Raspeće

Nosih te
kao košulju od kostreti
bremenitih devet meseci.
I grebaše me reči
kao ekseri stuba srama
na kome bejah raspeta
da svako baci se kamenom
sopstvenog gliba.

Branih te rečima opravdanja
otkrivajući te sve više
i krvnik i ja zajedno
premeravasmo
svaki milimetar tvoga tela,
svaki udarac tvoje sekire,
vrteći glavom zamišljeno
"ne, to ne beše dobro".

I lebdeše
tvoja slika međ' nama
kao ikona na crnoj misi
dok gledah
kako je pljuju
i balave očajem svojim.

Obredne sveće dogoreše
do nokata
zavlada tmina i viknuh
"Dosta!" - svom krvniku -
"Tvoja uloga sada je moja!"


_____________________
Objavljeno u Zborniku radova Književnog kluba SKC Kragujevac "Vidici na vetru", 2000.g.