Saloma

Igru sedam velova znam
do tančina
do poslednje niti.

Ali ja nisam Saloma.






I

Ispruži ruku i dotakni
to telo što pogledu se nudi
lelujajući pozivom u raj,
zastrt trepavicom
i jamicom u uglu usana.

Probudi duh Ratnika
koji duboko u tebi
san sniva o buđenju.
Savladaj Heruvima
što plamenim mačem se vija
kako je zapisano od Postanja.

Uvešću te u predele
rastvorenih čula,
opojnog zvuka,
miomirisa,
rasenjene granice jave
koja ogleda se
u svilenom odsjaju puti.

Skini moj prvi veo,
ali, ja nisam Saloma.

II

Usudi se da prodreš
u dubinu moga Bića
snagom Gospodara
koji prljavim čizmama
ulazi u Hram.
Naredi mi da se pokorim
kako je zapisano
od Postanja.
Stavićeš ulare vetru
potkovaćeš slapove vode.
I dok ti se izmičem
kao jegulja iz ruku
naslutićeš samo odraz
igre istine i laži
nevine obmane,
promišljenog besa,
nehajne tuge.

Na pustari čuđenja
dok stojiš
grejaće te pahulje snega,
hladiće te vatra
što uz kičmu ti se penje
i hvataćeš pramenje magle
svlačeći i drugi veo.

Ali, ja nisam Saloma

III

Načulji uši da čuješ
žubor smeha što cakli
po zidovima kao inje
iskreći pod tvojim dahom.

Zagledaj se u zvončiće
mojih staklenih reči
što kulu od kristala grade.
Iza njih pronađi
grlo marljive tkalje,
što rečima tvori i krasi
smisao tvog postojanja.

Uroni u moju priču
kao u planinski potok,
uroni u slapove
i brzake,
u stihiju,
u podivljalu reku.

Odgonetni smisao
trenutka
dok pada i treći veo.

Ali ja nisam Saloma.

IV

I sada kada znaš
kada misliš da razumeš,
da sam ti poznata
i tvoja,
udahni duboko i zaroni
u moje misli
razvejane livadom
kao roj pčela
radilica i matica.

Otvori košnicu uma
pravilnim rasporedom,
jasnom strukturom
čiste logike.
Doleteće pravo u nju
noseći darove Sunca.

Prikupi ih, saberi ih
pašće i četvrti veo.

Ali ja nisam Saloma.

V

Unesi se u moje oči
duboko do samog dna
Ljubavniče.
Odgonetni boju
i šaru sunčevog zraka
dok ljubav se izliva
kroz pogled vrapca
topeći se
među prstima.

I kada oko
pretvori se u orla,
uzletećemo do visina
zagrljeni pogledima
kao glasonoše bogova
noseći ljudima svetlost
dok rastvaramo i peti veo.

Ali, ja nisam Saloma.

VI

Otkrivam ti
snove svoje, rasplinute,
nestvarne a jasne,
čudno postojeće,
jer stigavši do petog
ostali velovi
skidaju se sami.

Ispruži mi ruku
da te vodim
Obećanom zemljom.
Počini u hladu Drveta života
zagledan u svetlosne boje.
Hraniću te voćem,
ovde više nema zmija.
Usni u mom okrilju,
bezbedan u povratku,
gde dovela te čežnja,
od Postanja.
Pokriva nas šesti veo.
I ne boj se,
ja nisam Saloma.

VII

A na kraju puta,
zašuškana,
na dnu mraka
naša Duša.
Zagledaj se u nju
kao u površ mirne vode
i tražeći sopstveni odraz
ugledaćeš mene
u tebe pretvorenu
i sebe
velovima zamagljenog.
Uhvati se za moj glas,
pusti ga da te vodi
i ne osvrći se.
Okamenićeš se.
Spaljeni su Sodom i Gomor.
Leluja sedmi veo,
ali ja nisam Saloma.

VIII

I posle svega
stajaću blistavo gola
Iskonska žena
i tvoja mi glava
na dar
neće značiti ništa.
Jer skidaću jedan po jedan
velove tvoje.
Veo Ratnika
i veo Gospodara
i veo Supruga
i veo Mislioca
i veo LJubavnika
i veo Deteta
otkrivajući samo Čoveka.

Jedna je bila Saloma.

















_____________________
Objavljeno u Zborniku radova Književnog kluba SKC Kragujevac "Dva sveta", 2001.g.





Saloma - od (fatalne, osvetničke) zavodnice do matrone
By Zosim

Čuvena Saloma.

Ideja za pesmu ti je tako dobra da mi je žao što se ja nisam toga setio.

Tvoja Saloma je smirena i produhovljena, kao žena u godinama koja je divnim slučajem konačno našla svog muškarca i želi da ga zadrži pa mu priredjuje ples rastvaranja kojim demonstrira svoje kvalitete i kojim želi da ga uvuče u svoj svet.

To je otvoreni poziv muškarcu da se bez straha preda uživanju raskošnom cvetu i zrelom plodu u isto vreme.

I ona igra da bi ga magijom svojeg pokreta zavela i navela da proba rajsku voćku koju mu nudi, sa nadom, sa skrivenom ali jakom željom da mu to bude dovoljno u životu.

Vidi kako sam divna, zrela i raskošna, vidi moj graciozni pokret, dajem ti se, ja nisam Saloma, nemam trn, iza mene nije zmija, ne skrivam otrov u prstenu ni makaze u skutima da ti odsečem kosu kada zaspiš. Ne, ja sam kao zrela smokva koja ti bez ikakve opasnosti nudi svoju slast.

A ti, ti treba samo da budeš dovoljno mudar muškarac, da me želiš takvu i imaćeš sve na svetu (tj, mene i nadam se, o tako se nadam da će ti to biti dovoljno).

Isidora Dankan je igrala da bi zadivila i šokirala pokazujući, u svakom smislu zakopčanom svetu, nago žensko telo, najavljujući neko novo doba i nove slobode.

Tvoja Saloma igra igru rastvaranja i predaje.

Tvoj refren „Ja nisam Saloma“ je kao najnežnije „mac,mac“ kojim se mačka doziva, prosto se moli da dodje da jede.

Time si odstranila najjači emotivni naboj koji prati pominjanje Salome. Ono što je kod nje dovedeno do ludila, do rasprsnuća ti si jednim potezom amputirala i jednu ludjakinju i divljakušu prevela u visoko misaono i duhovno razvijenu ženu koja je svojim atributima više nego poželjna.

Sa mog, muškog stanovišta, atributi tvoje Salome više odgovaraju jednoj majci, nego ženi koja je u cvetu snage i traži svog muškarca.

A ona Saloma, od koje je sve počelo, igrala je da bi uzela glavu muškarca koji ju je odbio.

Njen ples sedam velova je očaravajući, u stanju da velikog tetrarha Iroda omadjija do te mere da joj obeća pola kraljevstva ili šta god već poželi.

A ona od svega traži prorokovu glavu.

Otreznivši se od njenog plesa Irod u njoj prepoznaje ludilo i izopačenost i naredjuje da je pogube.

Ti sve ovo vrlo dobro znaš, a ja to pišem kao podsećanje sebi da bih lakše nastavio izlaganje. Na osnovu te legendarne priče Saloma je postala sinonim za opasnost koja vreba iza lepote,kao da ti neko pokloni buket predivnog cveća a iz njega izleti slepi miš,a njen neprevazidjeni ples „sedam velova“ ostao je primer dominacije koju žena ostvaruje nad muškarcem prosto mu je namećući putem svog zavodljivog plesa.

Ništa tu nije slučajno. Sve to se naslanja na bogatu tradiciju magijske moći plesa.

Seti se plesa gorskih vila koje su plesale u noćima punog meseca, najčešće oko nekog izvora (vrela), čuvena vilinska kola, plesale su nage i samo im je njihova duga kosa delimično skrivala nagost.

Bilo koji nesretni putnik namernik ili znatiželjni muškarac koji bi video vile dok plešu ostao bi potom trajno nem i lud.

Imamo tradiciju koja ide još dalje u prošlost, u doba matrijarhata kada je postojao ritual slavljenja boginje plodnosti i u skladu s tim obred bahanalija – gde su ples, igra i orgije bili glavni elementi rituala, a muškarci su bili žrtvovani bukvalno ili na neki simboličan način (u svakom slučaju potčinjeni).

To je jedan te isti motiv koji se tako od pamtiveka proteže do današnjih dana: ženska dominacija nad muškarcima koja se uspostavlja igrom i plesom.

Ples sedam velova.

Važna odlika tog plesa je da gledaoci ne smeju da dotaknu plesačicu dok ona njih sme da dotakne svojim velom. Doticanje igračice smatralo se velikom uvredom.

Druga verzija pesme Saloma koju možeš da napišeš je ona koja u sebi potencira Salomine atribute, magijski ples i opasnost koja vreba iza svega.

Da bi osvojio takvu ženu, koja je nepredvidljiva, samosvesna ali koja ne odustaje od svojih instinkta, muškarac mora da bude hrabar, da rizikuje, da se igra sa „živom vatrom“ da bi mu se ona tek u poslednjem trenutku otvorila i rekla: Ja nisam Saloma.

Sve vreme crpiš energiju naboja koji prati pominjanje Salome i njenog plesa i onda na samom kraju otkrivaš ženu koja se drsko i vrlo svesno igra birajući sebi muškarca i kroz njega svoju sudbinu i koja stoga od svog izabranika traži da bude hrabar i žestok i spreman na svaki rizik kada je ona u pitanju.

Tek kada je izabrani muškarac isprati kroz svih sedam velova ne znajući šta ga čeka, ona mu na kraju otkriva šta je dobio: Ja nisam Saloma.

U stara vremena žena je stavljala muškarca (prosca) na muke i test izdržljivosti da bi se uverila koliko mu je zaista stalo do nje. Taj motiv se neprestano provlači i kroz naše narodne pesme.

(Današnji test se svodi na prosto pitanje: Koliko imaš para? Ne koliko zaradjuješ, kao pokazatelj poslovne sposobnosti, već koliko imaš, bez obzira kako si do njih došao).

Primeri:

Znam da želiš da ispružiš ruku i dotakneš

to telo koje pogledu se nudi

(nema dodira!)

....

Spada moj prvi veo,

i ti se pitaš da nisam možda Saloma?

…i hvataćeš pramenje magle

dok pada i drugi veo.

U jednom trenutku zadrhtaćeš pitajući se da li sam ja Saloma?

....

i upitaj srce svoje:

Da li sam ja Saloma?

.....

Usni u mom krilu

bezbedan u povratku na mesto

sa koga besmo davno prognani.

Kao uzdah golubice spada sa mene šesti veo.

(golubica je bliska asocijacija na raj)

Zmija nas motri sa grane,

(pojačavamo osećaj opasnosti)

Da li sam ja Saloma?

....

Tvoju glavu, telo i usne tvoje želim na dar

(aludiramo na Salomin zahtev da joj se donese prorokova glava)

I skidaću jedan po jedan

(ali sledi preokret)

velove pod kojima stojiš:

Veo Ratnika

i veo Gospodara

i veo Supruga

i veo Mislioca

i veo LJubavnika

i veo Deteta

otkrivajući samo drugu polovinu nečega što sam i sama. (konačno našla svog muškarca)

Da, sada znaš,

ja nisam Saloma!

(zaslužio si me)

(U čitaocu se razliva pokrenuta i preokrenuta energija)

Toliko od mene.

Nadam se da nisam preterao i da sam ti bar nekako doprineo temi.

Sve najbolje i puno uspeha u daljem umetničkom radu.

Ne postoji uzvišeniji čin od umetnosti gde neko nesavršen od nečeg nesavršenog stvara nešto savršeno.