Beseda ljubavnice

BESEDA LJUBAVNICE

O VREDNOSTIMA I LICEMERJU

GRADJANSKIH NORMI

Lica:

Sudjaje
Tužilac
Sudija
Zakonita (supruga)
Sestra (Ljubavnice)
Susetka (Preljubnika)
Sused (Preljubnika)
Sin (Ljubavnice)
Majka (Ljubavnice)
Majka (Preljubnika)




(Zavesa je spuštena, izlaze tri žene pognutih glava, jedna za drugom, kao u koloni)

PROLOG

( Tri sudjaje)

(Prva sudjaja) Podiže glavu i govori. Druge dve su i dalje pognutih glava

Nad kolevku pelin se nadvio

žalfija, zdravac i glog.

Duša put trnja birala,

na kraju puta cvet.

(Druga sudjaja) Podiže glavu i govori

On se medj' ljude sakrio,

medju obične teme,

a dušu sivilom ovio

krijući teško mu breme.

(Treća sudjaja) Podiže glavu i govori

Ona u zvezde zurila,

da ne gleda u narod.

Utehu sebi tražila

gledajuć' nebeski svod.

Sve tri Sudjaje ostaju podignutih glava i nastavljaju sa govorom

Druga sudjaja:

Na lice osmeh stavio

k'o klovn kad namesti nos.

Deč'jim šarmom prekrio

samoće duboki nanos.

Treća sudjaja:

Hladnim se prezirom ovila,

s'krila medj' ozbiljne teme.

Pesma joj dušu topila,

knjigama davala vreme.

Prva sudjaja:

A duša pustinju prostrla.

Sur kamen, drača i glog.

Veraše tim se stenema

tražeći puta pravog.

I sretoše se slučajno

k'o letnje kiše kap.

Od suza cveće cvetalo,

ljubav im došla na prag.

Sudjaje se povlače, ponovo pognutih glava. Iz istog ugla, iz kog su ušle sudjaje, ulazi Ljubavnica.

JA, KOJA GOVORIM

O SANJANJU

OTVORENIH OČIJU

Ljubavnica:

Poljubac beše nestašan,

da se prekrati noć.

Ta laka letnja zabava

pokaza ogromnu moć.

Zagrljaj posta poznat mi,

već vekovima znan.

Koža mu mojoj prionu

k'o ruke dlan o dlan.

I sklopih oči da sanjam

pa tad ih otvorih ja.

Preda mnom prizor čudesan:

dvorana, kao kraljevska.

Zavesa se polako otvara, odaja je nameštena u baroknom stilu. Na sredini je raskošna stolica sa naslonom , sa leve i desne strane se nalazi po jedan dugačak sto, sa stolicama sa jedne strane, za koji može sesti nekoliko osoba. Ljubavnica kreće prema sredini, seda na stolicu i rukom pokazuje stvari koje opisuje.

SVEČANA DVORANA,

KAO SPREMNA ZA KRUNISANJE

Ljubavnica:

Sedim kao na prestolu.

Uzvišen, kraljevski tron.

Bogate, teške zavese,

izrezbareni naslon.

Odaja svetla, prostrana,

lučno se izvio svod.

Na njemu luster kristalni,

do sjaja uglačan pod.

(Ulaze Zakonita supruga, Susetka, Sused i Majka preljubnika i sedaju za jedan sto, licem okrenuti ka publici, zatim ulaze Sestra Ljubavnice, Sin i njena Majka i sedaju za drugi sto, takodje licem okrenuti ka publici)

Ljubavnica: (govori dok ostali ulaze)

I ljude neke vidim sad.

Pitam se da l' je to kler

ili se narod skupio

da uveliča dan?

Ali kruna gde mi je

i moj svečani plašt?

Ovenčana sam srećom,

u oku duge mi sjaj.

Osmehe poklanjam svakom

kao blagoslov sam.

Ulazi čovek obučen u crno.U ruci mu je dugačak štap, kojim se podštapa u hodu. Za njim ulazi još jedan čovek sa kapom na glavi, kao što je nose sudije, koji nosi debelu knjigu u ruci. Svi koji su već ušli i seli, ustaju)

Ljubavnica:

U trenu nastade tajac

i redom ustaše svi.

Radoznali pogled bacih:

ko li je čovek taj?

I udje, kao da vlada.

Na njemu crni plašt

i čudna kapica neka.

U ruci dugačak štap.

Za njime udje još jedan,

u ruci debela knjiga.

Blago zaklima glavom

i poseda dole svetina.

U mene upire prstom

i reče ozbiljnim glasom:

ČITANJE NEOČEKIVANOG

GOVORA

Tužilac:

Znate li vi, okrivljena

zapisane smrtne grehe:

Ne želi tudjega dobra,

ne čini nikada preljube!

Godine truda i patnji

uložio čovek je taj

da sebi kuću sagradi

i sačeka miran kraj.

A Vi bi sada, oholo

da jednim pokretom ruke

uzmete ženi čoveka,

srušite godine muke!"

Za tren se nadjoh u čudu.

O čemu govori on?

Zašto se narod skupio

i čemu ovaj tron?

Zar nije čuo za ljubav

koja je Bogova dah,

znade l' za srodnu dušu

što se prepozna odmah?

Ustaje Zakonita, veoma elegantno obučena

Sudija:

"Recite sve, gospodjo."

REČI OSUDE

ZAKONSKI PRIZNATE ŽENE

KOJA JE SUPRUGA

(Ljubavnica) okreće se publici i poverljivo kaže:

Ona se bliže primiče,

pogled joj britak nož.

(Zakonita) Ustaje i upire prstom u Ljubavnicu

Ostavi ga, preljubnice,

vrati se životu svom.

Ne znadoh ti lika,

nit' ime tvoje znam.

Al' miris tvoj ga prati,

odiše aromom bluda,

u postelju kada se vrati,

kada ga skrha požuda.

I barem kosu sveži

kada ga obgrliš grehom.

Jer vlasi tvoje svuda

prate ga pijanim smehom.

A jednog ću ti dana,

kad kosa postane duža,

periku poslati nazad.

Kao zalog za muža.

Neka se svakoj od nas

njeno vlasništvo vrati.

PREKLINJANJE SESTRE

KOJA JE NAJBLIŽA SRCU

(Tužilac):

Počujmo njenu sestru,

šta ona ima da kaže.

Jerbo sestra za sestru

neće nikad da laže.

(Sestra:) Obraća se nežnim glasom, kao da preklinje.

Okani ga se, sestro,

moja poslednja nado.

Misliš da preljubnik može

doneti mira u dom?

Željenu ljubav ti dati?

Kakva ogavna laž!

Muškarac ume da voli

samo do željenog cilja.

Sve izvan toga

samo je igra leptira.

Ali, ti mreže takve

do sada ispredala nisi

(sve su mi rekle druge),*

pa zašto misliš da možeš

u gnezdo svoje da ga staviš?

Pogledaj mene, sestro.

Ruke povazdan moje

hlebnim su beljene brašnom

i stalno mokre od vode.

Zaprška posta mi parfem,

vikleri dnevna frizura

(skinuću ih već sutra).

Neseser postade ceger,

od četki da pravim muf?

Nekad, dok besmo mlade,

ti beše uzor moj.

Pogledaj, sestro, mene,

za tebe, ogledalo, znam,

jer u ono na zidu

ne želim ni da gledam.

Zar životom ovakvim

hoćeš da začiniš ljubav?

REČ ŽENE KOJA UVEK

I SVE NAJBOLJE ZNA

(Njegova susetka)Ustaje i veoma oštro se obraća, prvo Sudiji, a zatim Ljubavnici

Cenjeni sude,

ja odmah tu blizu živim

i celu priču znam.

Kako je zidana kuća,

kol'ko su slatka deca.

A ovoj ovde želim

da kraću pouku dam!

Zatim se okrete k' meni

i reče, u mržnji sva:

Odmah sam znala sve,

čim ugledah te ja!

Ta pritvorna čednost

i tanak, vitak stas,

tvoja ćutljivost, smernost,

a mekan, baršunast glas,

Za nekog biće to draž

al' iskusno oko vidi:

sve je to varka, laž.

Ova se ničeg ne stidi.

Pročitah pogled i znam,

zalud kriješ taj plam.

Tu drskost u oku ima

samo slobodna žena.

Prezrivi osmeh? Šta?

Ta videh ga na licu tvom.

Ali moj čovek je moj!

On mi od Boga dar.

Da li ga volim il' ne

to nije tvoja stvar!

(Njegova susetka) Ponovo se obraća Sudiji

Evo ovde mog muža.

ideal dobrog čoveka.

On može reći istinu

jer i on sve to zna.

REČ SMERNOG ČOVEKA

KOME JE PRUŽENA PRILIKA

DA SE ISKAŽE

(Njegov sused) Ustaje vrlo smerno i govori skoro oborene glave

Ovo ovde je sud

gde samo se istina zbori

i to je jedini trud.

Dobar domaćin je on,

u svemu k'o da je car.

Al' žena mu... šta znam.

To je već njegova stvar.

Ja samo o ovoj svojoj

(zlehuda sudba i peh)

smem da sudim i ćutim

jer osuda je greh.

GOVOR JEDNOG DETETA

KOJE U NERAZUMEVANJU

PREKOREVA I MOLI

Tužilac:

Počujmo njeno dete.

(Sin) Dečak ustaje i skoro u suzama govori

Postadoh teret na srcu,

u kući suvišan gost.

A on se pojavi juče

i danas već je tvoj.

Ja tebe nikome ne dam,

jer ti si samo moja.

Kad' nisi mogla sa ocem,

šta li to hoćeš sad?

Pogledaj godine svoje,

zar od njih nije te sram?

Zašto ne sediš u kući

k'o žene sve koje znam?

REČ MAJKE

KOJA ZA SEBE SMATRA

DA JE SAVRŠENA DOMAĆICA

(Majka Ljubavnice) Ustaje neprozvana, prstom upire u Ljubavnicu i kritički govori

Pa ti si stvarno luda,

baš to dokazuješ sad!

Za tol'ke godine truda

nisi naučila ništa.

Umeš li da mu skuvaš,

da glatko ispeglaš veš,

zimnicu, srećna, da staviš

do sjaja uglačaš pod?

Hoćeš li da ga čekaš

posle pijanih noći?

Da trpiš njegovu ljutnju,

da ne znaš kada će doći?

Da li ćeš posle toga

iznova moći da voliš,

da se još nečem nadaš

ili ćeš pustiti sve?

REČ MAJKE KOJA NAJBOLJE ZNA

ŠTA JE ZA NJENOG SINA DOBRO

(Njegova majka) Ustaje, takodje neprozvana i oštro govori

Sa onim nisi mogla,

kaže tvoj jedini sin.

Srušila svoj si brak,

a sad bi da rušiš tudj.

I misliš da s njim će teći

samo mleko i med?

Varaš se draga moja

jer muškarac je on.

Teškom ga mukom rodih

i gorkim mlekom dojih.

Ne dadoh lepu mu reč

da zna da surov je život.

Učih ga redu i radu,

vrlini pravoga muža.

Oženio divnu je ženu,

sa njome deteta dva.

Šta mu ti možeš dati

što već nema i sam?

A zatim sklopi ruke i pogleda u svod, pa tužnim glasom reče, tražeći valjani razlog:

Bio si meni, sine,

oduvek radost i dika.

Pa zašto sada hoćeš

da živu me sahraniš?

BESEDA LJUBAVNICE

Ljubavnica: Ustaje i obraća se Sudiji

Dozvoli, cenjeni sude,

da svakom slovo kažem.

(Tužiocu)

Utemeljio korene svoje

sa dosta maltera, cigle.

Ograde iskovao vitke,

sagradio odaje svetle.

Ali nek proveri dom

gradjenju predat sav:

za dušu ima li ostava,

za srce gde mu je hrana?

Ja ne znam šta je trud

zidati sebi dom.

Al' znam da mnogo truda

zahteva zidati grob.

I znam da zidovi doma

na grobnicu mogu da liče.

I znam da plafon je ravan

kao nadgrobne ploče.

Da mu je u domu lepo,

ne bi bežao k meni.

Da mu je postelja topla,

ne bi se svijao mojoj.

(Zakonitoj)

Da malo poznaješ zakon

znala bi da je laž.

Pa šta ti vredi slika

srećno udate žene

kad telo ti je mrsko

što leži tu, kraj tebe?

I mrziš njegov dodir,

k'o da te takla zmija,

dok vršiš "bračnu dužnost"

kao poštena žena.

A ne znaš njegovu kožu

da je meka k'o svila,

prsti nestašan lahor,

kao treptaj leptira.

Usne su njegove sočne,

kao prezrelo voće

i oči vragolana

koji uvek sve hoće.

Ne vidiš šta ti je dato,

zato ga prepusti meni.

(Sestri)

Ne kudi mene, sestro,

tvoja skrivena željo.

U okrilje se vraćam

običnih, svagašnjih žena.

Ne kudi zato što misliš

da silazim sa trona.

Viklere, sestro, možeš

skinuti koliko danas.

U svoju dušu zaviri,

ne slušaj šta kažu druge.

Unesi želju, ljubav

dok mužu pripremaš ručak.

Otvori svoje srce

dok mali pospremaš stan.

Toplina doma nije

samo vatra u peći.

Udoban krevet nije

samo perjani jastuk.

Razumej mene, sestro,

ipak sam samo žena.

(Susetki)

Zadrži čoveka svoga,

sačuvaj sopstvenu laž.

I još mu tovari hrane

da željom postane slep,

a misli budu mu trome,

da okom žudnju počne.

Utvrdi zidine svoje

planinom mesa i torti.

Tako sačuvaj brak,

pa makar bio farsa.

Drži se svoga stava,

budi pristojna žena.

(Susedu)

Kratak bio si ti

i pošten u svemu tom.

Sačuvaj život svoj, mali

jer, to je tvoja stvar.

(Sinu)

Čujem te, sine moj,

i kao da čujem sebe

kad bejah godina tvojih

(od toga duša mi zebe)

Mnogo leta mi prodje

dok saznah što znadem sad.

I ja sam mislila, sine,

da ona strankinja lepa

nanese meni rane,

ljubav očevu ote.

Dugo se protiv nje borih:

inatom, ljutnjom i mržnjom.

Na kraju priznadoh poraz

kao konačni slom.

I mnogo leta mi prodje

dok saznah što znadem sad:

ja imam jednog oca

i on jedinu kćer.

Za decu ljubav je jedna,

ona je od Boga dar,

i ne deli se nikada,

jer pripada samo njima.

A što se godina tiče,

zašto bi bile stid?

Zar moram biti nema

sa četrdeset leta?

Ja više volim humor

nego da slušam trač,

o knjizi dobroj da pričam

više neg' bolesti plač.

I pre se olovke latim

nego da čistim stan.

Radije ću na koncert

nego da ručak spremam.

Zato neću da priznam

da godine su teret.

Slaviću život i radost

dok ne proslavim smrt.

(Majci)

Možda sam luda, majko,

ali šta radim znam.

I sve to, majko, radim

samo na način svoj.

Do jutra perem, majko,

ali drugačiji veš.

Suzama ispiram očaj,

cedimo tugu i jed.

Umem da peglam, majko.

Pegla mi vreli dah.

Do kasnih sati ravnam

bezdani, duboki uzdah.

Hranu mu slatku spremam,

sočan poljubac, mek.

Sa srca prašinu brišem

do sjaja glancam osmeh.

Sivilo doma, majko

ne čisti "magična krpa",

niti učmalu dušu

izvetri promaja dobra.

(Njegovoj majci)

Ja vas, gospodjo, ne znam

al' cenim vaš trud.

Rodiste divnog dečaka,

izvedoste ga na put.

U svemu bio je dika,

majčinog oka sjaj.

I sve je bilo po redu

što ceo narod zna.

Samo ste, gospodjo, ipak

previše ulagali truda

dok mu se radjalo srce,

kad mu se stvarala duša.

Za tako namenjen život,

(što podseća na budj),

manje je trebalo duše

dok stvara ideal tudj.

Običan život, mali,

što svakome je dat,

nekome bude uzor,

drugome bude klet.

(Svima)

I dalje što mogu reći

govor je namenjen svima,

što savetuju i kude:

ogreših se o pravila.

Zar nije svaka od vas

Princa čekala svoga

da se, na belom konju,

njenom naručju preda?

I mnoge su, u strahu

prvog se hvatale voza,

jer stajao je prekor:

"Ona matora frajla".

A Princ se skrio u duši,

magleni pramičak, san,

uteha besanih noći

za život promašen sam.

Svakoj od vas je dato

zaveštanje, kao kletva:

da ćerka svaka sutra

Princa pronadje svoga.

Ja Princa svoga nadjoh

na samom zalasku želja,

kad se pomirih u duši:

zauvek ostadoh sama.

Nisam ga zvala, sestro,

kroz besanu noć, tamnu.

A tebi bih ga, ženo,

u postelju vratila hladnu.

I neću da kuvam, majko,

ono što najviše voli.

Uzmite ga, gospodjo,

na pravi vratite put.

Rado bih ga, sine,

iz srca iščupala svog.

Recite mu, tužioče,

zašto je zidao dom.

Al' on je moje sunce,

zbog njega radja se dan.

Njegov me zagrljaj greje

dok tonem u san.

Njegovim dahom dišem,

njegove radosti moje,

njegove tugujem tuge,

svoje mu poklanjam snove.

Tanane ispredam reči

i nežno šapućem sad.

A vi ga, posle svega,

probajte uzeti nazad!

Zavesa se zatvara

* druge - drugarice