Ekstatično vođenje ljubavi

Probala sam predloženu varijantu spajanja solarnog pleksusa. Zaista si bio u pravu osećaj je božanstven. Doduše, trebalo je dosta vremena da se svest transformiše poverenjem, ali isplatilo se.

Nesputano primanje energija uvek prija. Energija se prima putem spavanja, putem hrane i ukoliko nisi opterećena sopstvenim mišljenjem da je hrana štetna (bilo, zato što je zatrovana, bilo, zato što goji) uživanje koje unošenje hrane donosi ne može se uporediti ni sa čim drugim. Isto važi i za spavanje. Ako ne smatraš da je spavanje gubljenje vremena, san će ti veoma prijati. Svako primanje energije prija na svoj način, a ono što sasvim sigurno umanjuje taj doživljaj lepote je tvoj lični stav prema odredjenom izvoru energije. Ovo možeš shvatiti kao definiciju jer primenljivo je doslovno na sve prirodne izvore energije pa se tako može primeniti i na ljubav.

A tek doživljaj ekstaze! Ono što sam mislila da je ekstaza tek je bledi odraz onoga što mi se sada dešava. Medjutim, osećaj često postane prejak i ne mogu da ga podnesem, te sam snošaj mora biti prekinut, jer mi se čini da ću u trenutku ili eksplodirati ili poludeti.

Otvaranjem energetskih kanala, jednostavnim odustajanjem od otpora, u tvoje eterično telo uliva se mnogo više energije, nego što si standardno navikla da je primiš. Ta nova energija obogaćuje i širi polje tvoje svesti. Ono što ti donosi osećaj neizdrživog, odnosno osećaj da ćeš eksplodirati je zapažanje tvog razuma, koji kao kontrolna lampica ukazuje kada si otišla predaleko. Pretpostavimo da je razum čuvar svesti, ma koliko ovo banalno zvučalo. Svest ima svoje odredjeno polje prostiranja, a razum je »zgusnuta« ili skoncentrisana tačka te iste svesti koja je, sveukupnu drži pod kontrolom. 

Ulivanje nove količine energije u tvoje eterično telo, znači i ulivanje nove količine energije u tvoju svest, koja se širi postajući sve »veća«. Medjutim, razum je navikao na odredjeni bonus energije, odnosno na odredjeno polje svesti te taj novi prostor ne može da obuhvati i kontroliše. Osećaj da ćeš eksplodirati sasvim je ispravan, jer eksplozija u izvornom vidu znači rasprostiranje i uvećavanje zapremine nekog tela. Tačnije, prethodno zauzeti prostor eksplozijom se povećava. Osećaj da ćeš poludeti takodje je ispravan, jer ludilo je nefokusirana svest. To je stanje razuma koji je izgubio svoju kontrolnu funkciju te svoje podatke haotično prezentuje.

Vodi računa o ovim osećajima, jer oni su zaista crvene signalne lampice koje te upozoravaju na opasnost. Ulaženje u dubine ekstaze veoma prija, ali samo do granice podnošljivog. Svaki intenzitet je nepodnošljiv, neka ti temperatura vode recimo, ili bilo čega drugog, bude dobro poredjenje. Isto važi i za osećaje, bilo da su u pitanju emocije kao osećaj, bilo osećaj kao reakcija čula. U ekstazi sva čula se bude i otvaraju do potpunog obuhvatanja i poimanja Neizrecivog. Kako je razum glavni kontrolor mere otvaranja (do podnošljivog) svakako ga treba apsolutno poslušati i prekinuti svaki dalji čulni kontakt, da bi se uskovitlana energija stišala do uobičajenog nivoa.

Ulaženjem u dubinu ekstaze moje telo počinje da se uvija, odiže od kreveta, ruke izvode neke neuobičajene pokrete, glava takodje. Kao da moje telo samo od sebe, mimo moje volje, izvodi neki mistični ples.

Probudjena je Kundalini energija, koju su mistici sa Istoka nazvali i »zmijska energija«, jer se telo uvija na način zmije koja se kreće po tlu. Pre ove faze kretanja pojavljuje se faza budjenja, kada se u telu osećaju fine vibracije, slične poigravanju mišića, ali ipak drugačije. Ovo vibriranje biva prekinuto trzajima u predelu kičme, koje se dešava kada energije probije neki »tromb« stvoren na tom mestu. Već u ovoj fazi vibriranja razum signalizira na opasnost, jer svest lagano počinje da se rasplinjava donoseći osećaj vrtoglavice ili lakog pijanstva. Onaj ko ne ume da fokusira razum na ovom nivou i, samim tim ga stavi pod kontrolu nikako ne bi smeo da ide dalje. Faza kretanja je sledeća i ona nastupa spontano. Telo tada počinje da se uvija u svetom ritmu a svesno oponašanje ovih pokreta donelo je ples. Otuda svaki ples u sebi ima crtu erotskog. Svako predavanje svesti ritmu plesa uvodi plesača u neku vrstu opijenosti i blage ekstaze. Zato ljudi uživaju u plesu jer on je odraz iskonskog predavanja ritmu.

Može li se to nekontrolisano kretanje prekinuti sopstvenom voljom?

Ne može, jer šta je snaga tvoje volje prema snazi ispoljavanja Univerzuma? Jedino šta možeš u ovoj fazi je da posmatraš ono što ti se dešava i to bez ikakvog otpora. Zato je neophodno samopoverenje da si bezbedna u svemu što ti se dešava, jer je tvoj razum dovoljno fluidan, odnosno rastegljiv te može bez otpora da propusti svu energiju koja prolazi kroz tebe.

Ukoliko nisi sigurna u to do koje mere možeš da izdržiš, ako te već pre toga orgazam nije prekinuo te si klonula, onda prekini celu seansu u fazi budjenja. Čim osetiš vibracije u telu kao da blaga struja prolazi kroz tebe, prebaci svoj razum na poznati teren, preuzmi komandu i uradi bilo šta obično u čemu će razum učestvovati rutinom. Često pomaže unošenje hrane. Nikako nemoj potezati za, alkoholom, iako si ga možda dotle konzumirala. Alkohol širi polje svesti bez mogućnosti kontrole od strane razuma, tako da ćeš, alkoholom samo doliti ulje na vatru.

Kad smo već kod, alkohola, a već si pomenuo orgazam kao prekidača visokog napona, pojasni mi malo zašto se teško doživljava orgazam u stanju pijanstva i kako se onda uspostavlja kontrola svesti?

Zajedničko, alkoholu i seksu je to što oba proširuju polje svesti eliminišući pri tome razum. Medjutim, značajna razlika je u tome što, alkohol otupljuje čula, a seks ih izoštrava. Obzirom da je čulo dodira veoma značajno za doživljavanje orgazma, logično je što do njega teško dolazi.

Čini mi se da u pijanom seksu nema budjenja Kundalini.

U pravu si, nema budjenja Sila i, to je dobro, jer otupeli razum ne bi mogao da kontroliše dogadjanja i prekine ih u pravom trenutku te bi došlo do pucanja svesti. Jedina uloga koju razum tada ima je koncentracija na čulo dodira, da bi se postigao olakšavajući orgazam.

Kako muškarac može da udje u stanje duboke ekstaze, obzirom da je poznato da oni orgazam doživljavaju veoma lako?

Obzirom na osnovnu strukturu svesti, gde je muškarac prevashodno razuman, a žena duhovna, žena lako ulazi u ekstazu, ali ne može lako da je razume. S druge strane, muškarac se teško obračunava sa prekidačem orgazmom, ali kada udje u stanje izmenjene svesti tada mu je lako da prepozna faze kroz koje prolazi. Kao osnovni nosilac razuma, muškarac taj isti razum koristi u seksu da bi odložio sopstveni orgazam, tako što jednostavno razmišlja o običnim stvarima. Na taj način nije potpuni učesnik u dešavanju a orgazam dolazi kada snaga Sila nadvlada snagu njegovog razuma. Dolaženje muškarčeve svesti do stanja ekstaze moguće je ponovo uz upotrebu razuma, ali na drugi način. Umesto da razum koristi za razmišljanje o drugim stvarima, nevezanim za seks, muškarac treba da uposli svoj razum u ulozi posmatrača, ne dozvoljavajući da ga osećaji povuku ka uživanju. 

Posmatranje uživanja je jedna stvar, a prepuštanje uživanju sasvim druga. Treba uočiti tu značajnu razliku ovo je elementarni polaz. Na ovaj način vrši se diferencijacija Astralnog i Mentalnog plana, gde će se i Spiritualni plan spontano iskristalisati u odnosu na ova dva. Spiritualni plan je polje ekstaze, gde nema orgazma već samo doživljavanja probudjenih Sila.

Opasnost od rasprskavanja razuma važi i za muškarca, s tim što je njemu mnogo lakše da prekine ekstazu orgazmom, koji će doći spuštanjem svesti na Astralni plan, odnosno prebacivanjem razuma na doživljaj uživanja.

Posle ovakvih seansi vodjenja ljubavi, jer su to zaista postale seanse, primećujem neki nemir u sebi koji zna da potraje danima. Nešto nedefinisano se dogadja unutar celog tela, slično finim vibracijama koje se najjasnije osećaju u predelu pleksusa. Ponekad ove vibracije postanu skoro neizdržive i čini mi se da ću eksplodirati te će mi biti lakše, a do eksplozije ipak ne dolazi. Ovo liči na predmenstrualni sindrom, ali nije vezan samo za period neposredno pred menstruaciju. Liči takodje i na nervozu, ali udesetostručene snage. U odnosu na ovaj osećaj, nervoza je zaista blaga pojava.

Dogadja ti se probudjenje energije, tvoje eterično telo je »prezasićeno« energijom i stoga osećaš da je imaš i više, nego što ti je potrebno. Ovaj osećaj delimično se ublažava kada si aktivna, u bilo kom vidu. Tada je svaki rad dobar, jer na taj način se ovaj višak energije troši. Fizički rad ili čak vežbanje, pomoći će ti da se ova energija potroši. Ukoliko ne možeš da izdržiš ovaj osećaj, koji nestaje samo za vreme aktivnosti i ponovo se vraća u svest onog trenutka kada se umiriš, sačekaj da prodje menstruacija koja će svu energiju materijalizovati u svežu krv, a ti ćeš se smiriti. Naravno treba i da prestaneš da praktikuješ ovakvu vrstu seksa.

Ipak, ma koliko bio neprijatan, ovaj osećaj donosi blagodet u duhovnom smislu jer povećana energija transformiše, uvećava i pročišćava tvoju svest. Već samo uočavanje da nemir uzrokuje fine vibracije, pokazuje da je tvoj razum jasno diferencirao unutrašnji osećaj, umesto da je sve stavio pod oblast: »nervoza«, kao širok spektar nelagodnih osećaja. Dalje, ovaj bonus energije smanjiće neophodnu količinu sna, za regeneraciju tela pa ćeš na raspolaganju imati nekoliko sati više u budnom stanju. Obzirom da te višak energije nagoni na aktivnost, to vreme ćeš svakako korisno upotrebiti. Pojačana energija takodje je odlika mladosti, na ovaj način znatno usporavaš proces starenja, a ti sama zračićeš na poseban način. Tvoja čula će se vremenom izoštriti i čitava svest postaće znatno osetljivija i budnija, a razum precizniji i jasniji. Bolje ćeš pamtiti i bolje povezivati činjenice. Blagodeti su brojne, jedino što je potrebno je da uspeš da izdržiš ono što ti se dogadja unutar tela i unutar same svesti.

Ovaj osećaj ponekad kulminira osećajem nepodnošljivog. Dodje mi da grebem po zidovima od muke.

Jedino rešenje je: ne opiri se. Dozvoli energiji da struji i da se ispoljava. Ukoliko se budeš opirala napravićeš lom. Otpor je ograda energiji, time je sputavaš da se neometano ispoljava ograničavajući je na odredjen prostor sopstvene svesti. Time ćeš stvoriti efekat »ekspres lonca« i, ako negde ne ostaviš slobodan prostor, tvoja svest će doslovce eksplodirati. Zato budi oprezna i ne igraj se. Sama si izabrala ovaj put, stoga moraš da podneseš sve njegove strmine.

Volim ga toliko da se plašim za sebe

Preplavila me neka nežnost od njegovog glasa i osećam neku unutrašnju vezu izmedju nas. S druge strane svesti munjevito su stigle razne informacije zašto on nije pravi muškarac za mene i da takvo osećanje ne bih smela sebi da priuštim. Barem ne kada je on u pitanju.

Otkuda ta zbrka informacija i zašto večito prisutan otpor?

On nije pravi muškarac za tebe gledano sa, aspekta tvoje Sekundarne ličnosti, koja se trudi da se savršeno uklopi u konvencije. Konvencionalno gledano on zaista nije za tebe: nizak je za muškarca, dok si ti visoka i to se po merilima javnosti, ne uklapa. Loše zaradjuje, mnogo manje od tebe, što se takodje ne uklapa. Nije »naočit« niti se trudi da to bude, dok se očekuje da uz tvoj izgled ide i muškarac sličnog tipa. Sve ove informacije spoljašnjeg sveta dobro su uklopljene u mišljenje tvoje Sekundarne ličnosti te odatle i dolaze. Medjutim, strast koja je buknula u trenutku probila je okvire vaših Sekundarnih ličnosti i aktivirala je Primarni plan. Već sam se umorio od ponavljanja i objašnjavanja procesa, shvatila si ga do sada.

Mnogo interesantnije pitanje je zašto je večito prisutan otpor. Strah od gubljenja individualnosti je prva prepreka na putu. Zaljubljene osobe nalaze se pod hipnotičkim dejstvom Primarnog plana, hipnotičkim u tom smislu da ne zapažaju odsustvo skupa naučenog ponašanja. Ponašaju se spontano i prirodno, uživajući u davanju i pretapanju. Individualnost, koja se ogleda kroz »ja« i »moje« potpuno je eliminisana, ali oni to ne primećuju. Očvršćenjem i materijalizacijom veze, izlaskom u javnost i, tako dalje (ovo smo mnogo puta ponovili i zapamtili čitav proces), individualnost, koja je prenaglašena Sekundarna ličnost, počinje da se bori za prevlast.

Individualnost treba razlikovati od individuacije. Individua ili karakter je samostalna i samosvesna jedinka koja je okoštala u sopstvenim stavovima i mišljenjima te po svaku cenu nastoji da ih odbrani. Možemo još reći da je to spoljašnji okvir Sekundarne ličnosti, takoreći utvrdjenje. Individuacija je, s druge strane, dolazak do Čistog Ličnog Bića, Primarne ličnosti u njenom najčistijem vidu gde se na najdubljem nivou prepoznaje istovetnost sa svim ostalim Čistim Ličnim Bićima, koja sva zajedno izviru iz Bića kao Kosmičkog principa.

Androgin, kao princip ujedinjenja svesti, zahteva samostalnu individuaciju. Pojedinac u paru koji sačinjava Androgina na prvom mestu je svestan svoje prirodne sopstvenosti. Nije zavistan od prisustva i pažnje onog drugog, kao dete od majke ili narkoman od droge. Strah od gubljenja individualnosti javlja se kod duhovno nezrellih osoba čiji ljubavni moto je: ko nije samnom (ko nije moj) taj je protiv mene. Ovakva osoba je skoro u potpunosti Sekundarna, njeno mišljenje zavisi od mišljenja drugih ljudi, do kojih joj je stalo, dok se istovremeno trudi da ceo svet prilagodi sebi. Duhovno zrela osoba je pretežno Primarna, svesna je sopstvenosti, ali i sopstvenosti drugih, shvatajući da su sve iskonske osobine samo varijacije ispoljenja Čistog Bića i da, zato što su ponašanje i mišljenje onog drugog drugačiji, ne znači da su pogrešni. Androgin je upravo spoj dve Primarne ličnosti, š to znači da na pojavnom planu mogu da ga ostvare dve duhovno zrele osobe.

A razaranje tela, gubitak sopstvenosti, smrt kao konačno ujedinjenje? Šta ćemo sa tim?

Sve Sekundarne ličnosti stvorene su kao štit Primarnoj ličnosti koja zbog nametnutog morala, konvencija ili normi, nije primerena za svakodnevnu upotrebu. Znači, iza svake Sekundarne ličnosti postoji (osvešćena ili ne) Primarna ličnost koja je Čisto Lično Biće. Svako Čisto Lično Biće deo je Čistog Bića kao Kosmičkog principa. Svest o »ja« kao jedinstvenosti i po Parmenidu »merilo svih stvari«, potiče iz unutrašnjeg znanja o celovitosti i jedinstvenosti Čistog Bića, znanja koje svaka svest poseduje. Smrt fizičkog tela svakako predstavlja povratak i ponovno ujedinjenje sa Kosmičkom svešću povratak ka praiskonskom, odakle se svest ponovo oblikuje u svest izdvojene individue, radi obogaćivanja novim iskustvima. Spajanje dve osvešćene svesti u novu ujedinjenu svest, predstavlja vrhunsko iskustvo individualne svesti kroz poverenje u Božanski princip večnog postojanja. Smrt nije neophodan uslov za ostvarenje Androgina. Androgin je osećaj jedinstva sa drugom svešću bez osećaja posedovanja i pokušaja da se taj drugi promeni i tako prilagodi sebi i bla, bla manifestacije Sekundarne ličnosti. Smrt može da bude konačno i potpuno spajanje, ali kao što rekoh nije neophodan uslov.

Otvaranje prema drugom Biću je neminovno kada je ljubav u pitanju medjutim duhovno nezrela osoba boji se tog otvaranja u strahu da će biti odbačena, odnosno povredjena. Voleti nekog u potpunosti, znači predati mu se potpuno, kao što se dete sa poverenjem predaje majci. Medjutim izmedju roditeljske ljubavi i Androgine ljubavi postoji razlika, a ona je upravo u stepenu zrelosti, odnosno u spoznaji da se funkcioniše kao jedinka. Dete sebe doživljava, kao istovetnost u odnosu na majku a ne kao jedinstvenost u odnosu na voljenu osobu. 

Ono što u ljubavi povredjuje je neprihvaćena, odnosno neuzvraćena energija od strane druge osobe. Višak sopstvene energije se akumulira i oseća kao pritisak, odnosno kao bol. Jednom doživljena ljubavna bol velika je prepreka u svesti da se intenzivna ljubav doživi još neki put, jer je razum tu bol definisao, kao i skustvo i to neprijatno, stoga ljubav treba izbegavati.

Ukoliko je dejstvo privlačne sile veoma jako te se ovo neprijatno iskustvo »zaboravilo« javlja se nova prepreka u vidu otpora, a to je strah od novog i nepoznatog, koje zahteva ulaganje novih »količina« lične energije. Odlivanje ili gubitak lične energije, kada je potpuno, donosi smrt fizičkog tela. Otuda se čovek plaši svega novog u šta treba da se upusti, jer osvajanje novog područja, novog znanja ili iskustva, zahteva novo ulaganje lične energije. Svest koja je materijalno orijentisana, za koju je materija očigledno konačna stvar, ne može da shvati da je energija beskonačna i da se prima samo davanjem. Čuvanje energije je nemoguće, a svaki takav pokušaj zapravo rezultira smrću kao zaustavljenim protokom energije. Uzmi vodu kao primer, uporedi tekuću vodu sa zatvorenom i ustajalom vodom i sve će ti biti jasno.

Sekundarna ličnost izmedju ostalog služi da kontroliše odliv lične enegije u komunikaciji sa drugim ljudima, jer Primarno ne poznaje kontrolu i sputavanje bilo čega, Primarno je neometen protok. Ljubav je neometen protok lične energije izmedju dve osobe na prvom mestu a zaljubljena osoba voli i čitav svet. Zato se ljubav dešava samo na planu Primarnog. Stoga, otvoriti se potpuno prema nekom drugom zahteva hrabrost, odnosno odsustvo straha da će emitovana energija nepovratno nestati, a ti ćeš ostati bez nje. Zato osećaš otpor koji dolazi iz Sekundarne ličnosti.

Potpuno otvaranje svesti prema drugom Biću znači potpuno otvaranje svesti prema životu prema Kosmičkoj svesti. To takodje, znači osetiti silu stvaranja, osetiti sile koje deluju iz iskona i koje će svakako razoriti sve što je čvrsto i nefleksibilno. Istočnjaci budjenje sila i njihov čist uticaj nazivaju Kundalini, zapadnjaci seksualna energija. Za materijalizovanu svest današnjeg čoveka otudjenog od prirode, a naročito sopstvene, seks je jedina preostala tačka kontakta sa Iskonskim. Naravno, moderan svet se potrudio da i ovu tanku nit spajanja prekine pornografisanjem seksa u svim mogućim vidovima.

Vodjenje ljubavi prodiranjem u dublje sfere dovodi svest u druge nivoe postojanja. Probudjenje nagona, kao i skonske odlike života kroz prvobitni nagon za samoodržanjem i nastavljanjem života kroz njegovo stvaranje, takodje je nešto što može da uplaši običnu svest. Nagoni su prognani kao nepoželjni, kao životinjski pa se čak i glad, kao elementarni nagon samoodržanja, proglašava nepoželjnom kroz reklamiranje dijetetskih proizvoda. Debelo je ružno – moto je zapadnjačke svesti. Spisak gušenja nagona mogao bi da bude poduži, ako bi smo se bavili tom temom.

Ulaženjem u sferu nagona, njihovim prepoznavanjem i propuštanjem kroz sopstvenu svest ulazi se u polje čistog delovanja Sila stvaranja, a to iskustvo može da bude zaista užasno u smislu intenziteta njihovog dejstva. Da bih ti približio iskustvo daću ti metaforu: zamisli udarac groma u svoje telo, a da posle toga naravno ostaneš živa. Pokušaj da dočaraš sebi to iskustvo i da ga preradiš razumom. Tako izgleda dejstvo dveju sila u čistom vidu. Stoga, ne upuštaj se previše u sfere koje ne možeš da podneseš ili da kontrolišeš. Strah je tu da te uplaši, ali i da te spreči da odeš predaleko.

Dodirnule su nas Sile

On je skoro savršen ljubavnik, tako nežan da je to predivno, i dozirano grub kad zatreba. Uživam u dodiru njegove kože na svojoj. Šta je nežnost i zašto grubost u seksu prija?

Ljubav, koja je uzajamna, odnosno obostrana, povezuje dva Čista Bića neometanim tokom energije koja se prožima i meša, tvoreći nov kvalitet. Ljubav je čista emanacija Primarnog plana čija je osnovna težnja ispoljenje u harmoniji. Čula su organi Čiste svesti kojom ona, kroz prepoznavanje razumom, doživljava stvoreni svet. 

Dodir kože na kožu zaista predstavlja vrhunski čulni doživljaj, kada ga prati nesputani izliv emocija ka drugoj osobi, koji je i uzvraćen, mada ovo ne mora da bude pravilo. Osećaj uživanja u čulnom dodiru posledica je emitovanja lične energije putem čitavog tela, jer u standardnoj komunikaciji sa drugim ljudima, lična energija prenosi se očima i glasom i nešto redje rukovanjem. Torzo i noge su u toj, konvencionalnoj komunikaciji jednostavno isključeni, osim solarnog pleksusa koji je, kao regulator intenziteta razmene, najčešće u grču dozirajući emitovanje lične energije prema sagovorniku. 

U toku ljubavnog zagrljaja celo telo učestvuje u energetskom toku i standardno pasivni delovi tela napajaju se novom energijom, izlivajući postojeću. Naročito je solarni pleksus, ponovo u ulozi regulatora, potpuno otvoren zračeći punim sjajem sopstvenost upućenu ka voljenoj osobi. Seksualni egzibicionisti preziru »misionarski« položaj gde su ljubavnici priljubljeni licem u lice, smatrajući ga dosadnim. Medjutim, taj položaj je jedinstven u ostvarivanju medjusobne bliskosti, jer ne samo što omogućava ljubljenje tokom vodjenja ljubavi, čime se »energetsko kolo« potpuno zatvara već prijanjanjem peksusa jedan na drugi daje jedan potpuni energetski (ljubavni) spoj, čime je pretapanje jednog u drugo maksimalno.

Pokušaj nekom prilikom da se priljubiš uz njegov solarni pleksus svojim središnjim delom tela. U spiritualnom telu na tom području nalazi se trougao koji je vrhom okrenut na gore, kod muškarca, odnosno na dole kod žene. Opušteno se skoncentriši na pleksus i pronaći ćeš tačno poziciju uklapanja dvaju trouglova, a onda se umiri. Neka te ne zbuni izraz »opušteno se skoncentriši«, jer koncentracija razumom uvek donosi napetost. Umesto da koristiš razum na način Sekundarne ličnosti, gde koncentracija zahteva, aktivan napor, prepusti se Primarnoj ličnosti da te vodi jednostavno prateći osećaj. Kada budeš pronašla polje uklapanja, osetićeš to. Priljubi se uz njega i ostani mirna. Otpusti svoje emocije da se slobodno izlivaju iz tebe, čime će se solarni predeo otvoriti na neki svoj način i dozvoli da njegovo Biće uplovi u tebe. Najbolje je ovo uraditi u trenutku kada te preplavi čista unutrašnja nežnost, bez strasti. Povoljan trenutak za ovakvo spajanje je posle doživljenog orgazma, koji je umanjio prvobitan energetski naboj, koji vas je inicirao na vodjenje ljubavi. Znači, pronadji polje uklapanja, priljubi se uz njega i opušteno posmatraj sopstvena osećanja. 

Posle nekog vremena preplaviće te potpuno nov osećaj blaženstva, kakav ne možeš da doživiš tokom vodjenja ljubavi. Energija će na nov način prostrujati kroz vaša tela i ona će početi spontano ritmički da se kreću. Ovaj nov osećaj najverovatnije će vas ponovo vratiti u stari način vodjenja ljubavi, jer razum će spontano preuzeti ulogu vodiča i vratiće vas u poznati okvir dešavanja. Medjutim, ako izdržiš i odupreš se potrebi konkretnijeg spajanja i na ovaj način, znači bez učešća polnih organa, možete doživeti orgazam. U početku će stvar ići malo teže, potrebno je prepustiti se svojim čulima sa punim poverenjem i bez uticaja na njih sopstvenim razumom. Medjutim, ukoliko budeš istrajna u eksperimentisanju na kraju ćeš upoznati blaženstvo otvorenih čula, kroz jedan potpuno nov doživljaj razmene energije čitavim telom.

Na početku će se najsigurnije pojaviti otpor koji je zapravo strah od otvaranja i predavanja. Ne opiri se tom strahu jer pretvorićeš ga u paniku. Strah dolazi iz plana Sekundarne ličnosti koja uvek prisutna, treba da otvori širom svoje granice i dozvoli nekom drugom da je obujmi celu. Medjutim, vremenom i uz obavezan razvoj potpunog poverenja, strah će postepeno nestajati, a ti ćeš sve više i sve dublje ulaziti u Biće svog ljubavnika, dozvoljavajući i njemu da postane deo tebe.

Strah se takodje javlja zbog osvajanja novog polja iskustva, nepoznatog razumu u koji treba uložiti novu količinu lične energije, da bi se doživljaj pretvorio u poznato iskustvo. Ovo je već stvar samopoverenja. Ponovo se ne opiri već dozvoli da se doživljaj lagano, asimiluje kroz dugi niz pokušaja. Jedino važno je: budi spontana i opuštena.

Ponekad ga nazovem »drvosečom«, jer mi se učini da će mi u njegovom zagrljaju popucati sve kosti, a ipak uživam u tome.

Tako strastven zagrljaj, od koga »pucaju kosti«, mogu da ostvare samo dve osobe koje se zaista vole, jer takav zagrljaj predstavlja fizički pokušaj totalnog spajanja u jedno telo. Naravno, to je neizvodljivo, ali osećaj koji stoji iza takvog zagrljaja, odnosno potreba za totalnim spajanjem, dolazi iz iskonske želje za pretapanjem u onog drugog.

Uživam u tome da ga grebem po ledjima, doduše kontrolišem se u tome, ali primećujem da u trenucima duboke ekstaze imam želju (skoro potrebu) da ga rastrgnem. Tada napravim nekoliko zahvata zgrčenim prstima po vazduhu kao da grebem, ili zagrizem jastuk. Otkuda to?

Ulaženjem u dubine estaze tačka razuma i tačka Čiste svesti veoma su približene. Razum je tada u ispravnoj ulozi posmatrača, aktuelnih dogadjanja, s tim što je uloga odvajanja poznatog od nepoznatog izuzeta, jer ekstaza dolazi iz iskonskih dubina svesti, gde ne postoje navike. Razum je taj koji te (ispravno) sprečava da svog ljubavnika povrediš i naneseš mu bol.

Ulaskom u Čistu svest, putem duboke ekstaze, s jedne strane dolaziš u veoma blizak kontakt sa Primarnim silama. Obzirom da si pod jakim dejstvom Centrifugalne sile prevela svoj razum na mesto ekstatičnog stanja svesti, logično je da si automatski aktivirala suprotnu silu, Centripetalnu, koja deluje silinom razaranja ili odvajanja. U trenutku upliva Centripetalne sile u svest na izvornom nivou dešava se ili potreba za rastrzanjem ili nepodnošljiva potreba za odvajanjem, odnosno prekidanjem samog seksualnog čina.

S druge strane, ta ista potreba da ga rastrgneš ubrzo bi se pretvorila u potrebu da rastrgneš i sebe samu. Izvorno dejstvo sile deluje razarajuće na samu materiju a to je tvoje, odnosno njegovo telo. Ukoliko bi ste se prepustili tom porivu počinili bi ste ritualno samoubistvo, a vaše dve svesti bi se apsolutno ujedinile.

Ovo mi izgleda preterano surovo, čak suludo.

Ovo o čemu sam ti sada govorio predstavlja najdublji nivo ekstaze do koga se veoma retko spontano dolazi. Zato je orgazam tu kao prekidač visokog napona, jer za ovakvo budjenje Sila potrebna je ujedinjena svest, a to je ostvarivo, ako vaše dve svesti vibriraju na istoj frekvenciji. Ukoliko on doživi orgazam, a ti ne i, samim tim ostaneš u ekstatičnom stanju svesti, ništa se neće dogoditi, jer su vibracije različite.

Tantrizam uvodi praktičara u ovo stanje, ali posle veoma dugog i napornog trenigna. Takodje, neophodno je da razum bude veoma čvrst, da se ne bi rasuo pod dejstvom sila, a neko od vas poludeo. Istovremeno, razum mora da bude veoma fleksibilan, da bi se prilagodjavao promenama stanja svesti ne izgubivši pri tome svoju osnovnu funkciju analitičara.

Sado mazohističke veze

Probudio me je rani jutarnji poziv i poznati glas:

- Jesi li ustala?

- Nisam, loše se osećam, noćas mi nije bilo dobro.

- Tek ćeš se loše osećati, zbog jučerašnjeg ponašanja.

Prekinuo je vezu.

Preplavio me je talas straha. Nekako sam uspela da se spremim za posao, dok je strah postepeno jenjavao. Koncentracija u toku dana bila je solidna, ali strah je stajao kao hobotnica na dnu pleksusa. Osećala sam pipke straha kako se šire po telu i skupljaju nazad, da bi ponovo krenuli svoj mimohod na drugu stranu.

Bojim ga se, a ipak sam sa njim. Kao da ne mogu bez njega.

Možeš ti bez njega, bez obzira na to što je on interesantna ličnost. Postoje i drugi muškarci koji su interesantni na neki drugi način i ti to veoma dobro znaš, ali ne želiš sebi da priznaš. Medjutim, ono što te zaista vezuje za njega je strah, ali ne strah od batina koje bi eventualno dobila ako pokušaš da odeš, već strah kao afrodizijak.

Osećanje potmulog straha, koje je asocijacijom direktno povezano sa ljubavnikom, veoma podeseća na stanje latentnog erotskog uzbudjenja, koje se javlja na početku strasti. U oba slučaja telo je prepuno energije, čije se fine vibracije osećaju po celom telu a izviru iz pleksusa. Razlika je samo u definisanju osećaja od strane razuma. U slučaju sećanja na prethodnu strastvenu noć, razum taj osećaj definiše kao: prijatno – ponoviti – zadržati. U slučaju sećanja na pretnju koja je opasnost, razum taj isti osećaj definiše kao: neprijatno – opasno – ukloniti. Problem je, ako se tako može reći, samo u nemogućnosti razuma da jasno diferencira osećaje koji stižu iz Primarne ličnosti, jer razum predstavlja spoljašnji okvir Sekundarne ličnosti, odnosno on je ona granica izmedju Primarnog i Sekundarnog.

U “Igri svesti” detaljno smo razradili strah kao temu, sa jedinstvenim zaključkom da u korenu svakog straha leži strah od smrti. Postoji veoma mali broj direktnih iskustava koja se primaju mimo razuma. To je iskustvo ljubavi, što smo već objasnili ali to je i smrt kao jedinstveno iskustvo, jer razum nema prethodno iskustvo kao parametar za poredjenje. Strast takodje predstavlja direktno iskustvo, medjutim taj osećaj moguće je doživeti više puta u životu, pa razum ima parametre za poredjenje i moguće je falsifikovanje osećaja sa (nesvesnom) namerom da se osećaj strasti ili potisne ili intenzivira.

U sva tri nabrojana slučaja iskustvo se direktno prima Primarnom ličnošću.

Dobro, ovo je manje – više jasno. Ali, nije mi jasno kakve veze ima strah sa afrodizijakom?

U osećaju strasti Sekundarna ličnost je potisnuta, Primarna ličnost se otvara i u svest se uliva nova količina energije koja napaja telo, omogućavajući i inicirajući njegovo kretanje. Kosmička energija tranformiše se u kinetičku energiju. Deo energije napaja svest omogućavajući njeno širenje, odnosno rasprostiranje. Posle dužeg boravka u stanju ekstaze, prošireno polje svesti počinje da prima više energije, nego što to čini telo, pa se dogadja podvojenost: istovremeno se javi osećaj nemoći, fizičke iscrpljenosti i osećaj mahnite želje da se ekstaza produži. U ovom osećaju najčešće pobedi telo svojom nemogućnošću da se dalje kreće.

U slučaju veoma jakog paničnog straha, takodje ne učestvuje Sekundarna ličnost. Razum je isuviše spor da bi dao odredjene komande kojima bi se opasnost izbegla. Telo tada instiktivno reaguje pokretom na beg. U svest se takodje uliva nova količina energije, aktivirajući čula kao organe Čiste svesti, koja pokreću telo na trčanje sa samo jednom mišlju: pobeći što dalje od opasnosti. Ukoliko bi se razum uključio u datu situaciju, on bi razmatrao sve moguće aspekte date opasnosti, procenjujući istovremeno to koliko je situacija zaista opasna i šta se još može uraditi osim trčanja. Za to je potrebno vreme, a u slučaju realne opasnosti gubljenje vremena, znači gubljenje života. Stoga Primarna ličnost direktno prima iskustvo straha.

Znači, zajednička crta i strahu i strasti je direktno otvaranje Primarne ličnosti, kroz koju se nove količine energije ulivaju u svest. Obzirom da u Primarnoj ličnosti razum ne učestvuje kao analitičar, logično je slivanje osećaja u identično iskustvo, pa tako u pozadini straha od ljubavnika leži i osećaj strasti prema njemu, odnosno potreba za spajanjem sa njim.

Strah je odlivanje energije, u strasti se isto tako lična energija šalje (odliva) prema ljubavniku, što je takodje zajednička karakteristika. Stoga ništa nije čudno što strah u ovom slučaju predstavlja afrodizijak, zbog koga si vezana za Njega.

Ovo mi donekle objašnjava zašto tolerišem i uvrede, koje me dovode do belog usijanja od besa.

Kroz bes se energija takodje odliva, jer šalje se u jakom snopu, ponovo ka ljubavniku. Obzirom da je ta energija jačine recimo laserskog zraka, teško ga možeš ostaviti ravnodušnim, odnosno zatvorenim prema tako jakom energetskom udaru. Kako i on oseti jak bes usmeren prema tebi, nastupi spajanje ličnih energija, koje rezultuje osećajem strasti. Uz takvo čišćenje energetskih kanala ekspolozija strasti je logična posledica.

Ukoliko bi on mogao da ostane ravnodušan prema tvom besu stvarajući blokadu, ti bi pobesnela još više, jer tvoja energija bi se odbila o barikadu njegove svesti i vratila nazad kao bumerang.

Tu taktiku ledenog ignorisanja češće primenjujem ja, moram da priznam. Znam da ga tako mučim i uživam, na neki perverzan način, u tome.

Svako primanje energije prija, a načini za njeno dobijanje su različiti. Kada ga ignorišeš, ili on tebe svejedno, oboje se osećate mučno, bez obzira na to ko je prvi započeo. Osećaj nelagodnosti dolazi zbog nedostatka energije partnera. U toj igri nerava uvek će neko popustiti, odnosno započeće sa emitovanjem svoje energije pokušavajući kontakt. Perverzno uživanje je na strani onog drugog, koji je ostao »čvrst«, jer ovo je nov način za dobijanje energije. Slabija strana će pokušati da na sve načine odobrovolji onog drugog, emitujući svoju energiju u raznim varijacijama. Ova igra Progonitelja i Žrtve može takodje da bude afrodizijak, jer zasićenjem uobičajene količine energije u svesti primaoca, stvara se pojačani naboj koji dovodi do potrebe za spajanjem i nivelisanjem energetskoih nivoa. To olakša svest i jedne i druge strane, a onda igra počinje iz početka.

Već sam pomislila da sam u bolesnoj vezi.

Veza jeste bolesna na neki način, jer bolest je energetska neravnoteža i o tome smo u »Igri svesti« govorili. Vi namerno stvarate energetsku neravnotežu, da bi ste spajanjem uspostavili balans. Medjutim, niste jedini koji to rade, ogroman broj parova nesvesno radi isto to ne znajući zašto i dalje ostaju zajedno. Odgovor je: pronašli su afrodizijak.

Medjutim, za pravo spajanje afrodizijak nije potreban, potrebno je odstraniti blokade sopstvene Sekundarne ličnosti čime se aktivira Primarni plan. Tako uspostavljena veza je čista i nema potrebe za bilo kakvim manipulacijama radi dobijanja energije.

Predjimo na otvorene sado-mazohističke veze, gde se par fizički povredjuje.

Osećaj bola je prvenstveno čulni doživljaj, a čula su organi Čiste svesti, preko kojih se iskustva direktno, bez posredstva razuma, prenose Primarnoj ličnosti. Razum kao analitičar na scenu stupa nešto kasnije, locirajući bol i objašnjavajući njegov mogući uzrok. Znači, bol je direktno primanje iskustva u Primarnu ličnost. Duboka ekstaza takodje je direktno iskustvo, gde je razum prilično odstranjen, a Sekundarna ličnost naravno i ne postoji. Stoga je bol jedno od mogućih načina da se direktno dopre do Primarne ličnosti i udje u stanje ekstaze.

Ovakvo iskustvo retko se traži u standardnim ljubavnim vezama, jer potrebu za bolom ima veoma jaka Sekundarna ličnost kojoj je ovo jedini način da dopre do Primarnog. Zato se takve situacije standardno povezuju sa prostitucijom i klijentelom koja traži takvu vrstu usluga. U standardnoj vezi, ponavljam, takvih situacija nema, jer bez obzira na čvrstinu Sekundarne ličnosti, ipak postoje neki procepi kroz koje se Primarno pojavilo, da bi uopšte omogućilo vezu.

Mazohist ima potrebu za bolom, da bi slomio svoju Sekundarnu ličnost. A šta je sa sadistom?

Sadizam i mazohizam su dve različite strane iste medalje. Sadista takodje uživa i u sopstvenom bolu i tada se pretvara u mazohistu, a onda uzvraća udarac ponovo se pretvarajući u sadistu. Nema čistog tipa, jer čisti tip i ne postoji. Jedino može da bude naglašenija jedna strana medalje, jer se druga u strahu drži duboko potisnutom.

Sado-mazohizam svakako predstavlja devijaciju, odnosno krajnju granicu do koje stiže Sekundarna ličnost kada je seks u pitanju. Nekim ljudima je vaspitanjem tako čvrsto ukorenjen stav da je seks grešan, da samo jak fizički bol može privremeno da odstrani ovaj stav da bi do seksa uopšte došlo, a osećaj krivice što se to ipak čini bude privremeno odstranjen. Takodje, osećaj krivice biva umanjen, jer razum bol definiše kao kaznu zbog onoga što se čini.

Homoseksualnost

Njih dve se vole toliko da su počele telesno da razmenjuju ljubav. Kada su zajedno, očigledno je da su zaljubljene jedna u drugu. Kako je moguće da se žena zaljubi u ženu, odnosno muškarac u muškarca? Pojasnimo malo homoseksualnost.

Zaljubljivanje u osobu istog pola je sasvim prirodna stvar, jedino što je civilizacija, svojim moralnim normama, osudila i zabranila takvu ljubav. Veoma čvrsto prijateljstvo zasniva se na osećaju zaljubljenosti, osim što svesno ne dolazi do telesne bliskosti. U pitanju je otvaranje energetskih kanala u potpunosti prema toj drugoj osobi koja, ako uzvrati istim intenzitetom, stvara emotivnu vezu identičnu zaljubljenosti. Telesni kontakt medju prijateljima, kao direktna i neposredna razmena energije, samo je odbacivanje moralnih normi koje takav kontakt zabranjuju.

Gde je ovde Androgina svest kao krajnji cilj? Kako dve žene mogu da tvore Androgina?

Ovde nema kretanja ka krajnjem cilju naravno, jer nema ni polariteta koji treba da se ujedini. Pozitivna uloga homoseksualnosti je u nekoj vrsti pripreme za pravu dramu koja tek treba da se odigra, dramu spajanja polova u Božansko biće. Ljubavnik ili ljubavnica istog pola nose u sebi identičnu energiju, sa aspekta Primarnog plana gledano, a različitost Sekundarnih ličnosti lakše se prevazilazi, jer te dve svesti funkcionišu na sličan način.

Centripetalna priroda žena u takvom spoju aktivira unutrašnji doživljaj sopstvene suštine i otvaranje dve žene, jedna prema drugoj, veoma lako ih dovodi u plan Primarnog ispoljenja. Muškarci pak, budjenjem seksualne želje prema partneru istog pola, aktiviraju svoj plan Duha otvarajući se prema Neizrecivom, čime ubrzavaju sopstvenu duhovnu evoluciju, tako što trasiraju razvoj sopstvene svesti, pripremajući se za pravi cilj.

Dakle, homoseksualnost je pozitivna zbog prepoznavanja sopstvenosti i pripreme za ostvarenje konačnog cilja.

Zašto je onda moralom zabranjena?

Civilizaciju ne interesuje razvoj svesti, već radjanje novih ljudi. Homoseksualnost ne dovodi do začeća, samim tim je i nepoželjna. Osim toga, osvešćeni pojedinci ne dozvoljavaju da se njima manipuliše od strane drugih ljudi, pod bilo kojim izgovorom, što opasno preti da sruši neke postavljene norme.

Za ove dve devojke ne bih mogla reći da su osvešćene, niti da teže ka tome. Čini mi se da je u pitanju igra čula, iza koje stoji strah od muškarca.

Odnos u kome su, bez obzira na motiv koji ih pokreće, svakako će doprineti njihovom produhovljenju. Ne možeš ući u vodu a da pri tome ne budeš mokra. Istovetnost pasivnog, odnosno Centripetalnog principa, pojačava osećaj poverenja tokom prepuštanja Neizrecivom, kao i poverenja jedne prema drugoj. Drugi, vrlo bitan činilac, je odsustvo straha od trudnoće, koji je latentno prisutan u svesti svake žene tokom seksualnog odnosa sa muškarcem. Taj strah je veoma jaka blokada u svesti žene, koja joj ne dozvoljava da se potpuno opusti i preda. U ljubavnom odnosu dve žene tog straha nema, tako da obe mogu neometano da se prepuste delovanju Sila.

Muškarci nemaju strah od sopstvene trudnoće, šta njih sprečava da se prepuste Silama?

Laka nadražljivost, odnosno veoma brzo ulaženje u tok Sila. Prirodna duhovna evolucija Centrifugalnog, što je osnovna karakteristika muškarca, je težnja ka Centripetalnom, tako da se u njegovoj svesti veoma lako vrše promene u smislu izmenjene frekvencije bliske Neizrecivom. Ono što muškarca sprečava da se prepusti toku je orgazam, koji čitav proces svesti skoro trenutno prekida i vraća svest na uobičajeni nivo. Osnovni zadatak muškarca je da zadrži taj izmenjeni nivo svesti što je moguće duže, ali ne tako što će fokus prebaciti na niži Mentalni plan, razmišljanjem o drugim stvarima, već da ga zadrži sa punim učešćem u procesu. 

Zadatak je težak, ali i izvodljiv, stvar je samo u balansiranju. Slično vožnji bicikle, koja na prvi pogled izgleda nemoguća.

U njihovom prisustvu osetila sam želju da se i ja uključim u njihovu igru iako, sam do sada bila isključivo heteroseksualno orijentisana.

One su slobodno zračile, jer osećale su se nesputano u tvom prisustvu. Njihovo pojačano energetsko zračenje aktiviralo je tvoje energetske centre i logičan sled bio je budjenje identične želje i kod tebe.

Nešto me je ipak sprečavalo.

Ukorenjeni stavovi da je homoseksualna želja neprimerena. Ipak je dobro što si registrovala taj proces u svojoj svesti.

Zašto muškarci vole da gledaju prizore lezbejske ljubavi u porno filmovima?

U pitanju je emanacija čistog Centripetalnog principa, koji je njihova osnovna težnja. Zato ih taj prizor fascinira i automatski budi jaku želju u njima.

Da li sam u pravu kada smatram da je u korenu homoseksualnosti strah od suprotnog pola?

Donekle, ali nije pravilo. Strah od suprotnog pola najčešće je refleksna reakcija, odnosno emotivni odgovor na traumatično iskustvo vezano za neku osobu suprotnog pola, koja tako predstavlja sinonim za sve osobe suprotnog pola. Takvoj osobi homoseksualnost neće ni malo pomoći, čak će je pre odvesti na pogrešnu stranu, u ćorsokak svesti. Zato svako, ko ima homoseksualni poriv, prvenstveno treba da se preispita odakle dolazi taj impuls. Ukoliko je on odgovor svesti na davnu traumu, tada ga treba obavezno razrešiti kroz psihoanalizu.

Postoji li urodjena homoseksualnost?

Ne postoji, uvek je stečena, bilo traumom kao doživljenim iskustvom, bilo odlukom Sekundarne ličnosti zbog mišljenja da je život suprotnog pola mnogo lakši, tako da se vrši suptilna transformacija ličnosti ka željenom idealu.

Jedna od ove dve devojke veoma podseća na dečaka. Koliko je bitno opredeljenje Sekundarne ličnosti za ulogu suprotnog pola kod homoseksualne orijentacije?

Veoma je bitno, jer opredeljenjem za ispoljenje suprotnog pola, razum date žene, odnosno devojčice, jer opredeljenje se uvek dogadja u detinjstvu, suptilno usvaja iskustva svesti namenjena muškarcima. To veoma modifikuje njenu ličnu energiju pretvarajući je u zračenja karakteristična za muškarce. Ona se u velikoj meri i oseća kao muškarac, negirajući sopstvenu suštinu žene. U izvesnom smislu ona može da poveruje da je ostvarila androgino biće u sebi samoj, jer poseduje odlike oba pola, medjutim, nedostaje joj princip pasivnog, mekoće i prepuštanja, što je karakteristika čiste žene, suštinski gledano. Za muškarce važi isto, samo u obrnutom smeru. Muškarac je suštinski aktivan princip, inicijator delovanja sa veoma razvijenom logikom. Muškarac pasivnog tipa, neodlučan i sklon prepuštanju jednostavno oponaša ispoljenja žene i kao takav ne može da zadovolji ni jednu ulogu.

Treba li homoseksualnost lečiti?

Devijacije Sekundarne ličnosti, koje su i odvele u homoseksualnost, svakako treba ispraviti. Neophodno je, analizom, kroz samoposmatranje, pronaći ključnu tačku u svesti, tačku odluke koja je Sekundarnu ličnost opredelila za oponašanje osobina suprotnog pola. Od te tačke veoma je lako sagledati sopstvenu suštinu u primarnom vidu, čak mnogo lakše nego osobama heteroseksualne orijentacije. Bez obzira na kompletno uklapanje u ulogu svog pola, ipak je to manifestacija Sekundarne ličnosti. Veoma je važno dopreti do sopstvene suštine, osetiti je i razumeti, jer to je važan stepenik osvešćenja u procesu Duhovne evolucije.

Šta sa emotivnim muškarcima i odlučnim ženama?

Pitanje je postavljeno sa različitih planova. Prvo, emotivni su svi, i muškarci i žene, zašto bi smo pravili razliku? Odlučnost može da bude naučena osobina i samim tim pripada Sekundarnoj ličnosti. Odlučnost, u smislu volje, koja je prvi kosmički princip, takodje je osobina i muškaraca i žena. Emotivnost, kao ispoljenje Sekundarne ličnosti, kada je muškarac u pitanju, predstavlja odluku ličnosti da se tako ponaša, jer time dobija energiju okruženja koja mu je potrebna. Odlučnost žene, kao ispoljenje Sekundarne ličnosti, predstavlja takodje odluku ličnosti da tako najlakše dobija ono što hoće.

Rezime?

Homoseksualnost nije štetna, ali bi trebalo da je praktikuju samo inicijanti visokih stanja svesti. Za obične ljude homoseksualnost ipak predstavlja samo devijaciju Sekundarne ličnosti.

Prostitucija

Prostitucija je “najstariji zanat” i istovremeno naomraženiji. Medjutim već ova prva rečenica u sebi sadrži dvojnost. Ako je zaista najomraženiji zanat, kako se onda održao hiljadama godina?

Istorijski gledano, očvrsnućem Sekundarne ličnosti, koja je i seksualnost preuzela pod svoje okvire, uporedo sa razvojem materijalnih vrednosti, stvarala se i prostitucija. Prvobitno, prostitutke su bile žene čija je svest bila veoma bliska Primarnom, te su stoga imale pojačan energetski naboj u sebi, koji se ispoljavao kroz jak seksualni poriv. Primajući muškarca u sebe i spajajući svoju svest sa njim, takva žena je bila ogledalo muškarcu u kome je mogao da sagleda Neizrecivo, kao konačni cilj sopstvene duhovnosti. Žena je darivala duhovno, a muškarac je zauzvrat davao materijalno, koje je bilo neophodno za ženinu egzistenciju. “Materijalizacijom” svesti, odnosno očvršćenjem Sekundarne ličnosti, žene su vremenom postale slične muškarcima po strukturi svesti, i više nisu predstavljale Neizrecivo u iskonskom vidu, ali ono što su neprikosnoveno zadržale bilo je pružanje zadovoljstva muškarcu, što je on takodje nagradjivao, uzvraćajući materijalnim.

Zašto je onda prostitucija postala toliko omražena?

Zbog drastičnog udaljavanje od primarnog cilja. U početku su prostitutke bile prirodno produhovljene žene, kojima praktična strana života nije bila bliska. Bilo je neophodno da se u tom smislu drugi staraju o njima. U kasnijoj fazi razvoja ljudske svesti, formirana Sekundarna ličnost kod žene razvila joj je i praktičnu stranu življenja, ali ju je zauzvrat zatvorila prema Neizrecivom. U retkim trenucima zaljubljenosti prema odredjenom muškarcu ponovo se dogadjalo obostrano otvaranje, a ljubav je bila ona čarolija koja ih je vodila u Rajske vrtove. Radjanjem deteta, žena se ponovo zatvarala aktivirajući svoju praktičnu stranu, oličenu u Sekundarnoj ličnosti, da bi mogla neometano da se brine o potomstvu. Muškarac, koji ima večitu težnju za uranjanje u Neizrecivo, ne osećajući sputanost zbog rodjenja novog života u kući, i dalje spontano traži “rajske dveri”. Logično, on se okreće ženama koje to mogu da mu pruže – prostitutkama, i nastavlja traganje. Vremenom, traganje za Neizrecivim transformisalo se u traganje za zadovoljstvom, jer profanacija Svetog zanata dovela je do toga da zadovoljstvo bude jedini cilj.

Epitet pogrdnog dale su prvo žene, jer prostitutke i hetere odvajale su muškarce od njihovih domova, a takodje su se i materijalne vrednosti odlivale na drugu stranu. Muškarci su takodje počeli da osudjuju prostituciju, mada je se nikada nisu zaista odrekli, jer deo Raja koji im prostitutka pruža, u početku su doživljavali sa sopstvenom ženom.

Može li se sa prostitutkom sada, u današnje vreme, doživeti rajsko blaženstvo o kome govoriš?

Ne, naravno i to se ne dešava od juče ili od pre par generacija. Mnogo je čak milenijuma prošlo od kada su čovek i žena izgubili znanje o sopstvenoj suštini, prepustivši se Sekundarnoj ličnosti, koja je primenljivija za svakodnevno življenje. Rajsko blaženstvo, u smislu otvaranja svesti ka Neizrecivom i obostrano spajanje svesti u jednu svest, dogadja se kroz seksualno spajanje (što se i sa prostitutkom radi), ali neophodna je ljubav, kao i skonska potreba za spajanjem, da bi do tog svetog čina i došlo. Dogadja se da se muškarac zaljubi u prostitutku i ona u njega, doživljavajući treptaj Neizrecivog. Medjutim, povratak u ustaljene okvire svesti dovodi do vraćanja u konvencionalne okvire i njena profesija počinje da bude smetnja. Radi se o običnoj sujeti i pravu vlasništva nad ženom: “u tebi samo ja imam prava da uživam i ti samo za mene smeš i možeš da budeš prozor u svet duhovnog”.

Rekao si jednom prilikom da seks produhovljuje i obogaćuje duh. Koliko su prostitutke produhovljene, obzirom na broj snošaja koji imaju u toku svog radnog veka?

Seks produhovljuje, ali samo uz ostvarenje jednog uslova: otvaranje svesti ka Neizrecivom, uz stabilnu tačku razuma, koji sve što se dešava može da analizira i obogati Čisto Lično Biće. Današnje prostitutke snošaj obavljaju isključivo na “terenu” Sekundarne ličnosti, tačnije sve rade razumski. Ukoliko i dodje do zadovoljstva, a to je retkost, jer razum je odavno obogaćen iskustvima te vrste, zadovoljstvo je jednostavni ventil za pražnjenje akumulirane seksualne energije.

Vidjala sam žene koje su imale mnogo muškaraca u životu koje su iako se nisu bavile prostitucijom, prepoznatiljive na prvi pogled. Njihove oči su prozori mraka. Za njih kažu da im je k..... u očima, pre bi se reklo da im je u očima smrt.

Prejak energetski naboj iskazan kroz prenaglašenu seksualnu želju doveo je do izrazitog promiskuiteta. Njihova svest je bila prirodno otvorena ka Neizrecivom i one su mu se lako prepuštale. Medjutim, bila je potrebna jaka tačka razuma, da bi mogle da se održe “u normali”. Smrt koja im se vidi u očima, samo je pokazatelj da su svoju ličnu energiju odavno potrošile, postajući ventil Neizrecivom, a za uzvrat ne poznaju drugi način kako da tu istu energiju povrate, odnosno kako da obogate svoj lični energetski bonus. Suštinski te žene su mrtve iznutra. Nažalost nisu jedine, ostatak sveta koji boravi u okvirima Sekundarne ličnosti, takodje ne živi. Jedino su one po stepenu beživotnosti prepoznatljivije, nego drugi. Njihov potencijal ka duhovnom postao je njihova propast i, to je jasno uočljivo. A muškarci, koji su do juče žudeli za ženama kojima se u očima ogledao život, sada ih izbegavaju jer u njihovim očima vide smrt.

Vratimo se prostitutkama. One su zanimljive, jer se sa njima može uraditi sve ono što se sa sopstvenim, poštenim ženama ne radi. U čemu je stvar?

Perverzije, na koje si zapravo mislila kroz ovo pitanje, koje se sa sopstvenim ženama ne rade, odraz su želje za izlaženjem iz uvaspitanih moralnih okvira. Za klijenta, prositutka je niko, samim tim ima veoma pozitivnu ulogu jer muškarac za trenutak izlazi iz okvira Sekundarnog i potpuno se opušta, predajući se Primarnom koje nosi u sebi. Uobičajeno zadovoljstvo snošaja, koje uvek može da se obavi sa svojom ženom, odavno ga ne uzbudjuje, odnosno ne inicira. Situacija u kojoj je sve dozvoljeno aktivira ga na potpuno otvaranje i predavanje, a ono je jedan od uslova za kontakt sa Neizrecivim. Još kada bi znao šta zapravo radi i pri tome mogao psihički da izdrži lavinu energije koju pokreće, mogao bi da se prosvetli. Medjutim, takvi slučajevi su skoro nemogući, zbog startne pozicije svesti, sadržane u motivu posete prostitutki.

Pozitivni, aspekti perverzija sa prostitutkom uglavnom su psihoterapeutske prirode, jer na svetlo dana se iznose unutrašnje, prikrivene potrebe koje se kose sa postavljenim normama.

Vidjala sam, preko mas-medija, scene gde prostitutka, obučena u crnu kožu i sa bičem u ruci »zadovoljava« klijenta (ili možda nije trebalo staviti znake navoda?). Kako je moguće zadovoljenje kroz bol?

U traganju za neprekidno novim izvorima zadovoljenja, kao novih iskustava starog doživljaja, na kraju se uvek dodje do bola. Reč je o proširivanju svesti u horizontalnoj ravni, umesto da se krene vertikalno. Medjutim, vertikalni uzlet podrazumeva priliv jače energije sa nove ravni i često deluje razarajuće po uobičajenu svest te se ova ne usudjuje da krene naviše.

Efekat takodje može da bude psihoterapeutski: ja sam loš, zato što sam došao kod tebe, kazni me.

Muškarci koji u seksu maltretiraju žene takodje pokazuju svoje skrivene komplekse koje su izazvale neke druge žene: majke ili ljubavnice: »Ti treba da pripadaš samo meni, tučem te, jer pripadaš i drugima«. Medjutim, to su patološki slučajevi, primereniji psihijatrijskom izveštaju nego ovoj analizi.

Šta ženu navodi da počne da se bavi prostitucijom?

Prevashodno materijalni motiv udružen sa pojačanim seksualnim nagonom.

Može li žena da se produhovi kroz bavljenje prostitucijom?

Ne, naravno. Pre će doći u poziciju vesnika smrti, o čemu smo govorili u jednom od prethodnih pitanja. Produhovljenje podrazumeva osvešćenost, a do nje se dolazi kroz konkretan mentalni rad. Produhovljenje kroz seks je moguće, ali je istovremeno veoma opasno za neupućene. Postoji mnogo drugih bezbednijih puteva, doduše mnogo dužih, ali svakako bezbednijih, kojima čovek može da hodi ka višim predelima svesti.

Potenciranje i potcenjivanje seksa

Tražila sam inteligentnog muškarca sa kojim mogu kvalitetno i da razgovaram i da vodim ljubav. Medjutim, uvidjam otpor prema seksu jer poštujem ga kao ličnost. Ako ga doživim kao ljubavnika, tada on u mojim očima nema mnogo vrednosti. Ako ga vrednujem kako zaslužuje, tada ne mogu da vodim ljubav sa njim. U čemu je problem, odnosno kako rešiti nastali paradoks?

Paradoks se uvek razrešava uočavanjem suprotnosti, koje sjedinjene daju razumevanje. Već to što postavljaš pitanje iz paradoksa, pokazuje spremnost i mogućnost da ga rešiš. Problem koji si uočila nije novina, ni ekskluzivnost tvoje sopstvene svesti. Većina ljudi reaguje na isti način, osim što nije svesna sopstvene reakcije, niti im pada na pamet da o tome razmišljaju. Reakcija tipa: ja ga poštujem i zato ne mogu da se “kresnem” sa njim (jer za “vodjenje ljubavi” potrebna je ljubav, a ne poštovanje), predstavlja reakciju Sekundarne ličnosti kroz usvojene norme ponašanja. Civilizacija je uslovila seks bračnim okvirima, gde je potpuno dozvoljen i gde se ljubav podrazumeva. Pobunom protiv konvencija, seksualnost oslobodjena stega “pristojnog ponašanja”, vrlo brzo prelazi u stanje bestijalnosti i neprimerenosti. Sloboda kojoj je potrebna potvrda nije sloboda, već je prethodno ograničenje samo promenilo formu ispoljenja, ne promenivši, naravno, suštinu. Ovo se naročito vidi kada je seksualnost i seks uopšte u pitanju. 

Potenciranje seksa, čak i kada nije ni u jednom kontekstu, dovelo je do njegovog obezvredjivanja, obezsadržavanja, tako da je sada u svesti mnogih seks na samo jednom stepeniku iznad obavljanja fizioloških potreba, a kod nekih čak i na istom nivou. Ovo se najbolje vidi u korišćenju glagola koji odražava seksualni odnos: jebati, kresati, tucati... Konotacija ovih reči pokazuje stanje ponižavanja onog drugog, takoreći protivnika, naročito kada se upotrebljava u formi psovke ili pretnje. Obično je preteći seksualni odnos sa majkom (protivničke strane), gde je poniženje dvostruko: ponižava se majka samim seksualnim činom, a preko majke i protivnička strana, koja bi trebalo da odbrani njenu čast i devičanstvo (!?). Koreni psovke su veoma duboki i datiraju od vremena zabrane seksa, osim u svrhu nastavljanja vrste, a današnje vreme je, osim oslobadjanja od starih okvira ponašanja, donelo i oslobodjenje psovke kao načina komunikacije.

Ipak, upravo psovanje pokazuje nivo do koga je stiglo oslobodjenje seksa. Dok je bio zabranjen, seks je izazivao golicave pričice i smeškanje, zbog uživanja u zabranjenom. Ogoljen i otvoren seks pokazuje svoju prljavu stranu, često predstavljajući ponižavajući čin, naročito za ženu.

Kako se moglo desiti da dodje do tog stepena srozavanja seksa?

Pravo seksualno spajanje je samo i jedino kroz vodjenje ljubavi. Tada se oba partnera otvaraju emotivno i duhovno jedno prema drugome, sjedinjujući svoje Primarne ličnosti i prožimajući jedno drugo. Seks je bio zabranjena kategorija, prvenstveno da bi se dešavalo pravo prepoznavanje izmedju muškarca i žene na Primarnom nivou i njihovo pravo spajanje, jer Primarno ne poznaje zabranu. Forma tabua bila je neophodna, da ne bi Sekundarno preuzelo ulogu “prepoznavanja”, jer prepoznavanje se na Sekundarnoj ravni ne može ni dogoditi. Stoga je Sekundarnoj ličnosti dat zadatak čuvanja morala, koji ona veoma uspešno obavlja, jer se zabrana odnosi na nju samu u pokušaju falsifikovanja Primarnog. Kada Sekundarna ličnost ipak prekrši postavljene norme i krene u seksualne pohode, tada dobijamo lik Kazanove ili Don Žuana.

Kazanova i Don Žuan ipak nisu za potcenjivanje, nema muškarca koji im ne zavidi, ako se već nije potrudio da dostigne odredjeni broj žena sa kojima je imao odnos.

Opet je u pitanju promena forme. Prinuda monogamije zamenjena je prinudom poligamije, a suština je opet daleko. Prinudu je naravno, u oba slučaja, nametnula civilizacija, odnosno okruženje, kroz poželjno ponašanje. Muškarci često medju sobom razgovaraju o ženama, opisujući seksualne odnose koje su imali sa njima. Pri tome se ceni raznovrsnost iskustava, a ono se najčešće stiče kroz raznovrsnost partnerki. Pri tome se onaj koji je imao najviše iskustava najviše vrednuje u očima svojih sagovornika. Suština je naravno u nečemu drugom. Muškarci se hvale svojim seksualnim iskustvima u želji da izazovu divljenje i zavist. S jedne strane tako dobijaju dodatnu količinu energije, koja je znatno povišena kod slušalaca, ali korist od prepričavanja sopstvenog seksualnog doživljaja je u ponovnom proživljavanju, odnosno propuštanju doživljaja Primarnog kroz filter razuma. Naravno, u onoj meri u kojoj se do Primarnog doprlo. Osvežavanje dogadjaja kroz priču dovodi do energetskog obogaćivanja i pretvaranja čitavog doživljaja u iskustvo.

Često sam se pitala kako muškarci mogu tako detaljno da opisuju svoje seksualne doživljaje. Vrhunac moje priče je u tome da se seks dogodio i to je to. Detalji su vezani za uvodna dogadjanja, a ne za sam čin, o njemu ne umem da kažem ništa.

Priče o seksu i njegovo opisivanje jasno i direktno ukazuje na različitost pristupa muškaraca i žena jednoj te istoj stvari. Muškarci su razumni, stoga seks i doživljavaju razumom. Žene su duhovne, zato i ne mogu razumom da ga definišu, odnosno ne umeju da pričaju o njemu. Uloga i zadatak muškarca i jeste da produhovi seks, a ženin da ga razume.

Opet smo se udaljili od početnog pitanja. Kakve veze imaju seks i poštovanje ličnosti?

Od teme smo se udaljili samo da bi smo je bolje sagledali, odnosno, da bi smo videli kako izgleda duhovna kategorija kada se svede na nivo svetovnog. Seks kao svetovna kategorija sveden je na ravan pogrdnog, ponižavajućeg.

Da, to je tačno, ali zašto je to tako?

Duhovno je iskaz Primarnog. Strah od iskonskog, koje je u osnovi Primarnog, ublažava se negiranjem, odnosno omalovažavanjem njegove snage. Ako te ne vidim ti ne postojiš, ali pošto ne mogu u potpunosti da te ne vidim, trudiću se da ti umanjim vrednost, tako da se više neću plašiti. Ako se još i pogrdno izražavam o tebi, povećaću sopstvenu vrednost i tako te se uopšte neću plašiti. Ovo bi bila uprošćena reakcija prosečne ljudske svesti.

Negiranjem vrednosti seksa, onoliko koliko je to bilo moguće, negiran je i omalovažen drugi učesnik, koji je u ovom činu neophodan. Poštovanje nečije ličnosti, samim tim direktno se sukobljava sa uvreženim stavovima o seksu, te je sukob seksa i poštovanja neminovna posledica.

Šta je zapravo poštovanje?

Poštovanje u izvesnom vidu predstavlja dopiranje do nečije Primarne ličnosti indirektnim putem, kroz komunikaciju i prisustvo, ali istovremeno predstavlja i barijeru za potpunu bliskost. Osoba koja se poštuje obično poseduje prilično uravnoteženu ličnu energiju, zrači izvesnim mirom i razumevanjem. U takvu osobu se može imati poverenja, zatražiti i dobiti pametan savet, ali takva osoba teško može da probudi spontani impuls privlačenja u osobi suprotnog pola.

Ponovo paradoks. Ako je poštovanje dopiranje do nečije Primarne ličnosti, a s druge strane Primarna ličnost budi primarne impulse spajanja... zbunjuje me ovo.

Malo si pogrešno shvatila neke stvari. Spajanje se dešava na Primarnom nivou, Primarne ličnosti učesnika su neophodne, da bi se dogodilo ono pravo ali da bi do impulsa privlačenja došlo potreban je trenutno visok energetski nivo celokupnog Bića. Depresivna osoba, sa očiglednim manjkom lične energije, neće ni u kome probuditi ništa, osim možda nekoga ko uživa u tome da teši druge. Da bi do privlačenja uopšte došlo, potrebna je latentna zainteresovanost za suprotni pol, čime je čitava lična energija suptilno “obojena”.

Osoba koja budi poštovanje u drugome, svoju ličnu energiju uglavnom koristi za uravnoteženje Primarne i Sekundarne ličnosti u sebi samom, tako da su razlike skoro neznatne. Manifestacija Sekundarne ličnosti kod ovakve osobe ispoljava se u poštovanju pravila ponašanja i njihovog prihvatanja, bez potrebe njihovog prisilnog kršenja, da bi se dokazalo bilo šta. Obično se takav stav zauzima u zrelim godinama, retko ćeš sresti zaista mladu osobu, bez obzira na nominalni broj godina, koja budi poštovanje svoje okoline.

Da li je moguće ostvariti kvalitetan ljubavni spoj sa muškarcem prema kome osećam i poštovanje?

Naravno da je moguće, čak je i poželjno. Poštovanje budi poverenje. Poverenje je preduslov za ljubav i slobodno otvaranje, bez straha da ćeš biti odbijena ili loše shvaćena.

Ali poštovanje me sputava da se seksualno opustim.

U pitanju je obrazac tvog razuma i ništa drugo. Ako pored osećaja poštovanja, koje u sebi uvek sadrži i ljubav, dozvoliš i osećaju ljubavi da se pojavi u čistom vidu, dejstvo Centrifugalne sile (čija je manifestacija ljubav) učiniće svoje i doći će do spajanja. Naravno, pre toga treba da osetiš i prepoznaš barijeru koju je stvorio tvoj razum iz svih prethodno nabrojanih razloga, a koji bi se sastojali u sledećem: seks je ponižavanje partnera.

To spontano prepuštanje podseća me na plimu. Ja bih radije “nepogodu” strasti.

Na kraju možeš doći do istog, samo krećeš sa suprotne strane. Kada se oluja strasti smiri opet ćeš doći do poštovanja, naravno ukoliko razbuktala strast nije bila tvoj trenutni hir, jer je akumulirana lična energija dovela do eksplozije nagona. Tada će kao odbrana razuma proraditi civilizacijski stav da je seks omalovažavanje, ili ćeš shvatiti da si se opredelila za pogrešnog muškarca, jer bila si vodjena slepim nagonom.

Erotika ili pornografija?

Obučena sam u crni, čipkasti korset i čarape sa halterom. Čekam ga da se pojavi, sa namerom da ovakvom pojavom probudim još jaču želju u njemu. Medjutim, na moje iznenadjenje i delimično ogorčenje, on uopšte nije reagovao na moj izgled! Čini mi se da sam mogla da obučem bilo šta, njegova reakcija bila bi ista. Na moj otvoreni komentar o tome, odgovor je bio da ga ne uzbudjuje moja "turbo folk provokacija".

Koliko ja znam, crno rublje se smatra izazovnim i poželjnim. U čemu je stvar?

Crno rublje daje kontrast belini kože ističući je, kao što i koža zauzvrat ističe konture rublja. Medjutim, isti efekat, što se kontrasta boja tiče, može da postigne bilo koja druga tamnija boja, zelena ili braon, na primer. Upliv crnog rublja, kao simbola erotike, donela je porno industrija, gde je naglasak stavljen na sve detalje koji imaju veze sa seksom.

Njegova reakcija je potpuno na mestu. Oblačenje bilo čega, što bi trebalo da bude atraktivno, predstavlja jasnu manifestaciju Sekundarne ličnosti, koja ima potrebu da se menja ulepšavanjem ili doterivanjem. Pozitivna strana atraktivnog rublja je u njegovoj simbolici, koja je višeznačna.

Prvo, žena koja nosi čipkasto rublje pokazuje da uživa u seksu i da je skoro svakog trenutka spremna za njega. Dalje, čipka je providna i samo delimično skriva telo, za razliku od svakodnevne garderobe. Svilenkasti materijali, od kojih je sačinjeno erotsko rublje, primljivi su za dodir, istovremeno simbolišući ženinu suštinu koja je meka, nežna, lepršava i prozračna. Ipak, žena svesna sopstvene suštine, ona koja je u samoj svojoj biti žena, zaista može da obuče bilo šta, ništa se značajno neće promeniti.

Šta je erotika, a šta pornografija?

Erotika je ono polje u svesti koje čini prelaz izmedju Sekundarnog i Primarnog plana, "ničija zemlja", i to isključivo na relaciji muškarac - žena. Meditacija je takodje obitavanje na "ničijoj zemlji", odnosno transformacija i adaptacija svesti sa Primarnog (svakodnevnog) na Sekundarni plan povišene svesti. Medjutim, u meditaciji nema erotike, jer čovek meditira sam. Ipak, meditanti mogu da uoče sličnost izmedju meditativnog stanja svesti i svesti blago opijene erotikom, jer razlika svakako postoji. 

Erotika predstavlja lagano budjenje Primarne ličnosti, otkrivanje Neizrecivog kroz snoliko doživljavanje realnosti. Erotiku donosi magnetni fluid razliven kroz polje koje obuhvata svest oba učesnika istovremeno. Ona je pogled i dodir, reč i poljubac i sve to istovremeno i posebno.

Koliko erotika ima veze sa zaljubljenošću?

Erotika predstavlja prvi impuls privlačenja, unutrašnje prepoznavanje. Sa zaljubljenošću ima veze utoliko što je u pitanju neverbalna komunikacija kroz medjusobnu razmenu energije. Ona može da bude preduslov strasti, odnosno zaljubljivanja, ali ne mora. Obzirom da je predeo "ničije zemlje" ona je ipak više vezana za polje razuma, koji u svakom trenutku može da je zauzda, odnosno vrati svest na uobičajenu frekvenciju. Neadekvatan muškarac, po proceni tvog razuma, koji te je privukao, a o kome smo već pisali, delovao je erotski provokativno na tebe. Da nije osetio granicu do koje se sme ići ili da ju je prekoračio bez dozvole, tvoj razum bi reagovao munjevitom brzinom i ti bi se potpuno i neopozivo povukla, a erotika bi se pretvorila u uvredu. Majstorstvo udvaranja upravo se ogleda u veštini balansiranja na nesigurnom terenu erotike.

Erotika, kao maglovito polje privlačnosti, ukoliko se vešto održava u ravnoteži, veoma brzo dovodi do budjenja želje i aktiviranja strasti, a to je već prag zaljubljenosti.

Striptiz je klasična erotska igra, igra postepenog i laganog budjenja strasti sa neizvesnim završetkom. Neizvesnost je simbol beskraja, odnosno Primarnog, koje je Apsolut. Otuda igra laganog svlačenja aktivira budjenje Primarnog i svojstvena je samo ženama, koje simbolično i predstavljaju otelotvorenje Primarnog. Muški striptiz je ipak samo pomodarstvo, a efekat se postiže jedino refleksijom na relaciji muškarac - žena.

Pornografija, s druge strane, predstavlja racionalizovanu erotiku, pokušaj razuma da oponašanjem Primarnog svesno izazove seksualnu želju u nekoj osobi.

Kako onda porno filmovi uspevaju da probude seksualnu želju u onome ko ih gleda?

U pitanju je aktiviranje šablona svesti direktnom asocijacijom. Kod odrasle osobe pokreti seksualne igre direktnom asocijacijom aktiviraju strast, kao refleksni odgovor na već jednom doživljeno iskustvo. Kako je iskustvo seksa odlika Primarnog plana, tako ono ne može biti asimilovano u potpunosti od strane razuma, kao bilo koje drugo iskustvo. Istovetan proces se dešava kada poželiš da pojedeš nešto kiselo. Sama pomisao ili pogled na kiseli zalogaj izazvaće pojačano lučenje pljuvačke. Tako i pogled na scenu seksa izaziva refleksnu reakciju želje za seksom.

Vodjenje ljubavi za vreme trajanja porno filma pomalo podseća na učestvovanje u grupnom seksu. Da li je grupni seks erotika ili pornografija?

Ako erotiku definišemo kao Primarno, tada je pornografija Sekundarno. Pitanje je na mestu, ali odgovor zavisi od nivoa postavljenog pitanja. U starom veku, kada su orgije i bahanalije izvodjene kao ritualni obredi, grupni seks je predstavljao erotiku, jer spontano se pratio osećaj budjenja Primarnog. U današnje vreme, egzibicija grupnog seksa ili dogovorene razmene partnera, već predstavlja pornografiju jer u pitanju je nasilno slamanje normi, koje je postavila civilizacija kroz Sekundarnu ličnost. Seksualni moral duboko je ukorenjen u svesti modernog čoveka, onemogućavajući spontano praćenje unutrašnjeg erotskog impulsa i njegovu realizaciju.

Poznajem čoveka koji je preokupiran porno časopisima. Čini mi se da više uživa u samozadovoljavanju uz provokativan tekst ili sliku, nego u samom odnosu sa ženom.

U pitanju je navika svesti direktno vezana za seks. Razum je, dugotrajnim ponavljanjem, stvorio refleks najlepšeg uživanja, stoga nije ni malo čudno što on tako reaguje. Isto se dešava sa ženama koje su naučile da orgazam doživljavaju masturbacijom. Njih ni jedan seksualni odnos ne može da zadovolji kao što to može onanija.

Koja je razlika izmedju provokativnog i vulgarnog?

Provokativno, u erotskom smislu je igra zavodjenja, svesno kontrolisana razumom, gde je povlačenje izvesno, ali je neizvestan dalji tok dogadjanja. Vulgarno je takodje igra zavodjenja, ali sa otvorenom i jasnom namerom, bez mogućnosti povlačenja. Vulgarno (Sekundarno) je pravi napad na Primarno i zato se druga strana obično povredjeno povlači. Da li će neki gest biti vulgaran ili provokativan, zavisi prvenstveno od trenutnog nivoa svesti učesnika. Ako su nivoi neuskladjeni, provokaciju jedne strane druga strana će doživeti kao vulgarnost.

U zadnje vreme preplavljeni smo slikama poluobnaženih žena koje reklamiraju proizvode, koji realno nemaju veze sa seksom, na šta otvoreno asocira njihova pojava.

Seksualna konotacija često je veoma vešto prikrivena. Recimo, lepe devojke su obavezan deo reklame za automobil. Dobri, automobili su skupi, mogu ih imati samo imućni muškarci, koji samim tim mogu da zadovolje ženinu potrebu za materijalnim. U suštini, u pitanju je suptilna manipulacija razuma potrošača koji gleda reklamu. Lepe žene simbol su seksa. Žena je simbol uživanja. Proizvod koji reklamira žena je simbol uživanja.

Ipak su preterali.

Oponašanje Primarnog, od strane Sekundarne ličnosti, uvek ga izvitoperi i rezultat je jadan. Medjutim, malo ko zapaža efekte racionalizacije Primarnog, jer malo ko i razume njegovo postojanje.

Platonska ljubav

Skrhana sam i slomljena njegovim rečima, njegovim stavovima, načinom na koji živim. U meni je zamrlo sve, osim nade da ipak postoji pravi, da sam sa ovim muškarcem duboko pogrešila. Spoznajem da je ta nada istovremeno početak i kraj ciklusa. Kao Ouroboros, zmija koja guta sopstveni rep.

Ostajem tu gde jesam, gde bih inače krenula? Pristajem na nepreglednu monotoniju navike zajedničkog življenja, kad gle! Nada mi pokaza nevino plave oči jednog muškarca i osmeh pun razumevanja. Ali, ne ovoga puta neću krenuti putem strasti, na kraju uvek završimo u Djavoljem loncu. Ovog muškarca ću voleti čisto, platonski.

Može li se na ovaj način doći do Androgine svesti, bez telesnog spajanja i zajedničkog življenja?

Svi putevi vode u Rim, sve religije govore o istom – samo različitim jezicima – sve ljubavi izmedju muškarca i žene su drugačije i sve vode ka stvaranju Androgina.

Platonska ljubav, u značenju ljubavi bez telesnog dodira, predstavlja onu krajnju varijantu dosezanja cilja, kada su drugi načini nedostupni. Taj put je veoma blag, ali i veoma, veoma dug. U slučaju da imate dovoljno strpljenja za dovoljan broj godina koji je pred vama, čin vašeg vodjenja ljubavi, koji bi došao na samom kraju bio bi istovremeno i jedini, jer eksplozija nagomilanih emocija u orgazmičkom prasku spojila bi vaše svesti u apsolutno jedinstvo. Time bi ste preskočili mnoge stepene telesnog predavanja i upijanja jedno u drugo, ali istovremeno bi ste preskočili i konflikte koji dovode do rascepa i privremenog odvajanja jedno od drugog.

Da li se Platonska ljubav razlikuje od uobičajene ljubavi izmedju muškarca i žene?

Ako ljubav uporedimo sa rekom koja teče ka svom ušću, Platonska ljubav je reka kojoj je branom premešten tok, pa ona teče nekim novim putem. Branu si ti sama postavila, odbijanjem bilo kakvog telesnog kontakta, a njemu si ostavila mogućnost da se ili prilagodi tvom toku ili ode svojim pravcem. Njemu je jako stalo do tebe i ponovo nada, ovoga puta u njegovoj svesti, navela ga je da započne novi ciklus ljubavi, sasvim nov i nedoživljen do sada. Ipak, nada mu suptilno šapuće na uvo da će reka vrludanjem pronaći staro korito i ponovo se vratiti u normalan tok.

Rekoh da si branu postavila ti sama, a postavila si je otporom prema seksu koji je postao gadjenje. Negiranjem seksa, kao neophodnog elementa ljubavne veze, ti si “odsekla” mogućnost prizemljenja ljubavi i ostavila je da lebdi u eteričnim sferama, gde misliš da zapravo pripada. Tu si potpuno u pravu, ljubav se nazi u eteričnim sferama, ali ona odatle dolazi, težeći da se prizemlji i materijalizuje, radjajući novu, transformisanu svest. Tek u dodiru sa zemljom, sa materijom, kada isprazni svoj električni naboj, ona može da se vine nazad, obogaćena novim sadržajem.

Platonska ljubav ima svojih prednosti nad standardnim ljubavnim odnosom. Onemogućena da se ispolji kroz razmenu energije dodirom, a razmena energije je osnovna manifestacija ljubavi, ona nužno bira sve moguće načine da bi se održala. Obzirom da se volite sa bezbedne udaljenosti (da sutra niko za vas ne bi mogao da kaže da ste bili ljubavnici, i time se poneli nemoralno) oboje nesvesno podržavate te suptilne načine za prenos i razmenu energije. Negovanje takvog odnosa, jednog trenutka vas je doslovce priključilo jedno na drugo i uspostavili ste telepatsku komunikaciju, kao i osećaj skoro fizičkog prisustva onog drugog, čak i kada niste fizički zajedno. Ovo je jedan bitan stepenik više ka stvaranju Androgine svesti. Ukoliko istrajete na tom dugom putu, uz konstantno očišćenje sopstvene svesti od naslaga Sekundarnog, vaša suptilna veza postajaće sve čvršće i sve jača, dok jednog trenutka ne ostvarite krajnji cilj, kada se reka uliva u Okean.

Rekla bih da ovakav odnos isključuje ljubomoru, jer on ni jednog trenutka nije pokazao nelagodnost zato što zvanično pripadamo nekom drugom, a ni ja nisam uznemirena saznanjem da on živi sa drugom ženom i leže u zajednički krevet sa njom.

Govoriću o tvom osećaju mada isto važi i za njega. Nisi ljubomorna, zato što je ovaj osećaj vrlo poseban, samim tim i vrlo značajan. Ti si nešto izuzetno u njegovoj svesti, kao i on u tvojoj i upravo taj osećaj daje ti sigurnost da nećeš biti ugrožena. To što on spava sa svojom ženom i možda ima seksualne odnose sa njom, tebe ne uznemirava, čak i ne razmišljaš o tome, jer znaš na kom nivou svesti se sve dogadja. Intenziviranjem vašeg odnosa pojačaće se i telepatska veza, istovremeno oplemenjujući vaše pojedinačne svesti i ljubomora može da se pojavi tek kada osetiš da je on osećaj obožavanja, do sada upućivan isključivo tebi, prebacio na drugu ženu. Doduše, ljubomoru ćeš osetiti samo u slučaju da te ljubav nije u potpunosti očistila od naslaga Sekundarne ličnosti i tada ćeš reći: “Gde ćeš, ti si moj!?” - iako na fizičkom planu nikada nije ni bio tvoj. Ako tvoja svest bude čista, shvatićeš da ni na jednom planu on ne može da bude tvoj, jer Androgin nije spajanje po sili zakona, već voljno prepuštanje sopstvene svesti u osmozu sa drugom svešću. Ukoliko si čiste svesti, a osetiš njegovo odvajanje od sebe, znaćeš da nije spreman za Kosmički ples i da je zato svoju svest usmerio ka drugoj ženi, koja je manji izazov. Ili se bar njemu tako čini. Tada ćeš to prihvatiti kao činjenicu i neće te boleti to što se dešava. Čak nećeš reći ni “šteta”, jer nije. Šteta je ubrati nedozrelo voće, sazrelo ono otpada samo.

Kako je moguće da nikada nismo bili u konfliktu, nikada nismo povredili jedno drugo, osim kada mu kažem: “ne dodiruj me” – onda kada osetim da je njegova želja za dodirom postala jaka. Tada on bude povredjen, ali kratko.

Povredjivanje uvek dolazi iz neispunjenih očekivanja. Vas dvoje uglavnom ne očekujete ništa jedno od drugog, osim što on ipak priželjkuje da vaš odnos predje u poznatu ravan, zato ga jedino to povredjuje sa tvoje strane. Vi ne stvarate perspektivu od vaše ljubavi, ona se dešava SADA i vi uživate u njoj dok traje. Povredjivanje partnera je takodje način da se dobije njegova energija, iskazana kroz bes, u trenucima emotivnog zanemarivanja. Vama to nije potrebno, jer svakog trenutka ste otvoreni jedno prema drugom. Uvrede su takodje nemoguće, jer samo Sekundarno može da se uvredi, a vaš kontakt se odvija mahom na Primarnoj ravni. Telepatija omogućuje savršeno razumevanje, bez obzira na značaj koji inače pridajete odredjenim rečima.

Jednom rečju savršena veza. A ako je tako, zašto se ljudi upuštaju u veze ili ljubav prožetu seksom, kao neophodnim elementom, kada je po ovome Platonska ljubav savršena ljubav?

Ljubav je čista manifestacija Centrifugalne sile, sile privlačenja, tako da je fizičko privlačenje i spajanje neminovnost. Dva magneta će se neminovno spojiti, ako se nadju na kritičnoj udaljenosti, nikakav razum ih neće sprečiti u tome. Isto važi za vas dvoje. Prvi susret u povoljnim okolnostima dovešće do fizičkog spajanja, bez obzira na svest o prednosti Platonske ljubavi. Medjutim, pošto si ti ta koja je postavila branu, takodje si ti ta koja vešto balansira situacije, ne dozvoljavajući da se dogodi kritičan momenat kada će spajanje biti neminovnost, jer ako se Sila pojavi u punom dejstvu tvoj razum neće moći da je spreči.

Branu si postavila iz svoje Sekundarne ličnosti, a gradivni materijal joj je otpor prema seksu uopšte s jedne strane, i potreba da se dokažeš da nisi kurva, kao što si bila optužena, s druge strane. Ovako izgleda da nisi neverna svom starom partneru, iako si zapravo neverna na Primarnom nivou a takvo neverstvo je veoma duboko. Doduše, na tako površnom nivou gde si sa starim partnerom, neverstvo kao takvo je nemoguće, jer nema se kome biti veran. Na Primarnom nivou neverstvo je opet nemoguće, jer tu postoji samo ljubav – sada prema jednom, sutra eventualno prema drugom. Neverstvo se može definisati kao rascep ljubavi na nižem nivou, na Primarnom nivou ono ne može da postoji.

Iz ovoga zaključujem da je Sekundarna ličnost proizvela Platonsku ljubav. Kako onda ona može biti odraz Primarnog?

Pogrešno postavljen koncept doveo te je do prividnog paradoksa. Nije Sekundarna ličnost proizvela Platnosku ljubav, jer to je po samoj prirodi stvari nemoguće. Sekundarna ličnost je postavila brane i ograde te je tako, skrenuvši prirodni tok, ljubav neminovno prešla na oblik netelesnog, duhovnog. Ljubav je uvek odraz Primarnog, a u ovu struju jake i čiste ljubavi uplovili ste zahvaljujući lomu koji si doživela, a slomila se tvoja Sekundarna ličnost, odnosno onaj deo nje koji je gajio i podržavao iluziju da si još uvek u velikoj ljubavi sa svojim zvaničnim muškarcem. Kroz taj slomljeni deo, kao kroz porušeni zid, ukazala se Primarna ličnost u punom sjaju, jer odbacila si masku i naučene poze, a to je privuklo i otvorilo tvog (duhovnog) ljubavnika da pristane na sve uslove (koje ipak postavljaš), jer oseća da iz tebe zrači Istina. Šteta je ipak što nisi u ovoj situaciji naišla na pročišćenu osobu, koja bi samim svojim prisustvom ubrzala tvoj proces očišćenja, jer tada bi konačno ostvarila dugo traženi ideal. S druge strane, ovo što ti se trenutno dešava predstavlja veoma vredno iskustvo Duha, čak i da ne istrajete u ovome dovoljno dugo da bi se krajnji i konačni cilj ostvario.