Želja može biti način dosezanja slobode, ali veoma često je njen ograničavajući faktor. Osećaj ne-slobode jeste naš lični osećaj i potreba da budemo oslobođeni od sebe samih, ali to u krajnjoj liniji predstavlja potrebu oslobađanja od svega ljudskog, potrebu da se boravi u društvu Bogova. Svaka opcija izbora nije ništa drugo nego klackanje između dve mogućnosti, ako odaberem jedno biće ovo, ako odaberem drugo biće ono. Jedina sloboda u izboru je zapravo sloboda potvrde da smo samo ljudi.
Želja koja je ostvarena donosi zadovoljstvo, ali ponekad je to zadovoljstvo na uštrb tuđeg zadovoljstva.
Vezivno tkivo želje i željenog je emocija. Što je jača želja, to je jača emocija kojom se željeno privlači sebi. Ukoliko željeno oseća otpor prema realizaciji tada nastaje patnja. Jedino rešenje je odvajanje, odustajanje od želje, ravnodušnost.
Možda je to elementarna osobina Bogova? Ne želeti ništa jer sve je dato tako kako jeste i sve je savršeno?
Tvoja (u rascepu)
Z.
No comments:
Post a Comment