Saloma - mapa povratka u Raj

Kako vreme izmiče... kao suvi pesak izmedju prstiju....

Ovo kažem jer tek sad videh datum kada si dao svoje vidjenje Salome, a ja se još od onda spremam da ti dam svoju analizu pesme Saloma. No, nikad nije kasno :)

Moja Saloma jeste mirna i produhovljena, ali je istovremeno i veoma opasna i to ne krije. Ali da krenemo redom:

U pesmi nisu naslovljeni velovi, oni su pobrojani tek na kraju, ali svaki deo pesme govori o jednom velu koji se skida polako. Ovoga puta, daću i izostavljene podnaslove.

I. Veo ratnika



Ona je samosvesna žena, svesna svoje ženstvenosti koju koristi kao oružje zavodjenja, takoreći kao zamku za plen.

Ispruži ruku i dotakni to telo koje pogledu se nudi, lelujajući pozivom u Raj...

Ovo je otvoreni poziv na seks, a seks nam otvara Rajska vrata, jer u njemu gubimo identitet, pojam o vremenu, svi problemi nestaju a otvara se polje nemerljivog zadovoljstva. Ovo je rečenica koju priželjkuje svaki muškarac, umoran od ženskog odbijanja. Samo samosvesna žena, oslobodjena predrasuda može ovako da se ponudi, jer ta ponuda istovremeno predstavlja i oprobavanje:"hajde da vidimo koliko u sebi nosiš iskonsku Moć muškarca?"

Zato ovo i jeste veo Ratnika.

No, muškarci se najčešće plaše ovakvih žena, a skoro svaki u sebi nosi taj Duh Ratnika, pa mu se poručuje:

Probudi duh Ratnika, koji duboko u tebi san sniva o budjenju

I pošto ona zna da seksualno spajanje nije stvar dominacije, posedovanja i svega ostalog što se dogadja izmedju muškarca i žene koji su u seksualnom odnosu, podseća ga na to da je seksualno spajanje zapravo ulazak u rajske vrtove, ali da bi oboje doživeli to rajsko stanje moraju da savladaju sopstveni ego, odnosno osećaj samovažnosti i slično.

Savladaj Heruvima, što plamenim mačem se vija, kako je zapisano od Postanja.

U Postanju je zapisano kako je Bog postavio Heruvima na vrata Raja, koji se vija tamo i amo plamenim mačem, sprečavajući ljude da se vrate u Raj. Po meni je to upravo ego i njegove manifestacije, jer praveći probleme jedni drugima u ljubavnoj vezi, mi smo na samim rajskim vratima a doživljavamo paklene muke. I sve to smo nazvali ljubav...

Uvešću te u predele rastvorenih čula...

Ovde te već podsećam na to šta će ti se dogadjati ako odbaciš sopstveni ego i prepustiš se...

Poručujem da skineš moj prvi veo i podsećam da, iako me doživljavaš kao opasnu ženu, ja ipak nisam Saloma koja će ti skinuti glavu. Mada... "gubitak glave" - figurativno rečeno - može lako da se dogodi. Ali neću biti ja ta koja će skinuti glavu. Sam ćeš "izgubiti razum".

II. Veo gospodara



Bi šta bi, oboje doživesmo rajska uživanja, ali čim smo se "prepoznali" i ostvarili ljubavnu vezu, počinju da deluju mehanizmi uma, onako kako su naučeni posmatranjem. On se postavlja u ulogu gospodara i zahteva da budem njegova ne samo telesno, već zahteva da zna i sve moje misli, moje snove, stremljenja... da zagospodari celim mojim bićem. Zato i kažem:

Usudi se da prodreš u dubinu moga bića, 
snagom Gospodara koji prljavim čizmama ulazi u Hram. 
Naredi mi da se pokorim, 
kako je zapisano od Postanja.

Ne znam da li si ikada doživeo da neko provaljuje u tvoju intimu, verujem da jesi jer od takvog ponašanja pojedinih osoba niko nije poštedjen. Šta da se radi, zavedu nas rajska uživanja, ta osoba odbaci ego i postane oličenje savršenog, tj. iskonskog, a kada se vratimo u okvire svakodnevnog, kad nas ego preuzme pod svoje, dešava se da proglase grešnim neke naše intimne stvari. Najčešće je muškarac taj koji zahteva da poseduje i prošlost, nad kojom se najčešće zgražava, mada ni ženama nije strano takvo ponašanje i takav sitnosopstvenički pristup ljubavi. No, pesmu piše žena pa je tako muškarac stavljen u samoproklamovanu ulogu gospodara. Ali...

Stavićeš ulare vetru, potkovaćeš slapove vode

Mene ne možeš zauzdati, jer ja nisam obična žena koja se povinuje. Upotrebiću svoja ženska oružja da izmaknem, a da ga pri tome ne povredim i ne pomisli da će biti ostavljen:

... naslutićeš samo odraz igre istine i laži, promišljenog besa, nehajne tuge.

Ponašaću se klasično ženski, jer je na taj model ponašanja navikao, obmanjivaću ga kada zatreba, biću "besna" ako zatreba, biću "tužna" da bih mu pokazala da njegov gospodareći stav nije u redu.

Na pustari čudjenja dok stojiš, grejaće te pahulje snega, hladiće te vatra što uz kičmu ti se penje i hvataćeš pramenje magle svlačeći i drugi veo.

Stvaram mu privid "normalnog" ženskog ponašanja, a ipak on vidi i oseća da to nije normalno tj. uobičajeno žensko ponašanje i zbunjen je. Dešavaju mu se neverovatne stvari (greje ga sneg, hladi ga vatra) i dok i dalje pokušava da se vrati u poznate šablone funkcionisanja jedne ljubavne veze, polako počinje da shvata da naš odnos može da bude samo sloboda i ništa drugo. Zato "hvata pramenje magle" jer naslućuje... i tim naslućivanjem pada i drugi veo, on prestaje da ima potrebu da gospodari, a ja ga ohrabrujem govoreći da iako gubi ulogu gospodara, time neće izgubiti glavu, jer

Ja nisam Saloma.

III. Veo Supruga



Načulji uši da čuješ žubor smeha što cakli...

Nestalo je straha, nestalo je potrebe za dominacijom, sad možemo opušteno da se smejemo i čavrljamo o svemu i svačemu. Naravno, više čavrljam ja, pričajući o svemu i svačemu (jer žene su sklonije brbljanju nego muškarci - ovo ne važi za mene, ali nisam ovde opisivala samo sebe, već ženu kao takvu).

Zagledaj se u zvončiće mojih staklenih reči što kulu od kristala grade

Moja priča je kristalno iskrena, providna, ali i lomljiva. Kao staklo. Sad mislim ovako, sad onako i sve sam to ja. I bez obzira na taj prvi privid da čavrljam površno, kao svaka "normalna" žena, ja ga ipak suptilno uvodim u tananije i dublje sfere Duha

Uroni u moju priču kao u planinski potok...

jer priča počinje skakutavo i neobavezno

...uroni u slapove i brzake...

neka te povede spontani tok, ne obraćaj pažnju na to da te vodim u veće dubine, jer to će te uplašiti

... u stihiju, u podivljalu reku.

Kad je već stigao do bujice podivljale reke, već je upoznat sa njenim izvorom i ta manifestacija ga ne plaši. On je već siguran i u sebe i u mene, on je postao Suprug kao sinonim ušuškane udobnosti i već je spreman da u tom udobnom stanju ostane, jer ga je zamenio za Raj, kad ga ja podsećam

Odgonetni smisao trenutka, dok pada i treći veo

Podsećam ga na to da put nije završen, da nismo u Raju još uvek i da je potrebno odgonetnuti mnoge trenutke i dati im smisao, da je sve to deo puta. Ipak, i dalje je bezbedan, jer ja nisam Saloma.

IV. Veo Mislioca



I sada kada znaš, kada misliš da razumeš...

Prema jednoj arhetipskoj podeli muškarci su racionalni, žene intuitivne. Zato on pokušava da sve što je spoznao prevede u sferu intelektualnog razumevanja, jer to je oblast koja mu je bliska. Ja i dalje pričam naizgled nepovezano, dovodeći u vezu nespojive stvari, objašnjavajući suštinu. Moje reči su odraz mog načina razmišljanja koji je na prvi pogled haotičan, ali koji ipak ima svoj cilj, nalik pčelama koje lete svuda a ipak se vraćaju u košnicu (uma)

Udahni duboko i zaroni 
u moje misli, 
razvejane livadom kao roj pčela.
Otvori tada košnicu uma
pravilnim rasporedom,
jasnom strukturom čiste logike. 
Doleteće pravo u nju, 
noseći ti darove Sunca.

Ovo je udruživanje racionalnog i intuitivnog. Ja trebam njemu da bih mu nagovestila, on treba meni da bih razumela.

Prikupi ih, saberi ih, pašće i četvrti veo...

Ovo je veo koji skidamo oboje, veo nesvesnosti koja nam je zajednička. Ja naslućujem ali ne razumem, on razume ali mu treba materijal za razumevanje. Zajedničkim istraživanjem Neizrecivog, mi ga zajednički razumevamo a time istovremeno postajemo još bliži i bliskiji. Postajemo Ljubavnici.

Podsećam ga da nisam Saloma, da moje reči nisu u svrhu zamagljivanja, već osvešćenja.

V. Veo Ljubavnika



Unesi se u moje oči duboko,
do samog dna Ljubavniče.

Već smo totalno bliski, skoro da smo ostvarili Androgina. Kroz pogled mi uranjamo jedno u drugo, kroz nevini pogled vrapca, kao svakodnevne ptičice koja je stalno tu, oko našeg doma. Vrabac je neugledan, nema želju za eksponiranjem i šepurenjem. Ista takva je prava ljubav - nema potrebe za dokazivanjem.

Odgonetni boju i šaru 
sunčevog zraka, 
dok ljubav se izliva 
kroz pogled vrapca, 
topeći se medju prstima.

I dalje pokušavamo da spoznamo Nesaznajno, odgonetajući simboliku koja je oko nas, ali svesni smo da ne smemo da se uljuljkamo u samozaboravu, jer to blaženo stanje je još jedan veo koji nas zamagljuje. Zato nastavljamo sa daljim traganjem

I kada oko pretvori se u orla...

Kada dostignemo snagu orlovskog pogleda, kada budemo bili sposobni da sagledamo toliko daleko

... uzletećemo do visina, 
zagrljeni pogledima,
kao glasonoše Bogova
noseći ljudima svetlost, 
dok rastvaramo i peti veo.

Ovde prvi put pominjem da je "misija" zajednička, da zajedno rastvaramo peti veo, koji nas oboje odvaja od spoznaje, jer oboje smo samo obični smrtnici koji teže da se vrate u Raj. I opet podsećanje da nisam Saloma i da su velovi ono što nas oboje odvaja od razumevanja suštine, da nisam ja ta koja zamagljuje velovima stvarnost.

VI. Veo Deteta



Otkrivam ti snove svoje, 
rasplinute, nestvarne a jasne, 
čudno postojeće,
jer stigavši do petog 
ostali velovi skidaju se sami.

Ispruži mi ruku da te vodim 
Obećanom zemljom...

Kao arhetipski odraz intuitivnog, ja sam ta koja vodi ali bez njegovog razumevanja moj put je uzaludan. Moje vizije su nestvarne ali ipak jasne, postoje na predelima astrala ali su čudne jer nisu postojeće u smislu u kome smo navikli. Do sada smo postali savršeni tandem, dopunjujemo se medjusobno i napredujemo zajedno.

Već naslućujemo rajske vrtove, čisti smo i nevini kao deca, čisti smo i nevini kao Adam i Eva pre nego što su bili uprljani Znanjem. Bili smo izbačeni iz Raja jer smo okusili plod znanja, sad se vraćamo u Raj upravo uz pomoć znanja.

Počini u hladu Drveta Života, 
zagledan u svetlosne boje.

Na "Drvo od života" koje se spominje u biblijskom Postanju, niko nije obraćao pažnju. Biblija kaže da postoji "Drvo od života i drvo od poznanja dobra i zla". Sa ovog drugog drveta je Eva ubrala plod na nagovor zmije. Drvo života je simbol Kabale i ima svoje svetlosne sfere, koje su odredjenih boja.

Hraniću te voćem, ovde više nema zmija.

Zmija više nema, jer vratili smo se u Raj, imamo znanje i nemamo ego. Možemo slobodno da se hranimo rajskim plodovima, više nema opasnosti da možemo da budemo izbačeni napolje jer obogaćeni smo i znanjem i svešću.

Usni u mom okrilju, 
bezbedan u povratku, 
gde dovela te čežnja od Postanja.

O težnji da se vratimo u Raj pričali smo na početku, sa prvim velom. Ali tada nismo bili bezbedni jedno od drugog i kao takvi nismo ni mogli da udjemo u Raj.

Šesti veo nas oboje pokriva, kao tanka koprena koja nas sprečava da vidimo sopstvenu suštinu, koja nije ni muška ni ženska. Samo te uzgred podsećam da nema razloga za strah, da nisam Saloma.

VII. Veo Čoveka




A na kraju puta, 
zašuškana, 
na dnu mraka 
naša Duša.

Konačno smo se dotakli svojom suštinom. Konačno možemo da ostvarimo totalno spajanje dveju duša, da kad pogledamo u onog drugog vidimo sebe same, jer mi se ne razlikujemo. Mi smo Jedno.


Zagledaj se u nju, 
kao u površ mirne vode
i tražeći sopstveni odraz 
ugledaćeš mene 
u tebe pretvorenu 
i sebe 
velovima zamagljenog.

Ovo je zajednička spoznaja, ti si ja i ja sam ti. Zamagljen si velovima zemaljskog postojanja, zamagljena sam velovima zemaljskog postojanja. Pusti me da i dalje vodim, jer na ovom putu razum će biti samo smetnja.

Uhvati se za moj glas, 
pusti ga da te vodi 
i ne osvrći se. 
Okamenićeš se. 
Spaljeni su Sodom i Gomor.

Pusti me da te vodim, ne osvrći se da analiziraš predjeni put jer time samo padaš u racio, time padaš iz Raja nazad u svakodnevno postojanje. Okamenićeš se u šablonu racionalnog, a grehovi Sodoma i Gomora su spaljeni, jer grehovi su proizvod racionalnog uma.

Leluja sedmi veo...

jer blizu smo susreta sa samim Izvorom postojanja, samo nas tanka koprena sedmog vela odvaja od predavanja.

VIII. Epilog




I posle svega, 
stajaću blistavo gola, 
Iskonska žena 
i tvoja mi glava na dar 
neće značiti ništa...

Ako si i posle svega i od svega samo "izgubio glavu" zamnom, onda mi tvoja glava na dar ne znači ništa. Moja misija nije bila naša misija i samim tim je neuspela. A ako sam do ovog vela verovala da te uspešno vodim kroz misterije velova, onda sam i sama bila zamagljena tim istim velovima. Verovala sam u sopstvenu viziju, nisam bila sposobna da spoznam da nije bilo moguće ostvariti je s tobom.

Moja namera u svemu nije bila da te zamaglim i obmanem, već da jedan po jedan skidam velove zabluda da bih otkrila samo Čoveka, Androgina, biće koje je i muško i žensko istovremeno.

Saloma, koja traži glavu na dar da bi dokazala svoje zavodničke moći, jeste bila jedna - onda. No mnoge se žene ponašaju na sličan način, traže da muškarac na koga su se namerile "izgubi glavu". Čitavom ovom poemom ja ti govorim da ličim na sve ostale žene, ali da ipak nisam kao sve druge.

(Zavesa pada)



Ovo bi bila analiza moje Salome. Velikim delom sam se uživela u opisivanje, namerno koristeći "ti i ja", da bih dočarala dramatičnost i doživljaj uopšte. Da sam koristila samo "on" ili "oni" čitava analiza bi izgubila na istinitosti. Jer pesma i jeste pisana da bi se (eventualno) prepoznao put kojim pokušavaju da hode svi ljubavnici, ali ih velovi zamagle pa zalutaju putem Pakla.

Inače, ovo sam pisala kada sam završila svoju knjigu čiji je radni naslov bio "Androgin" i pišući bila sam sama, tačnije nisam bila u ljubavnoj vezi. I ovo je bio ogroman pomak u mojoj svesti, jer sam - tragajući za velikim istinama - dobila jednu koja me je šokirala, koja mi se ni malo nije dopadala, ali za koju sam osećala da je tačna kao matematička formula:

"Iz Raja su izbačeni Adam i Eva zajedno. U Raj mogu da se vrate samo Adam i Eva zajedno. Pojedinačni povratak je nemoguć".

Tu istinu sam dobila barem deset godina pre nego što sam krenula u analitičko istraživanje, pišući knjigu i nikako se nije uklapala u opšti koncept moje svesti. Saloma mi je pokazala da sam konačno shvatila Put.

Nadam se da si zadovoljan analizom i kladila bih se da pesmu nisi video na način na koji sam je ja pisala. A meni je bilo posebno zadovoljstvo da još jednom "uronim u nju kao u planinski potok".

Čekali smo, ali isplatilo se. Barem meni :)