PISMO 17.10.2002. 9.54 PM (Hod po žicama visokog napona)

Moj život je kao hod po žicama visokog napona. Iz vrtloga u vrtlog. Jednom sam napisala: "U vrtlogu nesnalaženja osluškujem svaki damar, tražeći izlaz iz ovog začaranog kruga". Krugovi su spirale, ako čovek zna da hoda pogleda uprtog naviše. U protivnom se neprekidno vrti po istom krugu, misleći da se nekuda kreće. A moje spirale su vodovi visokog električnog napona. Zato ja tako pažljivo postupam sa okruženjem u svoje življenje na dnevnoj svetlosti.

I tako hodam po žicama visokog napona, dok oko mene povremeno prskaju varnice. Ponekad dođe do kratkog spoja, nastupi čitav kolaps sistema, ali ja sam perpetuum mobile - funkcionišem bez prekida.




Nisam euforična, to su moja normalna stanja. Stanje mira, u kome sam bila, bilo mi je neobično, ali pošto sam se osećala dobro u njemu, nisam se trudila da ga remetim namernim reakcijama. Jednostavno sam pustila da se stvari odvijaju same po sebi.

To je bio period klijanja, čini mi se da sam već jednom pisala o tome. To je bilo vreme kada je seme ćutalo u zemlji, a želja za rađanjem vukla ga je naviše. Sada sam provirila sa jednim malim listićem, tek da omirišem okolinu. Još samo malo, pa ću grunuti prolećnim žarom i rascvetati se.

Verujem da nisi očekivao pismo, nisam ni ja.


Tvoja (tek na začetku euforije)

Z.

P.S. Zašto bih se bavila politikom, život mi je dovoljno zanimljiv!

No comments:

Post a Comment