Reci mi koja je merna jedinica za sreću? Da li se ona meri količinom proživljenog užasa koji, nataložen na dnu svesti, služi kao podsetnik? I dovoljna je tek koja kap alkohola da uzburka mulj, pa prljavština zamuti svest sećanjem na užas, koji ponovo postaje stvaran.
O tuzi ne vredi raspravljati. Latentno prisutna, ona je kao opna kroz koju posmatramo život, doživljavamo stvarnost. Tek ponekad, opna se prodre smehom i kroz pukotinu provali čist osećaj radosti. Ali taj osećaj nije sreća. Radost je samo pukotina tuge.
Možda se sreća meri količinom nežnosti i milja koje se razlivaju telom, uz blaženi doživljaj života pre samog čina rodjenja? Da li je sreća onaj osećaj da je put završen i da si konačno tu?
Da li se sreća meri pitanjem: šta je zapravo sreća?
.
No comments:
Post a Comment