Šta se dešava u 8 ujutru, po tvom vremenu? Tada se budiš ili tada počinješ radni dan?
Već danima sam u stanju visoke inspiracije, to se vidi iz mojih tekstova. Medjutim, to stanje svesti nije za svakodnevnu upotrebu, nepraktično je za svakodnevne obaveze. Čak je ponekad i pogubno. Metafizički gledano, svi brojevi su emanacija broja 1 koji je broj božanskog postojanja. 2 je broj razdvajanja, rascepa ili razdora, 3 vraća božansku harmoniju kroz ujedinjenje, 4 daje prvu stabilnu formu i tako dalje. Medjutim, moj posao zahteva baratanje brojevima, a oni su tako nezgodni, često znaju da se pomešaju - permutuju. A nema ničeg goreg od traženja greške u knjigovodstvu. To je kao traženje igle u plastu sena.
I tako, u stanju povišene svesti meni ne samo da su svi brojevi emanacija božanskog ispoljavanja, već mi je potpuno svejedno da li sam nešto proknjižila ili ga ostavila za sutra.
Zar je božanskom bitna trenutna kreacija? Ono se neprekidno ispoljava, radujući se novostvorenom koje je ponovo iskra novog stvaranja.
Knjigovodstvo je, s druge strane, zbir tačno propisanih radnji, posao šabloniziran do krajnjih granica. Ono što mene čini kreativnom u knjigovodstvu je neprekidna promena propisanih šablona, jer stalno radim različite poslove (ili referate). Završni račun je kruna stvaranja, jer samo od mene zavisi kolika će biti obračunata dobit na kraju godine i koliki će se porez platiti na nju.
Božanskom je samo kreacija važna, nova i nova. Ono se malo obazire na već stvoreno.
I kako u stanju povišene svesti normalno da radim?
Sinoć sam shvatila da sam u istom ovom stanju bila prošle godine, ali tada sam pokušavala da (na svoju ruku i "pipajući u mraku") probudim čakre. Šta misliš, da li sam uspela u tome?
Osećala sam se zaista dobro tada, osim što me ništa ovozemaljsko nije interesovalo, a toga nisam bila svesna. Odnosno nisam bila svesna koliko je to pogubno, naročito kada je bezgotovinsko plaćanje u pitanju. Pogrešis par brojeva i novac ti ode na drugu stranu. Ili platiš fakturu nekome kome si je već jednom platio. Shvativši šta sam uradila i u šta sam upala, morala sam da pronadjem "protivotrov" sebi samoj, ne bih li bila ovozemaljski upotrebljiva. Doduše, to stanje svesti donelo mi je vredan uvid: NAMERA je osnov svega. Bog se namerom ispoljio, namerom je stvorio svet. A pokretačka snaga namere je VOLJA. Krajnji cilj namere pokrenute voljom obeležen je VEROM. Vera je i put i cilj puta.
Elem, setih se toga sinoć i shvatih da sebi ne smem da dozvolim taj luksuz da "lebdim" u radno vreme. Zbog toga sam i podelila sopstvenu svest na dnevnu i noćnu. (Sada sam stalno noćna). Setih se takodje da je potrebno da NAMERAVAM običnu svest ujutru dok pijem kafu, da bih postigla to svakodnevno (svakoljudsko) stanje svesti. I jutros to uradih i sve je funkcionisalo dobro do nekih 14 sati. Onda sam ponovo uplovila u eterično postojanje. Znala sam da si budan i da si pomislio (ili mislio) na mene.
Zbog toga te i pitam šta se dešava u 8 ujutru, po tvom vremenu.
Tvoja
Z.
No comments:
Post a Comment