Snovi

Prethodnih nekoliko noći sanjala sam vrlo živopisne i realne snove. Jedan san je bio da kupujem zlatnu narukvicu. Prema narodnom verovanju, to bi trebalo da bude pozitivan simbol. Reci mi zašto čovek sanja i kako snovi mogu da predskažu budućnost?

Čovek, kao energetski svesno ispoljenje, ima potrebu za povratkom Iskonskom izvoru. Taj povratak dešava se upravo u stanju spavanja, odnosno sanjanja. Već smo govorili o tome da je čovek ispoljen kao svest u materijalnom vidu, mada je jedino čovek, kao energetsko ispoljenje, sposoban da spozna sopstvenu svest.

San je potreban svim ispoljenim entitetima u fizičkom obliku. Spavaju ne samo ljudi, već i životinje i biljke. I svima im je zajedničko upravo povratak Iskonskom u toku sna. Osim toga, za rast i razvoj materije tela potrebna je energija, a ona se dobija direktnim kontaktom sa izvorom energije. Pošto je materija energija zgusnuta do tačke vidljivosti i čvrstine, direktan kontakt izmedju materije i izvora energije je nemoguć. Primarna energije, asimilovala bi materiju nazad, pretvarajući je u energiju i tako bi nestao nosilac svesti. Zbog toga su potrebni provodnici.

Moraću opet da ponovim neke činjenice, po cenu da budem dosadan. Neispoljeno se ispoljilo voljom za ispoljavanje i tako je nastao Mentalni svet, svet volje, ideja i misli. Zgušnjavanjem energetskih formi na Mentalnom planu stvarane su forme ispoljenja, to je energija zgusnuta do tačke vidljivosti. Tako je stvoren Astralni plan, svet slika i mogućnosti. Ispoljene forme u sebi sadrže ideje ispoljavanja, odnosno Astralni plan sadrži u sebi Mentalni plan. Dalje zgušnjavanje materije vrši se prema formama Astralnog plana u energiju zgusnutu do tačke čvrstine, materije u današnjem vidu. Primarna svest prelazi put od Apsolutnog –Neispoljenog, kroz planove, sve do fizičkog - materijalnog plana, gde počinje gradacija i uzdizanje svesti u sve više nivoe svesnosti, do čoveka.

San je potreban svima. Život i živa bića uopšte, čini energija u neprekidnom kretanju, neprekidnom ispoljenju. Zbog evolucije svesti potrebna je smrt fizičkog tela, da bi svest zarobljena u jednom telu mogla da promeni nosioca ispoljenja. Isto važi i za minerale od kojih nastaju biljke. Životni vek svakog ispoljenog bića je konačan, ali za život je potrebna energija. Kada bi sva količina energije bila data odjednom, ne bi bilo života, sva bi energija bila pretvorena u materiju, jer ne bi bilo omogućeno njeno kretanje. Zbog toga sva ispoljena svest mora periodično da obnavlja energiju, da bi protok života bio moguć.

Za spavanje je odredjena noć, kada svi treba da krenu na izvor energije, radi dodatnog napajanja. Tada tela miruju, jer kretanje je trošenje energije, a dnevna svest - ona koja prikuplja iskustva, transformiše se u snenu svest. Sa dnevne svetlosti konkretnih i relativno nepromenljivih oblika, prelazi u Astralnu svest, u svest misaonih oblika i nebrojenih mogućnosti ispoljenja. Astralni svet u sebi sadrži Mentalni svet, a ovaj je, preko Spiritualnog sveta u direktnoj vezi sa Primarnom svešću i Primarnom energijom. Svaki svet ima svoje telo ispoljenja, a svako telo ima svest odredjenog plana, s tim što svako naredno sadrži ono prethodno u sebi. To su oni kanali preko kojih se vrši suptilno prelivanje energije iz oblika Primarne energije u životnu energiju, koja je data za rast i razvoj u cilju ispoljenja svesti. 

Za razliku od fizičkog plana, gde su dimenzije prostora i vremena pojmovi racionalne svesti, u Astralnom i ostalim svetovima nema pojma vremena, ni prostora. Za vreme boravka u tim svetovima, za vreme spavanja na primer, čovek ne može da oceni koliko je vremena, mereno racionalnom svešću, proveo u stanju sna. I da nije časovnika, kao merača vremena, nikada ne bi mogao da oceni koliko je vremena proveo u snu.

Dnevna ili razumska svest (mada ovaj izraz važi samo za čoveka) najčvršće je vezana za Astralnu svest, ona joj je najkonkretnija i najbliža. Astralna svest je prisutna paralelno sa dnevnom svešću, kao i Mentalna svest. Mentalna svest deluje tokom razmišljanja, a naročito tokom stvaranja ideja. Astralna svest je tu da ideje pretvori u misaono - slikovite forme. Tačnije, sve što je po svojoj suštini slika pripada Astralnoj svesti. Sećanja i uspomene, pamćenje bilo kakvih slika ili vizija pripada Astralnoj svesti. I sve je to divno ukomponovano u vrhunac svesnog ispoljenja - u čoveka.

Tokom sna dnevna svest, koja prima utiske okoline, miruje i Astralna svest postaje dominantna. Čoveku se obično spava kada je umoran, odnosno kada je potrošio odredjenu količinu energije za taj dan, ili ako prethodne noći nije dovoljno spavao, te nije tako uzeo dovoljnu količinu energije. U prvoj fazi sna, neposredno po ulasku u san, obično nema snova, a izričito nema ako je spavač umoran. Tada se vrši jedino prenos energije, radi obnavljanja istrošenog. U sledećoj etapi lična energija počinje da se oblikuje kroz odredjene forme, vrši se njeno prelivanje iz Mentalnog u Astralni plan i tada počinje sanjanje.

Astralni plan je prebogat slikama i Astralna svest spavača i bira i stvara slike koje odgovaraju njegovom unutrašnjem, osnovnom raspoloženju. Čovek ima na raspolaganju slike koje odgovaraju njegovoj svesti, ali san nije samo čovekova privilegija. Sanjaju svi spavači, svako svoje snove. Biljke sanjaju svoje okruženje, a one čija je svest okončala svoju evoluciju, sanjaju nov oblik u kome će se ispoljiti i uče na Astralnom planu novu svest kroz koju treba da se ispolje. Isto važi i za životinje. Urodjeni instinkti životinja naučeni su na Astralnom planu u prethodnoj fazi ispoljenja.

Čovek, kao najviša ispoljena forma svesti ne može da sanja sledeći oblik, osim da sanja o povratku Apsolutnom, što se ipak retko dešava, jer sprečava ga strah od nepoznatog. Osim toga Apsolutno je nemoguće pojmiti, te ono ostaje nepoznato.

Čoveku je tako ostavljeno da sanja poznate i nepoznate predele, poznata i nepoznata lica. A pošto je čovek najviši oblik ispoljene svesti i stvoren je upravo zbog ispoljenja u svim vidovima, često se neka od ispoljenja svesti dogadjaju upravo u snovima. Civilizacijske norme uspostavile su mnogo barijera, kao ustaljenih pravila ponašanja, koja moraju svi da poštuju. Zbog toga se često dešava da odredjena osoba ne čini neke stvari i odbacuje neke emocije koje bi trebalo da ispolji, jer je njena svest upravo na tom stepenu kada bi to trebalo da učini. Recimo, avanturistički duh onemogućen da se ispolji, jer je rodjen u patrijarhalnoj porodici gde je takvo ispoljenje nezamislivo. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera. Takvoj osobi preostaje ili da sruši norme, uz potrebu da sruši vaspitanje u sebi ili ako već pristaje na pravila igre, da sanja snove prepune avantura. U ovom slučaju snovi su samo surogat, jer osoba ipak ne ispunjava svoj karmički zadatak.

Ovo bi bio odgovor na tvoje prvo pitanje - zašto čovek sanja. Možda sam bio preopširan, ali da bi me razumela morao sam da krenem iz početka i objasnim ti sve. Drugo pitanje bilo je kako snovi predskazuju.

Za razliku od dnevne svesti, koja je uglavnom Čista svest uprljana razumom i u velikom broju slučajeva reflektuje lažne slike, Astralna svest, kao deo Čiste svesti reflektuje samo istinu. U Astralu ne postoji negacija, sve jeste. Pošto je Astralna svest samo deo dnevne svesti, uz isključivanje razuma koji često krivo prenosi informacije, protok energije i njena preraspodela jasno se vidi. Energetska neravnoteža koja preti da preraste u bolest jasno je vidljiva na Astralnom planu. A pošto ovaj “govori” na svoj način, odnosno simbolima, do razumske svesti dopreće simboli kao jezik energije. Simbol ima svoje unutrašnje značenje, a ako snevač već ima odredjeni pojam za odredjeni simbol, sanjaće upravo taj simbol kao odredjenu poruku. Recimo, sanjati prljavu vodu znači bolest. Analogija je jasna. Voda označava protok, prljava voda označava protok “prljave”, odnosno nepravilno rasporedjene energije, a to dovodi do bolesti. 

Zlato, koje si ti sanjala, je opšte prihvaćeni simbol blagostanja. Narukvica je zatvoren krug. Znači blagostanje koje neometano teče po krugu. Vrlo je jednostavno tumačiti snove, potrebno je samo slediti asocijacije koje su vezane za odredjene simbole. Naravno, simbol i njegovo tumačenje zavisi isključivo od snevača i tumačenje je isključivo njegovo. Sanovnik može da koristi samo osoba koja ga je prethodno proučila i prihvatila njegovu simboliku. Mislim, da bi to bilo sve. Imaš li još neko pitanje?

Kako da ne, kako je moguće primati poruke od umrlih ljudi za vreme sna?

Svest umrlih ljudi obitava na višim planovima Astrala, dok se snovi dešavaju uglavnom na nižem planu. Svetovi su sadržani jedni u drugima i njihova granica ako se tako može reći je kao polupropustljiva membrana. Naravno, ovo je objašnjeno najslikovitijim primerom fizičkog plana, objašnjenje je prilično “materijalizovano”, a na Astralnom planu nema materije. Svest umrlog čoveka neko vreme obitava na Astralnom planu i moguće je, ako pokaže volju, da stupi u kontakt sa svešću spavača, da se pojavi u njegovoj svesti i prenese mu odgovarajuću poruku.

Kako je moguće doći u kontakt sa neorganskim bićima, što se meni desilo? Šta su uopšte neorganska bića?

Neorganska bića predstavljaju svest ispoljenu kroz odredjenu formu, ali koja se još nije materijalizovala. Oni predstavljaju svet za sebe, isto kao što fizički svet predstavlja svet za sebe. Da bi do materijalizacije došlo, potrebna je volja svesti u tom pravcu. Kada se svest ostvari u materiji, put povratka nazad, preko čoveka, je automatski, svest teži povratku u Apsolutno, a povratak je moguć jedino evolucijom kroz materiju.

Da bi se neko sreo sa takvim bićima potrebno je da bude pristupačan, a to znači potrebno je da veruje u mogućnost takvog postojanja. Verovati znači razmišljati o nečemu, a to je već dat pristanak na kontakt.

Kontakt je moguć samo u snovima ili u stanju izuzetno povišene svesti koje i liči na stanje sna, osim što je i budna svest prisutna. Svi svetovi sadržani su jedni u drugima i svi postoje istovremeno. Svet koji okružuje neko biće ograničen je njegovom voljom i verovanjem gde su mu granice. Proširenjem svesti šire se i granice ispoljenog, a jedino prihvatanje novih granica ih učvršćuje.

Šta su energetske larve, termin koji sam srela u okultnoj literaturi?

Energetske larve su misaoni koncentrati, akumulirana misaona energija čoveka ili grupe ljudi koja im i daje energiju potrebnu za ispoljenje. One su obično koncentrati jakih emocija, najčešće straha, ljubavi i mržnje. Osoba koja intenzivira svoje emocije, iz bilo kog razloga, širi granice svoje percepcije i emitujući odredjene emocije privlači i energetske larve, koje se dodatno hrane tim emocijama. Jednostavno je otresti ih se, treba samo pokazati volju da nestanu i nestaće. Čak će pri tome odneti sa sobom onaj “višak” emocija koji ih je prizvao.

Valjda sam ti sve objasnio.