Sinoć sam, u svom ovom jurcanju sa inspekcijama i u pokušaju da odradim obračune poreza, imala veoma dobar uvid o "demonima" koji vladaju nad nama. Sasvim slučajno sam povezala jedan deo teksta "Sedam propovedi mrtvima" od K.G.Junga sa situacijom u kojoj sam trenutno, odnosno razumela sam stanje svesti u kome sam.
Tekst "Sedam propovedi mrtvima" je relativno nepoznat jer Jung ga se kasnije odricao, zbog optužbi savremenika da je gnostik. Inače, sam tekst je pisan tokom tri noći u stanju relativnog transa, gde je on zapisivao, bez učešća svoje lične volje. Zbog toga ga se kasnije i odricao, želeći da ostane dosledan naučnik, koji do svojih uvida dolazi samo "dozvoljenim" načinima (a prema kriterijumima Posmatrača).
Ono o čemu sam želela da govorim nalazi se u "Petoj propovedi", a ja ću ti je prekucati celu i na kraju dati svoj kraći komentar, u čemu sam se ja to prepoznala.
"Peta propoved
Rugahu se i dovikivahu mrtvi: pouči nas, lažljivče, o crkvi i zajednici svetoj.
Svet bogova biva obelodanjen u duhovnosti i spolnosti. Nebeski se prikazuju duhovno a zemaljski spolno.
Duhovnost poima i obuhvata. Ona je ženskog lika, pa je stoga zovemo MATER COELESTIS, nebeska mati. Spolnost porađa i stvara. Ona je muškog lika, pa je stoga zovemo PHALLOS, zemaljski otac.
Spolnost muška više je zemaljska, spolnost ženska više je duhovna.
Duhovnost muška više je nebeska, teži ka višem.
Duhovnost ženska više je zemaljska, teži ka nižem.
Varljiva i đavolska je duhovnost muška što teži ka nižem.
Varljiva i đavolska je duhovnost ženska što teži ka višem.
Svakoj pripada njeno zasebno mesto.
Kad ne razdvajaju svoje duhovne puteve, čovek i žena uzajamno postaju đavoli, jer priroda kreature je u različitosti (Moja primedba: u prethodnim propovedima govori o prirodi "kreature", koja je različitost, nasuprot pojmu "pleroma" koja je punoća i praznina istovremeno, a svako definisanje plerome od nje stvara kreaturu, koja nije pleroma)
Spolnost muška ima svoj zemaljski tok, spolnost ženska - duhovni. Kad ne razlikuju svoju spolnost, čovek i žena uzajamno postaju đavoli.
Čovek saznaje o nižem, žena o višem.
Čovek se razlikuje i od duhovnosti i od spolnosti. Duhovnost naziva Majkom, i postavlja je između neba i zemlje. Spolnost naziva Phallosom i postavlja ga između sebe i zemlje. Majka i Phalos su nadljudski demoni što otkrivaju svet bogova. Oni su za nas delotvorniji od bogova zato što su tesno povezani s našom vlastitom prirodom. Ne razlikujući se od spolnosti i duhovnosti, i ne posmatrajući ih ujedno po višoj i nižoj prirodi, predaćete im se kao svojstva plerome. Duhovnost i spolnost nisu vaša svojstva, nisu stvari koje posedujete i zadržavate. Ali oni poseduju i zadržavaju vas; jer to su moćni demoni, božanske pojave i, stoga, stvari koje vas, bivstvujući u sebi, prevazilaze. Nijedan čovek nema duhovnost za sebe, niti spolnost za sebe. Ali podređen je zakonu duhovnosti i spolnosti.
Nijedan čovek, stoga, ne uzmiče ovim demonima. Posmatrajte ih kao demone i kao zajednički teret i opasnost, zajedničko breme što ga život za vama ostavlja. Život vam je tako i zajednički teret i opasnost, kao što su to i bogovi, a najpre - strašni Abraksas.
Čovek je slab, zbog toga je zajednica neophodna. Ako vaša zajednica nije pod znakom Majke, ona je pod znakom Phallosa. Nedostatak zajednice predstavlja patnju i slabost. Zajedništvo u svemu je bezobličnost i utapanje.
Različitost ka izdvojenosti vodi. Izdvojenost se suprotstavlja zajedništvu. Ali zajednica je potrebna zbog ljudske slabosti prema bogovima i demonima i njihovom nepokolebljivom zakonu. Ima, stoga, onoliko zajedništva koliko je radi bogova, a ne zarad ljudi potrebno. Bogovi vas sile na zajedništvo. Onoliko koliko vas sile, toliko je zajednica nužna, vise od toga je zlo.
Neka se u zajednici svaki čovek podvrgne drugima, pa će zajednica opstati; jer ona vam je potrebna.
U izdvojenosti jedan će čovek biti nadmoćan u odnosu na druge, kako bi svaki čovek mogao dospeti do samoga sebe i izbeći ropstvo.
U zajednici će biti uzdržanosti.
U izdvojenosti biće rasipništva.
Zajedništvo je dubina.
Izdvojenost je visina.
Prava mera zajednica pročišćava i čuva.
Prava mera odvojenosti pročišćava i uvećava.
Zajednica nam toplinu pruža, izdvojenost nam svetlost daje."
Tekst je prilično kontradiktoran, međutim upravo ta prividna kontradiktornost navodi na pokušaj dubljeg uranjanja u suštinu. Već sam jednom imala bljesak razumevanja, čak par meseci posle čitanja teksta, o demonima koji vladaju nama. Ovo je drugi bljesak uvida, a da tekst nisam čitala bar godinu ipo dana, a možda i više.
Sve je poteklo od pitanja kako je moguće da sam se preko noći odrekla zabava, alkohola i uživanja u svim manifestacijama čula. Kako to da sada, najednom, želim samo sebe i svoj mir, onda kada nisam potpuno predana svom poslu? Odgovor je stigao, ne tražen, jer ni pitanje nisam jasno postavila: promenio se Demon koji je vladao!
Demon Phallosa je aktivan, on traži pokret, zabavu, smeh. On je razuzdani nosilac aktivnog bivstva.
Demon Majke je pasivan, on traži mir, okrilje, udobnost. On je sveprisutni nosilac osnove samog života, on je taj koji brine i ugađa.
Aktivan vid Demona Majke je u neprekidnoj budnosti i pažnji za druge. On traži zajednicu, jer samo u zajednici postoji neko ko će biti njegova dopuna.
Pasivan vid Demona Phalossa je u neprekidnom primanju pažnje i brige. On traži zajednicu, jer samo u zajednici postoji neko ko će biti njegova dopuna.
Problem je u izdvojenosti. Ni Phallos ni Majka ne mogu bez zajednice, a ako je čovek izdvojen, onda on svojom izdvojenošću zapravo daje nadmoć jednom od demona, već koga svojevoljno izabere.
Mnogo godina sam bila izdvojena, brinući se (skoro) samo o sebi. Tada je vladao Demon Phallosa. Sada sam počela da brinem o drugima, jer priroda posla mi je takva. Sada vlada Demon Majke.
Zato više nemam potrebu za zabavama bilo kog vida. Tražim samo mir, jer u njemu sam ponovo izdvojena, da bih se tako "pročistila i sačuvala".
Tvoja (u pokušaju održavanja ravnoteže)
Z.
P.S.
Inače, moje ogledalo se pokazalo kao standardno krivo, odražavalo je sliku koja je bila produkt njega samog, zato sam morala da prekinem tu besmislenu igrariju i pre nego što je počela. Ponovo sam sama i zadovoljna sobom. Ne mogu da traćim vreme na besmislice.
Tekst "Sedam propovedi mrtvima" je relativno nepoznat jer Jung ga se kasnije odricao, zbog optužbi savremenika da je gnostik. Inače, sam tekst je pisan tokom tri noći u stanju relativnog transa, gde je on zapisivao, bez učešća svoje lične volje. Zbog toga ga se kasnije i odricao, želeći da ostane dosledan naučnik, koji do svojih uvida dolazi samo "dozvoljenim" načinima (a prema kriterijumima Posmatrača).
Ono o čemu sam želela da govorim nalazi se u "Petoj propovedi", a ja ću ti je prekucati celu i na kraju dati svoj kraći komentar, u čemu sam se ja to prepoznala.
"Peta propoved
Rugahu se i dovikivahu mrtvi: pouči nas, lažljivče, o crkvi i zajednici svetoj.
Svet bogova biva obelodanjen u duhovnosti i spolnosti. Nebeski se prikazuju duhovno a zemaljski spolno.
Duhovnost poima i obuhvata. Ona je ženskog lika, pa je stoga zovemo MATER COELESTIS, nebeska mati. Spolnost porađa i stvara. Ona je muškog lika, pa je stoga zovemo PHALLOS, zemaljski otac.
Spolnost muška više je zemaljska, spolnost ženska više je duhovna.
Duhovnost muška više je nebeska, teži ka višem.
Duhovnost ženska više je zemaljska, teži ka nižem.
Varljiva i đavolska je duhovnost muška što teži ka nižem.
Varljiva i đavolska je duhovnost ženska što teži ka višem.
Svakoj pripada njeno zasebno mesto.
Kad ne razdvajaju svoje duhovne puteve, čovek i žena uzajamno postaju đavoli, jer priroda kreature je u različitosti (Moja primedba: u prethodnim propovedima govori o prirodi "kreature", koja je različitost, nasuprot pojmu "pleroma" koja je punoća i praznina istovremeno, a svako definisanje plerome od nje stvara kreaturu, koja nije pleroma)
Spolnost muška ima svoj zemaljski tok, spolnost ženska - duhovni. Kad ne razlikuju svoju spolnost, čovek i žena uzajamno postaju đavoli.
Čovek saznaje o nižem, žena o višem.
Čovek se razlikuje i od duhovnosti i od spolnosti. Duhovnost naziva Majkom, i postavlja je između neba i zemlje. Spolnost naziva Phallosom i postavlja ga između sebe i zemlje. Majka i Phalos su nadljudski demoni što otkrivaju svet bogova. Oni su za nas delotvorniji od bogova zato što su tesno povezani s našom vlastitom prirodom. Ne razlikujući se od spolnosti i duhovnosti, i ne posmatrajući ih ujedno po višoj i nižoj prirodi, predaćete im se kao svojstva plerome. Duhovnost i spolnost nisu vaša svojstva, nisu stvari koje posedujete i zadržavate. Ali oni poseduju i zadržavaju vas; jer to su moćni demoni, božanske pojave i, stoga, stvari koje vas, bivstvujući u sebi, prevazilaze. Nijedan čovek nema duhovnost za sebe, niti spolnost za sebe. Ali podređen je zakonu duhovnosti i spolnosti.
Nijedan čovek, stoga, ne uzmiče ovim demonima. Posmatrajte ih kao demone i kao zajednički teret i opasnost, zajedničko breme što ga život za vama ostavlja. Život vam je tako i zajednički teret i opasnost, kao što su to i bogovi, a najpre - strašni Abraksas.
Čovek je slab, zbog toga je zajednica neophodna. Ako vaša zajednica nije pod znakom Majke, ona je pod znakom Phallosa. Nedostatak zajednice predstavlja patnju i slabost. Zajedništvo u svemu je bezobličnost i utapanje.
Različitost ka izdvojenosti vodi. Izdvojenost se suprotstavlja zajedništvu. Ali zajednica je potrebna zbog ljudske slabosti prema bogovima i demonima i njihovom nepokolebljivom zakonu. Ima, stoga, onoliko zajedništva koliko je radi bogova, a ne zarad ljudi potrebno. Bogovi vas sile na zajedništvo. Onoliko koliko vas sile, toliko je zajednica nužna, vise od toga je zlo.
Neka se u zajednici svaki čovek podvrgne drugima, pa će zajednica opstati; jer ona vam je potrebna.
U izdvojenosti jedan će čovek biti nadmoćan u odnosu na druge, kako bi svaki čovek mogao dospeti do samoga sebe i izbeći ropstvo.
U zajednici će biti uzdržanosti.
U izdvojenosti biće rasipništva.
Zajedništvo je dubina.
Izdvojenost je visina.
Prava mera zajednica pročišćava i čuva.
Prava mera odvojenosti pročišćava i uvećava.
Zajednica nam toplinu pruža, izdvojenost nam svetlost daje."
Tekst je prilično kontradiktoran, međutim upravo ta prividna kontradiktornost navodi na pokušaj dubljeg uranjanja u suštinu. Već sam jednom imala bljesak razumevanja, čak par meseci posle čitanja teksta, o demonima koji vladaju nama. Ovo je drugi bljesak uvida, a da tekst nisam čitala bar godinu ipo dana, a možda i više.
Sve je poteklo od pitanja kako je moguće da sam se preko noći odrekla zabava, alkohola i uživanja u svim manifestacijama čula. Kako to da sada, najednom, želim samo sebe i svoj mir, onda kada nisam potpuno predana svom poslu? Odgovor je stigao, ne tražen, jer ni pitanje nisam jasno postavila: promenio se Demon koji je vladao!
Demon Phallosa je aktivan, on traži pokret, zabavu, smeh. On je razuzdani nosilac aktivnog bivstva.
Demon Majke je pasivan, on traži mir, okrilje, udobnost. On je sveprisutni nosilac osnove samog života, on je taj koji brine i ugađa.
Aktivan vid Demona Majke je u neprekidnoj budnosti i pažnji za druge. On traži zajednicu, jer samo u zajednici postoji neko ko će biti njegova dopuna.
Pasivan vid Demona Phalossa je u neprekidnom primanju pažnje i brige. On traži zajednicu, jer samo u zajednici postoji neko ko će biti njegova dopuna.
Problem je u izdvojenosti. Ni Phallos ni Majka ne mogu bez zajednice, a ako je čovek izdvojen, onda on svojom izdvojenošću zapravo daje nadmoć jednom od demona, već koga svojevoljno izabere.
Mnogo godina sam bila izdvojena, brinući se (skoro) samo o sebi. Tada je vladao Demon Phallosa. Sada sam počela da brinem o drugima, jer priroda posla mi je takva. Sada vlada Demon Majke.
Zato više nemam potrebu za zabavama bilo kog vida. Tražim samo mir, jer u njemu sam ponovo izdvojena, da bih se tako "pročistila i sačuvala".
Tvoja (u pokušaju održavanja ravnoteže)
Z.
P.S.
Inače, moje ogledalo se pokazalo kao standardno krivo, odražavalo je sliku koja je bila produkt njega samog, zato sam morala da prekinem tu besmislenu igrariju i pre nego što je počela. Ponovo sam sama i zadovoljna sobom. Ne mogu da traćim vreme na besmislice.
No comments:
Post a Comment