali ja nisam adolescent. Odavno sam prošla tu fazu.

U smislu broja godina svakako. Medjutim, eksperimentisanje sa sopstvenom svešću učinilo te je neprekidno otvorenom za nove utiske, što je takodje odlika adolescenata. Ono što ti daje zrelost, čime se apsolutno odvajaš od njih, je racionalna analiza iskustvenog materijala, dok adolescent sve upija u sebe bez razumevanja, tako da Sile deluju stihijski i samim tim razorno.

Otuda namera, koja je bila sasvim izvodljiva u tvom slučaju, da odsečeš sopstvene emocije, odnosno da prekineš energetsku komunikaciju izmedju vas dvoje. To ćeš svakako i uraditi, ako proceniš da je neophodno.

Ljubav i emocije

Ponovo se osećam kao slon u prodavnici porcelana. Ili kao morska zvezda, oprezno opipavam tlo kojim se krećem pre nego što napravim sledeći korak. A tako bih volela da mogu da se opustim, tako bih volela da smem, znajući da nema grešaka u onome što želim i što radim.

Otvorila bih se vrlo rado, kao biserna školjka, ali još nisu zacelile rane od prethodnog otvaranja, još nisam povadila sve otrovne strelice iz svog srca. I još uvek me boli, boli do gadjenja, zabluda da se sve to nazivalo ljubav. Pravi krstaški rat u ime milosrdja.

Kako to da samo poluotvoreni smemo da udjemo u igru zvanu ljubav? Zašto se medjusobno toliko povredjujemo, zašto ljubav donosi bol?

Čemu takva pitanja? Barem ti ne bi smela sebi da dozvoliš poluotvaranje, jer poluotvoren prozor, recimo, sigurno se lomi pri naletu jačeg vetra. Sad sam i ja poetičan.

Ljubav nije igra, ljubav je stanje svesti. Igru ljubavi konstruisao je razum sa kategorijom očekivane dobiti. I povlačenje je neka vrsta dobiti - izbegavanje bola.

I pored intenzivnih emocija ipak ne bih rekla da ga volim. Ovaj osećaj jednostavno nema ime.

Ime osećaju daje razum, on je taj koji imenuje sve pojave, odnosno postojeću pojavu prepoznaje (obrati pažnju na koren reči) i klasifikuje je prema već postojećem šablonu u svesti. Bezimeni osećaj koji je u tebi je čisto delovanje Centrifugalne sile - sile privlačnosti, a ona je, kao Primarna sila, nastala mnogo pre razuma. Mitskim jezikom rečeno, sin ne može da vidi oca, ali otac prepoznaje sopstvenu decu, pa tako razum može da definiše emocije, jer one su njegova deca, ali ne može da definiše ljubav, jer ona je van njegovog domena. Stoga, čim možeš da definišeš osećaj i kažeš "ja te volim" sa potpunom iskrenošću, znaj da tu nema čiste ljubavi već čistih emocija koje je proizveo razum.

Zar ljubav i emocije nisu isto?

Vekovna zabluda čovečanstva je da ljubav i emocije jesu jedno te isto, a ljubav i strast nisu isto. Stvar je upravo obrnuta.

Ljubav je čisto delovanje Centrifugalne sile, sile spajanja dva u jedno, materijalizacije. Čovek i žena, pod dejstvom ove sile, spajaju se u jedno telo posle čega se začećem, zaista radja jedno telo - njihovo zajedničko dete. (Ne skreći sa teme pitanjem koje ti je u svesti: "a blizanci?". To je već druga tema koju samo asocijacija razuma vezuje za ovo o čemu govorimo sada.)

Strast predstavlja iskonsku potrebu odredjenog muškarca da se spoji sa odredjenom ženom. Strast je slepa i ne obazire se na civilizacijske norme, jer ne podleže delovanju razuma. Strast je potreba za spajanjem, a to je upravo čisto delovanje Centrifugalne sile ili Sile ljubavi.

Ljubav koja se može osetiti, odnosno definisati razumom, već predstavlja njegov čist proizvod. U nepoznavanju suštine ljubavi čovek nije umeo da nadje dovoljno izraza da bi iskazao svu skalu osećaja naklonosti prema nekome ili nečemu, već je sve sveo na izraz "ja volim" počevši od "ja volim svoju ženu" pa do "ja volim supu". Eskimi imaju nekoliko desetina naziva za sneg, jer uočili su da se i sneg razlikuje od jedne do druge padavine, ali ne postoji jezik koji ima nekoliko desetina imena za razna osećanja naklonosti. U suštini naklonost predstavlja prijatnost, a kategorizacija tipa prijatno-neprijatno pripada isključivo razumu. Pa tako kada čovek kaže ženi "ja te volim" to u stvari, znači: ja ti upućujem svoju energiju radi kontakta sa tobom. Ovo ti otvoreno govorim, jer verujem da su i tvoji energetski kanali otvoreni i usmereni ka meni. Šaljem ti svoju energiju radi razmene i mešanja, a sve to radi sticanja novog iskustva kojim ćemo oboje obogatiti svoju Ličnu svest, odnosno Čisto Biće.

Kako je ovo suvoparno!

Suvoparno je samo zato što je svedeno na prostu matematičku jednačinu, odnosno na čistu proporciju: ja tebi - ti meni. Ljubavna osećanja mogu da se iskažu i poezijom i tada najlepše zvuče, jer je poezija najbliža Neizrecivom, odnosno poezija je jedan od načina da se Neizrecivo iskaže, a da se njegova suština izvitoperi vrlo malo. Sa aspekta razuma poezija predstavlja gomilu loše povezanih reči bez mnogo smisla. Ono što poeziju čini izuzetnom je prepoznavanje sa aspekta Čistog Bića. Ljubav je prvobitno delovanje Neizrecivog i njegova manifestacija kroz spajanje, odnosno zgušnjavanje do odredjene forme.

Kao što rekoh, kada prepoznaš u sebi osećaj da nekog voliš, tada je razum "preuzeo stvar u svoje ruke" i znaj da postoji nesvesna kalkulacija očekivane energetske dobiti. Sve dok nisi svesna da voliš dotle si u ljubavi. Sve posle toga je stvar čistog uživanja, odnosno čistog bola, ako se tvoja usmerena energija vrati nazad, jer je primalac odbio da je primi i uzvrati svojom energijom. 

Pitaš se kako to da se ljudi samo poluotvoreni usudjuju da udju u ljubav. Odgovor na ovo pitanje je već veoma kompleksan. Prvo, ko je od vas potpuno otvoren, osim one šačice prosvetljenih pojedinaca, razbacanih po svetu koje običan narod ne može da razume u potpunosti, pa čak ni njihovi sledbenici? Čovek je zatvoren u okvire sopstvenog znanja, odnosno sopstvenog razuma i tu se nalaze granice njegovog sveta. Realno je ono u šta veruje, a verovanje je spoljašnji okvir razuma koje ga odvaja od Neizrecivog. Čovek koji je u ljubavi nije poluotvoren zato što tako hoće, već zato što je spajanje moguće samo na otvorenim delovima misaone konstrukcije zvane ličnost.

Dve osobe koje su u ljubavi doživljavaju jedna drugu Čistim Bićem (koje je produkt Kosmičke svesti, a koju je opet stvorilo delovanje Primarnih sila). Razum je dat radi prepoznavanja iskustava i radi njihovog prenosa Čistom Biću, zbog obogaćivanja Duha. Pretakanje ljubavi u prepoznatljiv osećaj je inverzija, a onda razum počinje da nagradjuje i kažnjava i sopstvena i tudja osećanja.

Čovek se zatvorio u sopstveni okvir radi izbegavanja neprijatnih iskustava, ne znajući da su mu sva iskustva zapravo potrebna. Zatim su civilizacijske norme neka iskustva proglasile neprihvatljivim i, samim tim zabranjenim pa su stvoreni tabui, običaji i moral. I sve su to proizvodi razuma, odnosno dogovorena kategorija. Otrovne strelice koje si pomenula bilo je tvoje uvažavanje konvencija koje si prethodno prekršla. Strelice su bile samo reči, a tvoje prihvatanje da su realnost dalo im je otrovan sadržaj, pri čemu je kajanje napravilo pogodno tlo. Reči imaju stvaralačku snagu, ali isto tako mogu da budu skup glasova bez smisla. Ti si ta koja im daje ili ne daje značaj, a to činiš upravo razumom.

Stoga, razum je tvoje sopstveno ubitačno oružje kojom samu sebe povredjuješ, dajući značaj rečenom. Ako reči nemaju značaja ne mogu te povrediti. Značaj im daje verovanje da su istinite. A i verovanje je tvoje i stvar tvog izbora. Mogla bi svoj razum razumnije da koristiš.

III DEO 

SEKS

Suština vodjenja ljubavi

Konačno se dogodilo! Vodili smo ljubav (mada je sve ipak bilo samo probijanje leda, ali svidja mi se ovaj izraz). Inicijativa je bila moja, želja je bila obostrana, ali... Bili smo ograničeni vremenom. Želela sam ritualno spajanje, ovakva osećanja, kakva su u meni, trebalo je staviti na pijedestal izvodjenjem obreda ljubavnog čina. Medjutim, moja nestrpljivost učinila je da to bude ishitreno i ograničeno vremenom.

Ipak, trajalo je dovoljno dugo da ga osetim celim svojim bićem. Otvorila sam se upila ga i osetila skoro u potpunosti. Kroz glavu mi prodje misao: samo seks prožet emocijama daje potpuno zadovoljstvo.

On odlazi, Hronos je neumoljiv kada postanemo njegove sluge. On odlazi, ipak on je u meni. Posmatram aranžman na brzinu svučene i razbacane odeće po sobi, uživam u prizoru, uživam u sopstvenom postojanju i srećna sam. Istuširaću se tek sutra, želim da ga što duže zadržim u sebi. Želim da ostane u meni. Želim ga.

Draga moja, upravo si doživela trenutak potpunog delovanja Centrifugalne sile i njeno prizemljenje.

Osećam se kao u stanju pijanstva, iako nisam popila ni kap alkohola.

Alkohol pomera granicu razuma, širi njegovo polje delovanja i istovremeno slabi fokus percepcije. Dobro poredjenje je sa fokusiranjem sočiva dvogleda. Širi fokus daje zamagljenu sliku, a isto važi i za razum. Širenje okvira percepcije, okvira razuma, dovodi do upliva Neispoljenog i samim tim do promene u svesti. Jedino što razum može da registruje u takvoj situaciji je promenjena svest, pomešana sa utiscima uobičajenih dogadjanja u okolini, koja su mu poznata. Jače delovanje alkohola daje jače širenje razuma sve do tačke (ili još bolje - polja) kada se fokus potpuno gubi i tu prestaje sećanje na aktuelna dogadjanja.

U seksualnom odnosu dešava se isto. Pod dejstvom Centrifugalne sile razum se širi obuhvatajući i do tada nepoznata područja. Svakako ti je poznato da razum u ljubavi ne igra nikakvu ulogu i ma koliko se trudio da te odvrati racionalnim argumentima, ma koliko ti bila jasna besmislenost aktuelne ljubavne veze, razum jednostavno nema uticaja.

Gimnasticiranje seksualnim putem, odnos koji se često dešava pri sporadičnim kontaktima neosvešćenih pojedinaca, u korenu sadrži čisto delovanje razuma. Osoba koja se upušta u takve odnose, racionalno odlučuje da te večeri ode u krevet sa odredjenom osobom, samo da bi se zabavila i tako prekinula monoton život kakav inače vodi. Iza svega ipak stoji želja da se tim putem pronadje adekvatan partner, koji će zadovoljiti ne samo telesnu požudu već i dublje nivoe duha. Ovo je arhetip koji deluje preko svih pojedinaca, ma koliko ga oni ne bili svesni. Na kraju svaki "sportista" pronadje srodnu dušu sa kojom poželi da vodi ljubav do kraja života i rado će ga menjati za razbludan život kakav je vodio do tada.

Jako delovanje razuma, u ovakvim seksualnim odnosima, uvek donosi notu nezadovoljstva, jer nije ispunjen iskonski cilj: pravo ljubavno spajanje dveju duša. Da bi do spajanja duša došlo potrebno je da oboje budu otvoreni jedno prema drugome, lična energija direktno se usmerava ka voljenoj osobi i tako dolazi do spajanja svesti, koje još možemo nazvati i zaljubljenost. Spajanje svesti u jednu svest i jeste formiranje Androgina, božanskog bića koje je i muško i žensko istovremeno. Povratak Bogu možemo reći, upotrebom drugog termina. Ovo je praiskonski cilj svakog ljubavnog spajanja muškarca i žene, ma koliko oni ne znali za ovaj sveti završetak.

Šta ljude sprečava da dopru do tog krajnjeg nivoa, da oforme Androgina?

Njihov sopstveni razum, kao i strah od nepoznatog, odnosno Neizrecivog. Razum ima ulogu analitičara, sakupljača iskustava radi obogaćivanja lične svesti. Ovo je definicija koju sam mnogo puta ponovio i koju ću mnogo puta ponoviti. Cilj duhovne evolucije svake lične svesti je da kroz obogaćivanje razuma iskustvima proširi njegovo polje delovanja i jasnim uvidom osvetli čitavo područje Čiste svesti. Mudraci su prilično učinili na ovom planu, ali cilj je baš svakog pojedinca da učini isto: da sopstvenim razumom razume Neispoljeno i tako ga pretvori u Apsolut.

Obzirom da je razum od samog postanka čoveka njegov gospodar, umesto da mu bude sluga, dešavanja koja se zovu život, bolest i smrt su neminovna posledica. Pokušaj razumevanja okruženja doveo je do razvitka nauke i tehnike. Nauka je precizno razradjen opis spoljašnjeg sveta i proučavanje mehanizma njegovog delovanja. Tehnika je proizašla iz nauke jednostavnim kopiranjem prirodnih principa ili varijacija ispoljenja. Tehnika je čoveku donela dobro, jer omogućuje mu da manje truda uloži za očuvanje fizičkog ispoljenja - sopstvenog tela, kao nosioca života i, samim tim daje mu više vremena za duhovne aktivnosti. Medjutim, jedino ubrzani razvoj svesti može da dovode do većeg stepena osvešćenja, a za to je potrebna razumska odluka. Svetom vlada razum i kao takav on se trudi da svoju poziciju što bolje učvrsti, te su duhovni ljudi primorani da se kriju, bilo da odlaze u osamu planinskih pećina ili manastira, bilo da se kriju iza maske intelektualnosti kada se nadju medju ostalim ljudima razumskog tipa.

Vratimo se osnovnoj temi, ljubav kao osećaj pijanstva. Već sam rekao da je u pitanju jako delovanje Centrifugalne sile, koja širi polje percepcije ali, obzirom da razum funkcioniše u okviru poznate šeme stvarnosti, širenje dovodi do obuhvata nepoznate realnosti za koju nema podloge u postojećoj strukturi, te samim tim jasno delovanje razuma ne postoji. U pravom ljubavnom odnosu ovaj osećaj naziva se ekstaza. Istreniran razum može da funkcioniše i na ovom planu zapažajući promene, ali samo kada prihvata nova iskustva kao sasvim drugačiju realnost, u kojoj vladaju drugi zakoni. Kod običnog čoveka u ovom stanju svesti, ako uopšte stigne do njega, prekida se sećanje na bilo šta. Isto kao u stanju dubokog pijanstva.

Tehničko objašenjenje ekstaze bilo bi sledeće: spoj na fizičkom planu, putem direktnog seksualnog spajanja, uz dodavanje energije emocija, vrši prenos svesti na Astralni plan. Ovo je već objašnjenje delovanje Centripetalne sile, jer radi se o uzlaznom luku svesti. U stanju ekstaze, uz veoma jak emotivni doživljaj, obično se javljaju odredjene slike, koje su malo ili ni malo povezane sa aktuelnim seksualnim činom. Centrifugalna sila na ovom planu deluje osećanjem realnosti slika. Inače, ovde je krajnji domet dejstva alkohola, koji se naziva halucinacijama, a droge direktno uvode svest na ovu ravan, gde običan čovek apsolutno nema mogućnost delovanja, dok istrenirani um može da raspozna okolinu i eventualno nastavi dalje uspinjanje uz planove svesti, koristeći naizmenično delovanje obe Sile.

Samo raspoznavanje slika uvodi Mentalni plan u čitavo dešavanje i do ove tačke dolaze svi koji su imali tu blagodet da osete ekstazu ljubavnog spoja. Prepoznavanje druge realnosti koju te slike predstavljaju kao i drugih zakonitosti ispoljenja, već predstavlja "očvršćenje" Mentalnog plana i ovde je mesto pravog susreta Boga i Čoveka. U ovoj tački (ili na ovom mestu) moguće je videti formiranje sveta, stvaranje formi ispoljenja i sticanje jasnih uvida o potpuno novom znanju.

Na Spiritualnom planu, uz uslov da oba ljubavnika imaju elastičan i istreniran razum, moguće je videti svetlosne oblike različite gustine kako se prelivaju, zauzimajući različite forme koje se trenutno menjaju postajući sasvim drugi oblik. Delovanje Centrifugalne sile na Spiritualnom planu daje jasno formiranje svesti, odnosno jasno vidjenje fokusiranog razuma, kao svetlosne lopte na primer. Uočavanje sopstvenog razuma na Primarnom planu i vidjenje razuma ljubavnog partnera u istom trenutku, uz voljno spajanje u jednu svest daje konačno jedinstvo svesti, daje okončanje puta i stvaranje Androgina.

I šta onda?

Ništa posebno, osim što se oboje osećaju preporodjeno, jer upravo su rodjeni na najvišoj mogućoj ravni. Ovo je tačka zajedničkog prosvetljenja i oni mogu da biraju izmedju smrti fizičkog tela i pretepanja svesti u Apsolut, ili mogu da odaberu da bivstvuju na svim planovima, čime postaju "stanovnici" sedme ravni Duha. Naravno, želja mora da bude uskladjena, jer upravo uskladjivanje želja, znači i uskladjen Duh, odnosno nivo svesti, tako da se ne može dogoditi da jedan hoće pretapanje u Apsolut, a drugi bivstvovanje u sopstvenom telu. Ukoliko oboje odluče da ostanu u svom fizičkom okruženju, počevši od sopstvenog tela pa na dalje, tada se spontano gubi želja za daljim fizičkim spajanjem, jer ostvaren je krajnji i konačni cilj. Ostatak života ima smisla jedino u podučavanju sledbenika, jer dostizanje konačnog cilja jednostavno briše draž bilo kakvog ovozemaljskog življenja.

Gde je orgazam u svemu ovome?

Orgazam je privilegija obične svesti, a služi kao osigurač za prekid visokog napona energije. U "Igri svesti" rekao sam da je orgazam trenutak istovremenog delovanja obe sile ili trenutak božanskog ispoljenja. Prvobitno delovanje obe sile bilo je istovremeno i Kosmički prasak je orgazmički prasak svesti, gde se za trenutak stvara nova iskra svesti u jednom odredjenom vidu i počinje nezavisno i istovremeno delovanje obe sile.

Kod ljubavnog para običnih smrtnika privlačno dejstvo Centrifugalne sile aktivira dejstvo Centripetalne sile, koja pak rezultira promenom stanja svesti. Tela počinju ritmički da se kreću oponašajući ritam kosmosa, ritam sabijanja i opružanja, dok svest takodje vibrira, samo u bržem ritmu do odredjenog nivoa lične svesnosti. Sve dok je delovanje obe sile naizmenično, dotle može da traje i sam ljubavni čin, jer prevaga jedne sile aktivira delovanje druge. Trenutak ravnoteže obe sile i njihovo istovremeno dejstvo dovodi do orgazma.

Kako se onda masturbriranjem dolazi do orgazma?

Za masturbaciju su potrebne ili jake emocije ili apstinencija, što uzrokuje spontanu želju za orgazmom kao prekidačem (doslovce) visokog napona. Emocije usmerene ka odredjenoj osobi aktiviraju energetski nivo, odnosno uzrokuju delovanje Centripetalne sile i kretanje ka uzlaznom luku svesti. Obzirom da je osećaj koji se javlja prepoznat od strane razuma, jer već postoji odredjeni model pražnjenja, put uzdizanja emocija doživljava se kao put ka orgazmu, kao jedinom mogućem cilju i tako dolazi do onanije. Obično je svest već usmerena ka voljenoj osobi i na taj način vrši se spajanje svesti na znatno nižem nivou, naravno bez znanja o suštini procesa. Neznanje o procesu i daje osećaj isključivo ličnog učešća u orgazmu, odnosno doživljaj orgazma samo sopstvene svesti. Oni parovi koji praktikuju zajednički orgazam samo su prepoznali da im kao takav donosi dublje zadovoljstvo od pojedinačnog doživljavanja pa, iako ne znaju šta zapravo rade, oni time spajaju svoje svesti na suptilnijem nivou.

Apstinencija predstavlja akumuliranje lične energije koja teži da se ispolji na neki način, a seksualno zadovoljenje traži velike količine energije. Poznato je da osoba koja je preokupirana nekim ciljem nema interesa za seks, jer je svu raspoloživu energiju usmerila samo u jednom pravcu. Masturbacija u slučaju apstinencije je svrha samoj sebi, a tada se obično u fokus prizivaju već vidjene slike seksualne aktivnosti ili poželjne a nepoznate osobe iz nekog časopisa ili sveta filma i slično. Ovim putem se lična energija usmerava, veoma jakim zrakom, ka toj osobi, iako ona ne zna šta zapravo svojim javnim pojavljivanjem može da uzrokuje. Upućivanje lične energije ka konkretnoj osobi svakako obogaćuje njen lični energetski bonus. Ovde leži uzrok masovne pojave foto modela, obnaženih lepotica i težnje za pojavljivanjem na svetskoj sceni. Što više muškaraca misli na tebe, ili čak onaniše misleći na tebe, to veću količinu energije okruženja primaš. Obzirom da je svakom čoveku potrebna energija drugih ljudi, ovim putem prima se znatno više energije, nego u konvencionalnim odnosima i ovo bi bio jedan od mogućih načina regeneracije.

Ja onanišem veoma retko, a to činim zbog apstinencije. Medjutim nikada nisam razmišljala o nekoj konkretnoj osobi, već bih se usmeravala samo na osećaj koji me je i naveo da to uradim.

I posle toga osećaš još jaču želju, to si propustila da kažeš. Usmeravanjem svesti na svoj polni organ, jer tu se nalazi osećaj koji te navodi na onanišeš, ti izvršiš cirkulaciju energije izmedju višeg i nižeg plana. 

Centrifugalno dejstvo je u osećaju potreba za seksom. Ulazak želje u svest je njeno Centripetalno delovanje i uzlazni luk, na banalnom nivou. Usmeravanje svesti na donji deo tela je ponovno delovanje Centrifugalne sile, koja ponovo aktivira Centripetalnu. Prenos svesti sa područja glave na niže i obratno, a ovo dešavanje nisi zapazila, dovodi do ritmičke promene dejstva sila i konačno njihovo istovremeno ispoljenje kroz orgazam. Što je prethodni energetski naboj bio jači, to je i orgazam jači. Vrlo prosto.

Pojačana želja za seksom posle onanije dolazi iz prohodnih energetskih kanala u tvom eteričnom telu, odnosno svest se, pod uticajem visokog energetskog napona, premešta na drugi nivo, koji u standardnom seksualnom odnosu služi kao odskočna daska za sledeći nivo svesti.

A ja sam se ponekad pitala da li sam nimfomanka...

Nisi nimfomanka, mada nekih elemenata ima. Nimfomanija je nekontrolisano kretanje energije i samim tim mimo svesti je, odnosno mimo razuma. Nimfomanka oseća neprekidnu želju, koja ne može da se zadovolji, a zapravo se radi o neuskladjenosti nivoa energije. Lek za nimfomaniju je duhovni trening i učenje 

prepoznavanja i kanalisanja lične energije. Za pravo spajanje potrebna je osoba sličnog duhovnog nivoa, a nimfomani jednostavno ne prepoznaju prave partnere, jer goni ih slepa želja za spajanjem. Zajedničke crta izmedju tebe i klasične nimfomanke je to što obe lako skliznete u ekstatično stanje svesti. Razlika je u tome što ti možeš svesno da odlučiš o tome, a ona ne.

Posle svega rečenog pitam se s kim da vodim ljubav.

Nema razloga za brigu. Tehnički gledano možeš bilo sa kim, jer viši nivo svesti pozitivno deluje na niži, vremenom uslovljavajući njegov porast. Ako hoćeš pravo zadovoljenje, tada ćeš ljubav voditi samo sa adekvatnim muškarcem koji zadovoljava prvenstveno tvoj nivo svesti.

Savet: prepusti se svom Biću ono će znati da prepozna i pravi trenutak i pravu osobu.

Seks je smisao življenja

Imam (ili sam imala) cilj, svrhu i smisao sopstvenog života, sve dok se on nije pojavio. Sada je sve palo u vodu. Sećam se šta sam želela, šta planirala, ali sada želim samo njega, sve ostalo je nevažno.

Da li su ciljevi koje postavljamo u životu samo zamena za dobar seks koji nam nedostaje?

Seks zaista jeste cilj i svrha življenja, ma koliko se sada puritanci zgrozili na ovu izjavu. Uostalom, ovaj tekst i nije namenjen puritancima, već onima koji širom otvorenih očiju žele da sagledaju suštinu života. Zato ću ponoviti: seks jeste cilj i svrha življenja. Medjutim, u zavisnosti od nivoa svesti različiti su i nivoi seksa koji mogu da zadovolje svrhu koju odredjena svest ima. Iskonska potreba svesti je spajanje sa drugom svešću. Iz tog osnovnog motiva počinju potrebe za prisustvom drugih ljudi, potreba za druženjem, prijateljstvima i konačno za ljubavlju osobe suprotnog pola.

Svest je manifestacija energije, ispoljava se i formira kroz ispoljenu, odnosno primljenu energiju. Svaki kontakt izmedju dve osobe podrazumeva razmenu energije. Razgovor, rukovanje, pogledi, uvek u pozadini nose emocije, koje su odraz lične energije. Seks, kao vrhunski doživljaj u emotivnom vidu, predstavlja najjači transfer energije izmedju dve osobe. Kao što rekoh, u zavisnosti od nivoa svesti učesnika, seks zadovoljava različite nivoe.

Za ljude nižih ravni svesti, seks dovodi do oplodnje, što je za te ljude njegova prevashodna funkcija. Nešto razvijenija svest, odnosno svest više ravni, u seksu nalazi vrhunsko zadovoljstvo, a oplodnja se doživljava kao nužno zlo, koje bi trebalo izbeći na svaki način.

Za svesti visokih ravnih Duha, seks predstavlja otvaranje i diferencijaciju različitih pod-ravni Duha, a oplodnja se dogadja na duhovnom planu u smislu obogaćivanja sopstvene svesti, kao i udruživanja sa drugom svešću koja takodje učestvuje u svemu sa istim ciljem.

Iskonska potreba za krajnjim ujedinjenjem dve svesti u jednu svest, putem spajanja na svim planovima, na prvom mestu započinje na fizičkoj ravni. Dve osobe prvenstveno se sreću na planu tela, bilo da je u pitanju prisustvo, koje podrazumeva prisustvo tela kao nosioca svesti, bilo da je u pitanju neposredan kontakt dva naga tela. Svaki kontakt izmedju dve osobe suštinski predstavlja kontakt dve svesti, sa krajnjim ciljem ujedinjenja u jednu svest. (Govorim o željenim i namernim kontaktima, izuzimajući prisilne ili poslovne odnose.) Ova ujedinjenja se dogadjaju opet u zavisnosti od nivoa ravni, svakodnevno, ali u različitom intenzitetu. Onaj krajnji cilj, stvaranje ujedinjene, Androgine svesti, dešava se ipak veoma retko i kod mnogih, traje veoma kratko.

Ti, kao jedinka, iskonski imaš samo jedan cilj, ali pošto tvoja svest nije potpuno očišćena od stečenih naslaga iskustava, kojih se nisi oslobodila već pretvorila u mehaničnost, odnosno navike, logično je da se trudiš da pronadješ smisao. Traženje smisla, odnosno stremljenje ka njemu predstavlja težnju Duha za oslobodjenjem.

Imala sam dva cilja i oba su zahtevala duhovni rad: jedan je da završim fakultet, a drugi da postanem javna ličnost. Sada ne samo što nemam unutrašnju potrebu za njima, već nemam ni interesovanja. Vreme provedeno bez njega trošim tako što mislim o njemu.

Čvrsto uspostavljena energetska veza deluje i kada niste zajedno, tako da se uzajamna razmena energije nastavlja, ovo već znaš. Medjutim, korisnije će biti da analiziramo ciljeve koje si postavila kao surogat.

Postati javna ličnost bio je jedan od postavljenih ciljeva. Šta to znači biti javna ličnost, ako ne neko ko je u centru pažnje javnosti. Interesovanje ljudi bilo bi upereno ka tebi, interesovanje onih ljudi koji svoj raspoloživi višak energije rasipaju unaokolo prema ljudima za koje smatraju da su zanimljivi. Javna ličnost, kao centar pažnje, predstavlja centar sabiranja energije svih onih koji je voljno upućuju svojim interesovanjem. Znači, postala bi centar akumulacije energije drugih ljudi. Da bi transfer bio optimalan, tu smo se složili, potrebno je da poznaješ osobu koja ti upućuje svoju energiju. Kao javna ličnost primala bi energiju mase i to bi ti prijalo, ali šta je svetlost reflektora u poredjenju sa laserskim zrakom? Osim toga, javno priznanje godilo bi samo tvojoj sujeti, a sujeta je štit lažnom ispoljenju jer javnost te nikada ne može upoznati u potpunosti. Javnosti bi prezentirala svoju Sekundarnu ličnost, prilagodjenu datim okolnostima. Koliko energije možeš kvalitetno da primiš kroz svoju Sekundarnu ličnost, a koliko kroz Primarnu koja se javlja kada je ljubavni odnos kvalitetan?

Drugi cilj bio je fakultet. Želiš da obogatiš svoj Duh znanjem koje će ti doneti razumevanje. Dobićeš naučno znanje, iz koga ćeš pokušajem dolaziti do Gnostičkog znanja, čime ćeš obogatiti sopstveni Duh. Medjutim, još jedan razlog leži iza te želje, a to je potreba Sekundarne ličnosti da diplomom verifikuje sopstveni intelekt, jer ljudi se medjusobno prepoznaju na osnovu papira sa pečatom koji se zove diploma. Ne želiš doživotno da ostaneš računovodja, želiš nešto više od toga. Sve je to u redu, ali na nivou Sekundarne ličnosti. Primarno sa tim nema nikakve veze, a za Duhovnu evoluciju potpuno je nevažno kojom se profesijom baviš, pod uslovom da se sa tom profesijom ne identifikuješ, čime se potpuno predaješ uticaju Sekundarne ličnosti.

Sve je to u redu, razumem šta hoćeš da mi kažeš, ali ja čak i na poslu ne mislim o onome što radim, što može da uzrokuje fatalne greške. Osim toga, svest o potrebi fizičke egzistencije deluje dovoljno snažno i ja odlazim na posao, da bih zaradila novac koji mi je neophodan, iako bih najradije ostala u krevetu sa njim.

Tačka odluke da ustaneš iz kreveta, obučeš se i odeš na posao, predstavlja jasno vidljivu raskrsnicu izmedju Primarnog i Sekundarnog. Potreba da ostaneš u krevetu i prepustiš se dejstvu Primarnog kroz spajanje, je onaj iskonski poriv koji te vuče ka Androginu. Odluka da se ipak obučeš i odeš na posao govori da se radije vraćaš Sekundarnom, odnosno da još uvek nisi spremna da se prepustiš cilju. Zašto jednostavno ne ostaneš u krevetu i prepustiš se osećaju ekstaze koja će te eksplozijom svesti prevesti u novo bivstvovanje?

To bi, značilo moju smrt, zar ne?

Svest, koja si ti ili on svejedno, ne bi više boravila u telu na dotadašnji način. Zar je važno da li je telo ostalo u predjašnjem obliku?

Ovo pomalo plaši.

Ovo pomalo govori da još nisi spremna za ostvarenje cilja ka kome iskonski težiš. Dobro je što ga postepeno postaješ svesna, možda ga jednog dana i ostvariš. Do tada, u nemogućnosti da ga odbaciš, ostaje ti neodredjena patnja iskazana kroz želju koja te ne napušta. Želja za ljubavnikom uvek je želja za Androginom, znala ti to ili ne.

Bez obzira na silinu želje koju osećam, ipak bih rekla da on nije onaj pravi sa kojim bi se to moglo ostvariti.

Za ostvarenje cilja potrebna je osvešćenost oba učesnika. Svako može da bude onaj pravi, a nije jedino zbog nivoa svesti u kome je trenutno, odnosno spremnosti da se ide dalje u duhovnom smislu. Androgin je ujedinjena svest, a svest se može ujediniti samo ako je potpuno svesna sopstvenosti. No, strast deluje bez obzira na osvešćenost ili neosvešćenost, jer svojom snagom deluje razorno na sve što je veštački stvoreno. Strast dolazi iz Primarnog, ne pitajući za dozvolu i vodi Biće u primarno stanje ne mareći za Sekundarno. Snaga Sekundarnog, razvijana godinama, deluje takodje snažno s druge strane, a najjači argument si navela malopre: strah. Strah od gubitka sopstvenosti, strah od gubitka samog života.

Adam i Eva isterani su iz Raja (na zemlju), a na ulasku u Rajski vrt postavljen je Heruvim sa plamenim mačem. Povratak u Raj podrazumeva savladavanje plamenog mača Heruvimovog i povratak iz zemaljskog življenja nazad u rajske vrtove, gde nije potrebno brinuti o egzistenciji. Razmisli malo o ovome.

Razum i seks

Osećam se grozno. Ponižena sam. On je došao, uz izvinjenje ostao relativno kratko, a zatim krenuo dalje, izgovarajući se nagomilanim obavezama. Kao da one nisu mogle da se odlože!

Poljubila sam ga na rastanku poljubac u početku letimičan, ubrzo se pretvorio u strastven i dug poljubac. Ubrzo smo završili na kuhinjskom stolu. Medjutim, ja sam se upravo spremala da zaplovim predelima beskraja, i pored neudobne, tvrde podloge, on je već bio gotov.

Sada sam očajna i besna. Takav odnos za mene je upravo ponižavajući.

Ponašaš se kao razmaženo dete kome su upravo oteli igračku i ono vrišti iz sveg glasa zahtevajući da mu je vrate.

Seks, bez obzira koliko kratko trajao, uvek predstavlja obostrano predavanje, naravno u onoj meri u kojoj su učesnici otvoreni jedno prema drugom. Kvalitet seksa ne može da se meri dužinom njegovog trajanja, već intenzitetom doživljaja. Dug seks, vremenski mereno, može da predstavlja odraz rutine, gde razum učestvuje u velikoj meri, kvareći svojim prisustvom čitav doživljaj.

Ako za vreme vodjenja ljubavi razmišljaš o sasvim drugim stvarima, odnosno čitav doživljaj svedeš na nivo odsutnog gledanja televizijskog programa, onda je bolje da seksualnu igru niste ni započinjali. Dugotrajan seks u takvom stanju svesti donosi više nelagodnosti nego što predstavlja prijatnost. Razum tada procenjuje telesnu udobnost i sasvim sigurno će u tom, za telo ipak neprirodnom položaju pronaći da nešto smeta. Tako će te zaboleti noga ili ruka, a da je konkretan seksualni odnos na kuhinjskom stolu potrajao, uz racionalizovan pristup, vrlo brzo bi osetila da je podloga tvrda i da ti je kičma nažuljena. Pod uslovom da su svi elementi udobnosti zastupljeni, sam snošaj izazvao bi iritirajuće bolan osećaj, koji bi se pretvorio u upalni proces.

Obzirom da si bila u ekstatičnom stanju svesti svi ovi problemi nisu se javili, medjutim tvoj razum je našao način da preuzme ulogu kontrolora, pa je tako nerealnim očekivanjem od spontanog spajanja napravio problem. Nema razloga da se osećaš poniženo. Seksualnu igru si ti sama inicirala, onda kada joj nije bilo vreme. Nisi ispoštovala njegove obaveze, a samim tim ni njega samog, a za uzvrat očekuješ da on ispoštuje tvoje želje. Zaista, ovo je stav razmaženog deteta, ali nisi jedina koja tako reaguje u sličnim situacijama.

Kako razum može da se umeša u seksualni doživljaj?

Duhovna evolucija svesti ka čoveku podrazumevala je njeno fokusiranje u veoma jasno i diferencirano polje, koje predstavlja razum. Razum je dat radi prepoznavanja i razlikovanja iskustava, odnosno u čovekovom slučaju radi povezivanja odredjenih činjenica logikom, čime se stvara odredjeno mišljenje, odnosno odredjena slika sveta kao celokupnost okruženja. Sa, aspekta razuma seksualni doživljaj predstavlja iskustvo koje, ako se ponavlja, a ponavlja se, postaje već doživljeno iskustvo i samim tim gubi se njegova draž. Medjutim, pošto je ovo iskustvo van domena razuma, ono nikada ne može biti prevazidjeno u suštinskom smislu. Ipak, razum se svim silama trudi da valjano obavi sopstvenu dužnost, pa se tako meša i tamo gde mu nije mesto.

Sekundarna ličnost je takodje projekcija razuma i predstavlja kategoriju dozvoljenog, odnosno poželjnog ponašanja. Pri prvom ili prvim seksualnim kontaktima Sekundarna ličnost se trudi da bude dominantna, iako se pravo privlačenje i prepoznavanje dogodilo na nivou Primarnih ličnosti. Stoga se svaka osoba trudi da pri upoznavanju ostavi što bolji utisak, odnosno prikaže se u što boljem svetlu, uglavnom naučenih osobina. Isto se dešava i pri prvim seksualnim kontaktima. Neosvešćene osobe više će pažnje pokloniti svom fizičkom izgledu, držanju tela i izgovorenim rečenicama, nego što će se zaista prepustiti doživljaju potpunog predavanja i spajanja. Uz dodavanje sujete, koja je štit lažnom ispoljenju više uživanja izazvaće efekat koji se ostavlja na onog drugog, nego samo uživanje u doživljaju.

Dalje, želja da se ostavi što bolji utisak u javnosti, a naročito u očima druge osobe, donosi potrebu da se bude najbolji po svaku cenu. Uložen trud u čitav odnos krajnje je besmislen, jer sve je to na kraju kreacija razuma, koji Primarno može samo da nasluti, ali ne i da definiše, jer jednostavno ne može da ga obuhvati.

Žena se često, pri prvim seksualnim kontaktima, opterećuje time šta će njen partner misliti o njoj, odnosno da li će nekome reći šta se zbivalo, što će joj spustiti ugled ne samo u njegovim očima već i u očima javnosti. Usled jakog dejstva razuma, a on je svakako prisutan u ovoj situaciji, Sekundarna ličnost postaje dominantna, blokirajući Primarnu ličnost u potpunosti i seks se u takvoj situaciji svodi na puku gimnastiku gde razum ili blokira ili kontroliše svaki pokret.

U rutiniranom bračnom seksu ili dugoj vezi koja je poprimila izvesne karakteristike braka, energije ljubavnika postaje asimilovano iskustvo, što razumu ostavlja prostor za delovanje. U tako stvoren prostor može se smestiti bilo šta, a najčešće su to nedovršene ili planirane kućne obaveze.

Ima li mogućnosti razumom eliminisati razum?

Mogućnost postoji naravno, mada je njeno ostvarenje relativno teško. Na prvom mestu neophodna je svesnost o čitavom procesu, a ona je jedino moguća kada razum počne da posmatra sebe samog u pokušaju razumevanja. Dobar način za kontrolu razuma za vreme trajanja seksualnog odnosa je njegovo upošljavanje. Pokušaj da se skoncentrišeš na sam osećaj uživanja, kada god osetiš da ti je razum odvukao pažnju na drugu stranu. Koncentrišući se na čulni utisak, ti automatski prelaziš na ravan primarnog delovanja, jer čula spadaju u domen Primarne ličnosti, a onda je potreban mali trik prepuštanja delovanju čula, slično održavanju ravnoteže.

Naravno, pre toga je bilo potrebno odbaciti sva sekundarna delovanja, u smislu blokiranja neometanog ispoljenja sopstvenosti. Ako si već gola u krevetu sa datim muškarcem, zar je važno šta će on misliti o tebi kasnije ili da li će nekome reći šta se dešavalo medju vama? Dobar utisak u javnosti ostavlja se ličnim pojavljivanjem i ličnim stavom, a ne tudjom pričom o tome da li si imala intimne odnose ili ne.

Da rezimiram, vraćajući se na početak. Okolnosti u kojima se seks dešava, kao i vreme njegovog trajanja, marginalna su pojava, mada neophodna kao uslov njegovog postojanja. Jedino bitno je biti svestan šta zapravo radiš, u cilju spontanog prepuštanja iskonskom spoju. Sve ostalo nema draži niti važnosti koju tvoj sopstveni razum pokušava da prida.

Opusti se i uživaj onoliko koliko uživanje može da traje.

Strast

Loše prikrivena želja jasno se videla na uglu usana, blago razvučenih u osmeh. Pričali smo neke nevažne stvari i odjednom, u sred priče, počeli strastveno da se ljubimo. Doživela sam orgazam istog trenutka kada je ušao u mene.

Kako se dešava ta trenutna privlačnost i kako je moguće da se orgazam pojavi na samom početku?

Aktiviranjem Primarnih ličnosti koje su uzrokovale prepoznavanje i potrebu za fizičkim spojem, ljubavnici u razgovoru, odnosno razmišljanju o onom drugom kada nisu zajedno, neprekidno razmenjuju ličnu energiju. U zavisnosti od energetskog napona medju njima se stvori odredjeni fluid magnetnog tipa. Ukoliko je energetski napon jači, a to zavisi od ličnog energetskog nivoa kao i intenziteta interesovanja, to se i fluid stvara brže. Magnetni fluid kao da stvara nevidljive niti koje povezuju dve osobe, stoga ni malo nije slučajan naziv "veza" za uzajaman odnos dvoje koji se vole. Stvoreni fluid služi kao provodnik medjusobne lične energije, tako da se razmena obavlja mnogo brže i u mnogo jačem vidu nego što je to slučaj kod konvencionalne razmene energije.

Vas dvoje ostvarili ste strastvenu vezu, protok energije je najintenzivniji, stoga se veoma brzo uspostavi visoki napon i želja za spajanjem. Orgazam koji si doživela u trenu bio je kao električno pražnjenje tog istog visokog napona.

Često pominješ, skoro da je pravilo: “orgazam je prekidač visokog energetskog napona”. Nasuprot tome, svaki par vodi ljubav onoliko dugo dok se ne doživi orgazam. Čak je orgazam cilj jednog snošaja, dok se kvalitet ljubavnika meri brojem postignutih orgazama tokom jedne noći. Šta reći o ovome?

Orgazam jeste prekidač visokog energetskog napona i kao takav može da posluži kao cilj. Sve nabrojane sekvence potiču iz iskustva okoštalih ljubavnika, kojima orgazam predstavlja jedinu razonodu dosadnog ljubavnog odnosa. Ali, da krenemo od početka.

Strast koja se u trenutku pojavi izmedju muškarca i žene predstavlja ljubav u najčistijem vidu. Potpuno otvoreni jedno prema drugome, oni prosto isijavaju svoju ličnu energiju. Ispunjavajući onog drugog istovremeno bivaju i sami ispunjeni energijom voljene osobe. Ovaj visok energetski nivo uzrokuje potrebu za spajanjem u jedno telo, odnosno u jednu svest. Uplivom povećane količine energije i svest učesnika počinje da se širi, transformišući se u kvalitativnom vidu, jer uzburkana lična energija neometano struji čitavim telom, uzrokujući osećaj sreće i zadovoljstva, što je svakako kvalitativni napredak u odnosu na uobičajeno (ne)raspoloženje običnog čoveka. Ljubav ili strast, svejedno, deluje prosvetljujuće na zaljubljenu osobu.

Potreba za prisustvom voljene osobe je izražena, potreba za spajanjem je prenaglašena, a upliv energije druge osobe donosi visok energetski nivo. Konkretnim spajanjem u ljubavnom zagrljaju te dve energije se mešaju, kroz pojačanu potrebu za dubljim pretapanjem u onog drugog, sa željom da se postane jedna svest. Mnogi tu želju tumače frazom: »da se postane jedno telo«, što je na materijalnom planu zaista nemoguće, a onda tu nemogućnost filozofski razrešavaju činjenicom da se iz ljubavnog zagrljaja radja dete kao novo telo ujedinjenih tela roditelja. Ovo jeste tačno, ali sledeći neke druge zakone materijalizacije energije, koje nisu tema za Androgina.

Kroz zagrljaj lična energija se direktnim putem prenosi, provodi iz jedne osobe u drugu. Zato dodir, a naročito milovanje kao produženi dodir, veoma prija. Ulivanje novih količina energije u svest na kraju dovodi do visokog napona, koji u jednom trenutku mora da se isprazni – snizi na normalni nivo, inače će se energetski preopterećena svest rasprsnuti. Zato je orgazam neophodan kao završetak ljubavnog zagrljaja. U energetskom smislu on donosi olakšanje i potrebu za odmorom ili snom, što su neki drugi vidovi prirodnog, akumuliranja lične energije. Isti efekat praženjenja, kao i olakšanje koje sledi za tim, donosi i kijanje.

Muškarac smatra da je žena manje vredna ako ne uspe da doživi orgazam, zbog čega je žena prinudjena da ga odglumi. Ili smatra da je on manje vredan, ako ženu ne dovede do orgazma.

Sve su to zablude Sekundarne ličnosti, koja je uočila da potreba za seksom opada posle doživljenog orgazma. Ljubavnik nije i ne treba da bude sredstvo za relaksaciju. Ljubavnik je osoba koja se voli potpuno i otvoreno, u koju ćeš se pretopiti i koja će se pretopiti u tebe, tvoreći jedan nov kvalitet svesti. Seksualnu gimnastiku proizvela je Sekundarna ličnost, postavljajući drugu osobu koja je neophodna za takva duel, u poziciju sparing partnera, a orgazam predstavlja nagradu za uloženi trud.

Ovo je ipak bio presedan u mojoj svesti, obično do orgazma teško stižem, a ne retko se dešava da do njega i ne dodje.

U doživljavanju orgazma ometaju te lična predubedjenja. Prenaglašena individualnost i samostalnost samo su izgovor tvoje Sekundarne ličnosti da se odbrani od predavanja i totalnog spajanja. Tačnije, Sekundarna ličnost odbija da preuzme sekundarnu ulogu, odnosno da "sačeka ispred vrata" dok ponovo ne dodje vreme njene aktuelnosti. Jednostavno nemaš čega da se plašiš. Otvaranje i predavanje muškarcu ne znači da time postaješ njegovo vlasništvo, niti da gubiš bilo šta svoje. Strah dolazi od Sekundarne ličnosti, koja zapravo strahuje za svoj primat. Strah da ćeš biti vezana ljubavlju (i patiti zbog toga) ili biti napuštena posle seksa, ponovo je projekcija Sekundarne ličnosti. Otvaranje znači otvaranje svesti za upliv Primarnog plana, kao i za upliv energije ljubavnika.

Seks predstavlja fizičko-psihološko-energetski spoj izmedju dve osobe, gde pretapanjem jedne u drugu kroz uzajamnu energetsku razmenu oboje treba da stvore novu jedinstvenu svest. Naravno, za vreme trajanja procesa potrebno je odstraniti svoje Sekundarne ličnosti iskazane kroz razum, da bi spajanje bilo što uspešnije.

Ono što predstavlja tvoj lični problem, koji ne želiš jasno da sagledaš, je to što tebi muškarac na neki način služi kao ogledalo, odnosno parametar sopstvene vrednosti. Prosto ti se čini da ćeš pripadajući nekome dušom (i telom) izgubiti svoju dušu. Zapravo se bojiš gubitka »ogledala«.

Moj strah nije bez osnova.

Da već se desilo da si dajući dušu izgubila sopstveni integritet u korist onog drugog i pretvorila se u malu robinju. Medjutim, uloga robinje bila je spremnost tvoje Sekundarne ličnosti da se maksimalno transformiše u ličnost odgovarajućeg tipa, kakvu želi tvoj partner.

Sekundarnu ličnost treba odstraniti kada je ljubav u pitanju ali veštačko, nasilno odstranjivanje je nemoguće, jer i inače sklona promenama, Sekundarna ličnost će neopaženo naći načina da se vrati na svoje mesto, mada u transformisanom vidu. Spremno će preuzeti ulogu koja je trenutno aktuelna i trudiće se da zadovoljavajuće deluje. Pošto je kod zaljubljenih osoba aktuelan Primarni plan, odnosno Primarna ličnost u toj retkoj situaciji isplivava na površinu, zaljubljeni se krajnje neobično ponašaju, sopstvenim očima gledano. Tada se prikazuju najbolje osobine, a često se pojavljuju i neke koje naizgled nisu ni postojale. U stvari, bile su potisnute. Medjutim, Sekundarna ličnost, koja je skoro celog života bila u prvom planu, lagano počinje da oponaša ponašanje Primarne ličnosti i mimikrijom vrlo brzo zauzme prvi plan. Stoga zaljubljenost kao potreba za prisustvom druge osobe realno prestaje, a Sekundarnoj ličnosti je mnogo važnije da svog partnera predstavi javnosti, nego da provodi vreme nasamo s njim. Znaj da kada osetiš potrebu da izadjete u javnost i komunicirate sa ostatkom sveta, nestalo je zaljubljenosti, ostala je samo veza, koju su iskrojile Sekundarne ličnosti, a onda su i konflikti neminovni, jer pitanje je koliko je ko spreman na prilagodjavanje.

I na kompromise, naravno. Svi me ubedjuju da su kompromisi neophodni za normalno življenje udvoje. Ja naprotiv smatram da su besmisleni i da u trenutku neslaganja želja svako treba da prati svoju nameru.

U pravu su i oni i ti. Odgovor deluje diplomatski, medjutim svako od vas je u pravu, jer govorite sa različitih nivoa svesti. Za svest koja je apsolutno okupirana razumom i Sekundarnom ličnošću još jedna promena, na konstantno promenljivoj, proći će više ili manje nezapaženo. U slučaju naučenih osobina, koje su dugotrajnom upotrebom okoštale, do promene malo teže dolazi, ali ipak je moguća.

Tvoja svest je veoma bliska Primarnom, a kada si u Sekundarnoj ličnosti razlika je znatna, jer si apsolutno svesna poželjnog ponašanja odredjenog tipa za datu situaciju. Znači svesnost o postojanju Sekudarne ličnosti omogućava ti kontrolu njenog pojavljivanja, odnosno upotrebe. Obzirom da veći deo dana provodiš sama, bez prisustva drugih ljudi, omogućeno ti je da se ispoljavaš uglavnom kroz Primarnu ličnost i zato su tvoja razmišljanja bliska Primarnom. Obzirom da si negde duboko u sebi već odavno svesna da ljubavnici komuniciraju Primarnom ličnošću koja je datost, svaka promena u smislu kompromisa neminovno vodi u Sekundarnu ličnost, čime se vaš odnos udaljava od suštine. Ukoliko nepristajanje na kompromis nije hir tvoje Sekundarne ličnosti, koja se možda neopaženo uvukla, onda si sa aspekta svesti potpuno u pravu. Medjutim, proveri ipak svaki put kada ti ne odgovara odredjeni predlog, nije li stvar prešla na uobičajenu ravan, ravan Sekundarnog ispoljenja.

Da li je za doživljavanje orgazma potrebna bliskost?

Opet si malo pomešala relacije, praveći poredjenje izmedju dve stvari koje mogu da se pojave jedna pored druge, ali nije neophodno. Uzmi primer čaše i flaše, koje su kao pojam povezane u svesti, ali koje mogu i samostalno da egzistiraju. Isto važi za orgazam i bliskost. Bliskost je prepuštanje kroz poverenje, gde lična energija neometano i blago struji. Orgazam je eksplozija energije u svesti, istovremeno ispoljavanje dejstva obe Sile.

Zašto žena teže doživljava orgazam, nego muškarac?

Prema standardnoj podeli svesti na Duh, koji je sveukupnost i razum, koji je fokusirana svest, žene su suštinski duhovne, a muškarci su suštinski nosioci razuma. Obzirom da je sfera seksa, ljubavnog zanosa i ekstaze “mesto” gde je, ako je doživljaj pravi, razum potpuno isključen, možemo reći da je sfera seksa istovremeno i sfera Duha. Ulaženjem u strast, žena se konačno vraća svom osnovnom stanju svesti. Obzirom da je zbog praktične strane življenja prinudjena da obitava u Sekundarnoj ličnosti, kao i da maksimalno koristi svoj razum, ulaskom u stanje ekstaze ženina svest se relaksira vraćajući se prvobitnom. Takodje, energetski gledano, žena ima mnogo više energije nego muškarac, prvenstveno radi radjanja dece kao materijalizacije energije i svesti. Ta povišena energija, kao i prirodno rasuta svest, u sebe mogu da prime znatno veću količinu energije nego što to može muškarac. Zato je potrebno mnogo više vremena ženi da akumulacija energije dostigne kritičnu tačku da bi do orgazma došlo, nego što je to potrebno muškarcu.

U svemu ovome bliskost služi samo kao katalizator, ubrzavajući proces. Kada su dvoje bliski onda su energetski prilično otvoreni jedno prema drugome, što donosi bržu uzajamnu razmenu energije i samim tim znatno kraće vreme za orgazam.

Dvojni moral

"Zašto se žene femkaju?" - pitao me je. "Kao ne bi htele, a u stvari žele seks. Baš me nerviraju takve žene!" - rekao je.

Moj odgovor bio je pomalo ljutit. "Na femkanje ste nas vi naterali, vi kao muškarci. U početku ništa nije važno, ali čim se veza iole učvrsti postaje jako bitno da li je pre bio jedan ili deset muškaraca i to vam veoma smeta. Ženu nazovete kurvom. Uostalom, ne želim da pričam o tome. Mrzim muško-ženski rat. Smatram ga besmislenim!"

Svaki rat je besmislen, a naročito rat izmedju polova koji nikada nije ni prestajao.

Učvršćivanjem emotivne veze izmedju muškarca i žene ojačavaju i energetski kanali, odnosno magnetni fluid koji ih spaja. Postepeno otvaranje se povećava i sa maksimalnom zaljubljenošću odnosno osećajem strasti, vrši se i totalno spajanje, predavanje onom drugom. Voleti nekoga, znači pripadati mu potpuno i osećati ga u potpunosti. Sve do sada "moje" postaje "naše", jer dvoje postaju jedno. Medjutim, oponašanjem Primarnog, Sekundarna ličnost po svaku cenu nastoji da "tvoje" postane "naše", odnosno "moje" pa tako prisvaja i ono što po pravilu ne pripada Primarnom, a to su uspomene kao tragovi prošlog življenja.

Uspomene su materijal skladišta sećanja koje služi isključivo razumu. Ispravnom upotrebom razuma uspomene ne bi trebalo da postoje kao nešto značajno, osim kao parametar za već vidjeno, odnosno doživljeno. U stvarnosti, uspomene su još uvek žive i u sebi nose energiju nekog davnog uživanja sa nekim drugim osobama. Pošto svaka komunikacija zahteva neophodnu i neminovnu razmenu energije, uspomene sadrže i asimilovanu tudju energiju, sakupljenu u datim dogadjanjima, koje stoga modifikuju ličnu energiju, jer je lična svest obogaćena iskustvima.

Sekundarna ličnost partnera želi te celu i u potpunosti, ali samo tebe, čistu i neuprljanu nečijom tudjom energijom, pa makar je ti usvojila kao sopstvenu. Otuda pobuna.

Ipak mi nije jasno zašto onda muškarcima smeta prethodno seksualno iskustvo svoje žene, dok daleko više uživaju u istom kada je nečija tudja žena u pitanju?

Frojdovskim jezikom rečeno, u pitanju je zavist. Žene imaju kompleks falusa, jer on je za njih simbol prizemljenja. Muškarci s druge strane teže duhovnom, a do njega najlakše dolaze kroz ženu koja je u tom smislu sinonim za duhovno. Tako se od polariteta stvorila razlika, a osobine koje uzajamno treba da se dopunjuju postale su razlog za sukob.

Ali u pitanju je dvojni moral. Jedne kriterijume muškarci dozvoljavaju sebi, a sasvim druge svojim ženama.

Muškarac je oličenje Centrifugalnog principa i teži Centripetalnom, odnosno suštinski je materijalan i teži duhovnom. Svako ulaženje u seksualni odnos sa bilo kojom ženom postepeno razbija okvire njegove materijalnosti i produhovljuje ga za odredjeni stepen. Ukoliko se dogodi da zavoli datu ženu ili ga ona spontano privuče budeći u njemu trenutnu strast, stepen otvaranja ka Neizrecivom, čemu on iskonski teži, neuporedivo je veći. Obzirom da razum u ovom slučaju služi za stabilizaciju iskustva duhovnog otvaranja, čineći ga iskustvom svesti, veći broj seksualnih odnosa sa većim brojem žena u velikoj meri stabilizuje te sporadične dodire sa Neizrecivim i omogućuje stabilnost doživljaja. Ukoliko se energija svesti pravilno usmerava, muškarac kroz seksualne odnose stabilizuje put sopstvene duhovnosti.

Centrifugalna priroda muškarca najjasnije je izražena kroz laku materijalizaciju Primarne energije preko sperme. Pripremljen kao materijalna baza, Primarna energija lako sklizne kroz njegovo telo kao provodnik i materijalizuje se kroz izlučivanje sperme. Medjutim, pošto je evolucija duha usmerena ka Neizrecivom, muškarac se trudi da ejakulaciju odloži što je moguće duže, da bi time stabilizovao izmenjeno stanje svesti, iskazano kroz ekstazu i učini ga trajnim.

Zar sperma nije već akumulirana u telu muškarca?

Da, ali samo zbog perioda apstinencije u kojima se muškarac sporadično nalazi. Primarna energija uliva se u njegovu svest težeći materijalizaciji, a pošto nije istog trena upotrebljena za povratnu putanju Duha, normalno je da se taloži unutar tela, odakle se izliva u povoljnim okolnostima.

Seksualnom praksom muškarac uspeva da odloži trenutak orgazma, odnosno trenutak ejakulacije, čime već akumuliranu seksualnu energiju preusmerava ka postizanju izmenjenog stanja svesti, koje je jedino moguće za "kontakt" sa Neizrecivim. Tantrizam je spoznao ovaj put duhovnog preobražaja i tantristima je zabranjena ejakulacija. Neupućenima u suštinu zabrana je neophodna, inače bi se sveti ritual sveo na obično uživanje beskorisnog trošenja energije.

Ženska priroda je, kao dopuna, Centripetalna, duhovna, stoga žena teži ostvarenju materijalnog, odnosno njen cilj je prizemljenje Primarne energije kroz nastavljanje novog života, odnosno gradjenje doma kao materijalnog prebivališta. Žena se lako otvara i predaje muškarcu tokom vodjenja ljubavi, što se u profanom vidu tumači kao neophodnost ljubavi prema muškarcu da bi sa njim imala seksualni odnos. Medutim, žena se lako otvara, jer to je njena suština, ali se zato trudi da "materijalizuje" odnos sa muškarcem insistirajući na vernosti i braku. Kako ona i predstavlja Neizrecivo u manifestovanom vidu vrlo lako uspeva da muškarca privoli na trajnost odnosa, pretvarajući ga u vezu ili brak. (Deca su u ovom slučaju nus pojava, odnosno ostvarenje ženine težnje).

Dodir Neizrecivog, kroz poimanje iskonskog, deluje na muškarčevu svest kao povratak u rajsko blaženstvo, a pošto je to najlakše ostvariti kroz ženu on u njoj suštinski vidi oličenje boginje. Stoga je logično što njegova Sekundarna ličnost, naslućujući Primarno kroz svoju ženu očekuje da ona bude čista, neuprljana energijom drugoga ili drugih muškaraca.

To znači da muškarac očekuje vernost. Zašto on onda suštinski nije veran?

Vernost u čistom vidu predstavlja potpuno predavanje i pretapanje kroz onog drugog. Medjutim, nije sama po sebi dovoljna da bi se dokučilo Neizrecivo. Vernost je samo okvir u koji treba da se smeste primarna dešavanja izmedju muškarca i žene. Da bi vernost održala svoju svrhu potrebno je znanje o cilju a to je stvaranje jedinstvene, Androgine svesti kroz spajanje na svim planovima.

Početna strast, uz pretpostavku da je aktivirana obostrano i istovremeno, spontano donosi vernost. Zaljubljene osobe vide samo jedno drugo, drugi eventualni partneri jednostavno prestaju da postoje kao takvi. Seksualni odnosi u takvom spoju teku prirodno i savršeno, nije potreban period uskladjivanja, koji je čak neophodan u seksualnim vezama razumskog tipa. Otvaranje i predavanje vrši se neometano, razmena energije je intenzivna i oni za jedno kratko vreme zaista ostvaruju Androginu svest. Tako zaljubljeni par funkcioniše kao svest za sebe, kao Univerzum u malom.

Izlaskom u javnost, kontaktom sa drugim ljudima, medjusobna energetska veza polako slabi, jer se i lična i zajednička energije dele sa drugim ljudima, a na scenu stupaju Sekundarne ličnosti. Istovremeno, strast bledi a medju partnerima počinju da se javljaju konflikti, isključivo zbog razlike u mišljenju, odnosno razlike u Sekundarnim ličnostima. Ovde je tačka od koje treba započeti svesnu zajedničku duhovnu evoluciju.

Spoj na fizičkom planu se već dogodio samim seksualnim odnosom. Spoj na Astralnom planu uspostavljen je stvaranjem magnetnog fluida i potrebom za energijom voljene osobe. Spoj na Mentalnom planu sada predstavlja voljni proces uspostavljanja harmonije mišljenja i stavova. Obzirom da je ovo delokrug Sekundarnih ličnosti pojedinaca, potrebna je volja i dugotrajni razgovori za postizanje uzajamnog razumevanja.

Početni impuls spajanja vremenom znatno slabi, a sam seksualni odnos lagano prelazi u naviku, opasno preteći da postane dosada. Svest današnjeg čoveka u seksu vidi samo uživanje nadraživanjem erogenih zona, iskustvo koje vrlo brzo postaje poznato. Suština seksa nije uživanje samo po sebi, niti je partner sredstvo pomoću koga se do tog istog uživanja dolazi. Seksualni odnos je samo materijalna baza duhovnog, odnosno inicijator izmena uobičajenog stanja svesti. Navika odredjenih poza, odnosno pokreta neophodna je da se ne bi novinama odvlačila pažnju razuma na periferne stvari. Jedino je potrebno potpuno prepuštanje čulima uz njihovo konstantno posmatranje (ovo je pozitivna upotreba razuma u seksu), čime se aktivira Mentalni plan Primarne ličnosti.

Pri ovakvom spajanju uz punu svest o procesu i dešavanjima, u svest se ulivaju ogromne količine Primarne energije koje orgazam prekida u trenutku previsokog napona, koji normalna svest ne može da izdrži. Odlaganje orgazma predstavlja postepeno proširenje baze svesti i omogućava jači upliv Primarnog pri sledećim seksualnim odnosima. Dugotrajnom praksom sa istim partnerom Mentalni plan Primarne ličnosti se učvršćuje i Biće lagano prelazi na Spiritualni plan, transformišući pri tome i Sekundarnu ličnost učesnika.

Vratimo se pitanju vernosti muškaraca.

Muškarac je suštinski veran, jer kada pronadje odgovarajuću ženu koja za njega predstavlja sinonim božanskog, on nema realne potrebe za drugom ženom. Medjutim, civilizacija je uslovila "tržište" poželjnih žena koje "obećavaju više". Svest o krajnjem cilju spajanja muškarca i žene isuviše je slaba, a kako je Sekundarna ličnost preuzela primarnu ulogu svaka poželjna žena predstavlja "obećanje za Raj". Naravno, u rasplinutom interesovanju nema mogućnosti za fokusiranje pažnje, odnosno usmeravanje svesti ka konačnom cilju.

Koliko su žene suštinski verne?

Žene su suštinski neverne, jer Neispoljeno koristi svaku priliku da se materijalizuje. Vodena para će se kondenzovati oko prve pristupačne čestice prašine, ali zato kap vode može da ispari pod dejstvom samo jednog Sunca. Medjutim, ako se ostvari pravi spoj muškarca i žene sa pravim ciljem, tada se pitanje vernosti uopšte ne postavlja.

Konstatacija da su žene suštinski neverne predstavljaće dodatni, argument muškarcima u ratu protiv žena.

Rat izmedju polova je rat Sekundarnih ličnosti, odnosno borba za dominaciju. Ni jedni ni drugi ne znaju šta zapravo rade i zašto to rade. Samim tim je njihov rat i besmislen, kao što rekoh na početku. Polovi predstavljaju celine koje se dopunjavaju težeći ka iskonskom ujedinjenju. Dve ruke istog tela ne mogu biti u ratu to jednostavno nije prirodno.

Komentar jednog muškarca bio je: "Svi bi mi da menjamo, ali ipak bi smo najradije oženili nevinu devojku".

Nevinost u profanom vidu znači čistoću Duha, tačnije neuprljanost iskustvima seksualne prirode. Situacija je krajnje besmislena prvenstveno u značenju reči. Nevin je onaj koji nije kriv. Žena koja je nevina nije samim tim kriva, a pošto sve žene, sa zanemarljivim brojem izuzetaka, jednog dana prestanu da budu device ili nevine, dovodi do zaključka da je čitava ženska populacija grešna, odnosno kriva. Još nije utvrdjeno, u čemu se tačno sastoji krivica, a greh se uglavnom pripisuje prvobitnom Evinom grehu. Olakšavajuća okolnost za Evu je to što ju je zmija nagovorila na greh. Zmija pak direktnom asocijacijom upućuje na muški polni organ i navodi na zaključak da je prvu ženu na greh naveo prvi muškarac.

Zašto bi seksualna iskustva prljala bilo koga?

Svaki seksualni kontakt, u svom najširem vidu - čak i bez direktnog seksualnog odnosa - podiže lični energetski nivo i uslovljava medjusobnu razmenu energije. Peting se, energetski gledano, ni malo ne razlikuje od snošaja, osim što se energija prima, odnosno razmenjuje putem poljupca, umesto preko polnih organa. Nevinost, u onom čistom apsolutnom vidu u kome se traži, jednostavno ne postoji, jer već sa pubertetskim budjenjem emocija javlja se potreba za energijom suprotnog pola i uvek se nalaze načini da se ona i dobije. Normalnim sazrevanjem ličnosti i napuštanjem detinjstva, svest počinje da se obogaćuje novim iskustvima koja su energetsko-emotivno daleko snažnija, nego iskustva primljena u detinjstvu, koje je prepuno zabrana, često nepotrebnih. Zrelost donosi izvesnu slobodu i mogućnost slobodnog izbora iskustava kroz koja se prolazi. Ovo je prirodan tok evolucije svesti čoveka.

Seksualna iskustva, koja karaterišu ulazak u svet odraslih, menjaju energetsku strukturu ličnosti proširujući njenu svest, čime se protekom odredjenog broja godina, zbog proširenja baze svesti, dolazi do mudrosti. Mudrost i nevinost (ili naivnost) nalaze se na sasvim suprotnim krajevima skale. Nevinost je bliska Neispoljenom, a mudrost Apsolutu. Obzirom da čovekova svest teži ka čistoti Duha, on smatra da teži ka Neispoljenom, ne shvatajući da su Neispoljeno i Apsolut dve strane iste medalje. Zamisli atletsku trku gde svest predstavlja trkača koji treba da obidje odredjen broj krugova. Start i cilj nalaze se na istom mestu jedino je neophodno preći odredjenu putanju da bi se stiglo do cilja, koji nije ništa drugo do mogućnost novog početka. Dakle, nevinost kao vrlina samo je stvar pogrešnog tumačenja suštine, jer Znanje je ugradjeno u kolektivnu svest čovečanstva, ali su ključevi za njegovo tumačenje davno izgubljeni, pa ljudi sve tumače onako kako im se čini da je ispravno.

Zašto se žene radjaju sa himenom, tim ženskim prokletstvom, koga muškarci nemaju?

Žena je po svojoj suštini Centripetalne, duhovne prirode. Njena svest je bliža Neispoljenom, jer obitava u rasplinutom vidu. Muškarac ima "gušći" razum u odnosu na ženu, pa je stoga njemu intelekt jača strana, dok je ženi bliskija intuicija. Jednostavno rečeno, razum muškarca brže vibrira ili osciluje, nego razum žene. Zato je veoma malo žena zainteresovano za sopstveni duhovni razvoj, jer je to nešto za šta ne moraju da ulože preveliki trud. Ono oko čega treba da se potrude, kao dopuna svoje suštine, je materijalizacija. Duhovno teži da se otelotvori kroz materijalno. Primarna energija pretvara se u primarnu materiju a to su krv, odnosno sperma kod muškaraca. Akumulacija Primarne energije, koja teži daljem ispoljavanju korz materiju kod žene se manifestuje kroz radjanje novog života, odnosno menstruaciju kao višak primarne materije u organizmu, ako do začeća nije došlo.

Energetski centri kroz koje se energija prima ili emituje, smešteni su u očima, ustima, rukama i polnim organima. To su glavni centri mada postoje i drugi, suptiliniji centri koji nas u ovom trenutku ne zanimaju. Žena u odnosu na muškarca ima jedan otvor više na telu koji, kada je otvoren, stvara "energetsku promaju", odnosno neometanu cirkulaciju energije kroz telo. Himen služi da delimično zatvori taj otvor, kako bi energija u svom početnom dejstvu, u dobu detinjstva i rane mladsti, dala istovetne mogućnosti i dečacima i devojčicama za razvoj sopstvene svesti, odnosno formiranje razuma. Kada ne bi imale himen, devojčice bi lako prenosile svoju svest na drugu ravan postojanja, ali nedostajao bi im jasno fokusiran razum koji bi mogao da prepoznaje dešavanja na toj drugoj ravni.

Po toj logici devojka bi već sa gubljenjem nevinosti postala produhovljena.

Zaboravljaš da se gubljenje nevinosti dogadja kod već prilično formiranog razuma, odnosno prilično ustaljene Sekundarne ličnosti. Suštinski nestalne i promenljive, što je osnovna odlika Neispoljenog, ženama je nametnuta gvozdena disciplina patrijarhalnog morala kome moraju (ili bi trebale) da se povinuju. Takav moral, ugradjen vaspitanjem, čini okosnicu njihovog razuma, odnosno Sekundarne ličnosti. Iz tog razloga žene su odavno "zaboravile" na sopstvenu suštinu jer im se nikada nije pružila prilika da je ispolje. Izuzeci se ne ubrajaju u ovo pravilo, jer ima ih u zanemarivo malom broju.

Otpor prema seksu

On je tu tik kraj mene. govori mi nešto, dok njegova ruka miluje moju nadlakticu. Znam da sam osećala želju za njim dok sam bila sama, ali sada se osećam blokirano. Kao da se bojim, seksa ili njega kao muškarca, ne znam ali jedan deo mene bi da pobegne od mogućeg dešavanja zvanog vodjenje ljubavi.

Ako svesno previdim sopstveni otpor i započnem ljubavnu predigru, što sam često činila ranije, otporom će reagovati moje telo.

On mi priča i dalje, a ja u nemom samoposmatranju izgledam kao da slušam, dok se u stvari pitam: zašto se osećam ugroženom? Da li se ja to suštinski bojim seksa, iako ga želim?

Ugroženom se oseća tvoja Sekundarna ličnost, jer pravi odnos podrazumeva njeno potpuno eliminisanje. Medjutim, vas dvoje niste još uvek ostvarili dovoljan stepen bliskosti, koji za sobom povlači poverenje, poverenje da Sekundarna ličnost neće biti uništena. Ona je ipak okosnica svakodnevnog ponašanja i samim tim je i neophodna.

Konzumiranje, alkohola prilično pomaže u opuštanju i ljubavnici često nešto piju kada su zajedno, upravo zbog privremene eliminacije Sekundarne ličnosti i neometanog prepuštanja uživanju. Medjutim, alkohol je samo sredstvo a nikako lek koji treba uvek koristiti.

Neko jednom reče: "Žena uvek na početku kaže - nemoj". Izgleda da je otpor normalna ženska reakcija.

Otpor jeste normalna ženina reakcija, mada ni muškarci nisu poštedjeni toga. Ono što je civilizacija uslovila potenciranjem aktivnog, muškog principa, je da muškarac treba i mora da krene prvi, kada je seksualno spajanje u pitanju. Medjutim i njima nije uvek lako da se odluče na taj prvi korak, jer odluku o tome prvenstveno donosi njihova Sekundarna ličnost. Da bi se opravdao u sopstvenim očima muškarac često započinje igru dodirom, iako ne oseća pravi unutrašnji impuls. Muškarac suptilnijeg duha, koji je rodjen kao takav, svesnom namerom može da stvori unutrašnji otpor, istovetan ženinom otporu koji na pojavnom planu rezultuje impotencijom.

Spajanje treba da se dešava usled probudjenog ili aktiviranog unutrašnjeg impulsa, a ne zato što tako treba, gledano iz ugla Sekundarne ličnosti.

Ako bi se čekalo na moju spontanu unutrašnju reakciju, onda bi verbalna predigra potrajala doslovce satima. Zar to nije izgubljeno vreme?

Nije izgubljeno vreme, mada tako izgleda na prvi pogled. Period mentalne predigre svakako je neophodan radi medjusobnog prožimanja vaših Mentalnih planova. I to je deo procesa koji treba da se realizuje, možda najvažniji, mada je svaki proces, u cilju osmoze, neophodan.

Suština je ipak u nečemu drugom, jer ako bi se čekalo samo na tvoje otvaranje, u smislu otvaranja Primarne ličnosti, tada bi mogla svesno da upravljaš procesom. Medjutim, odnos dvoje ljubavnika uvek je refleksija - stepen otvaranja jednog uvek zavisi od stepena otvaranja drugog. Na kraju se otvarate tačno onoliko kolika je najmanja spremnost na otvaranje. Ukoliko pred sobom imaš muškarca koji je (ne)svesno uplašen svoje sopstvenosti i koji se stoga otvara vrlo malo, ni ti nećeš moći da se otvoriš u potpunosti. Čak iako bi to uspela da uradiš, snagom sopstvene volje, indukcijom bi aktivirala i njega samog. Medjutim takvo, nasilno otvaranje on bi doživeo kao užas, recimo kao napad na sopstveni integritet, što je sasvim ispravan osećaj.

Otvaranje predstavlja aktiviranje Primarne ličnosti, koja u sebi nosi snagu Neizrecivog. Sekundarna ličnost, uokvirena razumom, izmedju ostalog služi kao štit pred naletom Primarne energije. Postepenost procesa stoga je neophodna radi prilagodjavanja Sekundarne ličnosti novo nastalim uslovima i njeno privremeno predavanje, odnosno odstranjivanje.

Koje vreme je uobičajeno potrebno, da bi se dvoje otvorili i predali jedno drugom?

U ljubavi ne postoje standardi. Već rekoh da je prožimanje uzajamno i da zavisi prvenstveno od stepena otvaranja onog drugog. Što je jači i čistiji energetski kanal, iskazan kroz bliskost, to je i vreme kraće. Mada, vreme kao kategorija razuma apsolutno ne treba da igra bilo kakvu ulogu u ljubavnom odnosu. Merenje vremena trajanja samog seksualnog čina recimo, čist je besmisao. Jedino bitno jeste biti što je moguće više otvoren prema partneru i predavati mu se čitavim svojim Bićem. U profanom vidu to je prevedeno kao potreba da se zadovolji partner po svaku cenu.

Pa, je li to dobro?

Treba težiti zadovoljenju partnera, to svakako ali predavanje, ako je pravo, uvek donosi i lično zadovoljstvo, suptilnije nego što je zadovoljavanje sopstvenih čula. Ljubavnik nikako ne sme biti sredstvo ili cilj, ljubavnik uvek predstavlja sopstvenu dopunu i tiho unutrašnje zadovoljstvo koje se pojavi, pravi je znak da si na dobrom putu. U nerazumevanju suštine procesa, muškarcima je nametnut zadatak da moraju da zadovolje ženu, a žene zauzvrat moraju da odglume orgazam da bi muškarac bio zadovoljan postignutim rezultatom. Dalje, orgazam kao krajnji cilj i svrha seksa, takodje je udaljavanje od pravog smisla vodjenja ljubavi. Orgazam je samo prekidač visokog napona energije, a uživanje koje on donosi je uživanje električnog pražnjenja. Kada bi oblaci imali svest, tada bi munja bila njihov orgazam i veruj mi, nepogode bi bile mnogo češće.

Vratimo se početnom pitanju otpora. Definišući osećaj otpora uočavam da se on nalazi u oblasti pleksusa.

Pleksus je emocionalni centar i pripada Astralnoj sferi. Slikovito prikazano, emotivno-energetski kanal, iskazan kroz bliskost, polazi iz pleksusa jedne osobe i završava se u pleksusu druge. Odbojnost prema nekome uvek se manifestuje kao stezanje pleksusa, a u izuzetno jakom vidu dovodi do osećaja mučnine. Stoga se sasvim prirodno, namerom može relaksirati oblast pleksusa što će dovesti do automatskog relaksiranja partnera. Medjutim, mnogo je bolje pustiti da se ovaj proces spontano odvija, jer emocije su vrlo suptilna stvar. Poremećaj emocija uvek je znak energetskog debalansa čitavog čoveka i sigurno donosi patnju. Ukoliko svesno relaksiraš sebe, a partner još uvek nije spreman, najverovatnije će se spontano zatvoriti što je moguće više, tako da ćeš dobiti suprotan efekat od željenog.

Primetila sam da problemi onemogućavaju vodjenje ljubavi. Kada sam okupirana nekim problemom o seksu nema ni govora. Zašto?

Problemi predstavljaju poremećaj na relaciji emocije - razum. Pri neometenom toku emocije radjaju želju koju razum realizuje namerom do ostvarenja. Problem predstavlja osujećenje namere, a onda se čitav energetski nivo svesti usmerava ka razumu radi iznalaženja adekvatne namere, da bi želja ipak bila ostvarena. Ovaj proces tiče se samo Sekundarne ličnosti, jer Primarno ne poznaje pojam negacije, a jedina želja, ako se tako može reći, je njegova manifestacija. Što znači, problemi spadaju u domen Sekundarne ličnosti, a seks zahteva aktivan Primarni plan. Sekundarna ličnost namerom okupira svu raspoloživu energiju tako da Primarno ostaje na margini.

Prevelika tuga takodje okupira plan Sekundarne ličnosti, slično kao i problemi, ali ovde proces može da ode i u sopstvenu suprotnost. Prejak osećaj, koji je u izvornom vidu manifestacija energije, odnosno svesti, može da dovede do proboja Sekundarnog plana i automatsko aktiviranje Primarnog. Ovde je koren teme viceva o izjavljivanju saučešća udovici crnim prezervativima.

Bes deluje isto, čak mnogo češće, nego tuga. Bes je uvek posledica osujećene namere, ukoliko je ova bila veoma jaka, ili uvredljivih reči koje aktiviraju jaku energiju radi odbrane. Posle veoma oštre svadje, kroz iskazani bes, vrlo često dolazi do strastvenog vodjenja ljubavi. Tada se kroz svadju otvaraju nagomilani energetski trombovi, koji su prethodno sprečavali potpunu bliskost i intenzivan medjusobni protok energije sasvim sigurno dovodi do strastvenog zagrljaja.

Ne bih se složila.

Ovo se dešava samo kod neometenog procesa. Ukoliko si besna sa zadrškom i svadjajući se procenjuješ šta ćeš reći a šta ne, ti vršiš selekciju emotivnih trombova i očišćenje je samo delimično, tako da na kraju dobijaš samo novu dozu gorčine. Ako si već besna, onda budi to do kraja i iskoristi njegovu blagodet da se očistiš. Ako ga samo delimično ispoljiš, znaj da ćeš mnogo veći deo potisnute energije zadržati u sebi stvarajući novi energetski debalans, koji će na kraju sasvim sigurno rezultirati u bolest psiho-somatske prirode.

Žena je u braku često prinudjena na seks, iako joj nije do toga.

Civilizacija je uslovila dominaciju Sekundarne ličnosti i tu leži uzrok svih seksualnih problema koje ljudi imaju. Udata žena na prvom mestu je majka i domaćica, što podrazumeva zadovoljenje potreba ukućana, zatim supruga, u smislu zadovoljenja javne slike o sebi, a tek na kraju ljubavnica svome mužu. Uobičajeni energetski nivo prosečne žene nije dovoljan da podmiri sve uloge Sekundarne ličnosti. U toku dana ona se ne usudjuje da se opusti, jer uvek će se zahtevati nešto od nje, a na kraju dana, kada može da se opusti, obično je previše umorna i jedino što joj prija je san.

Seks kao bračna dužnost spada u domen supruge, kao manifestacije Sekundarne ličnosti. Kako se seks dešava na nivou sekundarnog, to jasno ukazuje na zamenu planova, odnosno oponašanje Primarnog i tu pravog zadovoljstva nema, čak iako dodje do orgazma. Orgazam je u ovom slučaju samo znak da je sve na svom mestu.

Ima li nade za te žene?

Naravno da ima, ne samo nade već i realnih mogućnosti, mada će malo koja žena krenuti ovim putem. Prvenstveno je neophodno razdvojiti pojam Sekundarne i Primarne ličnosti u sebi samoj. Obzirom da je Sekundarna ličnost već zauzela 99,9% u svesti, potrebna je reorganizacija. Žena mora da reorganizuje sopstvene aktivnosti i odredjeni deo dana posveti se samo sebi. Žene to i rade ali sa pogrešnim ciljem: u svrhu usavršavanja supruge, a to je ulepšavanje ili čitanje radi potpunijeg obrazovanja. Posvetiti se sebi, znači posvetiti se sebi, a ne gradjenje što boljeg utiska koji se ostavlja na druge. Pronadji negde duboko u sebi osećaj samodovoljnosti i radost zbog sopstvenog postojanja. Ako ti u svest udju svakodnevne misli registruj ih kao takve, a onda se ponovo vrati u Primarno stanje. Budi svoja i bude srećna zbog toga. Niko ti ne može zameriti da si egoistična ako ti sama zračiš unutrašnjim zadovoljstvom.

Sve je ovo lepo, ali šta ćemo sa drugom stranom zvanom suprug?

Isto važi i za njega, jer pravo spajanje dešava se samo na Primarnoj ravni. Medjutim, proces mora da bude istovremen i obostran. Kod bračnih parova sa dužim stažom, koji imaju decu, odnos je već okoštao i potrebno je uložiti zaista veliki napor da bi se očvrsla Sekundarna ličnost naučila da otvaranje prema onom drugom nije opasnost, kako bi oboje mogli da uživaju u blagodeti Primarnog. Ako se još uvek vole i ako žele da aktiviraju početnu bliskost, izgubljenu negde tokom vremena, onda će uložiti trud razumevanja i poverenja, radi kretanja ka zajedničkom cilju zbog kojeg su i stupili u brak.

Šta ako suprug nije zainteresovan za sopstveno osvešćenje?

Proces jeste obostran, ali prvestveno zahteva, aktivno učešće pojedinca. Ukoliko on nije zainteresovan za sopstveno osvešćenje i ne razume ili neće da razume potrebu formiranja Androgine svesti, ti ipak možeš sama da učiniš mnogo toga, mada je proces u paru daleko uspešniji. Proces spajanja svesti uvek je refleksija, svako se spontano ogleda u svesti onog drugog. Ukoliko je tvoja svest čistija, nego ranije, to će automatski povući i onu drugu svest na spontano (delimično) očišćenje. Na pojavnom planu gledano, očišćena svest uvek zrači radošću i dobrim raspoloženjem, što indukcijom utiče i na partnera. Naravno, proces je veoma dug, jer ti sama moraš da "zapneš" za oboje, ali svakako se isplati.

Ja sam ipak pesimista.

Civilizacija je produkt Centripetalnog dejstva razuma nad Centrifugalnim dejstvom prirode, i sadrži u sebi oba principa. Civilizacija nije zainteresovana za Androgina, ali zato pojedinci koji je sačinjavaju jesu. I civilizaciju i prirodu jedino interesuje stvaranje, odnosno radjanje dece kao novih nosilaca svesti. Androgin kao krajnji cilj, motiv je osvešćenih pojedinaca koji su pioniri nove svesti.

Ljudi zrelog doba, sa maloletnom decom, jednostavno nemaju vremena da se bave pitanjima Duha. Njihova jedina mogućnost je akumulacija iskustava, a obogaćivanje svesti razumevanjem, ostavljeno je za starije doba. Ukoliko je čitav život postojala želja za nečim višim od uobičajenog življenja, tada starost dolazi kao blagodet mudrosti. Dešava se da odredjeni par nesvesno oformi Androginu svest tokom zajedničkog života i to su oni parovi koji umiru brzo jedan za drugim. Ukoliko jedan od supružnika živi prilično dugo posle smrti svog bračnog druga, znaj da oni nikada nisu zaista živeli zajedno već samo jedan pored drugog.

Težnju ka Androginu imaju ili sasvim mladi, koji tek stupajući u ljubavni život imaju nejasnu svest o cilju i svrsi spajanja, ili stari koji, završivši ovozemaljske obaveze, neometano mogu da se posvete cilju. Sve generacije izmedju toga uglavom su težnju ka Androginu pripisale mladalačkim idealima. Čudno je to kako se niko nije zapitao, ako je taj ideal utopija, zašto baš svako ljudsko biće teži ka njemu?

IV DEO

LJUBOMORA, KONFLIKTI, NEVERSTVA

Ljubomora

Društvo se okupilo na nekoj proslavi. Medju nama je prelepa crnka duge kose, na koju možda i ne bih obratila pažnju da on nije opčinjeno zurio u nju. Plešući samnom upitao je za dozvolu da pleše sa njom. »Nemoj to da mi radiš« – bila je moja spontana rečenica. »Znaš da mrzim kada mi se nešto brani« – odgovorio je. I plesao je sa njom.

U meni je vijala aždaja bljujući vatru očaja, besa, nemoći. Aždaja ljubomora.

Znam da sam u njegovom životu nešto posebno, ali uvek kada svoju pažnju poklanja drugoj ženi ja osetim strašnu ljubomoru. Zašto?

U nečijem životu se može biti poseban na mnogo načina, stoga je najpre neophpodno ispitati na koji si to način posebna, a na koji bi želela da jesi, jer ove dve stvari su očigledno u nesaglasju.

Ti njemu dosta značiš, to je neosporno, medjutim... Androgina svest je onaj krajnji i konačni cilj ka kome (nesvesno i u neznanju) teže svi ljubavnici oduvek. Vas dvoje se volite, to je neosporno, ali i u toj privlačnosti, nazvanoj ljubav, postoje stepeni gradacije sve do apsolutnog spajanja, a vas dvoje ste ipak prilično razdvojeni, prema toj skali, iako ste osetili neodoljivu privlačnost na samom početku.

Krenimo od početka. Spojila vas je iskra strasti koja je trenutno napravila požar. Pod uticajem, spontanog opuštanja nesvesno ste se otvorili jedno prema drugom, čime ste aktivirali Primarni plan. Seks, koji je trebao da bude »dezert« te večeri, pretvorio se u kulminirajuću razmenu energije, čija snaga vas je odvela još dublje u Primarno. Medjutim, odraz Neizrecivog bio je prejak, pa je razum preuzeo ulogu kontrolora i oboje ste se, ponovo nesvesno, zatvorili u okvire sopstvenih Sekundarnih ličnosti. Ono što je u začetku bio hir, neobavezna igra čula, zbog elementa zabranjenog pretvorilo se u vezu, uprkos zabrani nametnutoj od strane okruženja. Kršenje zabrane predstavlja rušenje okvira konvencionalnog, odnosno delimičnog rušenja Sekundarne ličnosti, čime se ponovo čini »prilaz« Primarnom. Tako su dva elementa, koja potiču iz Primarnog plana: razbuktala strast i probijanje okvira Sekundarne ličnosti, dovela do uzajamnog vezivanja i nečega što liči na ljubav, odnosno mogućnost spajanja i pretapanja jedno u drugo.

Medjutim, nagli prodor iskonskog ili Primarnog, eruptivno je delovao na vašu svakodnevnu svest, koja je reagovala unutrašnjim strahom zbog nekontrolisanog širenja polja svesti. Zbog toga je razum, u nemogućnosti da obuhvati i razume sva dešavanja, ponovo prikupio energiju svesti u poznate okvire, ostavljajući sećanje na Primarni doživljaj, kao iskustvo kojim se treba pozabaviti razumevanjem. Ono što je od Primarnog ostalo samo je njegov nagoveštaj, iskazan kroz labavu naklonost koju si ti (a i on) proglasila za ljubav.

Strast se uporedjuje sa vatrom, često i poistovećuje, što je sasvim ispravno poredjenje. Vatra je najprijatnija kada je na pristojnoj udaljenosti, preblizu je neizdrživa, a predaleko se ne oseća. Razum je taj, u slučaju konkretnog plamena, koji procenjuje koja je udaljenost najbolja. U slučaju strasti dogadja se isto: razum pojedinaca procenjuje bezbednu udaljenost od vatre strasti, tako da se toplina oseća, ali ipak ne boli. I tu udaljenost ljudi prozvaše ljubav.

Mera udaljenosti od vatre strasti predstavlja meru odaljenosti od partnera, gde je Sekundarna ličnost, sa zahtevima i pravilima, zapravo granica preko koje nije bezbedno prelaziti. Na toj granici se odvija komunikacija, tu se pokušava naći sličnost u karakteru, tu se najbliže prilazi jedno drugom, tu se odvija seks. I to ljudi nazvaše vodjenjem ljubavi.

Ljubomora je sasvim logična posledica takvog odnosa. Ljubomoru je stvorio razum, postavljanjem pomenute granice, jer svako dalje uzmicanje partnera, van granice prijatne toplote »ljubavi«, daje osećaj »hladno«. »On se ohladio prema meni.« Zar ova rečenica nije više, nego poznata? Primicanje nekog drugoj osobi suprotnog pola već znači mogućnost daljeg odmicanja od tebe pa će njegova »toplota« grejati nju, a tebi će biti »hladno oko srca«.

Ova paradigma najbolje je ilustrovana na Tarotovoj Arkani sa brojem 15 – Djavo. Na slici su prikazani muškarac i žena, različite boje puti, koji su labavo privezani jedno za drugo omčama koje su im oko vrata. Žena u jednoj ruci drži kraj uzice. Iza njihovih ledja je djavo.

Ovaj simbol predstavlja arhetipski model veze (vezivanja) muškarca i žene, koji nisu spojeni suštinom već formom. Vezu u rukama drži žena i ona je ta koja će muškarca povući nazad, kada oseti da se udaljio od nje, odnosno kada oseti da će on otići van njenog domašaja. Naravno, ovo ne znači da muškarci nisu ljubomorni, omča koja ih oboje povezuje takodje jasno signalizira da se ona sprema na odlazak, kada će on nju povući nazad. Da li je ovo ljubav? I da li je ova situacija već vidjena u životu?

Jednom prilikom si rekao da ljubomora nastaje na Astralnom planu. Pojasni mi to malo.

Veza uspostavljena delimičnim probojem okvira Sekundarnih ličnosti, uslovila je razmenu energije, koja se manifestuje kao razmena emocija, a one po svojoj suštini pripadaju Astralnom planu. Ljubomora se i doživljava kao osećaj, kao emocija i to veoma bolna. U pitanju je samo »zatezanje niti« stvorenog energetskog fluida, a ljubomora je zapravo odraz straha da će te niti biti i prekinute, čime nema prijatnog dotoka energije (»voljene« osobe) sa bezbedne udaljenosti. Primanje energije uvek prija, bilo da je u pitanju hrana, bilo spavanje. Teško budjenje i slast jutarnjeg sna u suštini sadrže isti mehanizam kao i ljubomora.

Po tome isti mehanizam deluje i kod unošenja hrane.

Hrana je materijalizovana energija i kao takva podleže zakonima fizičke ravni, odnosno jednog trenutka dolazi do fizičkog zasićenja. Emocije pripadaju planu zgusnute ali nematerijalizovane energije, mada se čovek može zasititi i emocijama.

Jedno glupo pitanje: može li se energijom iz hrane nadoknaditi energija izgubljena od strane partnera?

Pitanje uopšte nije glupo. U psihologiji je poznato da je hrana najčešća nesvesna zamena za nedostajući seks. Ono što ti se učinilo glupim je namera da zapravo pitaš: Ako on pokloni pažnju drugoj ženi, hoće li mi hrana trenutno popraviti raspoloženje? Odgovor je i u ovom slučaju pozitivan, medjutim, za, asimilaciju energije iz hrane potrebno je odredjeno vreme, a tebi energija treba u profinjenijem vidu i to odmah. Idealan lek za takvu situaciju je flertovanje sa drugom osobom suprotnog pola. Flert ukazuje da su kanali delimično otvoreni, ali ipak dovoljno da se izvrši razmena energije. I tako, dok on igrajući flertuje sa njom, ti si mogla za stolom da flertuješ sa nekim drugim. Delujući centrifugalno prema trećim osobama, vi istovremeno centripetalno delujete jedno prema drugome. Prevagom dejstva Centripetalne sile ponovo počinje da deluje Centrifugalna sila spajajući vas i vi ćete se posvadjati, kao najnormalnija reakcija u datoj situaciji. Privlačna sila delovaće eruptivnim izlivom energije jedno prema drugome, a erupcija lične energije manifestuje se ili kroz bes ili kroz strast. Obzirom da ste na javnom mestu, jedino što možete da uradite je da se posvadjate.

I time pokvarimo veče svima koji su prisutni.

Oni takodje učestvuju u igri razmene energije. Po prirodi stvari već zajedničko sedenje za stolom i konverzacija predstavljaju razmenu i uzajamno mešanje energija svih prisutnih, što stvara dobro raspoloženje. Energetski koncept uvek biva narušen pojavljivanjem nove osobe, koja nije prvobitno učestvovala u stvaranju »energetskog koncerna«. Uzmi kao primer bilo koju situaciju veselog društva i ulazak nove osobe u to društvo. Svi se u jednom trenutku povlače u sebe, a nelagodno se oseća i pridošlica. Konvencionalnim prihvatanjem novog člana ponovo počinje lagano opuštanje i prihvatanje njegove energije u nov energetski sklop. Ponekad se zabava nastavi zajedno sa novom energijom (osobom), ponekad se nastavi bez nje (dok se pridošlica i dalje oseća nelagodno), a ponekad se prekine. Sve zavisi od prethodne jačine, odnosno koncentracije energije ili od spremnosti prisutnih da prihvate tu novu osobu.

Situacija u kojoj ste bili specifična je utoliko što nije nova osoba narušila energetsku »konstelaciju« već ste vas dvoje, pojačanim energetskim zračenjem, promenili kvalitet dešavanja. Dok je tenzija lagano rasla svi su (nesvesno ili svesno) uživali u povećanom nivou energije, jer primali su je više, nego pre toga. Vašom erupcijom energije kroz svadju oni bi primili pravi energetski udar, zbog čega bi bili primorani da se zatvore u sopstvene okvire, a zatim bi ste vas dvoje povlačenjem u ćutanje, »da ne bi ometali ostale da se zabavljaju«, potpuno poremetili zajednički fluid i svima je veče pokvareno. Posmatrači će sutradan, zbog pojačanog energetskog priliva u sopstvenoj svesti, onima koji nisu bili prisutni, ispričati skandal od prethodne večeri, uživajući u priči. Uživanje donosi vraćanje dogadjaja kroz filter razuma, razblaživanje energetskog naboja do tačke podnošljivog, odnosno prijatnog. No, isto bi se desilo, mislim na priču o tome »šta se dogadjalo sinoć« i da nije bilo vaše svadje, samo tada ne bi imali konkretnu situaciju za opisivanje. Komentar bi ukratko glasio: »Bilo je toliko lepo da se ne može opisati«. A ne može se opisati, jer razum nema tačku oslonca koja mu je poznata, u vidu konkretnog dogadjaja, jedino što mu preostaje je vraćanje čistog osećaja i njegovo ponovno proživljavanje, ali bez verbalnih komentara.

Vratimo se ljubomori. Ponekad je osećam i kada ode negde sam, bez mene. Tada nema konkretne opasnosti, a ja sam ipak ljubomorna.

Ponovo kalkulacija razuma. Kada je negde sam, bez tvog nadzora, tada neometano može da flertuje sa drugim ženama, a ti nisi tu da to sprečiš. Da li on to zaista radi, druga je stvar. Tvoj razum je iskalkulisao mogući gutibak energije partnera i odmah te alarmirao osećajem ljubomore. Zato se, kada se on vrati, ponašaš ljubaznije nego obično, tačnije šalješ svoju energiju u jačem snopu, čime istovremeno pokušavaš da uzmeš njegovu da bi nadoknadila izgubljeno. Ili ti barem tako misliš. Ukoliko on ne odgovori na energetski zadovoljavajući način, tvoj razum će to okarakterisati kao »već je zasićen energijom druge žene« i tvoja umišljena ljubomora postaće još jača. Šta misliš, zašto muškarci idu na fudbalske utakmice? Da bi primili tudju energiju i istovremeno eruptivno izbaciji svoju. Neprekidna istovetna razmena energije uvek dovodi do zasićenja, odnosno pretvaranja poznatog u iskustvo, a o tome smo već govorili.

Zatvorena u "zlatni kavez"

On me voli i ja volim njega, ali... Postavljen na pijedestal obožavanja, on očekuje da svo vreme ovog sveta posvetim samo njemu. Kad krenem kod prijateljice, isprati me pitanjem: “Zar baš moraš da ideš?” Doduše, dočeka me rečima: “Nedostajala si mi”, što meni ipak prija. Jutrom me budi, jer ne voli da pije kafu bez mene, donosi je u krevet, a ja se ponekad pitam da li da mu je saspem u lice, zato što mi ne dozvoljava da spavam, ili da se obradujem, zato što je tako pažljiv.

Ponekad se osećam kao u zlatnom kavezu: Kavez je zlatan, ali je ipak kavez. Poželim da udahnem malo slobodnog vazduha, poželim da nije toliko prisutan u mom životu i u mojoj svesti, a ipak znam da ni ja ne mogu da dišem bez njega.

Svi se dive našoj ljubavi, a ja potajno počinjem da se pitam, da li je ovo ljubav?

Uvek kada postaviš pitanje sa pomešanih planova očekuješ precizan odgovor, a to si upravo uradila.

Ako ti kažem da to jeste ljubav, odgovor dolazi iz plana Primarnog dejstva. Medjutim, otpor koji je prenaglašen u tvom opisu ljubavne situacije, dolazi iz plana Sekundarne ličnosti, stoga to nije ljubav.

Ljubavnici se često tako ponašaju, nisi dala nikakav izuzetak. Primarna potreba za spajanjem, uz konstantno prisustvo druge osobe, potpuno negira Sekundarnu ličnost učesnika, koja zauzvrat reaguje, negodovanjem i osećajem otpora. Ili, Centrifugalno dejstvo sila dovodi do privlačenja, kroz pojačanu uzajamnu razmenu energije, sve do trenutka kada postane dominantna, a onda Centripetalna sila počinje da deluje snagom odvajanja. Ukoliko ljubavnici, i pored otpora koji osećaju, nastave intenzivno da razmenjuju energiju, svojim ponašanjem samo intenziviraju dejstvo Centrifugalne sile, koja stoga uslovljava pojačano dejstvo Centripetalne sile, i na pojavnom planu dolazi do potpune netrpeljivosti.

Nešto od svega toga bilo mi je delimično jasno, jer i pored opasnosti da ga uvredim i time možda izgubim, smogla sam hrabrosti i otvoreno se izjasnila. Rekla sam mu: “Ja te volim, ali ne mogu da te podnesem u velikim količinama. Idi malo kući.”

I on se naravno nije uvredio, jer jedan deo njega takodje je vapio za prostorom bez tvoje energije, samo što on nije imao hrabrosti da to otvoreno kaže iz straha da te ne povredi, a ti ga zbog toga odbaciš.

Strah od odbacivanja duboko je ukorenjen u svesti svakog Bića. Odbacivanje je manifestacija Centripetalne sile, a u iskonskom vidu znači potpunu dezintegraciju što je i više od smrti fizičkog tela. (Ne)svesno suočavanje sa mogućnošću odbacivanja, predstavlja direktan pogled u dejstvo Centripetalne sile i automatski aktivira suprotnu silu radi ravnoteže, koja rezultuje pojačanim spajanjem.

Svaka osoba osoba ima sopstveni bonus, što ispoljene, što potisnute energije, koja se zaljubljivanjem, odnosno otvaranjem prema datoj osobi, manifestuje u čistom vidu. Zaljubljena osoba i emituje i prima ličnu energiju velikog naboja, koja pod uticajem Centrifugalne sile daje neodoljivu potrebu za prisustvom onog drugog. Medjutim, pošto je uobičajeni energetski nivo znatno povišen, on može da se podnese samo jedno odredjeno vreme. U slučaju prekoračenja energetskog limita, Lična svest prima dodatnu količinu energije, koja stoga uzrokuje njeno proširenje. Svako proširenje svesti vodi u višu svest, odnosno frekvencija Lične svesti se menja. Obična - dnevna svest - sada ima mnogo veći prostor nego obično, gde se razum teško snalazi jer mu je novi prostor nepoznat. Sekundarna ličnost, uokvirena razumom, pokušava da stvar svede na uobičajene uslove, da bi mogla da funkcioniše.

Stoga je sasvim logično da dvoje, koji su u velikoj ljubavi, odnosno emotivno-energetski u velikoj meri otvoreni jedno prema drugom, svojim Bićem osećaju dejstvo Primarnog, koje se prvenstveno ogleda u delovanju dveju sila. Velika ljubav neminovno uzrokuje "klackalicu" sila koje se prikazuju u očiglednom dejstvu a razum, trudeći se da i dalje ostvaruje svoju ulogu, lomi se u pokušaju da stvar dovede pod kontrolu. U slučaju intenzivnog dejstva Sila, Sekundarna ličnost reaguje sa strahom i takva veza obavezno puca. Ovde leži odgovor zašto su velike strasti tako burne, ali i kratkotrajne. Obična svest jednostavno ne može da podnese svu silinu ispoljenja i jedini izlaz, ukoliko se želi sačuvati zdrav razum, odnosno sopstveni identitet, je u prekidu veze, odnosno kontakta sa tom osobom.

Zašto je ljudskom biću toliko stalo do sopstvenog identiteta?

Primarna svest, konačno osvešćena, po prvi put ima mogućnost da jasno sagleda sebe. Sopstvena iskustva su stvar ličnog odabira i više ne potiču iz nagona, što je svest životinja. Nagoni i refleksi su davno naučena iskustva i u slučaju čoveka predstavljaju čist atavizam. Naročito je nagon za samoodržanjem, koji je zajednički svim živim bićima, veoma jak jer on je neophodan uslov za održanje materijalnog nosioca svesti.

Za identitet se može reći da je sinonim za svest, jer identitet predstavlja Sopstvo, odnosno Jastvo, konačnu svesnu potvrdu sopstvene svesnosti. Ako je nagon za samoodržanjem vezan za održanje tela, onda je nagon identiteta vezan za održanje sopstvene svesnosti.

Ovo se kosi sa stvaranjem Androgine svesti.

Tačno, ali samo kod svesti na nižoj ravni ispoljenja, koja je tek delimično osvestila sopstveno postojanje. Na pojavnom planu ovaj problem skoro isključivo se javlja kod intelektualaca. Kod manje obrazovanih ljudi, kao i vremenski gledano vekovima unazad, ceo problem rešen je postavljanjem tabua da žena mora da žrtvuje sopstvenu individualnost (ukoliko ju je uopšte i imala) u korist svoga muža - muškarca, kao primarog nosioca intelekta. Problem je nastao osvešćenjem žena, a do toga su ponovo dovele civilizacijske norme nametanjem prisilne apstinencije ženama, kroz veličanje devičanstva. Device su usled skoro zatvorenog energetskog otvora vagine, svoju unutrašnju snagu nesvesno usmeravale ka višim ravnima, materijalizujući je u intelekt. Osnažene svesti, osetile su se ravnopravnim u odnosu na muškarce i to je dovelo do otpora prema povinovanju sopstvene svesti tudjoj svesti. Za ženu je to ipak bila blagodet, bez obzira na muke uzavrele krvi, jer time ona ostvaruje svoju duhovnu evoluciju kao ljudskog bića prvenstveno. Problem je nastao u intelektualnom nadmetanju sa muškarcem, jer njena suština - koja je duhovnost - potisnuta je u stranu na račun razuma.

Muškarac koji je iskren, divi se ženinom intelektu, jer to je oblast koja mu je poznata i, samim tim merljiva. Medjutim, muškarac koji isključivo teži duhovnom omalovažava ženinu duhovnost, jer iskonski oseća da je ona na tom polju "jača". Žena reaguje obrnuto. Divi se produhovljenom muškarcu jer kao takav on može da je takne u dubinu duše, a ona duhovnost prepoznaje veoma lako. Na intelektualnom planu uvek dolazi do sukoba, jer ulaganjem truda u sopstvenu inteligenciju ona ne može da prihvati da je neko tako vrednu pojavu dobio samim rodjenjem.

Stvaranje Androgine svesti stoga je moguće samo kod visoko produhovljenog para, gde je on savladao duhovnost, a ona intelekt, ne izgubivši pri tome suštinu sopstvenog ispoljenja.

Sada uvidjam da on ipak nije onaj pravi, a mislila sam da jeste. Oklopljen sopstvenim egoizmom i intelektualnom narcisoidnošću on jednostavno neće (ili ne može) da shvati bitno.

A ti progovaraš iz duhovnog narcizma, čime doduše stvaraš protivtežu, ali i novo bojno polje. Sitne čarke u kojima ste odavno tipa: “Ti to ne možeš da razumeš” (intelektualno ili duhovno, već u zavisnosti od toga ko izgovara tu rečenicu), samo na prvi pogled doživljavate kao “intelektualnu gimnastiku”. Vrlo brzo će prepirke oko toga ko je u pravu dovesti do ozbiljnih sukoba, a ako želite da ostanete zajedno i pored toga, onda će jedno od vas dvoje morati da položi koplje i povinuje se mišljenju onog drugog. U svakom slučaju pobediće Sekundarna ličnost.

Primarno nema potrebe za objašnjavanjem i razrešavanjem bilo čega. U njemu sve jednostavno jeste. Medjutim, Primarni plan je neupotrebljiv za svakodnevno življenje, tu već Sekundarna ličnost ima svoju ulogu. Jedino pravo rešenje je u ispravnom korišćenju oba plana. Kada rasplinete emocije, tada funkcionišete na planu Primarnog. Kada obavljate svakodnevne aktivnosti tada ste na planu Sekundarnog i tu jednostavan dogovor sve rešava. Kada razgovarate jedno sa drugim (ne mislim pri tome na svakodnevni, praktičan razgovor) tada se spontano prepustite dejstvu Primarnog plana, jednostavno tako što ćete sa punom pažnjom saslušati šta onaj drugi ima da kaže. Ukoliko se planovi pomešaju tada prestaje njihovo harmonično funkcionisanje i sukob je neminovan.

Ne mogu da dodjem do reči od njega

Oboje smo veoma govorljivi, to je bio jedan od kamena temeljaca naše veze. Znam da sa muškarcem koji je po prirodi ćutljiv, ne bih mogla da provedem više od par sati. Medjutim smeta mi, ne što previše priča već što ja ne mogu da dodjem na red i kažem ono što mislim.

Idealno funkcionisanje vaše veze bilo bi kada ti ne bi ni pokušavala ništa da kažeš, već samo otvorenog duha primala ono što ti on govori. Tada bi on prirodno funkcionisao na planu intelekta, a ti na planu duha. Zbog toga su “glupe plavuše” atraktivne i interesantne muškarcima, jer pored njih se osećaju prirodno. Medjutim, duhovna evolucija muškarca nije intelekt već razvoj duha, stoga bi bilo ispravno da ti kao žena brusiš svoj intelekt a on da, sav predan u slušanju, aktivira svoj duh. Medjutim, ovde se javljaju dva problema koja onemogućavaju prethodno navedenu komunikaciju.

Prvo, Spiritualni plan ili plan Duha neposredno je povezan sa Mentalnim planom. Spiritualni plan, sam po sebi, ništa ne znači ukoliko nije povezan sa Mentalnim planom, koji daje njegovo razumevanje. Isto važi i za Astralni plan, gde emocija bez imena jednostavno nije prepoznata kao takva. Stoga, muškarac ne može, čak i da hoće, da se potpuno prepusti, jer nedostaje razumevanje čitavog procesa. Razgovorom o duhovnim ili filozofskim temama, muškarac trasira svoj duhovni razvoj, razumevajući Spiritualni plan malo po malo.

Za ženu je, s druge strane, vrlo važno da prepoznaje to u čemu se nalazi, da prepoznaje sopstvenu suštinu i prepoznajući je istovremeno je i razume. Misao, kao produkt mentalnog plana, uvek je formulisana kao rečenica, kao unutrašnji govor. Zato je tebi, kao ženi, veoma važno da govoriš i pričajući razumeš ono o čemu govoriš.

Drugi, takodje veoma bitan problem je u sujeti na sopstveno dostignuće. Pošto oboje funkcionišete na mentalno-spiritualnoj, odnosno razumsko-duhovnoj ravni, svako od vas se trudi da se prikaže u što boljem svetlu i postignutog i datog. Stoga, zbog sopstvene samozaljubljenosti, a u želji da se iskažete što više, prosto gušite onog drugog onemogućavajući ga da se ispolji. 

Ako bi, shvativši prirodu Sila, uspela donekle da ih balansiraš, isto moraš da učiniš i sa razgovorom, koji je veoma bitan za harmonično funkcionisanje vašeg odnosa.

Kada si već pomeno reč »gušenje«, slušajući njegove beskrajne monologe, a sa konstantnom potrebom da i ja nešto kažem na tu temu, doslovce osetim naboj u grlu. Kao trkač, koji očekuje pucanj pištolja, napeta sam u iščekivanju da on završi svoju priču. Pošto se to obično ne dešava, jer kao što rekoh, on je beskrajan u svojim monolozima, na kraju prasnem u besu i obično se posvadjamo. Druga, možda poželjna varijanta bila bi da uopšte ne slušam to što mi govori, tada ne bih imala nagon za pričanjem. Mada mislim da ovo drugo nije dobro.

Gušenje je zaista dobar izraz, jer doslovce opisuje proces energetskog tromba koji se stvorio u govornom organu, u grlu. Podsetimo se načina medjusobne razmene energije, na prvom mestu odvija se putem govora. Udvaranje je neophodan preduslov ljubavne veze, a ono se prvenstveno odvija razmenom reči. Razumevanjem one druge osobe duhovno se dublje prodire u nju. Prestanak razgovora je prekidanje energetske veze izmedju dve osobe, a samim tim prekidanje veze uopšte.

Energija mentalnog plana transformiše se kroz govor, direktno upućen nekoj osobi i na taj način šalje se lična energija. »Prazan« prostor se zatim ispunjava energijom sagovornika i komunikacija (razmena) je uspostavljena. Ukoliko si sprečena da kažeš ono što hoćeš u datom trenutku, informacija gubi na značaju odnosno gubi na energetskom naboju. Ukoliko si kontinuirano sprečavana da govoriš kada misao dostigne »kritičnu masu«, naboji se akumuliraju i izazivaju realan energetski tromb. Posle dugotrajnog akumuliranja, sasvim logična reakcija je bes, kao neobuzdana provala energije kroz reč.

Ipak, on ne spada u linearno jednostrane ličnosti, ima perioda kada mu nije do priče. Kao za inat, ni ja tada nemam inspiraciju za razgovorom. Mada mi se čini da češće ne osećam potrebu za pričom, ali mogu da slušam.

Upravo si, poslednjom rečenicom, opisala idealno funkcionisanje Primarnog na pojavnom planu. Kada nemaš potrebe za pričom tada je Spiritualni plan aktivan, preciznije rečeno nalaziš se u stanju povišene svesti ili nadsvesti. Medjutim to za tebe, kao ženu, predstavlja prirodno stanje svesti te stoga i nisi učinila neki evolutivni pomak. Za njega je bitno ulaženje u nadsvest i njeno prepoznavanje. Idealna komunikacija izmedju vas dvoje odvijala bi se komplementarnim učešćem na svim planovima. Onda kada si »rasplinuta« i možeš da slušaš, ti upijaš plodove njegovog razuma i time obogaćuješ sopstveni razum. Kada je on u eteričnom raspoloženju logično je što nemaš potrebe za pričom, jer vaše svesti osciluju identično.

Iz ovoga zaključujem da kada oboje želimo da govorimo naše svesti takodje vibriraju identično?

Da, ali na Spiritualnom planu nema »gužve«. Oboje možete da postojite na istom mestu u isto vreme, što je već nemoguće sa zgušnjavanjem energije svesti ka Mentalnom, odnosno Fizičkom planu. Astralni plan ili plan emocija već je u tom smislu blizak Spiritualnom planu jer oboje možete da osećate istu emociju u isto vreme, a u tom slučaju se emocije spajaju odnosno intenziviraju.

Kao što rekoh, istovremeno obitavanje na Mentalnom planu u smislu njegove manifestacije, nemoguće je, jer u slučaju da oboje govorite istovremeno komunikacija je jednostavno nemoguća.

Pre dosta godina upoznala sam čoveka sa kojim sam ostvarila duhovnu vezu koji me je mnogo čemu naučio i sa kojim sam mogla da komuniciran tako što smo oboje govorili istovremeno. Takodje, razumeli smo se sa malo reči. Čini mi se da je to bio idealan spoj na duhovno-mentalnoj ravni.

Da, bio je to idealan spoj i upravo je sećanje na tu komunikaciju ono što ti smeta u sadašnjoj vezi.

Sa njim sam veoma lako telepatski komunicirala, bila je to prirodna stvar.

On je tada duhovno bio veoma iznad tebe, nisi ničim mogla da ga ugroziš, stoga nije ni bilo mogućnosti za konflikt. Osim toga, prema njemu si bila potpuno otvorena, naročito Duhom, aktivirajući njegovu osnaženu duhovnost, tako da je idealan kontakt muškarca i žene bio ostvaren na zavidnom nivou.

Sa njim nisam bila u ljubavnoj vezi, on je bio moj nezvanični duhovni učitelj. Ima li ta činjenica neke važnosti?

Ima i to veoma velike. Već sam ti rekao da u ljubavnom spoju koji se odvija na svim planovima, možeš da odeš onoliko daleko kolika je mogućnost partnera. Pošto sa ovim muškarcem nisi bila u ljubavnoj vezi na fizičkom planu (jer na svim ostalim planovima ljubav je postojala), on je mogao neometano da se ispoljava u okviru sopstvenih granica. Ti ga svojim energetskim potencijalom nisi ometala. Šta više, iako je na pojavnom planu on učio tebe, na duhovnom planu si ti pomagala njemu. Jednostavno rečeno, bila si Kapija beskraja za njega.

Onda su konflikti neminovni kada su partneri na približno istom duhovnom nivou?

Za niže ravni svesti, u zavisnosti od ravni naravno, konflikti su pravilo, a odvijaju se isključivo na Mentalnom planu. Za veoma niske i veoma visoke ravni svesti konfilkti su prevazidjena stvarnost. Kod ljudi nižih ravni uvek je onako kako muškarac kaže i konflikta nema. Za ljude viših ravni duhovnost, odnosno Primarno je suština komunikacije. Razumevanjem procesa konflikt je nemoguć.

Zašto smo onda nas dvoje u skoro neprekidnom sukobu iako je evidentno da se volimo?

Još uvek se niste u potpunosti »odlepili« od četvrte ravni, pa je intelektualnost postala bojno polje. Dalje, Sekundarna ličnost razumevanjem prisvaja plodove Primarnog i od njih gradi materijal za sopstvenu veličinu. Produkti Primarnog upotrebljeni od strane Sekundarnog obavezno daju oholost, nešto protiv čega su svi sistemi duhovnog samorazvića i sve religije. Sekundarna ličnost je sujetna na sopstveno postignuće, a kako je sujeta štit lažnom ispoljenju normalno je da se Sekundarna ličnost plaši da će izgubiti ono što je prisvojila.

Sukob je manifestacija Sekundarne ličnosti. Uskladi funkcionisanje planova i sukobi će nestati.



Toliko se razlikujemo...

U početku je izgledalo da smo identični. Razgovorom smo ustanovili da se oboje divimo lepoti, volimo da čitamo knjige, gledamo filmove i iznad svega volimo da se družimo. Svet je bio obojen u ružičasto i mi smo bili presrećni što smo sreli jedno drugo.

Kako je vreme prolazilo, pokazalo se da je za njega primarna lepota tela, za mene lepota duha. On voli filmove o mafiji, ja naučnu fantastiku. On voli modernu književnost, ja više pažnje poklanjam klasicima. On voli druženje, ali bez mene, ja pokušavam da ga uvedem u krug svojih prijatelja, ali bez uspeha.

Otkuda ona početna iluzija da smo istovetni? I dalje, kako prevazići ovolike razlike zbog kojih smo često u nepotrebnim konfliktima?

Ponavljanje je majka mudrosti, stoga krenimo iz početka, da bi iz starog ugla osvetlili novu temu.

Zaljubljenost je stanje visoke inspiracije, jer to stanje podrazumeva obostrano otvaranje, odnosno kontakt Primarnom ličnošću, kojoj ne treba posrednik za komunikaciju. Iskustva se primaju neposredno i duboko, a potpunim otvaranjem jedno prema drugom vrši se i spajanje vaših individualnih svesti. Zbog toga ste vas dvoje, u stanju duboke zaljubljenosti, neprekidno mislili jedno na drugo i osećali potrebu za stalnim prisustvom onog drugog. U tom stanju vi jeste razgovarali, govorili o sebi i o onome što volite, ali komunikacija rečima je bila samo okvir. Pravo pretapanje jedno u drugo dogadjalo se i kada niste govorili ništa. Komunikacija na Primarnom planu uverila vas je da ste identični, što je sasvim ispravan zaključak, jer svi ljudi, kada se nadju na planu primarne komunikacije, postaju identični, postaju čist Duh.

Razlike koje su se javile predstavljaju odraz vaših Sekundarnih ličnosti, odnosno pokazuju na koji način Sekundarna ličnost manifestuje odraz Primarnog u sebi. On kroz filmove o mafiji prepoznaje Silu kao kosmički princip. Ti kroz naučnu fantastiku prepoznaješ odraz beskraja, koji je Univerzum. On voli modernu književnost koja govori o sadašnjem trenutku negirajući vreme kao kategoriju svesti. Ti voliš klasike, jer posmatraš razvoj svesti kroz vreme i junake romana. Oboje osećate suštinu, ali niste je svesni na planu razuma već više pažnje pridajete konačnom obliku ispoljenog, kao da je ta razlika nešto primarno.

Ali, meni je dosadno da gledam filmove koje on voli. Njemu su takodje moje teme beznačajne.

Udaljavanje od Primarnog neminovno vodi u Sekundarno, a tada postaje veoma bitno ko je od vas dvoje u pravu. Ako želiš da vidiš neće ti smetati ništa. Recimo, ako hoćeš nešto da vidiš kroz zatvoren prozor, zavesa i staklo neće ti ni malo smetati. Ako ne želiš, primetićeš svaki detalj na zavesi, ali ne i šta se dogadja napolju. Isto je i sa temama koje te ne interesuju. Svaka tema nosi svoju poruku ako želiš da je čuješ. U suprotnom, svaka će tema biti dosadna, čak i kada se govori o onome što voliš, ukoliko ne želiš da slušaš.

Čega poučnog ima u sportskim takmičenjima, naročito u fudbalu?

Direktan odgovor na ovo pitanje neću ti dati, jer ono upravo pokazuje da ne želiš da vidiš ili čuješ ono što možeš. Osim toga ako zadovoljim lenjost tvog razuma i konkretno ti objasnim duhovnu korist od gledanja utakmica, postavićeš mi novo pitanje.

Mogu li se svakodnevni nesporazumi prevazići i kako?

Udaljavanjem od Primarnog, odnosno od Duha, istovremeno ste slabili svoju duhovnu vezu zatvarali se postepeno jedno prema drugom, a ovo o čemu govoriš je neminovna posledica takvog odnosa i početak kraja. Spontano se prepustivši dejstvu Sila, prvo vas je zanela Centrifugalna sila, koja vas je spojila, a zatim Centripetalna koja vas je otvorila. Zatim je ponovo počela da deluje Centrifugalna sila koja je »materijalizovala« vaš odnos. Sledeća na redu je ponovo Centripetalna sila koja će rezultirati vašim odvajanjem. Sada ste u situaciji da vas najviše materija vezuje, sve ono što ste stvorili zajedno.

A navika?

Da, navikli ste jedno na drugo, to je još jedna stvar zbog koje i dalje ostajete zajedno. Navika je ustaljeni obrazac razuma koji olakšava njegovo funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima, radi racionalnijeg utroška lične energije. Medjutim, pošto se razum upliće i tamo gde mu nije mesto, a to smo odavno shvatili, od ljubavi je takodje stvorio naviku. Obzirom da je razum prevashodno u službi Sekundarne ličnosti, kao i da su navike »kostur« Sekundarnog ispoljenja, logično je da ljubav nestaje, jer prešla je u domen Sekundarnog, dok u suštini pripada Primarnom.

To, znači da se više ne volimo.

Ne, znači to da se ne volite već, znači da niste svesni da se u stvari volite. Izgubili ste, tokom vremena, onaj fini osećaj ljubavi i potrebe za pripadanjem jedno drugom. Odvojeno spavanje, čak u odvojenim sobama, radi ličnog komfora, u velikoj meri doprinosi duhovnom odvajanju odnosno slabom energetskom napajanju koje se odvija tokom noći. Danju ste veoma malo zajedno, zbog poslovnih obaveza, a ono kontinuirano vreme koje bi ste proveli zajedničkim spavanjem, izgubili ste radi lične udobnosti prostranog kreveta. 

Konflikti o kojima govoriš sada su marginalna pojava koja je bila neminovna. Obzirom da malo vremena i pažnje poklanjate jedno drugom, samim tim je i energetski kontakt medju vama veoma slab. Konflikt je jedan od načina da se energija u jačem naponu usmeri ka onom drugom, a obzirom da je pod veoma visokim naponom teško se podnosi. Ne bi reči, koje upućujete jedno drugome, bile teške same po sebi, da ih ne prati visok emotivno-energetski napon koji stoji iza njih.

Jednom rečju osnovni problem u kome se nalazite je emotivno zanemarivanje.

Kako se »vratiti« jedno drugome kada su emocije, u početnom vidu nepovratno nestale?

Emocije nisu nestale, oslabio je njihov intenzitet i to drastično. Zato ti se čini da ih ne osećaš. Greška koju svi parovi čine je upravo u otpuštanju emotivnog naboja. Kao da se plašite da ćete intenzivnim ulaganjem emocija, koje treba da ulažete svaki dan i do kraja života prema jednoj osobi, potrošiti sopstveni bonus. Emocije nisu potrošna kategorija, one su manifestacija lične energije. Akumuliranje lične energije sasvim sigurno vodi u frustracije, u bilo kom vidu. Aktivno trošenje energije dovodi do novog priliva i osećanja vedrine i snage. Isto je i sa emocijama. Ako se akumuliraju neminovno dovode do nelagodnosti, koja se ispoljava ili kroz očaj ili kroz bes, kao dve vrlo jake emocije. Trošenje emocija dovodi do novog priliva i čovek se oseća osveženim. Uzmi ljubav prema detetu kao precizan primer. Detetu se uvek i stalno upućuje ljubav, bez straha da će se ikada potrošiti. Ta ljubav je uvek sveža, živa i nova, a ipak stara i poznata.

Seks je postao ogavna dužnost

Opet ćemo ući u nesuglasice. Za mene ljubav, znači pažnju razgovor, nežnost i poljubac. Za njega je ljubav seks, seks i samo seks. Već počinje da mi se gadi takav seks, koji je postao iznudjen.

Oboje ste u pravu i ti i on. Ljubav je medjusobna razmena energije, ona se razmenjuje i govorom i dodirom i poljupcem, ali najjače se razmenjuje putem seksa. Njegov rezon bi bio otprilike ovakav: »Zašto da pijem na kašičicu, kada mi je dostupan prepun bokal«. Medjutim, tvoja potreba za materijalnim, jer suštinski si duhovna, u pojavnom vidu ogleda se u blokiranju uticaja Primarnog u svakodnevnom življenju. Ti si blokirana iznutra, napeta na neki način, iz čisto praktičnih razloga: Primarno je neupotrebljivo za svakodnevne aktivnosti, stoga si primorana da obitavaš u Sekundarnom ispoljenju. Zato je tebi potrebno postepeno otvaranje, odnosno postepeni prijem njegove energije da bi spokojno aktivirala Primarni plan.

Zašto to i njemu nije potrebno?

Duhovnost je njegov karmički zadatak, kao zajednički zadatak svih muškaraca. On samo uz ogroman trud može da oseti uticaj viših sfera.

Ovo se kosi sa uobičajenim mišljenjem da muškarac lako doživljava strast.

Muškarac reaguje na strast, ali kao gromobran koji trenutno sprovede energiju do zemlje a onda inertno očekuje sledeći udar. Jedina razlika izmedju gromobrana i svesti muškarca je što se letnje oluje dešavaju relativno retko. Ono što treba da bude prioritetno jednom muškarcu, kada je njegova lična svest u pitanju, je da ostane što duže u tom, strašću izmenjenom stanju svesti, trudeći se da ga prepozna i razume, pre nego što ga okidač orgazma vrati nazad.

Muškarac najčešće reguje na vizuelne efekte ženskog tela: obnažena noga, duboki dekolte.

Što se reakcija muškarca tiče, muškarčeva svest je prijemčivija na vizuelne efekte, ali samo zato što su to konvencije dozvolile. Neprihvatljivo je kada jedna žena prokomentariše nešto u seksualnoj konotaciji na račun nekog muškarca. Suštinski žena reaguje isto, jer radi se o primanju vibracija, u vidu signala, od strane odredjenog muškarca. No, žena je najčešće u Sekundarnoj ličnosti, tako da je potreban veoma jak impuls, da bi se doprlo do Primarnog.

Meni se čini da on seks želi više da bi razbio osećaj dosade, nego što je zaista osetio primarni impuls.

Kada je bračni seks u pitanju ili seks kod partnera koji su jako dugo zajedno, zaista je u pitanju navika i pokušaj razbijanja monotonije. Medjutim, najčešće se taj prethodni osećaj dosade prenese i na sam čin seksualnog spajanja. Muškarac može veoma lako da se uzbudi, u smislu doživljavanja erekcije, jer prisustvo poznate energije sopstvene žene lako aktivira njegove energetske centre, odnosno energetske kanale. Orgazam, koji je jedini cilj u ovom slučaju, njegova svest doživljava kao nasladu isto onako kako dete doživljava slatkiše. Svrha gromobrana je ispunjena i njemu je lako da svoju svest preusmeri ka drugim oblastima, gde se nalaze nove »šarene laže« koje će ga trenutno zadovoljiti. Ono što tebi zaista smeta je osećaj da si iskorišćena, upotrebljena kao »ulaznica u Diznilend«. Konflikt je u različitim htenjima. Za tebe je orgazam početak, a za njega kraj doživljaja.

Nervira me moja sopstvena spremnost da udovoljim njegovim prohtevima. Moje telo spontano reaguje, dok bi moja svest želela udvaranje i dugu predigru.

U pitanju je samo navika, u oba slučaja. Tvoja svest želi udvaranje i predigru, jer to je naučeni obrazac spontanog otvaranja, odnosno ulaženja u Primarnu ličnost. Tvoje telo reaguje uzbudjenjem, opet iz navike, ali koja dolazi iz sasvim druge sfere. U pitanju je prijemčivost za njegovu energiju koja ti je poznata, koju stoga lako primaš i koja spontano podiže tvoj lični nivo seksualne energije, odnosno tvoja lična energija kanališe se i ispoljava kroz seksualnu energiju. To unutrašnje (nesvesno) prepoznavanje jednostavno preskače predigru koja i služi u svrhu prožimanja dveju energija. Prepoznavanje daje osećaj poverenja, a poverenje (da će tvoja energija biti adekvatno primljena) i dovodi do mogućnosti opuštanja i otvaranja prema onom drugom. Ono što si zanemarila kada je »bračni seks« u pitanju, odnosno seks sa dobro poznatim muškarcem, je upravo taj osećaj poverenja, uz mogućnost da uradiš ili osetiš bilo šta u toku vodjenja ljubavi. Seks sa nepoznatim, odnosno malo poznatim muškarcem (a svaki nov spada u tu kategoriju), uvek sadrži i jak osećaj blokiranja, koji se nalazi u oblasti pleksusa. Bliskost, koja se uspostavlja tek nakon nekoliko susreta, zapravo predstavlja osećaj poverenja, odnosno mogućnost lakog i neometanog otvaranja prema partneru, a tek tada uživanje može da bude pravo. Namerno kažem uživanje, jer pravo spajanje može da počne tek kada se uspostavi potpuno poverenje kroz bliskost. Seks sa novim muškarcem može da bude zanimljiv zbog osećaja budjenja strasti, kada tvoja lična energija prosto kulja napolje u želji da se ispolji na nov način, mešajući se i prožimajući sa drugom energijom koja je nova i samim tim nepoznata.

Možda si u pravu, ali kada pomislim na seks sa njim, prva asocijacija je da treba da odgledam film kome znam i početak i sredinu i kraj. Ma koliko film bio lep, ipak je monotono gledati ga uvek iznova.

Monotonija jednoličnog seksa jeste dosadna, jer uspostavili ste obrazac najlepšeg vodjenja ljubavi i sada ne odustajete od njega, jer vam je jednom prilikom tako bilo najlepše. Medjutim, svako ponavljanje predstavlja stvaranje iskustva, koje se potom manifestuje kroz naviku, odnosno mehaničnost.

Pokušali smo da na razne načine razbijemo monotoniju: gledanjem porno filmova, grupnim seksom. Medjutim, u meni sa samo javio jak osećaj odbojnosti prema takvim egzibicijama, a kvalitet našeg seksa nije se promenio ni malo.

Za uobičajenu ljudsku svest seks predstavlja traženje zadovoljstva, koje se manifestuje kroz različitost doživljaja. Medjutim, sve ono što prosečna osoba osoba traži i može da doživi, nalazi se na horizontalnoj ravni, zadovoljavaju se samo Fizički i Astralni plan, odnosno zadovoljavaju se telo i eventualno emocije. Ono što vodi u dublje zadovoljstvo je uzdizanje svesti, odnosno kretanje po vertikali, a za to je potrebno učešće svih planova svesti, kao i spremnost da se nešto tako doživi. Početak je naravno konvencionalan. Fizički plan iskazan je kroz telo, odnosno kroz spoj tela. Otvaranje ka Primarnom dešava se kroz emocije i bliskost, odnosno poverenje u prijem tvoje ispoljene energije. Kada oboje udjete u izmenjeno stanje svesti, koje se manifestuje kao strast, ekstaza ili pomahnitalo vodjenje ljubavi (a u ovu fazu se veoma lako dolazi upravo sa dobro poznatim partnerom) tada se treba spontano prepustiti osećaju da vas vodi. Ovde je potreban mali mentalni trik koji se teško objašnjava, ali lako sprovodi. Uzeću primer sa plivanjem u dubokoj vodi, koji je veoma blizak asocijacijom, onome što želim da kažem. Plivanje zahteva neprekidne pokrete koji dovode do kretanja i održavanja na površini vode, inače će doći do tonjenja. Medjutim, prestanak plivanja, uz svest o tome da si još uvek u vodi, dovodi do plutanja na površini vode, nikako do potonuća. Znači, u osećaju pomahnitale strasti treba opustiti svest, uz svesnost o tome da si u ekstazi, nešto kao izdvojeno posmatranje sebe (seti se polaganja ispita i svesnosti da govoriš, koja te uvek zbuni). Ovo lagano izdvajanje svesti iz dogadjanja, uz svesnost o dogadjanju, automatski će te prebaciti u višu ravan i doživljavanje seksualne ekstaze biće mnogo dublje. Ukoliko se prepustiš isključivo osećaju strasti, orgazam koji vrlo brzo nastupa, dovodi do kulminirajućeg pražnjenja, ali i do povratka svesti u standardnu ravan i samim tim do prestanka vodjenja ljubavi.

On me sputava u svemu

On je potpuno nesposoban za praktične stvari svakodnevnog življenja. Sve ono što bi kao muškarac trebalo da obavi on ili zabrlja ili odloži (dok ja to ne uradim). Već se pitam zašto sam uopšte sa njim.

Sa njim si jer je on u suštini jedno divno stvorenje i ti to znaš. Doduše, svako ljudsko biće je divno stvorenje, ako ga sagledaš i pridješ mu sa prave strane. To što je nepraktičan za svakodnevnu upotrebu pokazuje da je ono dečje u njemu još uvek živo i blistavo, stoga on (nesvesno) teži da izbegne dosadne svakodnevne dužnosti. Za njega je život samo igra, a ono što te privlači njemu (iako se često nerviraš) je upravo tvoja potreba za igrom. On podseća na velikog plišanog medveda koga je pravo uživanje zagrliti, spavati na njemu ili se jednostavno igrati sa njim. Kada poželiš ili osetiš potrebu da budeš ozbiljna, tada plišanog mecu ostavi na stranu i pozabavi se praktičnim životom.

Po tebi je rešenje prilično jednostavno. Medjutim, on se u toj igri često pretvara u gospodara. Meni zabranjuje da odradim njegov deo posla, a on to sam ne čini, što mene izludjuje.

Njegov primarni stav je: život je igra. Medjutim, Primarno je zatrpano naslagama Sekundarne ličnosti, tako da on iz Sekundarne ličnosti postavlja zabranu jer civilizacija mu je, kao muškarcu, dala dozvolu da se tako ponaša, mada mu je takodje nametnula i okvir odgovornosti koji on želi da izbegne. U pitanju je mešanje planova i to ne samo kod njega, a ono uvek donosi konflikte, bilo izmedju dve osobe, bilo u čoveku samom. On je dete koje se igra gospodara. Primarno se manifestuje u Sekundarnom kroz projekciju krivog ogledala. 

Ti očekuješ od igračke da bude odgovorna. Sekundarno pokušava da ukalupi Primarni plan.

Ovo je jedan od naših najčešćih konflikata

Pošto je tvoja Sekundarna ličnost prilagodjenija okruženju od njegove, rešenje je na neki način u tvojim rukama. Generalno gledano, mešanje planova uvek donosi konflikte. Postavljanje stvari na svoje mesto, kroz svest o tome gde pripadaju, dovodi do sredjivanja. Mudrost je u svesnosti. Stoga, nemoj previše ozbiljno shvatiti njegovu igru gospodarenja, jer tako se osećaš loše, već mu pristupi sa neočekivane strane, a to je opet igra, rečima: »Zašto ne dozvoliš da ja to uradim, kada ti to već ne voliš da radiš?« Naravno, ova rečenica nije čarobna formula koja uvek donosi željene efekte. Stvar je u igri, a igra je zanimljiva, zato što su potezi igrača uvek neočekivani. Kada sve teče unapred utvrdjenim pravilima, onda je to organizacija, a ne igra. Organizacija je ozbiljna, igra nije. Ukoliko se zbog njegove zabrane razbesniš ili padneš u depresiju, ti automatski postupaš po pravilima organizacije, jer sve prihvataš ozbiljno. Ako reaguješ neočekivano, tada postupaš po pravilima igre i stvar prestaje da bude ozbiljna, iritirajuća i počinje da bude zabavna.

Primarno je i statično, u smislu datosti gde sve jeste bez negacije, i dinamično u smislu neprekidno novog ispoljavanja. Sekundarno je uvek statično, čak i promena u okviru Sekundarnog predstavlja prelazak iz jedne statičnosti u drugu. Igra ima svoja pravila, da bi uopšte bila moguća, medjutim njena draž je upravo u neprekidno novim varijacijama starih mogućnosti, tako da igra predstavlja odraz Primarnog.

Stoga prihvati život, a samim tim i odnos izmedju vas dvoje, kao i gru sa mnogo unapred utvrdjenih pravila i istovremeno se igraj, reagujući sa prihvatanjem na svaku novu varijantu koja se pojavi.

II

Vreme opčinjenosti onim drugim nije potrajalo dugo. On iz nekog svog muškog prava (ne znam samo ko mu je dato to pravo) očekuje da se ja utopim u njega i mislim njegovom glavom. Sve što sam rekla nije bilo dobro rečeno, trebalo je da kažem... Sve što uradim nije dovoljno dobro, bolje je bilo da sam to prepustila njemu... 

Obična žena utapa se u ličnost svog muškarca veoma lako, rekla bih, prihvatajući sve civilizacijski nametnute dužnosti bez mnogo prigovora. I valjda su srećne u takvom životu kakav žive.

Osećam se sputanom pored njega, u ponašanju, u govoru. Čak uvidjam da i kada nisam sa njim, nesvesno vodim računa o tome da se uklopim u njegov model življenja, a kada shvatim šta radim, poželim da napravim neki skandal, čisto iz revolta. Ipak, znam da to nije rešenje, ali osećam da ni ovo nije rešenje.

Znam šta se od mene očekuje, već sam jednom pokušala da budem u toj ulozi i to me je ubilo. Ipak, zašto mi žene, ovoga puta pitam u ime celog ženskog roda, kada se zaljubimo gubimo identitet i postajemo poslušne ovčice koje slušaju svog ovna predvodnika?

U pitanju je asimilacija svesti na najdubljem nivou, koja se na spoljašnjem planu manifestuje kao potpuni gubitak identiteta. Ipak, nije to »privilegija« samo vas žena, u pitanju je snaga jačega, odnosno snaga Duha jednog od partnera, koji tada preuzima vodeću ulogu. Vidjala si brakove u kojima žena vodi glavnu reč, a muškarac joj se povinuje.

Ipak je češći slučaj da se žena povinuje muškarcu. Okruženje nameće prisilu takvog stava, pa čak i kada je žena duhovno jača i sposobnija od muškarca.

Ovo je doba razuma, a razum je nešto sa čim se muškarci radjaju, odnosno šta žene treba da razviju. Stoga je sasvim logično bilo da se žena prepusti vodjstvu pametnijeg. Takav stav bio je poželjan u zoru civilizacije i kao takav održao se hiljadama godina. Medjutim, vekovni model davno je okoštao, tako da će ovaj tvoj komentar kod većine izazvati čudjenje, zašto se buniš protiv nečega što je krajnje uobičajeno.

Na tvoju sreću (ili nesreću kako se uzme) rodjena si na razmedju vekova, u porodici gde su žene vrlo jakom genetskom linijom prenosile razum svojim kćerima, u vreme kada se stepen racionalnog u velikoj meri izjednačio izmedju muškaraca i žena. Ulazak u doba Vodolije sobom nosi i prelaz od racionalnog ka duhovnom, od partijarhalnog ponovo u matrijarhat, ali na suptilnijem nivou. Vladavina razuma ponovo će ustupiti mesto vladavini duha, ali ne kao gospodarenju već kao ravnopravnom stanju svesti. Razum će zadržati svoju poziciju kao neophodnost svakodnevnog življenja, ali će se duhovnost vrednovati mnogo više, a umetnici se neće proglašavati za čudake, jer pravi umetnici su čisti prenosnici Duha.

Sve je ovo lepo, ali liči mi na puko teoretisanje o budućoj praksi. Vratimo se u vreme sadašnje, pa makar bilo i razmedja.

Stvaranje nečeg novog, nedostajućeg, uvek zahteva dodatno ulaganje energije, odnosno »višak« iznad uobičajene potrebe. Ženama je svih ovih vekova bilo mnogo lakše da svoj višak energije materijalizuju na krajnje prirodan način – radjanjem dece. Osim toga formirani razum, i kod muškaraca i kod žena, pokazuje znake lenjosti, odbijajući da raspoloživu energiju troši na nepoznate stvari. Učenje podjednako ne vole ni dečaci, ni devojčice, jer spontano delovanje evolutivnog luka daje potrebu spontanog prepuštanja prirodi, koja je do sada vodila svest ka višim oblicima. Prepuštanje konvencijama i civilizacijskim stavovima takodje predstavlja predavanje vodjstva suptilnijem obliku prirode, jer uvek je lakše plivati niz vodenu struju, nego suprotstavljati joj se.

Znači, ženama je oduvek bilo lakše da prepuste vodjstvo muškarcima, koji su donošenjem odluka preuzimali i odgovornost za nastale posledice. Osvrni se oko sebi i videćeš da se ni danas nije skoro ništa promenilo u tom smislu.

Žene razvijenijeg razuma pronašle su suptilan način da sprovode sopstvenu volju, a da ipak izbegnu odgovornost, upotrebom razuma na veoma prefinjen način: lukavstvom. Muškarci osudjuju takav način razmišljanja, jer im je stran, dok su istovremeno nemoćni protiv njega, baš zato što ne poznaju takav način upotrebe razuma. Spletke i ogovaranja, provodadžisanje i skandale, proglasili su za »ženska posla«, ne trudeći se previše da udju u suštinu takvih igara svesti. Žene su tako neosetno preuzele vladavinu, ostavljajući muškarcima samo iluziju da oni nešto odlučuju.

Ali ja ne želim da se bavim spletkarenjem da bih ostvarila svoj cilj. Ja znam šta hoću i to otvoreno govorim, stoga nailazim na otpor.

Opet se buniš protiv normi i vekovnih igara. Zagazila si na teren muškaraca zahtevajući da te tretiraju kao ličnost, a ne kao lutkicu.

Sad uvidjam da ipak nepripremljena ulazim na teren. Htela bih da me tretiraju kao sebi ravnom, a ipak se povinujem zadatim normama.

Samu sebe si sputala poštujući civilizacijske norme i buneći se protiv njih istovremeno. Načinila si skoro stabilan momenat Sila u svojoj svesti, a ipak svaka po malo vuče na svoju stranu čineći te razapetom izmedju sopstvenih stavova. Ipak, nisi usamljena, postoji ogroman broj žena u svetu koje žele da budu tretirane kao ličnost na prvom mestu, a da pri tome ne izgube ništa od svoje ženstvenosti.

Kao poslovni saradnik ili prijatelj nemam takvih problema, muškarci me u tom kontekstu poštuju. Ali, kako ostvariti isti odnos sa muškarcem koga volim?

Preuzmi odgovornost za svoje postupke. Ako govoriš nešto što se njemu ne dopada, budi odlučna u tome da je to tvoje mišljenje i da imaš prava da ga javno izneseš. Ukoliko on smatra da takvo mišljenje nije na mestu, moraš argumentovano da opravdaš svoje stavove. Zapamti, osvajaš teren razuma i moraš da se prikažeš u svetlu razuma. Ukoliko zbog nemoći počneš da plačeš ili odustaješ od rasprave, to je siguran znak da nisi dovoljno aktuelizovala sopstveni razum i da moraš još da »poradiš« na tome. Plakanje u takvoj situaciji, a tome si sklona, ili povlačenje u sebe ćutanjem, su tipične ženske reakcije. Suzama ćeš jedino potrošiti višak raspoložive energije, umesto da ga iskoristiš za nadgradnju razuma, a ćutanjem samo prekidaš energetsku razmenu kroz reč.

Priznajem da mi je ponekad mnogo lakše da kažem: »Da, dragi«, nego da se raspravljam.

Prepuštaš se lenjosti sopstvenog razuma, oslanjajući se na intuiciju kao moguće buduće rešenje. »Da, dragi« često znači »Da dragi, ali ja te uopšte ne slušam. Radije se oslanjam na intuiciju kao odraz sopstvene suštine, koja će mi ukazati na poželjno ponašanje«. Racionalnost i duhovnost jesu dve strane iste medalje i suštinski se dopunjuju i koriste u isto vreme, ali neophodno je pre toga jasno odvojiti šta je duhovno, a šta racionalno. Mešanje planova, bez svesti o tome, uvek dovodi do konfuzije.

Koja je uloga Sekundarne ličnosti u svemu ovome?

Konflikti, bilo koje vrste, uvek spadaju isključivo u domen Sekundarne ličnosti. Način razmišljanja i životni stavovi uvek su odraz sekundarnog ispoljenja. Razum je graditelj stavova, odnosno ponašanja i samim tim čini i okosnicu. Svi konflikti nastaju zbog razlike u mišljenjima, a onaj koji je uporniji pokazuje da je jači u odbrani sopstvenog stava i samim tim je pametniji, odnosno razumniji.

Možda je utopija, ali smatram da u pravom odnosu ne treba da bude konflikata.

Konflikata nema kada se dvoje razumeju, odnosno kada poznaju način funkcionisanja Sekundarne ličnosti onog drugog. Da bi prepoznala kako tvoj partner funkcioniše, pre toga moraš da spoznaš način sopstvenog funkcionisanja, a za to je potrebna istrajnost i svesnost. Intuicija u velikoj meri može pomoći da osetiš stepen sličnosti pri prvim kontaktima, ali za dalji razvoj kvalitetne veze neophodno je da prvenstveno poznaješ sebe, kao i da nemaš dvostruke stavove: jedan za sebe, a drugi za ostatak sveta.

U slučaju različitog mišljenja o istoj stvari, ukoliko ne možete da usaglasite stavove, neka svako ostane pri svome, ali nemojte oko toga praviti problem.

Šta ako je u pitanju konkretan problem, gde je istovetnost stavova neophodna? Recimo, mene guši zatvoren prostor za spavanje, a on se boji hladnog vazduha?

Rešenje je poluotvoren prozor, gde ćeš ti spavati bliže prozoru dok zajednički krevet treba da je na suprotnoj strani sobe.

Znači, rešenje je u kompromisu. Ja mislim da su i kompromisi suvišni u idealnoj vezi.

U idealnoj vezi da, ali seti se da ne postoje dve identične jedinke koje apsolutno o svemu misle isto. Kompromisi su neophodni, jedino što ih u idealnoj vezi ima veoma malo. Kompromis nije slepo prepuštanje tudjoj volji, ni prihvatanje srednjeg rešenja koje nije ni tvoja ni njegova volja. Kompromis je razumevanje potrebe onog drugog, koji je različit od tebe i nalaženje srednjeg rešenja koje će da zadovolji oboje.

Šta ako smo oboje tvrdoglavi u odbrani ispravnosti sopstvenog stava?

Znači da niste jedno za drugo, kao i da se ne volite ni malo. Ljubav je spajanje dve svesti u jednu. Kako možeš brinuti samo o sopstvenoj udobnosti, ako tvoja druga polovina pati? Ako ga zaista voliš, onda ga osećaš kao deo sebe i ako tvojoj polovini nije dobro, ni ti kao celina ne možeš se osećati dobro.

Svesnost i razumevanje, to je ključ za ostvarivanje harmonije u ljubavi.

Preljuba

Čitav svet se srušio u paramparčad, kao razbijena kristalna posuda. On me je prevario! Nisam verovala svojim ušima dok mi je, ne pitan, priznavao svoje neverstvo, da bi olakšao sopstvenu savest. Očekivala sam da će do preljube doći, ali smatrala sam da će se to dogoditi tek posle nekoliko godina zajedničkog življenja. Ovo je došlo kao grom iz vedra neba.

Ako već kažem da sam očekivala da će se desiti “kasnije”, da li ja to smatram da je preljuba neminovna?

I jeste i nije. Preciznog odgovora nema. Androgin u svojoj potpunosti ne poznaje pojam ljubomore, ni neverstva. Obični smrtnici neprekidno su u tome, u mislima ili na delu svejedno.

Toliko sam šokirana da ne mogu otvoreno da govorim o tome, iako želim, jer reči će mi pomoći da se ispraznim i istovremeno razumem ovo što se desilo.

Reči, kao materijalizovana energija, zaista mogu da isprazne višak energije koji se oseća kao jak emotivni pritisak, tako da razgovor o bolu donosi olakšanje. Krenimo ipak od početka, ponovo analizirajući proces spajanja, da bi smo, posmatrano sa druge strane, sagledali proces odvajanja, kao i uzroke koji su doveli do njega.

Čovek se od samog rodjenja oseća nepotpuno, tražeći, apsolutnu ljubav apsolutno bliske osobe, da bi se osetio celovitim. Novorodjenče to traži i dobija od majke. Odrastanjem ta veza suptilno slabi, ali nikada se ne može prekinuti u potpunosti, bez obzira na odnos koji se stvori tokom života. Tokom prenatalnog perioda dete i majka zaista poseduju jednu zajedničku svest, koja se rodjenjem transformiše u dve nove svesti – nediferenciranu svest deteta i transformisanu svest majke. Na arhetipskom planu ovo predstavlja odvajanje od Kosmičke svesti i razvoj novorodjene svesti kod oboje, u novu, individualnu i novim iskustvima obogaćenu svest. 

To prvobitno saznanje o postojanju zajedničke svesti, čini bitan preduslov za kasniju neprekidnu težnju za ujedinjenjem sa drugom svešću, radi stvaranja nove svesti i istovremenog obogaćivanja sopstvene. U psihologiji je poznato da se loš odnos sa majkom nesvesno projektuje na partnera, stvarajući konflikt na samom početku veze. Medjutim, odnos deteta prema majci i njegova izneverena očekivanja u vezi njenog stava prema njemu, predstavlja odraz nediferencirane svesti, a situacije predstavljaju gradivni materijal iskustava kojima se svest deteta obogaćuje, do individuacije kao konačnog odvajanja od kolektivne svesti. Individuacija predstavlja osvešćenje pojedinca, njegova sopstvena unutrašnja spoznaja sopstvenosti i tek kao takav čovek može da spozna onaj deo sopstvenosti koji traži dopunu u biću suprotnog pola. Ta potreba oličena je u neprekidnoj potrazi za drugom osobom sa kojom će se stvoriti nova, zajednička, Androgina svest.

Početni impuls privlačenja i spajanja muškarca i žene dešava se prvobitno na Primarnom planu sa, aspekta razuma taj prvi impuls je najčešće neobjašnjiv. Dovoljan je pogled ili boja glasa da trenutno signalizira izdvajanje date osobe iz mase ostalih koji su prisutni u tvom okruženju. Glas je, kao i otisak prsta, manifestovani odraz Lične note, stoga je neponovljiv i jedinstven samo za tu osobu. Oči su veoma jak izvor lične energije, njima se energija istovremeno i prima i emituje, tako da susret dva pogleda predstavlja susret dve svesti. Ukoliko se oseti izvesna istovetnost u energetskim nivoima, telo reaguje drhtajem signalizirajući visok energetski napon i dajući jasan signal prepoznavanja. Tako je primarni kontakt uspostavljen.

U neometanom toku, neometenom od strane Sekudarne ličnosti, kao i uticaja neposrednog okruženja koje direktno utiče na stavove i ponašanja same Sekundarne ličnosti, bliskost se uspostavlja veoma brzo i lako, seks je opušten i spontan, a telepatska veza donprinosi učvršćenju zajedničke svesti, do koje se dolazi svim ovim putevima. Ovo je čista, pojednostavljena teorija.

U praksi su stvari malo drugačije. Primarni impuls prepoznavanja svakako se dešava veoma često, jer u slučaju impulsa koji dodje iz Primarnog, Sekundarno je nemoćno u prvom trenutku. Medjutim, mnogo su češći slučajevi oponašanja Primarnog, gde se partner traži radi zadovoljenja statusa ozbiljne osobe ili radi čiste zabave. Od partnera se očekuje da zadovolji društvene norme, koje su mimikrijom postale i lične norme, kao i da služi kao zabava u dokolici, odnosno da pruži uživanje. Otuda reč »zabavljanje« kao jedan od sinonima za ljubavnu vezu.

U tvom slučaju impuls Primarnog bio je veoma jak, stvarajući od vaše ljubavi jaku vezu od samog početka. Sve dok stvar nije prešla u javnost, dok ste vreme provodili bez drugih ljudi, sve je funkcionisalo prilično dobro. Sitni konflikti koji su se javljali i ukazivali na povremeno ispoljenje Sekundarne ličnosti, brzo su bivali prevazidjeni, jer neometan protok lične energije donosio je osećaj neizmerne ljubavi. Ulaskom u javni život, a on je bio neminovan, na scenu je stupila Sekundarna ličnost ne samo u odnosima sa javnošću već i u odnosu jedno prema drugome. Primarni kontakt i dalje postoji, ali usled »retke upotrebe« biva potisnut u stranu. Izliv nežnosti recimo, u trenutku kada se oseti, predstavlja odraz Primarnog, a Sekundarno ga smatra za neprimereno ponašanje. Ženama je, obzirom da su suštinski duhovne i samim tim »nerazumne«, donekle dozvoljeno da se prenemažu u javnosti, ali takvo ponašanje smatra se izveštačenim. Muškarcu to ni u kom slučaju nije dozvoljeno, a zabrana takvog ponašanja oličena je u opštoj osudi od strane okoline. Obzirom da okolnosti zajedničkog življenja neminovno podrazumevaju ne samo odnos sa drugim ljudima, već i potrebu za praktičnim stvarima, Sekundarna ličnost polako, ali sigurno zauzima čitav odnos, preuzimajući ljubav u svoj domen.

Primarni plan se aktivira vodjenjem ljubavi, a to se dešava najčešće noću. Zašto onda »retka upotreba« Primarnog plana?

Kada Sekundarna ličnost preovlada, od vodjenja ljubavi ostanu samo uobičajeni pokreti u tehničkom smislu. Medjutim, u pravu si kada kažeš da je noć vreme za Primarno. Tada dvoje ostaju sami, u krevetu su i fizički veoma blizu jedno drugome, tako da se energetska veza uspostavlja, a najčešće se na taj način i obnavlja. Seks je logična posledica primanja energije partnera mada, sveden na nivo Sekundarnog, predstavlja samo energetsko pražnjenje pojačanog visokog napona. U takvim okolnostima orgazam je osigurač koji sprečava da napon postane prejak, a nezadovoljna duša teši se mišlju da je korisnije noć provesti u spavanju, da bi se sutra nastavilo sa radom. 

Upravo ovo duboko i najčešće potisnuto nezadovoljnstvo, navodi jednog od partnera, a ponekad i oba, da utehu i zadovoljenje Duha potraže na drugoj strani. Reč »neverstvo« predstavlja samo frazu, čak i reč »preljuba« koja je primenljivija, ne može da zadovolji suštinu, jer ona je odavno izgubljena, tačnije zagubljena. Motiv koji preljubnika navodi na taj čin je potreba da ponovo dosegne Primarno kroz neku drugu, novu osobu za koju se nada da će mu doneti ono što očekuje.

Čitav ovaj proces nesvesno si prepoznala, jer vidjan je mnogo puta kod mnogih parova. Otuda tvoje očekivanje da će se preljuba dogoditi kad tad. Čak je takvo verovanje stvaralo preduslov u tvojoj svesti da ti jednog dana učiniš taj korak, medjutim on te je preduhitrio.

Otkuda onda ovaj bol koji me razara? Najradije bih ga napustila, ali osećam da bez njega ne mogu da živim. Stoga ostajem pored njega, iako strašno patim.

Pojavljivanje i dominacija Sekundarne ličnosti je logična pojava, ali ne dogadja se istovremeno, kao u slučaju Primarnog, niti se razvija istim tempom. On je u svoju Sekundarnu ličnost prešao nešto ranije od tebe, zato je i načinio prvi korak ka preljubi, koja je u njegovom slučaju bila čist odraz Sekundarnog, odnosno potreba za dokazivanjem sopstvene muževnosti. Obzirom da je Primarni plan još uvek prisutan u vašem odnosu, logično je što je osetio grižu savesti i potrebu da ispovedi greh, jer to je u ovom trenutku zaista bio greh.

Ispoljena svest uvek zahteva telo kao nosioca, mada to ne mora uvek da bude fizičko telo. Stoga Androgina svest podrazumeva Androgino biće, fluidno telo stvoreno energijom dvoje koji se vole. Ljubavlju i uzajamnim prožimanjem Androgino biće se gradi i učvršćuje, čime se povratnom vezom učvršćuje ljubav koju osećate jedno prema drugom. Bol koji osećaš posledica je cepanja energetskog (tkiva) tela, jer cepanje tkiva uvek donosi bol. Što je energetski fluid gušći, on je čvršći, materijalniji i njegovo otkidanje donosi bol, koji skoro da može da se meri sa bolom fizičke prirode. Njegovo priznavanje preljube omogućilo ti je da verifikuješ sopstvene osećaje, koje si do sada doživljavala kao sumnje da nešto nije u redu. Ljubomora može da bude fikcija, ali najčešće je osećaj odvajanja partnera prvo doživljen kao sumnja da je proces odvajanja započeo, a zatim dolazi ljubomora kao pokušaj da se taj proces spreči i istovremeno zaustavi.

Osećam da je polovina moje ljubavi prema njemu nepovratno otišla. I dalje ga volim, ali on više nije centar mog sveta.

Šok koji si doživela preveo te je na novu ravan svesti, šok uvek tako deluje, medjutim mogla si da ga iskoristiš kao odskočnu dasku i vineš se u više sfere, čime bi tvoje energetske vibracije postale drugačije. Ovako, povlačenjem u sopstvene okvire ti se samo učvrstila okvir Sekundarne ličnosti pa, umesto da živite zajedno, živećete jedno pored drugog.

Šta se u ovom slučaju dešava sa Androginom?

On bledi i nestaje, kao posuda sa vodom u koju se ne doliva nova tečnost i jednog dana ona postane prazna. Od Androgina može da ostane samo ljuštura, kao vidljiv dokaz da je tu nekada bilo sadržine. Ljušturu sačinjavaju poljupci pri susretu i razmena nežnih reči bez unutrašnjih emocija koje bi trebalo da ih prate, postupci koji su postali samo forma i znak da par trenutno nije u svadji, mada oboje vrlo dobro znaju (i vrlo dobro ne žele sebi da priznaju) da je sve samo farsa. Kod parova koji su potpuno razbili Androgina, javlja se konstantna netrpeljivost koja je vidljiva u svakom trenutku.

Uvrede

On nije bio prvi muškarac u mom životu, to je bila činjenica sa kojom se suočio na samom početku. Dugo mu to nije smetalo, barem nikada nije govorio o tome. Medjutim, suptilno uporna radoznalost da sazna sa kim sam bila pre njega, došla nam je glave, oboma. Kajem se sada što sam mu išta ispričala, mada je ipak on bio inicijator. Sada smo u stanju užasne netrpeljivosti, jer nazvao me je pogrdnim imenima i to takvim da teško da mogu da predjem preko toga.

Duboko si povredjena, to je evidentno, želiš da odeš od njega, istovremeno želeći da ostaneš. Time si stvorila, tačnije pojačala, unutrašnji konflikt u sebi. Seksualnost je oduvek bila tvoj problem, mahom uzrokovan naučenim konvencijama. Svest deteta, dok si još bila dete, imala je seksualni nagon, ali prihvatala je te vizije bez otpora, kao sastavni deo mašte. A onda je okruženje (»za svaki slučaj«) stupilo na scenu vaspitavajući te da je to sramno. Tako je nastao prvobitan konflikt vezan za seksualnost. Uvreda koja ti je naneta našla je pogodno tlo upravo u rascepljenosti iz detinjstva. Svi su tada sa negodovanjem govorili o tvom budućem seksualnom životu, misleći prvenstveno na sebe, jer svako može da govori isključivo o svojim projekcijama, pripisujući ih pri tome drugome.

Dakle, reč je pala na plodno tlo. Obzirom da je izmedju ostalog reč »smrad« bila upotrebljena, pogrda je postala potvrda da je seks smrdljiv i da ako se baviš njime i sam postaješ smrdljiv. To jeste tačno, seks jeste smrdljiv i tela postanu lepljiva od raznih izlučevina, vazduh se napuni isparenjima, krevet se usmrdi. Sve je smrdljivo, ali i opojno, jer ako su ljubavnici u pravom raspoloženju upravo ti mirisi lagano vrše transformaciju svesti ka ekstazi.

Miris je najizrazitiji odraz lične note svakog pojedinca i on, pored boje glasa, čini bitan deo erotičnosti baš te osobe, a ne neke druge.

Ja ipak osećam otpor, mada dobro znam o čemu govoriš.

Otpor prema smradu je civilizacijska tekovina, na kojoj je laka hemijska industrija našla osnov za svoj napredak i razvoj. Kvalitetan parfem, koji neprirodno miriše, mislim ne podseća ni na jedan prirodni miris, predstavlja odraz kulture i statusa. Suštinski gledano, parfimisati se znači duhovnu degradaciju. Čovek pokušava da postane biljka. Biljke poseduju eterična ulja i mirise. Već sa napredovanjem svesti ka životinjama, kao razvijenijem obliku svesti, prijatni mirisi se gube. Biljke u transformaciji ka višoj svesti trule, a truljenje se odlikuje smradom. Životinje smrde, ni jedna ne miriše, čovek takodje. Jedino minerali imaju slab prirodan miris, uzrokovan uglavnom slojem bakterija, koje su viša forma svesti u odnosu na minerale. Ne mirisati, odnosno ne smrdeti, predstavlja želju za involucijom. Ne mirišu samo minerali.

I, kakve veze to ima sa seksom?

Miris je veoma bitan faktor, jer miris je varijacija ispoljene lične energije. Miris, mislim na prirodan miris kože tela, dovodi do prepoznavanja medju polovima i medju ljudima uopšte. Kod Čiste svesti nema potrebe za tim agensom, jer dve energije, dve Lične note se jednostavno prepoznaju i počinje uzajamno delovanje razmenom energije. Već kod zamagljene svesti, pod uticajem razuma, odnosno Sekundarne ličnosti, a svi ljudi postaju takvi, potreban je miris ili smrad, svejedno, da bi došlo do prepoznavanja. Upotreba parfema već je katastrofalno zamaglila situaciju, pa dvema osobama, pod uticajem razuma, samo razum ostaje kao sredstvo prepoznavanja.

Miris ipak ima nečeg iskonskog u sebi. Kada osetim dobar parfem na nekom muškarcu moj razum se rasplinjava u nekoj vrsti opijenosti, a taj osećaj je veoma blizu erotičnog.

Već rekoh da mirisi potiču od biljaka, a one mirisom privlače insekte, sa kojima vrše razmenu energije i oplodjavaju se. Opojan miris, udružen sa energijom suprotnog pola, utiče na tvoje nesvesno, gde je uskladišteno arhetipsko znanje o sveukupnosti, pa se tako budi sećanje (ili znanje) na relaciji pčela i cvet. Obzirom da pčela i cvet realizuju oplodnju, sasvim je logičan sled osećaja – asocijacija koji u tebi bude doživljaj erotičnog.

Priznajući otvaranje svoje erotičnosti malo po malo, već pomišljam da je on bio u pravu.

Oboje ste reagovali iz plana Sekundarne ličnosti, on svojim stavom da su tvoja seksualna iskustva doživljena pre njega, pogrešna, a ti smrtno se uvredivši na te izjave. Ti se prekrišila moralne norme, koje svi krše »od kada je svijeta i vijeka«, a Sekundarna ličnost, koja ih je i postavila, sada ih i osudjuje.

Rascep koji je napravljen na relaciji Primarno – Sekundarno, predstavlja neminovnu posledicu kršenja moralnih normi. Obzirom da je Primarno jedina realnost koju je nemoguće iskriviti lažnim vidjenjem, jer laž pripada Sekundarnom, tvoj partner već po prirodi stvari ne može biti u pravu da si ti loša kao čovek, niti treba da se složiš sa njim. Svaka žena je rascepljena u tom smislu, svaki muškarac. Rascepljeni su izmedju onog iskonskog, koga nazvaše životinjskim, i civilizacijski uslovljenog, koga proglasiše kulturnim. Ni ti nisi bila toga poštedjena, a i kako bi bila, nisi živela u izolaciji.

Kako da razrešim ovaj konflikt, iskazan kroz unutrašnji rascep, koji je doduše na kolektivnom nivou, ali ja ga osećam, kao i sključivo svoj problem! Osećam se kao pred zidom.

Samoposmatranjem i analizom, odvajanjem čistog od nečistog, Primarnog od Sekundarnog. Očišćenje je alhemijski proces, peć za topljenje zlata si ti sama. pod uticajem visoke temperature jakih emocija. Kad god situacija dostigne kritičnu tačku usijanja, kao sada, Primarno se bori za opstanak i pravo na ispoljenje, putem topljenja nečistoća Sekundarnog.

Problem nije od juče, jedino je njegovo aktiviranje i intenziviranje od skoro. Uvreda koja ti je naneta je višestruka, jer nisu je izazvale samo pogrdne reči već i njegova izjava, namera da te upozna sa svojom bivšom devojkom o kojoj je uvek govorio na nivou svetinje. Sada reaguješ otporom prema seksu osećajući da ćeš time biti još više uprljana, mada je on sada formalno dozvoljen. Deo tebe je odlučio da se poistoveti sa sveticom i sada odbija bilo kakav fizički kontakt. Zar ne shvataš da prihvataš njegovu igru, njegova pravila? On bi te hteo kao kurvu za sebe, a sveticu za javnost. Takvim stavom on samo, aktuelizuje postojeći rascep u ličnosti žene, ne shvatajući da time direktno ugrožava sebe samog. S druge strane ni jedan muškarac neće sebe staviti u istovetan rascep, jer ipak zna, negde duboko u sebi, kako to izgleda. Ipak, muškarci se hvataju u sopstvenu zamku koju su postavili ženama, proglašavajući jedne sveticama, a druge kurvama, jer ni sa jednom od njih ne mogu biti potpuno zadovoljni.

Problem je ipak u tebi, u tome što ti je stalo do njegovog mišljenja i samim tim pridaješ značaj njegovim rečima. Stalo ti je do njegovog mišljenja, jer želiš njegovu energiju čiji ti kvalitet veoma odgovara. Ako on ima loše mišljenje o tebi, uskratiće ti svoju pažnju, svoju ljubav, pa čak i svoje prisustvo, što znači uskratiće ti svoju energiju. Zato ti je veoma bitno da on ima savršeno mišljenje o tebi, što suštinski pokazuje želju da energetski kanali, kojima se odvija komunikacija, budu savršeno čisti.

Za sada ignorišemo jedno drugo, a meni to veoma teško pada. Više bih volela otvorenu svadju.

Ignorisanje je »školski primer« uskraćivanja lične energije i zato izaziva tako neprijatan osećaj. Ti njega samo prividno ignorišeš, jer da nije tako ne bi ni primećivala njegove reakcije. Otvorena svadja je snažno upućivanje lične energije prema protivniku i to sa izuzetnom koncentracijom, jer u svadji misliš samo o njemu, kroz traženje načina da ga što više povrediš. Tako intenzivno razmišljanje o nekome dešava se samo zaljubljenima, zato bi ti svadja odgovarala. Ignorisanjem onog drugog, pokušava se ignorisanje samog problema, a svadja je ipak neki pokušaj da se problem razreši, najčešće tako što ćeš se truditi da ubediš protivnika da si ti u pravu.

Osnovni problem je u rascepljenosti koju je doneo dvojni moral. Znači problem je i tvoj i njegov. Obzirom da ste oboje doživeli šok, kroz veoma jak bes i osećaj povredjenosti, energetski ste oboje veoma uzdrmani i vaša svest je pretrpela značajnu promenu. Ovo je idealna prilika, ma kako bila bolna i neprijatna, da se konačno i potpuno otvorite i predate jedno drugome. Ma koliko se trudili da ignorišete problem, on je sa matematičkom preciznošću neprekidno prisutan u vašoj svesti. Potrebno je samo još malo pojačati svesnost, fokusiranjem na problem, da bi ste shvatili da je on proizvod moralnih normi, odnosno Sekundarne ličnosti i da je kao takav periferan. Taj uvid doneće razrešenje i olakšanje, jer shvatićete da je problem zaista beznačajan, ako se vas dvoje još uvek volite.

Šok otvara svest i tako otvoreni imate mogućnost da zajedno predjete na novu ravan svesti ostvarivši i veću bliskost. Šok je bio pozitivan i neophodan, jer vas dvoje ipak niste bili sposobni da taj prelazak samostalno i svesno obavite. Na novoj ravni, koja je nov kvalitet odnosa, neće više biti energetske obmane »uzimala – davala« uz stalnu neizrečenu pretnju »vrati mi moje krpice«. Konačno ćete, povećanom svesnošću, morati da preuzmete odgovornost za svoju ljubav, tako što ćete uvažavati onog drugog. Svako nepoverenje prema partneru predstavlja blokiranje toka ljubavi. Strah od reakcije onog drugog je takodje prepreka. Sumnja u istinitost ili ispravnost reči ili postupaka predstavlja isto. Povlačenje u sebe, ljutnja, odbijanje da se sasluša druga strana... Nabrajajući šta sve sprečava energetsku komunikaciju potpuno ću opisati odnos dvoje ljudi na nižoj ravni svesti, a vas dvoje pod uticajem gravitacije Duha, koja ga čini prilično lenjim, lagano ste počeli da tonete na niže. Osvestite se i vratite jedno drugom.

Bojim se da je možda prekasno... Pomislih u trenutku da mu pročitam ovaj tekst, ali ponovo ći biti pogrešno shvaćena.

Čemu strah? Od čega strah? Od sebe? Zašto?

Možda si u pravu, ali više puta je ono što sam ja rekla bio argument koji je upotrebljen protiv mene.

Opet se stidiš sebe i bojiš sopstvenih stavova istovremeno. Samo ako sumnjaš u istinitost Sopstva možeš biti poljuljana i povredjena. Ne plaši se tudjih reči, već ih iskoristi, analiziraj zašto su te povredile. Odvoj žito od kukolja, aktuelna dogadjanja od prošlosti. Odvoj svoje želje, kakav bi on trebao da bude, od toga kakav on zaista jeste.

Shvatite da ste različiti, uočite različitost kod onog drugog i ne pokušavajte da promenite bilo šta. Samo apsolutno prihvatanje je rešenje koje je sveobuhvatno. Ili po Novom Zavetu: »Ne sudite da vam se ne sudi.«

Platonska ljubav

Skrhana sam i slomljena njegovim rečima, njegovim stavovima, načinom na koji živim. U meni je zamrlo sve, osim nade da ipak postoji pravi, da sam sa ovim muškarcem duboko pogrešila. Spoznajem da je ta nada istovremeno početak i kraj ciklusa. Kao Ouroboros, zmija koja guta sopstveni rep.

Ostajem tu gde jesam, gde bih inače krenula? Pristajem na nepreglednu monotoniju navike zajedničkog življenja, kad gle! Nada mi pokaza nevino plave oči jednog muškarca i osmeh pun razumevanja. Ali, ne ovoga puta neću krenuti putem strasti, na kraju uvek završimo u Djavoljem loncu. Ovog muškarca ću voleti čisto, platonski.

Može li se na ovaj način doći do Androgine svesti, bez telesnog spajanja i zajedničkog življenja?

Svi putevi vode u Rim, sve religije govore o istom – samo različitim jezicima – sve ljubavi izmedju muškarca i žene su drugačije i sve vode ka stvaranju Androgina.

Platonska ljubav, u značenju ljubavi bez telesnog dodira, predstavlja onu krajnju varijantu dosezanja cilja, kada su drugi načini nedostupni. Taj put je veoma blag, ali i veoma, veoma dug. U slučaju da imate dovoljno strpljenja za dovoljan broj godina koji je pred vama, čin vašeg vodjenja ljubavi, koji bi došao na samom kraju bio bi istovremeno i jedini, jer eksplozija nagomilanih emocija u orgazmičkom prasku spojila bi vaše svesti u apsolutno jedinstvo. Time bi ste preskočili mnoge stepene telesnog predavanja i upijanja jedno u drugo, ali istovremeno bi ste preskočili i konflikte koji dovode do rascepa i privremenog odvajanja jedno od drugog.

Da li se Platonska ljubav razlikuje od uobičajene ljubavi izmedju muškarca i žene?

Ako ljubav uporedimo sa rekom koja teče ka svom ušću, Platonska ljubav je reka kojoj je branom premešten tok, pa ona teče nekim novim putem. Branu si ti sama postavila, odbijanjem bilo kakvog telesnog kontakta, a njemu si ostavila mogućnost da se ili prilagodi tvom toku ili ode svojim pravcem. Njemu je jako stalo do tebe i ponovo nada, ovoga puta u njegovoj svesti, navela ga je da započne novi ciklus ljubavi, sasvim nov i nedoživljen do sada. Ipak, nada mu suptilno šapuće na uvo da će reka vrludanjem pronaći staro korito i ponovo se vratiti u normalan tok.

Rekoh da si branu postavila ti sama, a postavila si je otporom prema seksu koji je postao gadjenje. Negiranjem seksa, kao neophodnog elementa ljubavne veze, ti si “odsekla” mogućnost prizemljenja ljubavi i ostavila je da lebdi u eteričnim sferama, gde misliš da zapravo pripada. Tu si potpuno u pravu, ljubav se nazi u eteričnim sferama, ali ona odatle dolazi, težeći da se prizemlji i materijalizuje, radjajući novu, transformisanu svest. Tek u dodiru sa zemljom, sa materijom, kada isprazni svoj električni naboj, ona može da se vine nazad, obogaćena novim sadržajem.

Platonska ljubav ima svojih prednosti nad standardnim ljubavnim odnosom. Onemogućena da se ispolji kroz razmenu energije dodirom, a razmena energije je osnovna manifestacija ljubavi, ona nužno bira sve moguće načine da bi se održala. Obzirom da se volite sa bezbedne udaljenosti (da sutra niko za vas ne bi mogao da kaže da ste bili ljubavnici, i time se poneli nemoralno) oboje nesvesno podržavate te suptilne načine za prenos i razmenu energije. Negovanje takvog odnosa, jednog trenutka vas je doslovce priključilo jedno na drugo i uspostavili ste telepatsku komunikaciju, kao i osećaj skoro fizičkog prisustva onog drugog, čak i kada niste fizički zajedno. Ovo je jedan bitan stepenik više ka stvaranju Androgine svesti. Ukoliko istrajete na tom dugom putu, uz konstantno očišćenje sopstvene svesti od naslaga Sekundarnog, vaša suptilna veza postajaće sve čvršće i sve jača, dok jednog trenutka ne ostvarite krajnji cilj, kada se reka uliva u Okean.

Rekla bih da ovakav odnos isključuje ljubomoru, jer on ni jednog trenutka nije pokazao nelagodnost zato što zvanično pripadamo nekom drugom, a ni ja nisam uznemirena saznanjem da on živi sa drugom ženom i leže u zajednički krevet sa njom.

Govoriću o tvom osećaju mada isto važi i za njega. Nisi ljubomorna, zato što je ovaj osećaj vrlo poseban, samim tim i vrlo značajan. Ti si nešto izuzetno u njegovoj svesti, kao i on u tvojoj i upravo taj osećaj daje ti sigurnost da nećeš biti ugrožena. To što on spava sa svojom ženom i možda ima seksualne odnose sa njom, tebe ne uznemirava, čak i ne razmišljaš o tome, jer znaš na kom nivou svesti se sve dogadja. Intenziviranjem vašeg odnosa pojačaće se i telepatska veza, istovremeno oplemenjujući vaše pojedinačne svesti i ljubomora može da se pojavi tek kada osetiš da je on osećaj obožavanja, do sada upućivan isključivo tebi, prebacio na drugu ženu. Doduše, ljubomoru ćeš osetiti samo u slučaju da te ljubav nije u potpunosti očistila od naslaga Sekundarne ličnosti i tada ćeš reći: “Gde ćeš, ti si moj!?” - iako na fizičkom planu nikada nije ni bio tvoj. Ako tvoja svest bude čista, shvatićeš da ni na jednom planu on ne može da bude tvoj, jer Androgin nije spajanje po sili zakona, već voljno prepuštanje sopstvene svesti u osmozu sa drugom svešću. Ukoliko si čiste svesti, a osetiš njegovo odvajanje od sebe, znaćeš da nije spreman za Kosmički ples i da je zato svoju svest usmerio ka drugoj ženi, koja je manji izazov. Ili se bar njemu tako čini. Tada ćeš to prihvatiti kao činjenicu i neće te boleti to što se dešava. Čak nećeš reći ni “šteta”, jer nije. Šteta je ubrati nedozrelo voće, sazrelo ono otpada samo.

Kako je moguće da nikada nismo bili u konfliktu, nikada nismo povredili jedno drugo, osim kada mu kažem: “ne dodiruj me” – onda kada osetim da je njegova želja za dodirom postala jaka. Tada on bude povredjen, ali kratko.

Povredjivanje uvek dolazi iz neispunjenih očekivanja. Vas dvoje uglavnom ne očekujete ništa jedno od drugog, osim što on ipak priželjkuje da vaš odnos predje u poznatu ravan, zato ga jedino to povredjuje sa tvoje strane. Vi ne stvarate perspektivu od vaše ljubavi, ona se dešava SADA i vi uživate u njoj dok traje. Povredjivanje partnera je takodje način da se dobije njegova energija, iskazana kroz bes, u trenucima emotivnog zanemarivanja. Vama to nije potrebno, jer svakog trenutka ste otvoreni jedno prema drugom. Uvrede su takodje nemoguće, jer samo Sekundarno može da se uvredi, a vaš kontakt se odvija mahom na Primarnoj ravni. Telepatija omogućuje savršeno razumevanje, bez obzira na značaj koji inače pridajete odredjenim rečima.

Jednom rečju savršena veza. A ako je tako, zašto se ljudi upuštaju u veze ili ljubav prožetu seksom, kao neophodnim elementom, kada je po ovome Platonska ljubav savršena ljubav?

Ljubav je čista manifestacija Centrifugalne sile, sile privlačenja, tako da je fizičko privlačenje i spajanje neminovnost. Dva magneta će se neminovno spojiti, ako se nadju na kritičnoj udaljenosti, nikakav razum ih neće sprečiti u tome. Isto važi za vas dvoje. Prvi susret u povoljnim okolnostima dovešće do fizičkog spajanja, bez obzira na svest o prednosti Platonske ljubavi. Medjutim, pošto si ti ta koja je postavila branu, takodje si ti ta koja vešto balansira situacije, ne dozvoljavajući da se dogodi kritičan momenat kada će spajanje biti neminovnost, jer ako se Sila pojavi u punom dejstvu tvoj razum neće moći da je spreči.

Branu si postavila iz svoje Sekundarne ličnosti, a gradivni materijal joj je otpor prema seksu uopšte s jedne strane, i potreba da se dokažeš da nisi kurva, kao što si bila optužena, s druge strane. Ovako izgleda da nisi neverna svom starom partneru, iako si zapravo neverna na Primarnom nivou a takvo neverstvo je veoma duboko. Doduše, na tako površnom nivou gde si sa starim partnerom, neverstvo kao takvo je nemoguće, jer nema se kome biti veran. Na Primarnom nivou neverstvo je opet nemoguće, jer tu postoji samo ljubav – sada prema jednom, sutra eventualno prema drugom. Neverstvo se može definisati kao rascep ljubavi na nižem nivou, na Primarnom nivou ono ne može da postoji.

Iz ovoga zaključujem da je Sekundarna ličnost proizvela Platonsku ljubav. Kako onda ona može biti odraz Primarnog?

Pogrešno postavljen koncept doveo te je do prividnog paradoksa. Nije Sekundarna ličnost proizvela Platnosku ljubav, jer to je po samoj prirodi stvari nemoguće. Sekundarna ličnost je postavila brane i ograde te je tako, skrenuvši prirodni tok, ljubav neminovno prešla na oblik netelesnog, duhovnog. Ljubav je uvek odraz Primarnog, a u ovu struju jake i čiste ljubavi uplovili ste zahvaljujući lomu koji si doživela, a slomila se tvoja Sekundarna ličnost, odnosno onaj deo nje koji je gajio i podržavao iluziju da si još uvek u velikoj ljubavi sa svojim zvaničnim muškarcem. Kroz taj slomljeni deo, kao kroz porušeni zid, ukazala se Primarna ličnost u punom sjaju, jer odbacila si masku i naučene poze, a to je privuklo i otvorilo tvog (duhovnog) ljubavnika da pristane na sve uslove (koje ipak postavljaš), jer oseća da iz tebe zrači Istina. Šteta je ipak što nisi u ovoj situaciji naišla na pročišćenu osobu, koja bi samim svojim prisustvom ubrzala tvoj proces očišćenja, jer tada bi konačno ostvarila dugo traženi ideal. S druge strane, ovo što ti se trenutno dešava predstavlja veoma vredno iskustvo Duha, čak i da ne istrajete u ovome dovoljno dugo da bi se krajnji i konačni cilj ostvario.

V DEO 

SEKSUALNE DEVIJACIJE

Erotika i pornografija

Obučena sam u crni, čipkasti korset i čarape sa halterom. Čekam ga da se pojavi, sa namerom da ovakvom pojavom probudim još jaču želju u njemu. Medjutim, na moje iznenadjenje i delimično ogorčenje, on uopšte nije reagovao na moj izgled! Čini mi se da sam mogla da obučem bilo šta, njegova reakcija bila bi ista. Na moj otvoreni komentar o tome, odgovor je bio da ga ne uzbudjuje moja "turbo folk provokacija".

Koliko ja znam, crno rublje se smatra izazovnim i poželjnim. U čemu je stvar?

Crno rublje daje kontrast belini kože ističući je, kao što i koža zauzvrat ističe konture rublja. Medjutim, isti efekat, što se kontrasta boja tiče, može da postigne bilo koja druga tamnija boja, zelena ili braon, na primer. Upliv crnog rublja, kao simbola erotike, donela je porno industrija, gde je naglasak stavljen na sve detalje koji imaju veze sa seksom.

Njegova reakcija je potpuno na mestu. Oblačenje bilo čega, što bi trebalo da bude atraktivno, predstavlja jasnu manifestaciju Sekundarne ličnosti, koja ima potrebu da se menja ulepšavanjem ili doterivanjem. Pozitivna strana atraktivnog rublja je u njegovoj simbolici, koja je višeznačna.

Prvo, žena koja nosi čipkasto rublje pokazuje da uživa u seksu i da je skoro svakog trenutka spremna za njega. Dalje, čipka je providna i samo delimično skriva telo, za razliku od svakodnevne garderobe. Svilenkasti materijali, od kojih je sačinjeno erotsko rublje, primljivi su za dodir, istovremeno simbolišući ženinu suštinu koja je meka, nežna, lepršava i prozračna. Ipak, žena svesna sopstvene suštine, ona koja je u samoj svojoj biti žena, zaista može da obuče bilo šta, ništa se značajno neće promeniti.

Šta je erotika, a šta pornografija?

Erotika je ono polje u svesti koje čini prelaz izmedju Sekundarnog i Primarnog plana, "ničija zemlja", i to isključivo na relaciji muškarac - žena. Meditacija je takodje obitavanje na "ničijoj zemlji", odnosno transformacija i adaptacija svesti sa Primarnog (svakodnevnog) na Sekundarni plan povišene svesti. Medjutim, u meditaciji nema erotike, jer čovek meditira sam. Ipak, meditanti mogu da uoče sličnost izmedju meditativnog stanja svesti i svesti blago opijene erotikom, jer razlika svakako postoji. 

Erotika predstavlja lagano budjenje Primarne ličnosti, otkrivanje Neizrecivog kroz snoliko doživljavanje realnosti. Erotiku donosi magnetni fluid razliven kroz polje koje obuhvata svest oba učesnika istovremeno. Ona je pogled i dodir, reč i poljubac i sve to istovremeno i posebno.

Koliko erotika ima veze sa zaljubljenošću?

Erotika predstavlja prvi impuls privlačenja, unutrašnje prepoznavanje. Sa zaljubljenošću ima veze utoliko što je u pitanju neverbalna komunikacija kroz medjusobnu razmenu energije. Ona može da bude preduslov strasti, odnosno zaljubljivanja, ali ne mora. Obzirom da je predeo "ničije zemlje" ona je ipak više vezana za polje razuma, koji u svakom trenutku može da je zauzda, odnosno vrati svest na uobičajenu frekvenciju. Neadekvatan muškarac, po proceni tvog razuma, koji te je privukao, a o kome smo već pisali, delovao je erotski provokativno na tebe. Da nije osetio granicu do koje se sme ići ili da ju je prekoračio bez dozvole, tvoj razum bi reagovao munjevitom brzinom i ti bi se potpuno i neopozivo povukla, a erotika bi se pretvorila u uvredu. Majstorstvo udvaranja upravo se ogleda u veštini balansiranja na nesigurnom terenu erotike.

Erotika, kao maglovito polje privlačnosti, ukoliko se vešto održava u ravnoteži, veoma brzo dovodi do budjenja želje i aktiviranja strasti, a to je već prag zaljubljenosti.

Striptiz je klasična erotska igra, igra postepenog i laganog budjenja strasti sa neizvesnim završetkom. Neizvesnost je simbol beskraja, odnosno Primarnog, koje je Apsolut. Otuda igra laganog svlačenja aktivira budjenje Primarnog i svojstvena je samo ženama, koje simbolično i predstavljaju otelotvorenje Primarnog. Muški striptiz je ipak samo pomodarstvo, a efekat se postiže jedino refleksijom na relaciji muškarac - žena.

Pornografija, s druge strane, predstavlja racionalizovanu erotiku, pokušaj razuma da oponašanjem Primarnog svesno izazove seksualnu želju u nekoj osobi.

Kako onda porno filmovi uspevaju da probude seksualnu želju u onome ko ih gleda?

U pitanju je aktiviranje šablona svesti direktnom asocijacijom. Kod odrasle osobe pokreti seksualne igre direktnom asocijacijom aktiviraju strast, kao refleksni odgovor na već jednom doživljeno iskustvo. Kako je iskustvo seksa odlika Primarnog plana, tako ono ne može biti asimilovano u potpunosti od strane razuma, kao bilo koje drugo iskustvo. Istovetan proces se dešava kada poželiš da pojedeš nešto kiselo. Sama pomisao ili pogled na kiseli zalogaj izazvaće pojačano lučenje pljuvačke. Tako i pogled na scenu seksa izaziva refleksnu reakciju želje za seksom.

Vodjenje ljubavi za vreme trajanja porno filma pomalo podseća na učestvovanje u grupnom seksu. Da li je grupni seks erotika ili pornografija?

Ako erotiku definišemo kao Primarno, tada je pornografija Sekundarno. Pitanje je na mestu, ali odgovor zavisi od nivoa postavljenog pitanja. U starom veku, kada su orgije i bahanalije izvodjene kao ritualni obredi, grupni seks je predstavljao erotiku, jer spontano se pratio osećaj budjenja Primarnog. U današnje vreme, egzibicija grupnog seksa ili dogovorene razmene partnera, već predstavlja pornografiju jer u pitanju je nasilno slamanje normi, koje je postavila civilizacija kroz Sekundarnu ličnost. Seksualni moral duboko je ukorenjen u svesti modernog čoveka, onemogućavajući spontano praćenje unutrašnjeg erotskog impulsa i njegovu realizaciju.

Poznajem čoveka koji je preokupiran porno časopisima. Čini mi se da više uživa u samozadovoljavanju uz provokativan tekst ili sliku, nego u samom odnosu sa ženom.

U pitanju je navika svesti direktno vezana za seks. Razum je, dugotrajnim ponavljanjem, stvorio refleks najlepšeg uživanja, stoga nije ni malo čudno što on tako reaguje. Isto se dešava sa ženama koje su naučile da orgazam doživljavaju masturbacijom. Njih ni jedan seksualni odnos ne može da zadovolji kao što to može onanija.

Koja je razlika izmedju provokativnog i vulgarnog?

Provokativno, u erotskom smislu je igra zavodjenja, svesno kontrolisana razumom, gde je povlačenje izvesno, ali je neizvestan dalji tok dogadjanja. Vulgarno je takodje igra zavodjenja, ali sa otvorenom i jasnom namerom, bez mogućnosti povlačenja. Vulgarno (Sekundarno) je pravi napad na Primarno i zato se druga strana obično povredjeno povlači. Da li će neki gest biti vulgaran ili provokativan, zavisi prvenstveno od trenutnog nivoa svesti učesnika. Ako su nivoi neuskladjeni, provokaciju jedne strane druga strana će doživeti kao vulgarnost.

U zadnje vreme preplavljeni smo slikama poluobnaženih žena koje reklamiraju proizvode, koji realno nemaju veze sa seksom, na šta otvoreno asocira njihova pojava.

Seksualna konotacija često je veoma vešto prikrivena. Recimo, lepe devojke su obavezan deo reklame za automobil. Dobri, automobili su skupi, mogu ih imati samo imućni muškarci, koji samim tim mogu da zadovolje ženinu potrebu za materijalnim. U suštini, u pitanju je suptilna manipulacija razuma potrošača koji gleda reklamu. Lepe žene simbol su seksa. Žena je simbol uživanja. Proizvod koji reklamira žena je simbol uživanja.

Ipak su preterali.

Oponašanje Primarnog, od strane Sekundarne ličnosti, uvek ga izvitoperi i rezultat je jadan. Medjutim, malo ko zapaža efekte racionalizacije Primarnog, jer malo ko i razume njegovo postojanje.

Omalovažavanje seksa

Tražila sam inteligentnog muškarca sa kojim mogu kvalitetno i da razgovaram i da vodim ljubav. Medjutim, uvidjam otpor prema seksu jer poštujem ga kao ličnost. Ako ga doživim kao ljubavnika, tada on u mojim očima nema mnogo vrednosti. Ako ga vrednujem kako zaslužuje, tada ne mogu da vodim ljubav sa njim. U čemu je problem, odnosno kako rešiti nastali paradoks?

Paradoks se uvek razrešava uočavanjem suprotnosti, koje sjedinjene daju razumevanje. Već to što postavljaš pitanje iz paradoksa, pokazuje spremnost i mogućnost da ga rešiš. Problem koji si uočila nije novina, ni ekskluzivnost tvoje sopstvene svesti. Većina ljudi reaguje na isti način, osim što nije svesna sopstvene reakcije, niti im pada na pamet da o tome razmišljaju. Reakcija tipa: ja ga poštujem i zato ne mogu da se “kresnem” sa njim (jer za “vodjenje ljubavi” potrebna je ljubav, a ne poštovanje), predstavlja reakciju Sekundarne ličnosti kroz usvojene norme ponašanja. Civilizacija je uslovila seks bračnim okvirima, gde je potpuno dozvoljen i gde se ljubav podrazumeva. Pobunom protiv konvencija, seksualnost oslobodjena stega “pristojnog ponašanja”, vrlo brzo prelazi u stanje bestijalnosti i neprimerenosti. Sloboda kojoj je potrebna potvrda nije sloboda, već je prethodno ograničenje samo promenilo formu ispoljenja, ne promenivši, naravno, suštinu. Ovo se naročito vidi kada je seksualnost i seks uopšte u pitanju. 

Potenciranje seksa, čak i kada nije ni u jednom kontekstu, dovelo je do njegovog obezvredjivanja, obezsadržavanja, tako da je sada u svesti mnogih seks na samo jednom stepeniku iznad obavljanja fizioloških potreba, a kod nekih čak i na istom nivou. Ovo se najbolje vidi u korišćenju glagola koji odražava seksualni odnos: jebati, kresati, tucati... Konotacija ovih reči pokazuje stanje ponižavanja onog drugog, takoreći protivnika, naročito kada se upotrebljava u formi psovke ili pretnje. Obično je preteći seksualni odnos sa majkom (protivničke strane), gde je poniženje dvostruko: ponižava se majka samim seksualnim činom, a preko majke i protivnička strana, koja bi trebalo da odbrani njenu čast i devičanstvo (!?). Koreni psovke su veoma duboki i datiraju od vremena zabrane seksa, osim u svrhu nastavljanja vrste, a današnje vreme je, osim oslobadjanja od starih okvira ponašanja, donelo i oslobodjenje psovke kao načina komunikacije.

Ipak, upravo psovanje pokazuje nivo do koga je stiglo oslobodjenje seksa. Dok je bio zabranjen, seks je izazivao golicave pričice i smeškanje, zbog uživanja u zabranjenom. Ogoljen i otvoren seks pokazuje svoju prljavu stranu, često predstavljajući ponižavajući čin, naročito za ženu.

Kako se moglo desiti da dodje do tog stepena srozavanja seksa?

Pravo seksualno spajanje je samo i jedino kroz vodjenje ljubavi. Tada se oba partnera otvaraju emotivno i duhovno jedno prema drugome, sjedinjujući svoje Primarne ličnosti i prožimajući jedno drugo. Seks je bio zabranjena kategorija, prvenstveno da bi se dešavalo pravo prepoznavanje izmedju muškarca i žene na Primarnom nivou i njihovo pravo spajanje, jer Primarno ne poznaje zabranu. Forma tabua bila je neophodna, da ne bi Sekundarno preuzelo ulogu “prepoznavanja”, jer prepoznavanje se na Sekundarnoj ravni ne može ni dogoditi. Stoga je Sekundarnoj ličnosti dat zadatak čuvanja morala, koji ona veoma uspešno obavlja, jer se zabrana odnosi na nju samu u pokušaju falsifikovanja Primarnog. Kada Sekundarna ličnost ipak prekrši postavljene norme i krene u seksualne pohode, tada dobijamo lik Kazanove ili Don Žuana.

Kazanova i Don Žuan ipak nisu za potcenjivanje, nema muškarca koji im ne zavidi, ako se već nije potrudio da dostigne odredjeni broj žena sa kojima je imao odnos.

Opet je u pitanju promena forme. Prinuda monogamije zamenjena je prinudom poligamije, a suština je opet daleko. Prinudu je naravno, u oba slučaja, nametnula civilizacija, odnosno okruženje, kroz poželjno ponašanje. Muškarci često medju sobom razgovaraju o ženama, opisujući seksualne odnose koje su imali sa njima. Pri tome se ceni raznovrsnost iskustava, a ono se najčešće stiče kroz raznovrsnost partnerki. Pri tome se onaj koji je imao najviše iskustava najviše vrednuje u očima svojih sagovornika. Suština je naravno u nečemu drugom. Muškarci se hvale svojim seksualnim iskustvima u želji da izazovu divljenje i zavist. S jedne strane tako dobijaju dodatnu količinu energije, koja je znatno povišena kod slušalaca, ali korist od prepričavanja sopstvenog seksualnog doživljaja je u ponovnom proživljavanju, odnosno propuštanju doživljaja Primarnog kroz filter razuma. Naravno, u onoj meri u kojoj se do Primarnog doprlo. Osvežavanje dogadjaja kroz priču dovodi do energetskog obogaćivanja i pretvaranja čitavog doživljaja u iskustvo.

Često sam se pitala kako muškarci mogu tako detaljno da opisuju svoje seksualne doživljaje. Vrhunac moje priče je u tome da se seks dogodio i to je to. Detalji su vezani za uvodna dogadjanja, a ne za sam čin, o njemu ne umem da kažem ništa.

Priče o seksu i njegovo opisivanje jasno i direktno ukazuje na različitost pristupa muškaraca i žena jednoj te istoj stvari. Muškarci su razumni, stoga seks i doživljavaju razumom. Žene su duhovne, zato i ne mogu razumom da ga definišu, odnosno ne umeju da pričaju o njemu. Uloga i zadatak muškarca i jeste da produhovi seks, a ženin da ga razume.

Opet smo se udaljili od početnog pitanja. Kakve veze imaju seks i poštovanje ličnosti?

Od teme smo se udaljili samo da bi smo je bolje sagledali, odnosno, da bi smo videli kako izgleda duhovna kategorija kada se svede na nivo svetovnog. Seks kao svetovna kategorija sveden je na ravan pogrdnog, ponižavajućeg.

Da, to je tačno, ali zašto je to tako?

Duhovno je iskaz Primarnog. Strah od iskonskog, koje je u osnovi Primarnog, ublažava se negiranjem, odnosno omalovažavanjem njegove snage. Ako te ne vidim ti ne postojiš, ali pošto ne mogu u potpunosti da te ne vidim, trudiću se da ti umanjim vrednost, tako da se više neću plašiti. Ako se još i pogrdno izražavam o tebi, povećaću sopstvenu vrednost i tako te se uopšte neću plašiti. Ovo bi bila uprošćena reakcija prosečne ljudske svesti.

Negiranjem vrednosti seksa, onoliko koliko je to bilo moguće, negiran je i omalovažen drugi učesnik, koji je u ovom činu neophodan. Poštovanje nečije ličnosti, samim tim direktno se sukobljava sa uvreženim stavovima o seksu, te je sukob seksa i poštovanja neminovna posledica.

Šta je zapravo poštovanje?

Poštovanje u izvesnom vidu predstavlja dopiranje do nečije Primarne ličnosti indirektnim putem, kroz komunikaciju i prisustvo, ali istovremeno predstavlja i barijeru za potpunu bliskost. Osoba koja se poštuje obično poseduje prilično uravnoteženu ličnu energiju, zrači izvesnim mirom i razumevanjem. U takvu osobu se može imati poverenja, zatražiti i dobiti pametan savet, ali takva osoba teško može da probudi spontani impuls privlačenja u osobi suprotnog pola.

Ponovo paradoks. Ako je poštovanje dopiranje do nečije Primarne ličnosti, a s druge strane Primarna ličnost budi primarne impulse spajanja... zbunjuje me ovo.

Malo si pogrešno shvatila neke stvari. Spajanje se dešava na Primarnom nivou, Primarne ličnosti učesnika su neophodne, da bi se dogodilo ono pravo ali da bi do impulsa privlačenja došlo potreban je trenutno visok energetski nivo celokupnog Bića. Depresivna osoba, sa očiglednim manjkom lične energije, neće ni u kome probuditi ništa, osim možda nekoga ko uživa u tome da teši druge. Da bi do privlačenja uopšte došlo, potrebna je latentna zainteresovanost za suprotni pol, čime je čitava lična energija suptilno “obojena”.

Osoba koja budi poštovanje u drugome, svoju ličnu energiju uglavnom koristi za uravnoteženje Primarne i Sekundarne ličnosti u sebi samom, tako da su razlike skoro neznatne. Manifestacija Sekundarne ličnosti kod ovakve osobe ispoljava se u poštovanju pravila ponašanja i njihovog prihvatanja, bez potrebe njihovog prisilnog kršenja, da bi se dokazalo bilo šta. Obično se takav stav zauzima u zrelim godinama, retko ćeš sresti zaista mladu osobu, bez obzira na nominalni broj godina, koja budi poštovanje svoje okoline.

Da li je moguće ostvariti kvalitetan ljubavni spoj sa muškarcem prema kome osećam i poštovanje?

Naravno da je moguće, čak je i poželjno. Poštovanje budi poverenje. Poverenje je preduslov za ljubav i slobodno otvaranje, bez straha da ćeš biti odbijena ili loše shvaćena.

Ali poštovanje me sputava da se seksualno opustim.

U pitanju je obrazac tvog razuma i ništa drugo. Ako pored osećaja poštovanja, koje u sebi uvek sadrži i ljubav, dozvoliš i osećaju ljubavi da se pojavi u čistom vidu, dejstvo Centrifugalne sile (čija je manifestacija ljubav) učiniće svoje i doći će do spajanja. Naravno, pre toga treba da osetiš i prepoznaš barijeru koju je stvorio tvoj razum iz svih prethodno nabrojanih razloga, a koji bi se sastojali u sledećem: seks je ponižavanje partnera.

To spontano prepuštanje podseća me na plimu. Ja bih radije “nepogodu” strasti.

Na kraju možeš doći do istog, samo krećeš sa suprotne strane. Kada se oluja strasti smiri opet ćeš doći do poštovanja, naravno ukoliko razbuktala strast nije bila tvoj trenutni hir, jer je akumulirana lična energija dovela do eksplozije nagona. Tada će kao odbrana razuma proraditi civilizacijski stav da je seks omalovažavanje, ili ćeš shvatiti da si se opredelila za pogrešnog muškarca, jer bila si vodjena slepim nagonom.

Homoseksualnost

Njih dve se vole toliko da su počele telesno da razmenjuju ljubav. Kada su zajedno, očigledno je da su zaljubljene jedna u drugu. Kako je moguće da se žena zaljubi u ženu, odnosno muškarac u muškarca? Pojasnimo malo homoseksualnost.

Zaljubljivanje u osobu istog pola je sasvim prirodna stvar, jedino što je civilizacija, svojim moralnim normama, osudila i zabranila takvu ljubav. Veoma čvrsto prijateljstvo zasniva se na osećaju zaljubljenosti, osim što svesno ne dolazi do telesne bliskosti. U pitanju je otvaranje energetskih kanala u potpunosti prema toj drugoj osobi koja, ako uzvrati istim intenzitetom, stvara emotivnu vezu identičnu zaljubljenosti. Telesni kontakt medju prijateljima, kao direktna i neposredna razmena energije, samo je odbacivanje moralnih normi koje takav kontakt zabranjuju.

Gde je ovde Androgina svest kao krajnji cilj? Kako dve žene mogu da tvore Androgina?

Ovde nema kretanja ka krajnjem cilju naravno, jer nema ni polariteta koji treba da se ujedini. Pozitivna uloga homoseksualnosti je u nekoj vrsti pripreme za pravu dramu koja tek treba da se odigra, dramu spajanja polova u Božansko biće. Ljubavnik ili ljubavnica istog pola nose u sebi identičnu energiju, sa aspekta Primarnog plana gledano, a različitost Sekundarnih ličnosti lakše se prevazilazi, jer te dve svesti funkcionišu na sličan način.

Centripetalna priroda žena u takvom spoju aktivira unutrašnji doživljaj sopstvene suštine i otvaranje dve žene, jedna prema drugoj, veoma lako ih dovodi u plan Primarnog ispoljenja. Muškarci pak, budjenjem seksualne želje prema partneru istog pola, aktiviraju svoj plan Duha otvarajući se prema Neizrecivom, čime ubrzavaju sopstvenu duhovnu evoluciju, tako što trasiraju razvoj sopstvene svesti, pripremajući se za pravi cilj.

Dakle, homoseksualnost je pozitivna zbog prepoznavanja sopstvenosti i pripreme za ostvarenje konačnog cilja.

Zašto je onda moralom zabranjena?

Civilizaciju ne interesuje razvoj svesti, već radjanje novih ljudi. Homoseksualnost ne dovodi do začeća, samim tim je i nepoželjna. Osim toga, osvešćeni pojedinci ne dozvoljavaju da se njima manipuliše od strane drugih ljudi, pod bilo kojim izgovorom, što opasno preti da sruši neke postavljene norme.

Za ove dve devojke ne bih mogla reći da su osvešćene, niti da teže ka tome. Čini mi se da je u pitanju igra čula, iza koje stoji strah od muškarca.

Odnos u kome su, bez obzira na motiv koji ih pokreće, svakako će doprineti njihovom produhovljenju. Ne možeš ući u vodu a da pri tome ne budeš mokra. Istovetnost pasivnog, odnosno Centripetalnog principa, pojačava osećaj poverenja tokom prepuštanja Neizrecivom, kao i poverenja jedne prema drugoj. Drugi, vrlo bitan činilac, je odsustvo straha od trudnoće, koji je latentno prisutan u svesti svake žene tokom seksualnog odnosa sa muškarcem. Taj strah je veoma jaka blokada u svesti žene, koja joj ne dozvoljava da se potpuno opusti i preda. U ljubavnom odnosu dve žene tog straha nema, tako da obe mogu neometano da se prepuste delovanju Sila.

Muškarci nemaju strah od sopstvene trudnoće, šta njih sprečava da se prepuste Silama?

Laka nadražljivost, odnosno veoma brzo ulaženje u tok Sila. Prirodna duhovna evolucija Centrifugalnog, što je osnovna karakteristika muškarca, je težnja ka Centripetalnom, tako da se u njegovoj svesti veoma lako vrše promene u smislu izmenjene frekvencije bliske Neizrecivom. Ono što muškarca sprečava da se prepusti toku je orgazam, koji čitav proces svesti skoro trenutno prekida i vraća svest na uobičajeni nivo. Osnovni zadatak muškarca je da zadrži taj izmenjeni nivo svesti što je moguće duže, ali ne tako što će fokus prebaciti na niži Mentalni plan, razmišljanjem o drugim stvarima, već da ga zadrži sa punim učešćem u procesu. 

Zadatak je težak, ali i izvodljiv, stvar je samo u balansiranju. Slično vožnji bicikle, koja na prvi pogled izgleda nemoguća.

U njihovom prisustvu osetila sam želju da se i ja uključim u njihovu igru iako, sam do sada bila isključivo heteroseksualno orijentisana.

One su slobodno zračile, jer osećale su se nesputano u tvom prisustvu. Njihovo pojačano energetsko zračenje aktiviralo je tvoje energetske centre i logičan sled bio je budjenje identične želje i kod tebe.

Nešto me je ipak sprečavalo.

Ukorenjeni stavovi da je homoseksualna želja neprimerena. Ipak je dobro što si registrovala taj proces u svojoj svesti.

Zašto muškarci vole da gledaju prizore lezbejske ljubavi u porno filmovima?

U pitanju je emanacija čistog Centripetalnog principa, koji je njihova osnovna težnja. Zato ih taj prizor fascinira i automatski budi jaku želju u njima.

Da li sam u pravu kada smatram da je u korenu homoseksualnosti strah od suprotnog pola?

Donekle, ali nije pravilo. Strah od suprotnog pola najčešće je refleksna reakcija, odnosno emotivni odgovor na traumatično iskustvo vezano za neku osobu suprotnog pola, koja tako predstavlja sinonim za sve osobe suprotnog pola. Takvoj osobi homoseksualnost neće ni malo pomoći, čak će je pre odvesti na pogrešnu stranu, u ćorsokak svesti. Zato svako, ko ima homoseksualni poriv, prvenstveno treba da se preispita odakle dolazi taj impuls. Ukoliko je on odgovor svesti na davnu traumu, tada ga treba obavezno razrešiti kroz psihoanalizu.

Postoji li urodjena homoseksualnost?

Ne postoji, uvek je stečena, bilo traumom kao doživljenim iskustvom, bilo odlukom Sekundarne ličnosti zbog mišljenja da je život suprotnog pola mnogo lakši, tako da se vrši suptilna transformacija ličnosti ka željenom idealu.

Jedna od ove dve devojke veoma podseća na dečaka. Koliko je bitno opredeljenje Sekundarne ličnosti za ulogu suprotnog pola kod homoseksualne orijentacije?

Veoma je bitno, jer opredeljenjem za ispoljenje suprotnog pola, razum date žene, odnosno devojčice, jer opredeljenje se uvek dogadja u detinjstvu, suptilno usvaja iskustva svesti namenjena muškarcima. To veoma modifikuje njenu ličnu energiju pretvarajući je u zračenja karakteristična za muškarce. Ona se u velikoj meri i oseća kao muškarac, negirajući sopstvenu suštinu žene. U izvesnom smislu ona može da poveruje da je ostvarila androgino biće u sebi samoj, jer poseduje odlike oba pola, medjutim, nedostaje joj princip pasivnog, mekoće i prepuštanja, što je karakteristika čiste žene, suštinski gledano. Za muškarce važi isto, samo u obrnutom smeru. Muškarac je suštinski aktivan princip, inicijator delovanja sa veoma razvijenom logikom. Muškarac pasivnog tipa, neodlučan i sklon prepuštanju jednostavno oponaša ispoljenja žene i kao takav ne može da zadovolji ni jednu ulogu.

Treba li homoseksualnost lečiti?

Devijacije Sekundarne ličnosti, koje su i odvele u homoseksualnost, svakako treba ispraviti. Neophodno je, analizom, kroz samoposmatranje, pronaći ključnu tačku u svesti, tačku odluke koja je Sekundarnu ličnost opredelila za oponašanje osobina suprotnog pola. Od te tačke veoma je lako sagledati sopstvenu suštinu u primarnom vidu, čak mnogo lakše nego osobama heteroseksualne orijentacije. Bez obzira na kompletno uklapanje u ulogu svog pola, ipak je to manifestacija Sekundarne ličnosti. Veoma je važno dopreti do sopstvene suštine, osetiti je i razumeti, jer to je važan stepenik osvešćenja u procesu Duhovne evolucije.

Šta sa emotivnim muškarcima i odlučnim ženama?

Pitanje je postavljeno sa različitih planova. Prvo, emotivni su svi, i muškarci i žene, zašto bi smo pravili razliku? Odlučnost može da bude naučena osobina i samim tim pripada Sekundarnoj ličnosti. Odlučnost, u smislu volje, koja je prvi kosmički princip, takodje je osobina i muškaraca i žena. Emotivnost, kao ispoljenje Sekundarne ličnosti, kada je muškarac u pitanju, predstavlja odluku ličnosti da se tako ponaša, jer time dobija energiju okruženja koja mu je potrebna. Odlučnost žene, kao ispoljenje Sekundarne ličnosti, predstavlja takodje odluku ličnosti da tako najlakše dobija ono što hoće.

Rezime?

Homoseksualnost nije štetna, ali bi trebalo da je praktikuju samo inicijanti visokih stanja svesti. Za obične ljude homoseksualnost ipak predstavlja samo devijaciju Sekundarne ličnosti.

Sado mazohističke veze

Probudio me je rani jutarnji poziv i poznati glas:

- Jesi li ustala?

- Nisam, loše se osećam, noćas mi nije bilo dobro.

- Tek ćeš se loše osećati, zbog jučerašnjeg ponašanja.

Prekinuo je vezu.

Preplavio me je talas straha. Nekako sam uspela da se spremim za posao, dok je strah postepeno jenjavao. Koncentracija u toku dana bila je solidna, ali strah je stajao kao hobotnica na dnu pleksusa. Osećala sam pipke straha kako se šire po telu i skupljaju nazad, da bi ponovo krenuli svoj mimohod na drugu stranu.

Bojim ga se, a ipak sam sa njim. Kao da ne mogu bez njega.

Možeš ti bez njega, bez obzira na to što je on interesantna ličnost. Postoje i drugi muškarci koji su interesantni na neki drugi način i ti to veoma dobro znaš, ali ne želiš sebi da priznaš. Medjutim, ono što te zaista vezuje za njega je strah, ali ne strah od batina koje bi eventualno dobila ako pokušaš da odeš, već strah kao afrodizijak.

Osećanje potmulog straha, koje je asocijacijom direktno povezano sa ljubavnikom, veoma podeseća na stanje latentnog erotskog uzbudjenja, koje se javlja na početku strasti. U oba slučaja telo je prepuno energije, čije se fine vibracije osećaju po celom telu a izviru iz pleksusa. Razlika je samo u definisanju osećaja od strane razuma. U slučaju sećanja na prethodnu strastvenu noć, razum taj osećaj definiše kao: prijatno – ponoviti – zadržati. U slučaju sećanja na pretnju koja je opasnost, razum taj isti osećaj definiše kao: neprijatno – opasno – ukloniti. Problem je, ako se tako može reći, samo u nemogućnosti razuma da jasno diferencira osećaje koji stižu iz Primarne ličnosti, jer razum predstavlja spoljašnji okvir Sekundarne ličnosti, odnosno on je ona granica izmedju Primarnog i Sekundarnog.

U “Igri svesti” detaljno smo razradili strah kao temu, sa jedinstvenim zaključkom da u korenu svakog straha leži strah od smrti. Postoji veoma mali broj direktnih iskustava koja se primaju mimo razuma. To je iskustvo ljubavi, što smo već objasnili ali to je i smrt kao jedinstveno iskustvo, jer razum nema prethodno iskustvo kao parametar za poredjenje. Strast takodje predstavlja direktno iskustvo, medjutim taj osećaj moguće je doživeti više puta u životu, pa razum ima parametre za poredjenje i moguće je falsifikovanje osećaja sa (nesvesnom) namerom da se osećaj strasti ili potisne ili intenzivira.

U sva tri nabrojana slučaja iskustvo se direktno prima Primarnom ličnošću.

Dobro, ovo je manje – više jasno. Ali, nije mi jasno kakve veze ima strah sa afrodizijakom?

U osećaju strasti Sekundarna ličnost je potisnuta, Primarna ličnost se otvara i u svest se uliva nova količina energije koja napaja telo, omogućavajući i inicirajući njegovo kretanje. Kosmička energija tranformiše se u kinetičku energiju. Deo energije napaja svest omogućavajući njeno širenje, odnosno rasprostiranje. Posle dužeg boravka u stanju ekstaze, prošireno polje svesti počinje da prima više energije, nego što to čini telo, pa se dogadja podvojenost: istovremeno se javi osećaj nemoći, fizičke iscrpljenosti i osećaj mahnite želje da se ekstaza produži. U ovom osećaju najčešće pobedi telo svojom nemogućnošću da se dalje kreće.

U slučaju veoma jakog paničnog straha, takodje ne učestvuje Sekundarna ličnost. Razum je isuviše spor da bi dao odredjene komande kojima bi se opasnost izbegla. Telo tada instiktivno reaguje pokretom na beg. U svest se takodje uliva nova količina energije, aktivirajući čula kao organe Čiste svesti, koja pokreću telo na trčanje sa samo jednom mišlju: pobeći što dalje od opasnosti. Ukoliko bi se razum uključio u datu situaciju, on bi razmatrao sve moguće aspekte date opasnosti, procenjujući istovremeno to koliko je situacija zaista opasna i šta se još može uraditi osim trčanja. Za to je potrebno vreme, a u slučaju realne opasnosti gubljenje vremena, znači gubljenje života. Stoga Primarna ličnost direktno prima iskustvo straha.

Znači, zajednička crta i strahu i strasti je direktno otvaranje Primarne ličnosti, kroz koju se nove količine energije ulivaju u svest. Obzirom da u Primarnoj ličnosti razum ne učestvuje kao analitičar, logično je slivanje osećaja u identično iskustvo, pa tako u pozadini straha od ljubavnika leži i osećaj strasti prema njemu, odnosno potreba za spajanjem sa njim.

Strah je odlivanje energije, u strasti se isto tako lična energija šalje (odliva) prema ljubavniku, što je takodje zajednička karakteristika. Stoga ništa nije čudno što strah u ovom slučaju predstavlja afrodizijak, zbog koga si vezana za Njega.

Ovo mi donekle objašnjava zašto tolerišem i uvrede, koje me dovode do belog usijanja od besa.

Kroz bes se energija takodje odliva, jer šalje se u jakom snopu, ponovo ka ljubavniku. Obzirom da je ta energija jačine recimo laserskog zraka, teško ga možeš ostaviti ravnodušnim, odnosno zatvorenim prema tako jakom energetskom udaru. Kako i on oseti jak bes usmeren prema tebi, nastupi spajanje ličnih energija, koje rezultuje osećajem strasti. Uz takvo čišćenje energetskih kanala ekspolozija strasti je logična posledica.

Ukoliko bi on mogao da ostane ravnodušan prema tvom besu stvarajući blokadu, ti bi pobesnela još više, jer tvoja energija bi se odbila o barikadu njegove svesti i vratila nazad kao bumerang.

Tu taktiku ledenog ignorisanja češće primenjujem ja, moram da priznam. Znam da ga tako mučim i uživam, na neki perverzan način, u tome.

Svako primanje energije prija, a načini za njeno dobijanje su različiti. Kada ga ignorišeš, ili on tebe svejedno, oboje se osećate mučno, bez obzira na to ko je prvi započeo. Osećaj nelagodnosti dolazi zbog nedostatka energije partnera. U toj igri nerava uvek će neko popustiti, odnosno započeće sa emitovanjem svoje energije pokušavajući kontakt. Perverzno uživanje je na strani onog drugog, koji je ostao »čvrst«, jer ovo je nov način za dobijanje energije. Slabija strana će pokušati da na sve načine odobrovolji onog drugog, emitujući svoju energiju u raznim varijacijama. Ova igra Progonitelja i Žrtve može takodje da bude afrodizijak, jer zasićenjem uobičajene količine energije u svesti primaoca, stvara se pojačani naboj koji dovodi do potrebe za spajanjem i nivelisanjem energetskoih nivoa. To olakša svest i jedne i druge strane, a onda igra počinje iz početka.

Već sam pomislila da sam u bolesnoj vezi.

Veza jeste bolesna na neki način, jer bolest je energetska neravnoteža i o tome smo u »Igri svesti« govorili. Vi namerno stvarate energetsku neravnotežu, da bi ste spajanjem uspostavili balans. Medjutim, niste jedini koji to rade, ogroman broj parova nesvesno radi isto to ne znajući zašto i dalje ostaju zajedno. Odgovor je: pronašli su afrodizijak.

Medjutim, za pravo spajanje afrodizijak nije potreban, potrebno je odstraniti blokade sopstvene Sekundarne ličnosti čime se aktivira Primarni plan. Tako uspostavljena veza je čista i nema potrebe za bilo kakvim manipulacijama radi dobijanja energije.

Predjimo na otvorene sado-mazohističke veze, gde se par fizički povredjuje.

Osećaj bola je prvenstveno čulni doživljaj, a čula su organi Čiste svesti, preko kojih se iskustva direktno, bez posredstva razuma, prenose Primarnoj ličnosti. Razum kao analitičar na scenu stupa nešto kasnije, locirajući bol i objašnjavajući njegov mogući uzrok. Znači, bol je direktno primanje iskustva u Primarnu ličnost. Duboka ekstaza takodje je direktno iskustvo, gde je razum prilično odstranjen, a Sekundarna ličnost naravno i ne postoji. Stoga je bol jedno od mogućih načina da se direktno dopre do Primarne ličnosti i udje u stanje ekstaze.

Ovakvo iskustvo retko se traži u standardnim ljubavnim vezama, jer potrebu za bolom ima veoma jaka Sekundarna ličnost kojoj je ovo jedini način da dopre do Primarnog. Zato se takve situacije standardno povezuju sa prostitucijom i klijentelom koja traži takvu vrstu usluga. U standardnoj vezi, ponavljam, takvih situacija nema, jer bez obzira na čvrstinu Sekundarne ličnosti, ipak postoje neki procepi kroz koje se Primarno pojavilo, da bi uopšte omogućilo vezu.

Mazohist ima potrebu za bolom, da bi slomio svoju Sekundarnu ličnost. A šta je sa sadistom?

Sadizam i mazohizam su dve različite strane iste medalje. Sadista takodje uživa i u sopstvenom bolu i tada se pretvara u mazohistu, a onda uzvraća udarac ponovo se pretvarajući u sadistu. Nema čistog tipa, jer čisti tip i ne postoji. Jedino može da bude naglašenija jedna strana medalje, jer se druga u strahu drži duboko potisnutom.

Sado-mazohizam svakako predstavlja devijaciju, odnosno krajnju granicu do koje stiže Sekundarna ličnost kada je seks u pitanju. Nekim ljudima je vaspitanjem tako čvrsto ukorenjen stav da je seks grešan, da samo jak fizički bol može privremeno da odstrani ovaj stav da bi do seksa uopšte došlo, a osećaj krivice što se to ipak čini bude privremeno odstranjen. Takodje, osećaj krivice biva umanjen, jer razum bol definiše kao kaznu zbog onoga što se čini.

Prostitucija

Prostitucija je “najstariji zanat” i istovremeno naomraženiji. Medjutim već ova prva rečenica u sebi sadrži dvojnost. Ako je zaista najomraženiji zanat, kako se onda održao hiljadama godina?

Istorijski gledano, očvrsnućem Sekundarne ličnosti, koja je i seksualnost preuzela pod svoje okvire, uporedo sa razvojem materijalnih vrednosti, stvarala se i prostitucija. Prvobitno, prostitutke su bile žene čija je svest bila veoma bliska Primarnom, te su stoga imale pojačan energetski naboj u sebi, koji se ispoljavao kroz jak seksualni poriv. Primajući muškarca u sebe i spajajući svoju svest sa njim, takva žena je bila ogledalo muškarcu u kome je mogao da sagleda Neizrecivo, kao konačni cilj sopstvene duhovnosti. Žena je darivala duhovno, a muškarac je zauzvrat davao materijalno, koje je bilo neophodno za ženinu egzistenciju. “Materijalizacijom” svesti, odnosno očvršćenjem Sekundarne ličnosti, žene su vremenom postale slične muškarcima po strukturi svesti, i više nisu predstavljale Neizrecivo u iskonskom vidu, ali ono što su neprikosnoveno zadržale bilo je pružanje zadovoljstva muškarcu, što je on takodje nagradjivao, uzvraćajući materijalnim.

Zašto je onda prostitucija postala toliko omražena?

Zbog drastičnog udaljavanje od primarnog cilja. U početku su prostitutke bile prirodno produhovljene žene, kojima praktična strana života nije bila bliska. Bilo je neophodno da se u tom smislu drugi staraju o njima. U kasnijoj fazi razvoja ljudske svesti, formirana Sekundarna ličnost kod žene razvila joj je i praktičnu stranu življenja, ali ju je zauzvrat zatvorila prema Neizrecivom. U retkim trenucima zaljubljenosti prema odredjenom muškarcu ponovo se dogadjalo obostrano otvaranje, a ljubav je bila ona čarolija koja ih je vodila u Rajske vrtove. Radjanjem deteta, žena se ponovo zatvarala aktivirajući svoju praktičnu stranu, oličenu u Sekundarnoj ličnosti, da bi mogla neometano da se brine o potomstvu. Muškarac, koji ima večitu težnju za uranjanje u Neizrecivo, ne osećajući sputanost zbog rodjenja novog života u kući, i dalje spontano traži “rajske dveri”. Logično, on se okreće ženama koje to mogu da mu pruže – prostitutkama, i nastavlja traganje. Vremenom, traganje za Neizrecivim transformisalo se u traganje za zadovoljstvom, jer profanacija Svetog zanata dovela je do toga da zadovoljstvo bude jedini cilj.

Epitet pogrdnog dale su prvo žene, jer prostitutke i hetere odvajale su muškarce od njihovih domova, a takodje su se i materijalne vrednosti odlivale na drugu stranu. Muškarci su takodje počeli da osudjuju prostituciju, mada je se nikada nisu zaista odrekli, jer deo Raja koji im prostitutka pruža, u početku su doživljavali sa sopstvenom ženom.

Može li se sa prostitutkom sada, u današnje vreme, doživeti rajsko blaženstvo o kome govoriš?

Ne, naravno i to se ne dešava od juče ili od pre par generacija. Mnogo je čak milenijuma prošlo od kada su čovek i žena izgubili znanje o sopstvenoj suštini, prepustivši se Sekundarnoj ličnosti, koja je primenljivija za svakodnevno življenje. Rajsko blaženstvo, u smislu otvaranja svesti ka Neizrecivom i obostrano spajanje svesti u jednu svest, dogadja se kroz seksualno spajanje (što se i sa prostitutkom radi), ali neophodna je ljubav, kao i skonska potreba za spajanjem, da bi do tog svetog čina i došlo. Dogadja se da se muškarac zaljubi u prostitutku i ona u njega, doživljavajući treptaj Neizrecivog. Medjutim, povratak u ustaljene okvire svesti dovodi do vraćanja u konvencionalne okvire i njena profesija počinje da bude smetnja. Radi se o običnoj sujeti i pravu vlasništva nad ženom: “u tebi samo ja imam prava da uživam i ti samo za mene smeš i možeš da budeš prozor u svet duhovnog”.

Rekao si jednom prilikom da seks produhovljuje i obogaćuje duh. Koliko su prostitutke produhovljene, obzirom na broj snošaja koji imaju u toku svog radnog veka?

Seks produhovljuje, ali samo uz ostvarenje jednog uslova: otvaranje svesti ka Neizrecivom, uz stabilnu tačku razuma, koji sve što se dešava može da analizira i obogati Čisto Lično Biće. Današnje prostitutke snošaj obavljaju isključivo na “terenu” Sekundarne ličnosti, tačnije sve rade razumski. Ukoliko i dodje do zadovoljstva, a to je retkost, jer razum je odavno obogaćen iskustvima te vrste, zadovoljstvo je jednostavni ventil za pražnjenje akumulirane seksualne energije.

Vidjala sam žene koje su imale mnogo muškaraca u životu koje su iako se nisu bavile prostitucijom, prepoznatiljive na prvi pogled. Njihove oči su prozori mraka. Za njih kažu da im je k..... u očima, pre bi se reklo da im je u očima smrt.

Prejak energetski naboj iskazan kroz prenaglašenu seksualnu želju doveo je do izrazitog promiskuiteta. Njihova svest je bila prirodno otvorena ka Neizrecivom i one su mu se lako prepuštale. Medjutim, bila je potrebna jaka tačka razuma, da bi mogle da se održe “u normali”. Smrt koja im se vidi u očima, samo je pokazatelj da su svoju ličnu energiju odavno potrošile, postajući ventil Neizrecivom, a za uzvrat ne poznaju drugi način kako da tu istu energiju povrate, odnosno kako da obogate svoj lični energetski bonus. Suštinski te žene su mrtve iznutra. Nažalost nisu jedine, ostatak sveta koji boravi u okvirima Sekundarne ličnosti, takodje ne živi. Jedino su one po stepenu beživotnosti prepoznatljivije, nego drugi. Njihov potencijal ka duhovnom postao je njihova propast i, to je jasno uočljivo. A muškarci, koji su do juče žudeli za ženama kojima se u očima ogledao život, sada ih izbegavaju jer u njihovim očima vide smrt.

Vratimo se prostitutkama. One su zanimljive, jer se sa njima može uraditi sve ono što se sa sopstvenim, poštenim ženama ne radi. U čemu je stvar?

Perverzije, na koje si zapravo mislila kroz ovo pitanje, koje se sa sopstvenim ženama ne rade, odraz su želje za izlaženjem iz uvaspitanih moralnih okvira. Za klijenta, prositutka je niko, samim tim ima veoma pozitivnu ulogu jer muškarac za trenutak izlazi iz okvira Sekundarnog i potpuno se opušta, predajući se Primarnom koje nosi u sebi. Uobičajeno zadovoljstvo snošaja, koje uvek može da se obavi sa svojom ženom, odavno ga ne uzbudjuje, odnosno ne inicira. Situacija u kojoj je sve dozvoljeno aktivira ga na potpuno otvaranje i predavanje, a ono je jedan od uslova za kontakt sa Neizrecivim. Još kada bi znao šta zapravo radi i pri tome mogao psihički da izdrži lavinu energije koju pokreće, mogao bi da se prosvetli. Medjutim, takvi slučajevi su skoro nemogući, zbog startne pozicije svesti, sadržane u motivu posete prostitutki.

Pozitivni, aspekti perverzija sa prostitutkom uglavnom su psihoterapeutske prirode, jer na svetlo dana se iznose unutrašnje, prikrivene potrebe koje se kose sa postavljenim normama.

Vidjala sam, preko mas-medija, scene gde prostitutka, obučena u crnu kožu i sa bičem u ruci »zadovoljava« klijenta (ili možda nije trebalo staviti znake navoda?). Kako je moguće zadovoljenje kroz bol?

U traganju za neprekidno novim izvorima zadovoljenja, kao novih iskustava starog doživljaja, na kraju se uvek dodje do bola. Reč je o proširivanju svesti u horizontalnoj ravni, umesto da se krene vertikalno. Medjutim, vertikalni uzlet podrazumeva priliv jače energije sa nove ravni i često deluje razarajuće po uobičajenu svest te se ova ne usudjuje da krene naviše.

Efekat takodje može da bude psihoterapeutski: ja sam loš, zato što sam došao kod tebe, kazni me.

Muškarci koji u seksu maltretiraju žene takodje pokazuju svoje skrivene komplekse koje su izazvale neke druge žene: majke ili ljubavnice: »Ti treba da pripadaš samo meni, tučem te, jer pripadaš i drugima«. Medjutim, to su patološki slučajevi, primereniji psihijatrijskom izveštaju nego ovoj analizi.

Šta ženu navodi da počne da se bavi prostitucijom?

Prevashodno materijalni motiv udružen sa pojačanim seksualnim nagonom.

Može li žena da se produhovi kroz bavljenje prostitucijom?

Ne, naravno. Pre će doći u poziciju vesnika smrti, o čemu smo govorili u jednom od prethodnih pitanja. Produhovljenje podrazumeva osvešćenost, a do nje se dolazi kroz konkretan mentalni rad. Produhovljenje kroz seks je moguće, ali je istovremeno veoma opasno za neupućene. Postoji mnogo drugih bezbednijih puteva, doduše mnogo dužih, ali svakako bezbednijih, kojima čovek može da hodi ka višim predelima svesti.

VI DEO 

ANDROGIN

Dodir Sila

On je skoro savršen ljubavnik, tako nežan da je to predivno, i dozirano grub kad zatreba. Uživam u dodiru njegove kože na svojoj. Šta je nežnost i zašto grubost u seksu prija?

Ljubav, koja je uzajamna, odnosno obostrana, povezuje dva Čista Bića neometanim tokom energije koja se prožima i meša, tvoreći nov kvalitet. Ljubav je čista emanacija Primarnog plana čija je osnovna težnja ispoljenje u harmoniji. Čula su organi Čiste svesti kojom ona, kroz prepoznavanje razumom, doživljava stvoreni svet. 

Dodir kože na kožu zaista predstavlja vrhunski čulni doživljaj, kada ga prati nesputani izliv emocija ka drugoj osobi, koji je i uzvraćen, mada ovo ne mora da bude pravilo. Osećaj uživanja u čulnom dodiru posledica je emitovanja lične energije putem čitavog tela, jer u standardnoj komunikaciji sa drugim ljudima, lična energija prenosi se očima i glasom i nešto redje rukovanjem. Torzo i noge su u toj, konvencionalnoj komunikaciji jednostavno isključeni, osim solarnog pleksusa koji je, kao regulator intenziteta razmene, najčešće u grču dozirajući emitovanje lične energije prema sagovorniku. 

U toku ljubavnog zagrljaja celo telo učestvuje u energetskom toku i standardno pasivni delovi tela napajaju se novom energijom, izlivajući postojeću. Naročito je solarni pleksus, ponovo u ulozi regulatora, potpuno otvoren zračeći punim sjajem sopstvenost upućenu ka voljenoj osobi. Seksualni egzibicionisti preziru »misionarski« položaj gde su ljubavnici priljubljeni licem u lice, smatrajući ga dosadnim. Medjutim, taj položaj je jedinstven u ostvarivanju medjusobne bliskosti, jer ne samo što omogućava ljubljenje tokom vodjenja ljubavi, čime se »energetsko kolo« potpuno zatvara već prijanjanjem peksusa jedan na drugi daje jedan potpuni energetski (ljubavni) spoj, čime je pretapanje jednog u drugo maksimalno.

Pokušaj nekom prilikom da se priljubiš uz njegov solarni pleksus svojim središnjim delom tela. U spiritualnom telu na tom području nalazi se trougao koji je vrhom okrenut na gore, kod muškarca, odnosno na dole kod žene. Opušteno se skoncentriši na pleksus i pronaći ćeš tačno poziciju uklapanja dvaju trouglova, a onda se umiri. Neka te ne zbuni izraz »opušteno se skoncentriši«, jer koncentracija razumom uvek donosi napetost. Umesto da koristiš razum na način Sekundarne ličnosti, gde koncentracija zahteva, aktivan napor, prepusti se Primarnoj ličnosti da te vodi jednostavno prateći osećaj. Kada budeš pronašla polje uklapanja, osetićeš to. Priljubi se uz njega i ostani mirna. Otpusti svoje emocije da se slobodno izlivaju iz tebe, čime će se solarni predeo otvoriti na neki svoj način i dozvoli da njegovo Biće uplovi u tebe. Najbolje je ovo uraditi u trenutku kada te preplavi čista unutrašnja nežnost, bez strasti. Povoljan trenutak za ovakvo spajanje je posle doživljenog orgazma, koji je umanjio prvobitan energetski naboj, koji vas je inicirao na vodjenje ljubavi. Znači, pronadji polje uklapanja, priljubi se uz njega i opušteno posmatraj sopstvena osećanja. 

Posle nekog vremena preplaviće te potpuno nov osećaj blaženstva, kakav ne možeš da doživiš tokom vodjenja ljubavi. Energija će na nov način prostrujati kroz vaša tela i ona će početi spontano ritmički da se kreću. Ovaj nov osećaj najverovatnije će vas ponovo vratiti u stari način vodjenja ljubavi, jer razum će spontano preuzeti ulogu vodiča i vratiće vas u poznati okvir dešavanja. Medjutim, ako izdržiš i odupreš se potrebi konkretnijeg spajanja i na ovaj način, znači bez učešća polnih organa, možete doživeti orgazam. U početku će stvar ići malo teže, potrebno je prepustiti se svojim čulima sa punim poverenjem i bez uticaja na njih sopstvenim razumom. Medjutim, ukoliko budeš istrajna u eksperimentisanju na kraju ćeš upoznati blaženstvo otvorenih čula, kroz jedan potpuno nov doživljaj razmene energije čitavim telom.

Na početku će se najsigurnije pojaviti otpor koji je zapravo strah od otvaranja i predavanja. Ne opiri se tom strahu jer pretvorićeš ga u paniku. Strah dolazi iz plana Sekundarne ličnosti koja uvek prisutna, treba da otvori širom svoje granice i dozvoli nekom drugom da je obujmi celu. Medjutim, vremenom i uz obavezan razvoj potpunog poverenja, strah će postepeno nestajati, a ti ćeš sve više i sve dublje ulaziti u Biće svog ljubavnika, dozvoljavajući i njemu da postane deo tebe.

Strah se takodje javlja zbog osvajanja novog polja iskustva, nepoznatog razumu u koji treba uložiti novu količinu lične energije, da bi se doživljaj pretvorio u poznato iskustvo. Ovo je već stvar samopoverenja. Ponovo se ne opiri već dozvoli da se doživljaj lagano, asimiluje kroz dugi niz pokušaja. Jedino važno je: budi spontana i opuštena.

Ponekad ga nazovem »drvosečom«, jer mi se učini da će mi u njegovom zagrljaju popucati sve kosti, a ipak uživam u tome.

Tako strastven zagrljaj, od koga »pucaju kosti«, mogu da ostvare samo dve osobe koje se zaista vole, jer takav zagrljaj predstavlja fizički pokušaj totalnog spajanja u jedno telo. Naravno, to je neizvodljivo, ali osećaj koji stoji iza takvog zagrljaja, odnosno potreba za totalnim spajanjem, dolazi iz iskonske želje za pretapanjem u onog drugog.

Uživam u tome da ga grebem po ledjima, doduše kontrolišem se u tome, ali primećujem da u trenucima duboke ekstaze imam želju (skoro potrebu) da ga rastrgnem. Tada napravim nekoliko zahvata zgrčenim prstima po vazduhu kao da grebem, ili zagrizem jastuk. Otkuda to?

Ulaženjem u dubine estaze tačka razuma i tačka Čiste svesti veoma su približene. Razum je tada u ispravnoj ulozi posmatrača, aktuelnih dogadjanja, s tim što je uloga odvajanja poznatog od nepoznatog izuzeta, jer ekstaza dolazi iz iskonskih dubina svesti, gde ne postoje navike. Razum je taj koji te (ispravno) sprečava da svog ljubavnika povrediš i naneseš mu bol.

Ulaskom u Čistu svest, putem duboke ekstaze, s jedne strane dolaziš u veoma blizak kontakt sa Primarnim silama. Obzirom da si pod jakim dejstvom Centrifugalne sile prevela svoj razum na mesto ekstatičnog stanja svesti, logično je da si automatski aktivirala suprotnu silu, Centripetalnu, koja deluje silinom razaranja ili odvajanja. U trenutku upliva Centripetalne sile u svest na izvornom nivou dešava se ili potreba za rastrzanjem ili nepodnošljiva potreba za odvajanjem, odnosno prekidanjem samog seksualnog čina.

S druge strane, ta ista potreba da ga rastrgneš ubrzo bi se pretvorila u potrebu da rastrgneš i sebe samu. Izvorno dejstvo sile deluje razarajuće na samu materiju a to je tvoje, odnosno njegovo telo. Ukoliko bi ste se prepustili tom porivu počinili bi ste ritualno samoubistvo, a vaše dve svesti bi se apsolutno ujedinile.

Ovo mi izgleda preterano surovo, čak suludo.

Ovo o čemu sam ti sada govorio predstavlja najdublji nivo ekstaze do koga se veoma retko spontano dolazi. Zato je orgazam tu kao prekidač visokog napona, jer za ovakvo budjenje Sila potrebna je ujedinjena svest, a to je ostvarivo, ako vaše dve svesti vibriraju na istoj frekvenciji. Ukoliko on doživi orgazam, a ti ne i, samim tim ostaneš u ekstatičnom stanju svesti, ništa se neće dogoditi, jer su vibracije različite.

Tantrizam uvodi praktičara u ovo stanje, ali posle veoma dugog i napornog trenigna. Takodje, neophodno je da razum bude veoma čvrst, da se ne bi rasuo pod dejstvom sila, a neko od vas poludeo. Istovremeno, razum mora da bude veoma fleksibilan, da bi se prilagodjavao promenama stanja svesti ne izgubivši pri tome svoju osnovnu funkciju analitičara.

Otpori Androginu

Preplavila me neka nežnost od njegovog glasa i osećam neku unutrašnju vezu izmedju nas. S druge strane svesti munjevito su stigle razne informacije zašto on nije pravi muškarac za mene i da takvo osećanje ne bih smela sebi da priuštim. Barem ne kada je on u pitanju.

Otkuda ta zbrka informacija i zašto večito prisutan otpor?

On nije pravi muškarac za tebe gledano sa, aspekta tvoje Sekundarne ličnosti, koja se trudi da se savršeno uklopi u konvencije. Konvencionalno gledano on zaista nije za tebe: nizak je za muškarca, dok si ti visoka i to se po merilima javnosti, ne uklapa. Loše zaradjuje, mnogo manje od tebe, što se takodje ne uklapa. Nije »naočit« niti se trudi da to bude, dok se očekuje da uz tvoj izgled ide i muškarac sličnog tipa. Sve ove informacije spoljašnjeg sveta dobro su uklopljene u mišljenje tvoje Sekundarne ličnosti te odatle i dolaze. Medjutim, strast koja je buknula u trenutku probila je okvire vaših Sekundarnih ličnosti i aktivirala je Primarni plan. Već sam se umorio od ponavljanja i objašnjavanja procesa, shvatila si ga do sada.

Mnogo interesantnije pitanje je zašto je večito prisutan otpor. Strah od gubljenja individualnosti je prva prepreka na putu. Zaljubljene osobe nalaze se pod hipnotičkim dejstvom Primarnog plana, hipnotičkim u tom smislu da ne zapažaju odsustvo skupa naučenog ponašanja. Ponašaju se spontano i prirodno, uživajući u davanju i pretapanju. Individualnost, koja se ogleda kroz »ja« i »moje« potpuno je eliminisana, ali oni to ne primećuju. Očvršćenjem i materijalizacijom veze, izlaskom u javnost i, tako dalje (ovo smo mnogo puta ponovili i zapamtili čitav proces), individualnost, koja je prenaglašena Sekundarna ličnost, počinje da se bori za prevlast.

Individualnost treba razlikovati od individuacije. Individua ili karakter je samostalna i samosvesna jedinka koja je okoštala u sopstvenim stavovima i mišljenjima te po svaku cenu nastoji da ih odbrani. Možemo još reći da je to spoljašnji okvir Sekundarne ličnosti, takoreći utvrdjenje. Individuacija je, s druge strane, dolazak do Čistog Ličnog Bića, Primarne ličnosti u njenom najčistijem vidu gde se na najdubljem nivou prepoznaje istovetnost sa svim ostalim Čistim Ličnim Bićima, koja sva zajedno izviru iz Bića kao Kosmičkog principa.

Androgin, kao princip ujedinjenja svesti, zahteva samostalnu individuaciju. Pojedinac u paru koji sačinjava Androgina na prvom mestu je svestan svoje prirodne sopstvenosti. Nije zavistan od prisustva i pažnje onog drugog, kao dete od majke ili narkoman od droge. Strah od gubljenja individualnosti javlja se kod duhovno nezrellih osoba čiji ljubavni moto je: ko nije samnom (ko nije moj) taj je protiv mene. Ovakva osoba je skoro u potpunosti Sekundarna, njeno mišljenje zavisi od mišljenja drugih ljudi, do kojih joj je stalo, dok se istovremeno trudi da ceo svet prilagodi sebi. Duhovno zrela osoba je pretežno Primarna, svesna je sopstvenosti, ali i sopstvenosti drugih, shvatajući da su sve iskonske osobine samo varijacije ispoljenja Čistog Bića i da, zato što su ponašanje i mišljenje onog drugog drugačiji, ne znači da su pogrešni. Androgin je upravo spoj dve Primarne ličnosti, š to znači da na pojavnom planu mogu da ga ostvare dve duhovno zrele osobe.

A razaranje tela, gubitak sopstvenosti, smrt kao konačno ujedinjenje? Šta ćemo sa tim?

Sve Sekundarne ličnosti stvorene su kao štit Primarnoj ličnosti koja zbog nametnutog morala, konvencija ili normi, nije primerena za svakodnevnu upotrebu. Znači, iza svake Sekundarne ličnosti postoji (osvešćena ili ne) Primarna ličnost koja je Čisto Lično Biće. Svako Čisto Lično Biće deo je Čistog Bića kao Kosmičkog principa. Svest o »ja« kao jedinstvenosti i po Parmenidu »merilo svih stvari«, potiče iz unutrašnjeg znanja o celovitosti i jedinstvenosti Čistog Bića, znanja koje svaka svest poseduje. Smrt fizičkog tela svakako predstavlja povratak i ponovno ujedinjenje sa Kosmičkom svešću povratak ka praiskonskom, odakle se svest ponovo oblikuje u svest izdvojene individue, radi obogaćivanja novim iskustvima. Spajanje dve osvešćene svesti u novu ujedinjenu svest, predstavlja vrhunsko iskustvo individualne svesti kroz poverenje u Božanski princip večnog postojanja. Smrt nije neophodan uslov za ostvarenje Androgina. Androgin je osećaj jedinstva sa drugom svešću bez osećaja posedovanja i pokušaja da se taj drugi promeni i tako prilagodi sebi i bla, bla manifestacije Sekundarne ličnosti. Smrt može da bude konačno i potpuno spajanje, ali kao što rekoh nije neophodan uslov.

Otvaranje prema drugom Biću je neminovno kada je ljubav u pitanju medjutim duhovno nezrela osoba boji se tog otvaranja u strahu da će biti odbačena, odnosno povredjena. Voleti nekog u potpunosti, znači predati mu se potpuno, kao što se dete sa poverenjem predaje majci. Medjutim izmedju roditeljske ljubavi i Androgine ljubavi postoji razlika, a ona je upravo u stepenu zrelosti, odnosno u spoznaji da se funkcioniše kao jedinka. Dete sebe doživljava, kao istovetnost u odnosu na majku a ne kao jedinstvenost u odnosu na voljenu osobu. 

Ono što u ljubavi povredjuje je neprihvaćena, odnosno neuzvraćena energija od strane druge osobe. Višak sopstvene energije se akumulira i oseća kao pritisak, odnosno kao bol. Jednom doživljena ljubavna bol velika je prepreka u svesti da se intenzivna ljubav doživi još neki put, jer je razum tu bol definisao, kao i skustvo i to neprijatno, stoga ljubav treba izbegavati.

Ukoliko je dejstvo privlačne sile veoma jako te se ovo neprijatno iskustvo »zaboravilo« javlja se nova prepreka u vidu otpora, a to je strah od novog i nepoznatog, koje zahteva ulaganje novih »količina« lične energije. Odlivanje ili gubitak lične energije, kada je potpuno, donosi smrt fizičkog tela. Otuda se čovek plaši svega novog u šta treba da se upusti, jer osvajanje novog područja, novog znanja ili iskustva, zahteva novo ulaganje lične energije. Svest koja je materijalno orijentisana, za koju je materija očigledno konačna stvar, ne može da shvati da je energija beskonačna i da se prima samo davanjem. Čuvanje energije je nemoguće, a svaki takav pokušaj zapravo rezultira smrću kao zaustavljenim protokom energije. Uzmi vodu kao primer, uporedi tekuću vodu sa zatvorenom i ustajalom vodom i sve će ti biti jasno.

Sekundarna ličnost izmedju ostalog služi da kontroliše odliv lične enegije u komunikaciji sa drugim ljudima, jer Primarno ne poznaje kontrolu i sputavanje bilo čega, Primarno je neometen protok. Ljubav je neometen protok lične energije izmedju dve osobe na prvom mestu a zaljubljena osoba voli i čitav svet. Zato se ljubav dešava samo na planu Primarnog. Stoga, otvoriti se potpuno prema nekom drugom zahteva hrabrost, odnosno odsustvo straha da će emitovana energija nepovratno nestati, a ti ćeš ostati bez nje. Zato osećaš otpor koji dolazi iz Sekundarne ličnosti.

Potpuno otvaranje svesti prema drugom Biću znači potpuno otvaranje svesti prema životu prema Kosmičkoj svesti. To takodje, znači osetiti silu stvaranja, osetiti sile koje deluju iz iskona i koje će svakako razoriti sve što je čvrsto i nefleksibilno. Istočnjaci budjenje sila i njihov čist uticaj nazivaju Kundalini, zapadnjaci seksualna energija. Za materijalizovanu svest današnjeg čoveka otudjenog od prirode, a naročito sopstvene, seks je jedina preostala tačka kontakta sa Iskonskim. Naravno, moderan svet se potrudio da i ovu tanku nit spajanja prekine pornografisanjem seksa u svim mogućim vidovima.

Vodjenje ljubavi prodiranjem u dublje sfere dovodi svest u druge nivoe postojanja. Probudjenje nagona, kao i skonske odlike života kroz prvobitni nagon za samoodržanjem i nastavljanjem života kroz njegovo stvaranje, takodje je nešto što može da uplaši običnu svest. Nagoni su prognani kao nepoželjni, kao životinjski pa se čak i glad, kao elementarni nagon samoodržanja, proglašava nepoželjnom kroz reklamiranje dijetetskih proizvoda. Debelo je ružno – moto je zapadnjačke svesti. Spisak gušenja nagona mogao bi da bude poduži, ako bi smo se bavili tom temom.

Ulaženjem u sferu nagona, njihovim prepoznavanjem i propuštanjem kroz sopstvenu svest ulazi se u polje čistog delovanja Sila stvaranja, a to iskustvo može da bude zaista užasno u smislu intenziteta njihovog dejstva. Da bih ti približio iskustvo daću ti metaforu: zamisli udarac groma u svoje telo, a da posle toga naravno ostaneš živa. Pokušaj da dočaraš sebi to iskustvo i da ga preradiš razumom. Tako izgleda dejstvo dveju sila u čistom vidu. Stoga, ne upuštaj se previše u sfere koje ne možeš da podneseš ili da kontrolišeš. Strah je tu da te uplaši, ali i da te spreči da odeš predaleko.

Ekstaza

Probala sam predloženu varijantu spajanja solarnog pleksusa. Zaista si bio u pravu osećaj je božanstven. Doduše, trebalo je dosta vremena da se svest transformiše poverenjem, ali isplatilo se.

Nesputano primanje energija uvek prija. Energija se prima putem spavanja, putem hrane i ukoliko nisi opterećena sopstvenim mišljenjem da je hrana štetna (bilo, zato što je zatrovana, bilo, zato što goji) uživanje koje unošenje hrane donosi ne može se uporediti ni sa čim drugim. Isto važi i za spavanje. Ako ne smatraš da je spavanje gubljenje vremena, san će ti veoma prijati. Svako primanje energije prija na svoj način, a ono što sasvim sigurno umanjuje taj doživljaj lepote je tvoj lični stav prema odredjenom izvoru energije. Ovo možeš shvatiti kao definiciju jer primenljivo je doslovno na sve prirodne izvore energije pa se tako može primeniti i na ljubav.

A tek doživljaj ekstaze! Ono što sam mislila da je ekstaza tek je bledi odraz onoga što mi se sada dešava. Medjutim, osećaj često postane prejak i ne mogu da ga podnesem, te sam snošaj mora biti prekinut, jer mi se čini da ću u trenutku ili eksplodirati ili poludeti.

Otvaranjem energetskih kanala, jednostavnim odustajanjem od otpora, u tvoje eterično telo uliva se mnogo više energije, nego što si standardno navikla da je primiš. Ta nova energija obogaćuje i širi polje tvoje svesti. Ono što ti donosi osećaj neizdrživog, odnosno osećaj da ćeš eksplodirati je zapažanje tvog razuma, koji kao kontrolna lampica ukazuje kada si otišla predaleko. Pretpostavimo da je razum čuvar svesti, ma koliko ovo banalno zvučalo. Svest ima svoje odredjeno polje prostiranja, a razum je »zgusnuta« ili skoncentrisana tačka te iste svesti koja je, sveukupnu drži pod kontrolom. 

Ulivanje nove količine energije u tvoje eterično telo, znači i ulivanje nove količine energije u tvoju svest, koja se širi postajući sve »veća«. Medjutim, razum je navikao na odredjeni bonus energije, odnosno na odredjeno polje svesti te taj novi prostor ne može da obuhvati i kontroliše. Osećaj da ćeš eksplodirati sasvim je ispravan, jer eksplozija u izvornom vidu znači rasprostiranje i uvećavanje zapremine nekog tela. Tačnije, prethodno zauzeti prostor eksplozijom se povećava. Osećaj da ćeš poludeti takodje je ispravan, jer ludilo je nefokusirana svest. To je stanje razuma koji je izgubio svoju kontrolnu funkciju te svoje podatke haotično prezentuje.

Vodi računa o ovim osećajima, jer oni su zaista crvene signalne lampice koje te upozoravaju na opasnost. Ulaženje u dubine ekstaze veoma prija, ali samo do granice podnošljivog. Svaki intenzitet je nepodnošljiv, neka ti temperatura vode recimo, ili bilo čega drugog, bude dobro poredjenje. Isto važi i za osećaje, bilo da su u pitanju emocije kao osećaj, bilo osećaj kao reakcija čula. U ekstazi sva čula se bude i otvaraju do potpunog obuhvatanja i poimanja Neizrecivog. Kako je razum glavni kontrolor mere otvaranja (do podnošljivog) svakako ga treba apsolutno poslušati i prekinuti svaki dalji čulni kontakt, da bi se uskovitlana energija stišala do uobičajenog nivoa.

Ulaženjem u dubinu ekstaze moje telo počinje da se uvija, odiže od kreveta, ruke izvode neke neuobičajene pokrete, glava takodje. Kao da moje telo samo od sebe, mimo moje volje, izvodi neki mistični ples.

Probudjena je Kundalini energija, koju su mistici sa Istoka nazvali i »zmijska energija«, jer se telo uvija na način zmije koja se kreće po tlu. Pre ove faze kretanja pojavljuje se faza budjenja, kada se u telu osećaju fine vibracije, slične poigravanju mišića, ali ipak drugačije. Ovo vibriranje biva prekinuto trzajima u predelu kičme, koje se dešava kada energije probije neki »tromb« stvoren na tom mestu. Već u ovoj fazi vibriranja razum signalizira na opasnost, jer svest lagano počinje da se rasplinjava donoseći osećaj vrtoglavice ili lakog pijanstva. Onaj ko ne ume da fokusira razum na ovom nivou i, samim tim ga stavi pod kontrolu nikako ne bi smeo da ide dalje. Faza kretanja je sledeća i ona nastupa spontano. Telo tada počinje da se uvija u svetom ritmu a svesno oponašanje ovih pokreta donelo je ples. Otuda svaki ples u sebi ima crtu erotskog. Svako predavanje svesti ritmu plesa uvodi plesača u neku vrstu opijenosti i blage ekstaze. Zato ljudi uživaju u plesu jer on je odraz iskonskog predavanja ritmu.

Može li se to nekontrolisano kretanje prekinuti sopstvenom voljom?

Ne može, jer šta je snaga tvoje volje prema snazi ispoljavanja Univerzuma? Jedino šta možeš u ovoj fazi je da posmatraš ono što ti se dešava i to bez ikakvog otpora. Zato je neophodno samopoverenje da si bezbedna u svemu što ti se dešava, jer je tvoj razum dovoljno fluidan, odnosno rastegljiv te može bez otpora da propusti svu energiju koja prolazi kroz tebe.

Ukoliko nisi sigurna u to do koje mere možeš da izdržiš, ako te već pre toga orgazam nije prekinuo te si klonula, onda prekini celu seansu u fazi budjenja. Čim osetiš vibracije u telu kao da blaga struja prolazi kroz tebe, prebaci svoj razum na poznati teren, preuzmi komandu i uradi bilo šta obično u čemu će razum učestvovati rutinom. Često pomaže unošenje hrane. Nikako nemoj potezati za, alkoholom, iako si ga možda dotle konzumirala. Alkohol širi polje svesti bez mogućnosti kontrole od strane razuma, tako da ćeš, alkoholom samo doliti ulje na vatru.

Kad smo već kod, alkohola, a već si pomenuo orgazam kao prekidača visokog napona, pojasni mi malo zašto se teško doživljava orgazam u stanju pijanstva i kako se onda uspostavlja kontrola svesti?

Zajedničko, alkoholu i seksu je to što oba proširuju polje svesti eliminišući pri tome razum. Medjutim, značajna razlika je u tome što, alkohol otupljuje čula, a seks ih izoštrava. Obzirom da je čulo dodira veoma značajno za doživljavanje orgazma, logično je što do njega teško dolazi.

Čini mi se da u pijanom seksu nema budjenja Kundalini.

U pravu si, nema budjenja Sila i, to je dobro, jer otupeli razum ne bi mogao da kontroliše dogadjanja i prekine ih u pravom trenutku te bi došlo do pucanja svesti. Jedina uloga koju razum tada ima je koncentracija na čulo dodira, da bi se postigao olakšavajući orgazam.

Kako muškarac može da udje u stanje duboke ekstaze, obzirom da je poznato da oni orgazam doživljavaju veoma lako?

Obzirom na osnovnu strukturu svesti, gde je muškarac prevashodno razuman, a žena duhovna, žena lako ulazi u ekstazu, ali ne može lako da je razume. S druge strane, muškarac se teško obračunava sa prekidačem orgazmom, ali kada udje u stanje izmenjene svesti tada mu je lako da prepozna faze kroz koje prolazi. Kao osnovni nosilac razuma, muškarac taj isti razum koristi u seksu da bi odložio sopstveni orgazam, tako što jednostavno razmišlja o običnim stvarima. Na taj način nije potpuni učesnik u dešavanju a orgazam dolazi kada snaga Sila nadvlada snagu njegovog razuma. Dolaženje muškarčeve svesti do stanja ekstaze moguće je ponovo uz upotrebu razuma, ali na drugi način. Umesto da razum koristi za razmišljanje o drugim stvarima, nevezanim za seks, muškarac treba da uposli svoj razum u ulozi posmatrača, ne dozvoljavajući da ga osećaji povuku ka uživanju. 

Posmatranje uživanja je jedna stvar, a prepuštanje uživanju sasvim druga. Treba uočiti tu značajnu razliku ovo je elementarni polaz. Na ovaj način vrši se diferencijacija Astralnog i Mentalnog plana, gde će se i Spiritualni plan spontano iskristalisati u odnosu na ova dva. Spiritualni plan je polje ekstaze, gde nema orgazma već samo doživljavanja probudjenih Sila.

Opasnost od rasprskavanja razuma važi i za muškarca, s tim što je njemu mnogo lakše da prekine ekstazu orgazmom, koji će doći spuštanjem svesti na Astralni plan, odnosno prebacivanjem razuma na doživljaj uživanja.

Posle ovakvih seansi vodjenja ljubavi, jer su to zaista postale seanse, primećujem neki nemir u sebi koji zna da potraje danima. Nešto nedefinisano se dogadja unutar celog tela, slično finim vibracijama koje se najjasnije osećaju u predelu pleksusa. Ponekad ove vibracije postanu skoro neizdržive i čini mi se da ću eksplodirati te će mi biti lakše, a do eksplozije ipak ne dolazi. Ovo liči na predmenstrualni sindrom, ali nije vezan samo za period neposredno pred menstruaciju. Liči takodje i na nervozu, ali udesetostručene snage. U odnosu na ovaj osećaj, nervoza je zaista blaga pojava.

Dogadja ti se probudjenje energije, tvoje eterično telo je »prezasićeno« energijom i stoga osećaš da je imaš i više, nego što ti je potrebno. Ovaj osećaj delimično se ublažava kada si aktivna, u bilo kom vidu. Tada je svaki rad dobar, jer na taj način se ovaj višak energije troši. Fizički rad ili čak vežbanje, pomoći će ti da se ova energija potroši. Ukoliko ne možeš da izdržiš ovaj osećaj, koji nestaje samo za vreme aktivnosti i ponovo se vraća u svest onog trenutka kada se umiriš, sačekaj da prodje menstruacija koja će svu energiju materijalizovati u svežu krv, a ti ćeš se smiriti. Naravno treba i da prestaneš da praktikuješ ovakvu vrstu seksa.

Ipak, ma koliko bio neprijatan, ovaj osećaj donosi blagodet u duhovnom smislu jer povećana energija transformiše, uvećava i pročišćava tvoju svest. Već samo uočavanje da nemir uzrokuje fine vibracije, pokazuje da je tvoj razum jasno diferencirao unutrašnji osećaj, umesto da je sve stavio pod oblast: »nervoza«, kao širok spektar nelagodnih osećaja. Dalje, ovaj bonus energije smanjiće neophodnu količinu sna, za regeneraciju tela pa ćeš na raspolaganju imati nekoliko sati više u budnom stanju. Obzirom da te višak energije nagoni na aktivnost, to vreme ćeš svakako korisno upotrebiti. Pojačana energija takodje je odlika mladosti, na ovaj način znatno usporavaš proces starenja, a ti sama zračićeš na poseban način. Tvoja čula će se vremenom izoštriti i čitava svest postaće znatno osetljivija i budnija, a razum precizniji i jasniji. Bolje ćeš pamtiti i bolje povezivati činjenice. Blagodeti su brojne, jedino što je potrebno je da uspeš da izdržiš ono što ti se dogadja unutar tela i unutar same svesti.

Ovaj osećaj ponekad kulminira osećajem nepodnošljivog. Dodje mi da grebem po zidovima od muke.

Jedino rešenje je: ne opiri se. Dozvoli energiji da struji i da se ispoljava. Ukoliko se budeš opirala napravićeš lom. Otpor je ograda energiji, time je sputavaš da se neometano ispoljava ograničavajući je na odredjen prostor sopstvene svesti. Time ćeš stvoriti efekat »ekspres lonca« i, ako negde ne ostaviš slobodan prostor, tvoja svest će doslovce eksplodirati. Zato budi oprezna i ne igraj se. Sama si izabrala ovaj put, stoga moraš da podneseš sve njegove strmine.