On je postao moja opsesija!

Trebalo je da pretpostavim da će sve upravo ovako da se odvija. Pitam se da li sam išta mogla da sprečim da sam i znala kuda sve ovo vodi. Pre samo nekoliko desetina minuta shvatih: On je postao moja opsesija!

Trebalo je da znam, trebalo je da uključim razum malo više u sva dešavanja. Možda sam mogla da sprečim sostvenu propast: On je postao moja opsesija. I znam, već sam jednom bila u ovom osećaju, gde god da krenem tražiću pogledom samo njega. U svim očima tražiću njegove. Na ulici ću se osvrtati ne bih li ga srela, u gomili glasova osluškivaću ne bih li čula njegov glas. I ono najgore - u svakom potencijalnom ljubavniku tražiću samo njega.

Dodje mi da plačem od muke, od shvatanja, od beznadja. Plakanjem neću isplakati ništa, a njega ponajmanje.

Zašto je ovo moralo da me snadje, baš kada sam ravnodušno primila poraz i bez očaja prihvatila činjenicu da se nije pojavio onda kada je rekao. Ovo je reaktivna faza u odnosu na prethodnu, ali ne pojavljivanjem u dogovoreno vreme pokazao je da me ne želi. To je u redu, jer svako ima prava da kaže ne, ali zašto ulazim u sopstvenu propast - opsesiju?

Opsesija je prizemljenje ljubavi na granično područje razuma. Razum prepoznaje privlačnu snagu sile ljubavi, ali nemoćan je protiv nje, pa tako ljubav zauzima jedan deo razuma, nad kojim volja nema uticaja, i deluje na svest Čistog Bića napajajući ga informacijama koje bi mu imače slao razum, da je odnos ljubavnika prešao na uobičajenu ravan.

Samoj sebi si postavila zamku oba puta: i prvi put, kada si snagu privlačnosti odvojila negde u stranu, ne želeći da je vidiš, jer se nije uklapala u konvencionalni okvir poslovnog odnosa i sada - namernom ravnodušnošću umesto besa, jer nije ispunio tvoja očekivanja.

Ljubav je udarila kao grom iz vedra neba shvatanjem da si se zaljubila, shvatanjem koje je došlo u trenutku i preplavilo ti razum toliko da je prestalo njegovo normalno funkcionisanje. On te je privlačio od prvog momenta kada si ga upoznala, ali to sebi nikako nisi htela da priznaš, čime si se uplela u sopstvenu zamku. Jednostavno si učinila neoprostivu grešku: pomešala si planove ispoljenja svesti, nisi dozvolila da Primarni plan, koji funkcioniše na planu Čistog Bića deluje, već si primarnu ulogu dala Sekundarnom planu - konvencionalnog poslovnog odnosa. Znak da je u pitanju bilo delovanje Čistog Bića i prepoznavanje na tom nivou bio je vrlo jasno prikazan: ti si vodila poslovan razgovor, ali veoma je bilo bitno to što su tvoji nokti delimično lakirani, a kosa prljava. Poslovan razgovor isključuje atribute fizičkog izgleda, a obzirom da si već objasnila da je preuredjenje stana u toku, imala si opravdanje i za svoj nesavršen izgled, mada nisi morala ništa da objašnjavaš. S druge strane, potreba za savršenim izgledom ukazuje upravo na fizičku privlačnost, a to si razumom negirala.

Drugi put praviš istu grešku, postavljajući razum na mesto emocija. Razumom si sebi objasnila da to što se on nije pojavio, iako si ga čekala, nije razlog za dramu i bes, čime si emocije stavila pod kontrolu. To je objašnjeno time da počinješ da se transformišeš u Sofiju - mudrost, ali ti tek počinješ da se transformišeš. Do konačne mudrosti, koja je spajanje emotivnog (Astralnog), Mentalnog i Spiritualnog plana u jedan, treba da prodje još dosta vremena. Okusila si zrno mudrosti, a onda su emocije svom silinom krenule u osvajanje oduzetog prava na ispoljenje i pojavile se u vidu opsesije: ja ga želim i to je jače od mene.

I šta sad?

Ništa. I ovoga puta si nemoćna. Vizija njegovog Bića preplavila te je celu, te se smatraj zarobljenom. Ova situacija takodje nema veze sa njim direktno, on je samo inicijator dešavanja u tvojoj svesti i ne snosi apsolutno nikakvu odgovornost. Jedino što možeš da učiniš je da se prepustiš sopstvenim osećanjima i da ih eventualno posmatraš. Svako opiranje bilo čemu radja demone, neuravnotežene sile, tako da ćeš opiranjem emocijama stvoriti samo još više emocija.

Ne pokušavaj na silu da ga privoliš da bude u tvom prisustvu. Time samo pogoršavaš stvar, jer njegovo latentno prisustvo u sebi time ćeš samo pojačati. Kao dolivanje ulja na vatru. Dozvoli sebi da intenzivno razmišljaš o njemu, ali ne pojavljuj se u njegovom prisustvu osim kada je to zaista neophodno. Susretanje će pojačati postojeći energetski naboj, ali će ga konstantno razmišljanje umanjiti. Razmišljanjem ti energetski osvežavaš akumulirano sećanje i dajući mu novu energiju obogaćuješ ga, čime će sećanja postati iskustvo i preći u Čisto Biće. Time će tvoj razum savršeno odigrati sopstvenu ulogu, zbog koje je i dat.

Već sam jednom bila u opsesiji, zato sam i rekla: propast. Zašto onda nisam mogla da se oslobodim tako lako?

Uopšte nisam rekao da je oslobadjanje lako. Uostalom, seti se, bio je u pitanju muškarac koga si vidjala svakodnevno i sve dok nisi promenila radno mesto i fizički se odvojila od njega, bilo je nemoguće da se i emotivno odvojiš. A da je iskustvo bilo veoma jako to i sama znaš. Čak je i sada sećanje na tog muškarca veoma jako.

Stoga, opusti se i razmišljaj, sećaj se i uživljavaj. To je jedini način da se vratiš u normalu. Sve ostalo je beskoristan trud. Pa čak i tvoja nada, koju se trudiš da sakriješ, da ćeš jedan period ipak voditi ljubav sa njim, čak je i ta nada beskorisna, jer upravo ona je gradivo tvoje opsesije. Nada udružena sa jakom željom i daje stanje u kome si sada. Nadanje i objektivnost su ipak na različitim krajevima skale razuma.

II

Poslušala sam te, ne pokušavam više da se susretnem sa njim tražeći razne izgovore. Ipak, kada prodjem pored nekih mesta u gradu, gde on obično obitava, nešto me lecne preko trbuha.
 

I dalje sam opsednuta njime, prva misao i prva slika koja mi dolazi u svest kada se jutrom budim je njego lik i njegovo ime.

Objasni mi mehanizam opsesije, možda ću, ako ga budem razumela, uspeti i da je se oslobodim.

Kao što rekoh, opsesija je prizemljenje ljubavi na granično područje razuma. Opsesija je neka vrsta mosta kojim se Sekundarno napaja plodovima Primarnog, pošto doživljaja sa nivoa Primarnog više nema, tako što ponovo proživljava utiske koji su bili veoma jaki.

Problem, ili blagodet, kako se uzme, bila je u tome što ste oboje u jednom kraćem periodu nesvesno funkcionisali na niovu Primarnog plana. Iskustvo doživljavanja Bića onog drugog bilo je veoma jako i ti si mu se spontano prepustila, znajući da je takav susret veoma redak. Medjutim, sam intenzitet iskustva plaši, a zaplašena je Sekundarna ličnost zbog svoje potpune eliminacije, i takvo iskustvo navodi čoveka da se zatvori u sigurne okvire sopstvenog razuma, gde je sve poznato i samim tim nije zastrašujuće. Znači, iskustvo potpunog otvaranja prema drugom Biću znači potpuno predavanje, emotivno otvaranje i samim tim i ranjivost. Duševni bol je nešto čega se čovek najviše plaši, dok istovremeno živi obuzet svakodnevnim malim patnjama za koje smatra da su neminovne, jer misli da može da ih razume, dok je ljubav van domena razumevanja. Stvarnim razumevanjem malih patnji čovek prvenstveno razumeva sebe, a zatim i ljude oko sebe, tako da razumevanjem patnja nestaje.

Dejstvo Primarnog plana nije podložno razumevanju, ma koliko se razum trudio da valjano obavi svoju funkciju. Muškarac, zbog svoje osnovne strukture naglašenog razuma, retko kada gubi glavu zbog ljubavi, za razliku od žene koja Duhom lako oseti ljubav i predaje joj se. Ali, kada se to dogodi muškarcu on postaje zaista izbezumljen i mnogo lakše ulazi u stanje opsesije, nego žena. Tada je spreman na sve samo da svoju ljubljenu vrati nazad. Zločin iz strasti češće počinjavaju muškarci nego žene, ne zbog urodjene fizičke snage, već upravo zato što pod jakim delovanjem Primarnog, u koje su dospeli preko svoje ljubavnice, potpuno gube funkciju razuma, zaboravljajući sve one racionalne argumente koji bi inače bili u svesti i do zločina ne bi došlo.

Ako već muškarci lakše upadaju u opsesiju nego žene, zašto se meni to po drugi put dešava?

Razum nije privilegija samo muškaraca, duhovna evolucija razvila je i ženin razum. Što znači: što ti je razum naglašeniji, to ćeš lakše upasti u opsesiju. Ili: što više intelekta, to više opsesije.

Još uvek mi nisi objasnio mehanizam delovanja.

Prenaglašeni razum, trudeći se da definiše postojanje, pokušava da definiše i Neizrecivo, čiji je odraz Primarni plan. Doživljaji Primarne ličnosti su čiste emanacije Duha, čije utiske Sekundarna ličnost, kroz razum, ponovo preradjuje, bilo pričom o dogadjaju, bilo samim razmišljanjem, trudeći se da ga pretvori u iskustvo, koje zatim vraća Duhu ili Čistoj svesti radi njenog obogaćivanja. Sa svim drugim iskustvima, odnosno doživljajima, stvar teče relativno lako. Medjutim, sva ta druga iskustva predstavljaju ili produkte samog Sekundarnog ili blede odraze Primarnog, tako da je sa njima lako postupati i konačno ih prevazići kao stare i nezanimljive. Ljubav je potpuno delovanje Primarnog plana, a to je ono što razum ne može da razume, već uvek iznova pokušava da obavi svoju ulogu. Opsesija je upravo taj pokušaj razuma da po svaku cenu razume ljubav. Dobra metafora može se naći u crtanim filmovima, gde veran pas uporno gospodaru vraća zapaljen štapin dinamita, koji je ovaj upravo bacio.

Zato ti i kažem: ne opiri se, dozvoli razumu da se bavi postojećim uspomenama, ali nemoj mu davati novu hranu u vidu novih utisaka. On će, kao svaki dobar pas, oglodati svoju kosku do kraja, da bi je zatim zakopao negde, da mu se nadje pri ruci kada se ponovo uželi poslastice. Preradjujući postojeće uspomene razum će ti dati stotinu objašnjenja zašto je sve bilo kako je bilo, objašnjenja koja tvoju Primarnu ličnost neće zadovoljiti, ali vremenom će napetost popustiti. A kada posle mnogo vremena tvoj pas – razum iskopa odnegde svoju staru poslasticu, ti ćeš opet sa uživanjem i sa setom prebirati po svojim uspomenama, pričajući sa nekom prijateljicom o svojoj velikoj ljubavi.

Čini mi se da sam upravo to i pokušavala, ali željeni efekat je izostao.

Upala si u jednu suptilnu zamku sopstvenog razuma koja se zove želja i drugu zamku – nada, mada sam te već upozorio da se ne nadaš, jer time blokiraš čitav proces, mešajući se u njega.

Kako?

Zaljubljena osoba misli na voljenu osobu istovremeno želeći njeno prisustvo. Odsustvo ispunjenja želje donosi osećaj čežnje koji se zatim, ako je intenzivan, pretvara u patnju. Zajedno sa patnjom radja se nesigurnost u sebe i vezu uopšte, a zatim strah od ostavljanja i čitava lepeza neprijatnih emocija. U slučaju ljubavne veze na nivou Primarnog plana prisutan je osećaj sigurnosti, stoga su samo čežnja i želja za prisustvom onog drugog prisutne.

Kao što rekoh, dodirnuli ste jedno drugo Čistim Bićem, odnosno sreli ste se na Primarnom planu. Obzirom da je doživljavanje Primarnog uvek jedinstven osećaj, razum suptilno radja želju da se ta prijatnost ponavlja u nedogled. Kako je on bio uzročnik doživljavanja Primarnog, za slepu logiku tvog razuma on je objekat ili sredstvo uz pomoć koga doživljavaš Primarni plan. Zato razum radja želju za njegovim prisustvom, a želja pojačava nameru da ga ipak sretneš i obnoviš lepo iskustvo.

Ono što je prioritetno, ukoliko zaista želiš da se oslobodiš opsesije je: razmišljaj, ali opušteno. Nemoj biti u grču dok prebiraš po uspomenama. Ako ti se plače pri pomisli na njega – plači, ali nemoj žaliti sebe što nisi sa njim, niti želeti da ponovo budeš sa njim. Uoči samu želju koja je suptilno prikrivena i reci joj: “On je nedostupan” ili “On ne želi da ga ti želiš, zato ne ulaži nepotreban napor” ili reci bilo šta drugo, što će iskazati pomirenje sa situacijom.

Zato, ne opiri se, pusti da stvari teku svojim tokom, vreme će učiniti svoje i ti ćeš opet biti normalna i svoja (čitaj: Sekundarna)

Neprekidno mislim na njega

Evo već je jutro, samo što nije svanulo, a meni je svest budna kao da je podne. Već satima pokušavam da zaspim i jedini rezultat tih pokušaja je pisanje ovih redova.

On i ne zna šta se samnom dešava, on i ne sluti kakvu je buru emocija izazvao u meni. U blaženom neznanju ćaska samnom o običnim i neobičnim stvarima, a ja onog trenutka, kada sklopim oči u pokušaju da spavam, vidim sebe u njegovom naručju, osećam njegove poljupce. Prijateljice mi savetuju da otvoreno pokažem da ga želim, medjutim neću da ovaj doživljaj, tako redak, pokvarim naučenim ponašanjem. Uostalom, umem da zavedem samo onoga do koga mi nije stalo.

Zašto neko, kada je zaljubljen, nema volje za jelom ni potrebe za snom?

Već sam ti govorio o izvorima energije za normalno funkcionisanje svesti. Hrana predstavlja spoljašnji izvor energije jer, iako se asimilacija energije vrši unutar organizma, ona se ipak nalazi spolja. San je, s druge strane, unutrašnji izvor energije i spavanjem čovek akumulira izgubljenu energiju. To što ti već danima ne spavaš, znak je da ti energija sna nije potrebna, jer dobijaš dovoljno energije iz drugog izvora.

U spoljašnje izvore energije spada i energija okruženja, odnosno drugih ljudi. Ljudi komuniciraju tako što medjusobno razmenjuju energiju. Emocije koje se šalju putem komunikacije samo pojačavaju energetsku razmenu. Prilikom svakog pozdrava, sa bilo kojim poznanikom, ti mu se nasmešiš i pored pozdrava uputiš mu i osećanje simpatije. Isto to on učini zauzvrat i energija je razmenjena. Kod ljudi koji se vole takodje se vrši razmena energije samo u jačem vidu, jačem naponu. A kod zaljubljenih osoba transfer je najjači. To što ti ne možeš da spavaš samo je znak da ni on ne može da spava takodje. Da si samo ti zaljubljena ne bi imala problema sa spavanjem, ali količina njegovog sna bi se smanjila.

Kako?

Kada si zaljubljena on ti je neprekidno u svesti, neprekidno misliš na njega. Razmišljanjem o nekome ti mu šalješ svoju misaonu energiju na sličan način kao kada ga sretneš. Intenzivno razmišljanje o nekome sasvim sigurno uvodi tvoje prisustvo u njegovu svest, pa tada i ta druga osoba počne da razmišlja o tebi. Ukoliko je nečija želja za susretom jaka, tada će vam se putevi sigurno ukrstiti kroz par dana i vi ćete razmeniti energiju u ličnom kontaktu. Naravno, ne znači svako razmišljanje o nekoj osobi znak da ćeš je i sresti, jer da bi mentalna poruka uopšte dospela do tudje svesti potrebno je da ima odredjeni emotivno-energetski naboj. Obična misao nema tu snagu. Potrebna je jaka želja da bi se ostvario mentalni kontakt. 

Dakle, ti zaljubljena, svojim neprekidnim razmišljanjem o njemu šalješ jake mentalne poruke ili slike i samim tim šalješ mu i svoju energiju. Ukoliko on zna da gajiš neke simpatije prema njemu, tada je emotivno-energetski otvoren prema tebi i prima usmerenu energiju. Primajući energiju on smanjuje prirodni dotok, da bi ostao na optimumu. Najčešće se to ogleda kroz smanjenu potrebu za spavanjem ili pojačanom dnevnom aktivnošću. Medjutim, to što i ti ne možeš da spavaš pokazuje da i on misli na tebe, odnosno vrši se direktna razmena emocija, odnosno energije.

Smem li da ti verujem?

Kako hoćeš. Znaš dobro da skoro nikada nisam davao prognoze, jer ne želiš da me koristiš u svrhu proricanja, ali ono par sekvenci bile su tačne.

Jesu. Znači i on misli na mene! Lepa vest. Samo, dogadjalo se da su neki muškarci bili zaljubljeni u mene, ali ja sam sa žaljenjem morala da ih odbijem. A tada nisam imala problema sa spavanjem.

Da, ali toliko si bila zauzeta dnevnim aktivnostima da nisi primećivala da si aktivnija nego ranije. Osim toga, da bi primila tudju misaonu energiju moraš da budeš otvorena za nju, a otvorena si kada se uspostavi kontakt. Upoznavanja i služe u te svrhe. Što znači, anonimni muškarac može koliko god hoće da misli na tebe, ti ćeš od toga imati vrlo malo energetske koristi. Zbog toga zaljubljena osoba i teži da upozna konkretnu osobu, ukoliko se nisu direktno upoznali, da bi otvorila njenu svest za prijem upućene energije.

U ovom, konkretnom slučaju, vi se poznajete, komunicirate veoma često i gajite uzajamne simpatije koje ne krijete. Kanal je otvoren, energija struji u oba smera. Pretpostavimo da je samo jedno od vas dvoje u stanju jakih emocija. Onaj drugi prima energiju i koristi je u sopstvene svrhe. Pošiljalac čitav dan upućuje svoje misli (energiju), ali pošto je nema u neograničenoj količini, noć koristi za spavanje, odnosno akumulaciju nove količine energije. Primalac ili troši veću količine energije ili manje spava. U čistim odnosima, koji su toliko retki da slobodno možemo reći da ne postoje, razmena energije se odvija slobodno, počevši od uzajamnog slanja emocija pa do bliskog telesnog kontakta, gde se energija razmenjuje jače. Rukovanje je dobar primer za to, a seks predstavlja najdirektniju razmenu, jer uključeni su i energetski centri. Medjutim, pošto su civilizacijske norme sve pokvarile, konvencijama je utvrdjeno sa kim se sme razmenjivati energija, na koji način i pod kojim uslovima. U slučaju neadekvatnog odnosa ili zabranjene relacije, pošiljalac je primoran da krije svoje emocije, tako što jednostavno neće govoriti o tome, da bi primalac bio otvoren. Ukoliko se dogodi da se osećanja ipak otkriju, a situacija nije adekvatna za razmenu, primalac se zatvara i dolazi do prekida komunikacije. Poslata energija ne stiže do cilja već se odbija o branu svesti i vraća nazad jadnoj, zaljubljenoj osobi. To njoj pojačava već postojeći bonus energije, koja traži novi prostor u energetskom telu ili se smešta u postojeći, pojačavajući pritisak. Tako nastaju ljubavni jadi.

Čisto Biće zna za ovu situaciju, jer ovo iskustvo je od davnina usadjeno u Svest Čistog Bića i to na kolektivnom nivou. Stoga šalje poruke razumu da ne otkriva osećanja drugoj osobi, ukoliko oseti da će naklonost biti odbijena. Zato se javlja stid, kao unutrašnji regulator ili unutrašnja odbrana od odbijanja. Stid nije nešto što je naučeno jer i mala deca, kod kojih razum nije potpuno formiran, pokazuju znake stida ako emocije koje su im upućene nisu iskrene. Dete se nikada ne postidi od majke ili oca, ali sigurno se postidi od "izliva nežnosti" neke majčine poznanice.

Stoga, tvoja nesanica je posledica njegove nesanice. Ako hoćeš da spavaš prestani da budeš zaljubljena, zatvori se u konvencionalni okvir i san će ti se vratiti. A i njemu, mada će bolje spavati onaj ko se bolje zatvori.

Ipak više volim nesanicu, jer ovaj osećaj se toliko retko javlja, da je prava šteta izgubiti ga. Vredi neprospavane noći, jer odavno se nisam osećala ovako živa kao u ovom periodu. Otvorio mi se nov svet pred očima, vidim lepotu koju nisam zapažala ranije: ptice, cveće, oblake. Radujem se suncu dok sam ranije gundjala kako je pretoplo.

PORUKA LIČNE PRIRODE

Ima nečeg fascinantnog u tebi, nečeg toliko posebnog čime zračiš, da te to apsolutno odvaja od svih ljudi koje sam ikada upoznala. Skoro sam, definišući te, rekla: ima nečeg drskog u njemu. Upravo sam reč drskost upotrebila da iskažem tu notu kojom zračiš i koja me je naprosto oborila s nogu.

Izgovorena reč, kao definicija emocija, teško može uvek i na pravi način da opiše stanje duha koje je kreira. U suštini svi mi razmenjujemo reči iza kojih stoje naša lična predubedjenja, a kojih uglavnom nismo svesni. Stoga ne znam, ovog trenutka, da li ćeš na pravi način razumeti ono što želim da definišem kada kažem: ima nečeg drskog u tebi. Ti nisi drznik u smislu rušioca svega postojećeg bez obzira na posledice, što bi ova reč u grubom smislu mogla da znači. Niti si bestijalni provalnik u tudju privatnost koji ne preza ni pred čijom intimom, što bi takodje bila moguća definicija. Tvoja drskost nije čak ni hrabrost da se suočiš sa svime što bi eventualno moglo da te ugrozi, mada nisi neko kome ova osobina nedostaje. Žao mi je što naš jezik, za koji smatram da je bogat izrazima, nema adekvatnu reč koja bi te opisala. Neću je čak ni izmisliti, jer bila bi to gomila glasova bez smisla, koja treba da odrazi upravo neki smisao koji stoji iza svega. A zar nije svaka naučena reč upravo gomila glasova sa dogovorenim smislom?

Htela sam da ova poruka bude kratka, sažeta kao emocija, kao moj lični doživljaj tebe samog, a hvatam sebe da sam se raspričala i pre nego što sam počela da govorim.

Na kraju pisanja zaključila sam da više volim nesanicu, jer ona je posledica ovog retkog osećaja koji se zove ... (emocija bez imena). U svom egoizmu zaboravljam na tebe, koga takodje muči nesanica i kao što mene niko nije pitao hoću li ili neću da se zaljubim, tako ni tebe niko nije pitao hoćeš li ili nećeš da spavaš. Dajući ti sebe ja sam ti uzela san, ne znajući to. Razumevanjem čitavog procesa ja uspevam da zaspim, ti čak i ne znaš šta se odigrava iza pozornice.

Stoga, odričem se privilegije da me uspavljuje želja za tvojim prisustvom, jer uzimajući te više nego što mi sleduje, ja te posredno uništavam.

Spavaj, uspostavi ponovo prisan odnos sa Hipnosom i regeneriši se na prirodan način. Moja energija, koju sam ti, ne znajući, slala u ogromnim količinama ipak je surogat, preradjena Kosmička energija. Spavaj, a ja se svesno odričem bdenja sa tvojim imenom u svesti. Sada znam da ako ovako nastavim, uništiću ono što najviše volim kod tebe: volju za životom.

II

Epilog. Ovo veče je trebalo da bude epilog jednog trajanja. Ovo veče je trebalo da kruniše jedan period udvaranja. Ovo je trebalo da bude posebno veče. Ovo je trebalo...

Ponovo zid kao kraj besmislenog traganja. Jesam li pronašla početak kruga, tačku od koje sam krenula? Ne bih rekla. Da sam donela bilo kakav konkretan zaključak rekla bih: da, to je to. Medjutim... On se nije pojavio, iako je sa jakom željom u glasu obećao - doći ću u nedelju uveče. Ili sam samo ja osetila želju u njegovom glasu - jer sam želela da je osetim.

Čudno. Nisam povredjena. Ranije bih na ovakve situacije reagovala sa dugotrajnim čekanjem, koje bi na kraju kulminiralo u bes. Sada sam mirna. Čak se i ne pitam zašto nije došao. Razlog mi nije bitan. On nije došao, to je činjenica, a činjenica ne može da povredi ako se prihvati kao takva. Jedino što me zaista interesuje je kako to da sam potpuno smirena u situaciji kada se očekuje da budem potpuno sludjena?

Počinješ lagano da se transformišeš u Sofiju - mudrost. Prvi korak ka toj transformaciji bilo je shvatanje da si ti zaljubljena i da on nema nikakvu obavezu prema tebi, samo zato što je probudio neke emocije u tebi. Samo, on to ne može da shvati, što je i normalno.

Drugi korak, takodje veoma bitan za tebe, je otvoreno pokazivanje emocija. Prvi put si se usudila da se otvoreno udvaraš nekome bez stida i straha od odbijanja.

Treći korak je ovaj večeras: mirno i bez uzrujavanja prihvataš činjenicu da on nije došao i da je ovo veče definitivni kraj igre koja se zvala: kako uhvatiti neuhvatljivog.

I šta sada?

Pitanje je na mestu, jer projektovala si svoju budućnost kroz prizmu njegovog postojanja u tvom životu. Suptilno si ukalkulisavala njegovo prisustvo u svoje buduće planove. Sada se nalaziš pred slepim hodnikom, jer shvataš da ovaj put ne vodi nikuda. Jednostavno se vrati na početnu tačku i nastavi drugim putem.

A emocije?

Ima li ih?

Pa, ima nešto malo, kao - sad je red na mene da zaigram novu igru.

To nisu emocije, već uživanje u pomisli da započinješ novu igru u kojoj ćeš se zabavljati. Tebi se njegovo postojanje toliko dopada da ne želiš tek tako da ga se odrekneš. Jedino čega se odričeš je način za dobijanje njegovog prisustva. Ne može ovako, ali može onako.

Zašto on ne može da shvati da zaista nema nikakvih obaveza prema meni?

Civilizacijski je uslovljeno da ako neko oseti privlačnost prema drugoj osobi suprotnog pola, tada ta osoba ima moralnu obavezu da uzvrati istom merom osećanja ili da se apsolutno povuče. On svakako nije ravnodušan prema tebi, ali previše je u sopstvenim problemima da bi mogao neometano da ti se prepusti. Njegova predjašnja iskustva sa ženama govore mu da usmeravanje emocija svakako podrazumeva obavezu usmeravanja energije, a nikako slobodan izbor. Diferencijacija ljubavi i razuma još nije uspostavljena u čovekovoj svesti, pa otuda osećaj svojine nad partnerom.

Ljubav je čisto spajanje dva Bića koja osećaju prirodnu privlačnost jedno prema drugome i spontano uživaju u prisustvu onog drugog. Jače delovanje Centrifugalne sile u njima budi neodoljivu strast i magnetski dovodi do spajanja na telesnom - materijalnom planu, te dolazi do seksualnog kontakta. I sve to bez uticaja razuma, jer voljom se ne mogu probuditi ni ljubav, ni strast, isto kao što se voljom ne mogu ni obuzdati. Ljubav je sila koja ima sopstvenu volju, mnogo jaču nego što je volja razuma.

Kako se mogla desiti situacija da se ljubav podvede pod razum koji je, kao što smo videli, glavni uzročnik svih problema.

Primarna sila spajanja - Centrifugalna sila, kao spostveni polaritet ima Centripetalnu silu - silu duha. Na nižim planovima duhovne evolucije svesti, već na jednoj stepenici pre čoveka, a to su životinje, Sile deluju neometene razumom. Centrifugalna sila privuče dve odredjene jedinke, one se spoje pod uticajem nagona, oplodnja se dogodi i tu je kraj. Životinje nemaju razum koji bi kalkulisao stepen privlačnosti i gradirao ga kao odredjeno iskustvo. Centripetalna sila u ovom slučaju spontano vodi svest ka višoj ravni - ka svesti čoveka.

Čovek, kao raskrsnica svesti, ima razum koji mu je dat radi osvešćenja celokupnog življenja, a kroz iskustva koja doživljava. Čovek mora razumom da prepozna iskustvo ljubavi, da bi mogao da je osvesti i svesno iskusi. Zbog toga se ljubav oseća kao emocija, odnosno vrši se inverzija od Čistog Bića ka razumu. Čisto Biće svakog čoveka u sebi sadrži sva moguća iskustva čitavog čovečanstva (u psihologiji je ovo poznato kao arhetip), ali Lično Čisto Biće sadrži samo ona iskustva koje je odredjeni čovek osvestio i ugradio u njega. Zbog toga je neophodno ljubav osvestiti razumom, prepoznati je i prihvatiti kao delovanje Kosmičkog principa.

Sila ljubavi dolazi sa Spiritualnog plana i svojom privlačnom snagom deluje direktno na plan materije - fizičko telo muškarca i žene zahtevajući spajanje. To je još uvek delovanje involutivnog luka, gde se svest iz nematerijalnog oblika zgušnjava, transformišući se kroz sve razvijenije oblike. Evolutivni luk podrazumeva osvešćenje svesti, odnosno njeno razumevanje i povratak nazad kroz Astralni i Mentalni plan. Astralni plan je svet slika i emocija i blizak je razumu, koji deluje isključivo na Mentalnom planu. Stoga se prirodna privlačnost pretvara u emocije, koje se prepoznaju razumom. Razum treba da diferencira emocije, osvesti ih (razume) i neometano prepusti dalje ka Spiritualnom planu odnosno ka Čistom Ličnom Biću.

Znači li to "kraj drame" zvane ljubav?

U slučaju osvešćenog muškarca, odnosno žene to zaista znači "kraj drame" i slobodno uživanje i u sopstvenom postojanju i u postojanju onog drugog. Ali, to su već visoki stepeni duhovne evolucije. Medjutim, arhetip Adama i Eve, pošto su oni tragično završili isterivanjem iz Raja, pretvorio se u arhetip Romea i Julije koji su tragično završili okončanjem sopstvenog življenja. Da nisu sami sebi oduzeli život, tada bi jedno drugome oduzeli život u mnogo suptilinijem vidu, koji se zove uskraćivanje prava na sopstveni život. Ali, i to se zove ljubav.

Razumevanje emocija koje su primljene od strane voljene osobe pretvorilo se, ne u prepoznavanje - što je primarna uloga - već u posedovanje. Ti me voliš znači: ti mi apsolutno pripadaš. Ja te volim - ja tebi apsolutno pripadam. Niko od nas dvoje nema prava na život van onog drugog, jer tvoja energija pripada samo meni. Ovo je još jedna matematička jednačina ljubavi, kako je razum definiše i stoga je pogrešna. Ovakvim stavom blokira se neometana razmena energije, koja postaje statična, što je po prirodnom zakonu nemoguće. Tada nastupa smrt Duha, kome je prekinut dotok novih iskustava i Čisto Lično Biće ostaje na stepenu dozvoljenih iskustava koja, pošto se neprekidno ponavljaju, više ne predstavljaju hranu za njega.

Suština delovanja Centrifugalne sile je fokusiranje svesti u razum, zatim razumevanje sopstvene svesti i na kraju spajanje u Apsolutnom ili Univerzalnoj svesti. U slučaju ljubavi vrši se spajanje svesti muškarca i žene u jedinstvenu svest, a preko spajanja na svim planovima. Ta nova, zajednička svest, predstavlja Androgina, tačku ka kojoj uvek teži ujedinjena svest. Androgina svest ne poznaje osećaj gubitka partnera, te samim tim ne poznaje ljubomoru, jer i sama mogućnost odvajanja znači da jedinstvo nije postignuto. Tek na ovom stepenu postiže se apsolutna sloboda o kojoj svi govore, ali za koju skoro niko nije spreman, jer biti slobodan znači biti slobodan prvenstveno od sebe.

I šta na kraju reći o početku, tačnije vratimo se na početnu temu.

Šta reći? Previše si očekivala od njega. On ne može da razume ni tebe ni sve ovo što je rečeno. Razlika je u nivoima svesti. Ako ga i dalje želiš onda moraš da se odrekneš vizije Androgina i da igraš igru zvanu ljubav na nižoj ravni, sa posedovanjem, ljubomorom, izlivima nežnosti i ljutnjom. Ne uvodi ga u sfere koje su mu nepoznate. Može da se izgubi u njima.

A mogu li biti sa njim u klasičnom ljubavnom odnosu sa svim zavrzlamama koje on nosi, a da pri tome ne izgubim svest o višoj ravni?

Možeš, naravno, ali ne pokušavaj da praviš bilo kakav most izmedju dve ravni. I strogo moraš voditi računa o pravilima igre, pri čemu je najvažnije da se ne uživiš previše, odnosno da ne patiš i ne nerviraš se. Kao večeras, na primer. Nisi dobila njega, ali si dobila vredna objašnjenja. Sa aspekta razuma svakako si u dobitku.

PORUKA LIČNE PRIRODE

Čini što ti hoćeš i to neka bude jedina mera. I ja ću slediti samo svoju volju, te ćemo se, ma koliko to zvučalo neverovatno, mnogo češće susretati u mimohodu, nego što izgleda moguće.

Jedina spona koja treba da veže ljubavnike je nevezanost. 

Čini što ti hoćeš, samo me nemoj sputavati obećanjem da ćeš se javiti. Nemoj me vezivati čekanjem i mišlju da je ovaj telefonski poziv baš tvoj, da ovo zvono na vratima oglašava tebe. Razdire me tih stotinak metara čekanja, ta neizvesnost koja se budi zajedno sa zvonjavom budilnika. Držim se tih reči i čežnja prerasta u nepodnošljivo, postajući teret. I znam da ću jednog jutra, zajedno sa isključenjem budilnika isključiti misao o tebi. Pranjem zuba opraću želju za tvojim usnama. Umivanjem lica spraću tvoj lik sa sebe. 

Ako je tvoje ime samo čežnja, odričem se tebe da bih se odrekla nje.

Otvoreno sam pokazala emocije... kakva greška!

Izgleda da je sve pokvareno. Jedan izliv besa prikazan kroz nagli odlazak i jedan izliv očaja izgužvan u razbacanim papirima. Očigledno je tu ključna tačka, most izmedju dve obale. Ali, most nije tu samo da spoji obale već i da pokaže da su obale razdvojene.

Osećam se ispražnjeno, pomalo melanholično i prepoznajem, tu negde, pritajen strah da sam ga iz sebe ispustila. Ne osećam ga jasno kao pre. Možda sam preterano poetična, pa u želji da se iskažem što jasnije, postajem nejasna. Isuviše sam reči potrošila pokušavajući da ga barem tako što više približim, a reči su napravile most. Most koji mi kaže da su obale razdvojene i da ih on neće dovesti jednu do druge, već će svojom verbalnom strukturom sve učiniti da one ostanu tamo gde su i bile. Reči nas ne povezuju, reči nas samo razdvajaju.

Rekla sam mu da sam se zaljubila u njega, doduše ne direktno već u pisanoj formi, kroz jasnu metaforu. Medjutim, on se distancirao. Da li sam pogrešila? A ako jesam, gde je greška?

Ništa nisi pogrešila, čovek jednostavno nije naučio na iskrenost i sada ne zna šta će sa njom. Zbunila si ga i zato se povlači, ali ne u potpunosti, već samo delimično, na sigurnu teritoriju druženja.

A šta posle?

Ne žuri, ionako si sva napeta u želji da mu se dopadneš i da se predaš. Da mu se ne dopadaš, ne bi svoje vreme provodio sa tobom, već bi otišao na neko drugo mesto, jer prema tebi nema nikakvih obaveza. A da bi mu se predala, potrebno je da oboje budete otvoreni na pravi način i spremni na pravo spajanje.

Šta znači to imati obavezu prema nekome? Reč veza zapravo znači obavezu muškarca i žene jedno prema drugom.

Obaveza je nastala zbog očuvanja vrste i taj pojam je duboko ukorenjen u svesti svakog čoveka. Pa čak i ti, iako se uporno boriš protiv toga, nesvesno upadaš u osećaj obaveze prema odredjenom muškarcu kada vaša veza postane javna. Jednostavno sebe ograničiš u ponašanju i neometanom emitovanju lične energije.

Kao i obično, prvobitni razlozi su zaboravljeni, a razum je preuzeo ulogu kontrolora ponašanja. Predcivilizacijski čovek imao je obavezu da bude pored majke svoje dece i brine se o njima, snabdevajući ih hranom, sve dok dete nije u stanju da se samostalno brine o sebi. Taj period iznosi oko sedam godina, jer već sa sedam godina dete ima formiran razum i sposobno je da samo uči o svetu koji ga okružuje, pa čak i da se pobrine za sopstvenu egzistenciju. Kod civilizacijskog čoveka ovaj prvobitni razlog se preinačio u sedmu godinu braka, koja je kritična kod svakog para. Posle sedam godina zajedničkog interesa oko podizanja deteta, muškarac i žena se suočavaju jedno s drugim i shvataju da nemaju više ničeg zajedničkog. Lična energija koju su upućivali jedno prema drugom, a koja je značila ljubav, materijalizovala se kroz novi život - njihovo zajedničko dete. Narednih sedam godina ulagali su i usmeravali svoju ličnu energiju prema detetu obožavajući ga, pri tome vrlo malo ili ni malo usmeravajući energiju jedno prema drugome. Kada prodje taj prirodan vremenski period, oni shvataju da više nemaju zajedničkih tema, ni potrebe za komunikacijom. Neki tada pribegavaju spasonosnom rešenju i stvaraju novo dete, neki se razvode, a neki ostanu da životare jedno pored drugog. 

Čista ljubav, ona ka kojoj ti težiš, predstavlja zapravo osećaj privlačnosti neometen uticajem konvencionalnog ponašanja. Želja da se bude u prisustvu druge osobe sasvim je prirodna, jer ljubav je delovanje Centrifugalne sile - sile materijalizacije. Ali, tu treba biti pažljiv, jer aktiviranje jedne sile dovodi do istovremenog aktiviranja druge - Centripetalne sile ili sile oduhovljenja (dematerijalizacije). Potrebno je vešto balansirati i ne dozvoliti da ijedna od njih prevagne.

Kako to izvesti?

Centrifugalna sila, u vidu ljubavi, je ona koja spaja. Njeno delovanje dovodi do čvrste emotivne veze, koja svojim prirodnim nastavljanjem daje seksualni kontakt i radjanje novog života. Ukoliko se razum umeša, te svesno ne dodje do trudnoće, dejstvo Centrifugalne sile prenosi se na Astralni plan - plan emocija i dolazi do ljubomore, a zatim i posesivnosti. Ovde je granica nematerijalnog dejstva Centrifugalne sile i dejstvo se prenosi na Centripetalnu silu, koja rezultira odvajanjem para zbog nepodnošljive situacije koju su stvorili, a u jačem vidu i do mržnje, koja je čisto dejstvo ove sile.

Moraš biti na neki način dozirana u davanju emocija, odnosno u povlačenju od njih. Čovek je sklon da bezglavo uleti u osećaj ljubavi i halapljivo je zahteva, uvek i neprekidno gladan. Objašnjenje razuma za ovakvo ponašanje je: nedostatak ljubavi u detinjstvu. Naravno, objašnjenje je pogrešno, Čoveka su stvorile dve sile, ali on nije svestan njihovog dejstva, pa one haotično deluju na njega. Da bi mogao da ih kontroliše i balansira potrebno je da ih razume, a one deluju na sledeći način:

Centrifugalna sile deluje privlačno na par, dajući im osećaj ljubavi i neprekidne potrebe za prisustvom onog drugog.

Centripetalna sila deluje kroz potrebu za odvajanjem od partnera i posvećivanje sebi, bilo kroz hobi, bilo kroz druženje sa drugim ljudima, bilo kroz potrebu za samoćom.

Svako aktiviranje (željom) jedne Sile dovodi do aktiviranja druge Sile. Aktiviranje se retko dogadja istovremeno, obično je potrebno neko vreme da bi dejstvo Sile dostiglo kulminaciju, a tada počinje dejstvo suprotne Sile. Ukoliko se dejstvo Centrifugalne sile voljom drži duže nego što bi to bio njen prirodan ciklus, u jednom momentu dolazi do preokreta i naglog prekida dotadašnjeg stanja. Rezultat na pojavnom planu je: svadja, preljuba, skandal, raskid ili razvod.

Rešenje je, kao i uvek, jednostavno. Potrebno je razumeti dejstvo Sila i njihovo delovanje na svest. Samim tim biće moguće i njihovo balansiranje. Ili: svaki svešću nametnut pokušaj približavanja dovešće do sigurnog odvajanja. Otuda saznanje da nikoga ne možemo na silu naterati da voli. S druge strane, svaki pokušaj odvajanja od osobe sa kojom nas je zakačilo dejstvo privlačne sile, dovodi do jačeg vezivanja. Zato najviše volimo one koji nas ignorišu na neki način. Mudrost je samo u balansiranju.