Moj odgovor bio je pomalo ljutit. "Na femkanje ste nas vi naterali, vi kao muškarci. U početku ništa nije važno, ali čim se veza iole učvrsti postaje jako bitno da li je pre bio jedan ili deset muškaraca i to vam veoma smeta. Ženu nazovete kurvom. Uostalom, ne želim da pričam o tome. Mrzim muško-ženski rat. Smatram ga besmislenim!"
Svaki rat je besmislen, a naročito rat izmedju polova koji nikada nije ni prestajao.
Učvršćivanjem emotivne veze izmedju muškarca i žene ojačavaju i energetski kanali, odnosno magnetni fluid koji ih spaja. Postepeno otvaranje se povećava i sa maksimalnom zaljubljenošću odnosno osećajem strasti, vrši se i totalno spajanje, predavanje onom drugom. Voleti nekoga, znači pripadati mu potpuno i osećati ga u potpunosti. Sve do sada "moje" postaje "naše", jer dvoje postaju jedno. Medjutim, oponašanjem Primarnog, Sekundarna ličnost po svaku cenu nastoji da "tvoje" postane "naše", odnosno "moje" pa tako prisvaja i ono što po pravilu ne pripada Primarnom, a to su uspomene kao tragovi prošlog življenja.
Uspomene su materijal skladišta sećanja koje služi isključivo razumu. Ispravnom upotrebom razuma uspomene ne bi trebalo da postoje kao nešto značajno, osim kao parametar za već vidjeno, odnosno doživljeno. U stvarnosti, uspomene su još uvek žive i u sebi nose energiju nekog davnog uživanja sa nekim drugim osobama. Pošto svaka komunikacija zahteva neophodnu i neminovnu razmenu energije, uspomene sadrže i asimilovanu tudju energiju, sakupljenu u datim dogadjanjima, koje stoga modifikuju ličnu energiju, jer je lična svest obogaćena iskustvima.
Sekundarna ličnost partnera želi te celu i u potpunosti, ali samo tebe, čistu i neuprljanu nečijom tudjom energijom, pa makar je ti usvojila kao sopstvenu. Otuda pobuna.
Ipak mi nije jasno zašto onda muškarcima smeta prethodno seksualno iskustvo svoje žene, dok daleko više uživaju u istom kada je nečija tudja žena u pitanju?
Frojdovskim jezikom rečeno, u pitanju je zavist. Žene imaju kompleks falusa, jer on je za njih simbol prizemljenja. Muškarci s druge strane teže duhovnom, a do njega najlakše dolaze kroz ženu koja je u tom smislu sinonim za duhovno. Tako se od polariteta stvorila razlika, a osobine koje uzajamno treba da se dopunjuju postale su razlog za sukob.
Ali u pitanju je dvojni moral. Jedne kriterijume muškarci dozvoljavaju sebi, a sasvim druge svojim ženama.
Muškarac je oličenje Centrifugalnog principa i teži Centripetalnom, odnosno suštinski je materijalan i teži duhovnom. Svako ulaženje u seksualni odnos sa bilo kojom ženom postepeno razbija okvire njegove materijalnosti i produhovljuje ga za odredjeni stepen. Ukoliko se dogodi da zavoli datu ženu ili ga ona spontano privuče budeći u njemu trenutnu strast, stepen otvaranja ka Neizrecivom, čemu on iskonski teži, neuporedivo je veći. Obzirom da razum u ovom slučaju služi za stabilizaciju iskustva duhovnog otvaranja, čineći ga iskustvom svesti, veći broj seksualnih odnosa sa većim brojem žena u velikoj meri stabilizuje te sporadične dodire sa Neizrecivim i omogućuje stabilnost doživljaja. Ukoliko se energija svesti pravilno usmerava, muškarac kroz seksualne odnose stabilizuje put sopstvene duhovnosti.
Centrifugalna priroda muškarca najjasnije je izražena kroz laku materijalizaciju Primarne energije preko sperme. Pripremljen kao materijalna baza, Primarna energija lako sklizne kroz njegovo telo kao provodnik i materijalizuje se kroz izlučivanje sperme. Medjutim, pošto je evolucija duha usmerena ka Neizrecivom, muškarac se trudi da ejakulaciju odloži što je moguće duže, da bi time stabilizovao izmenjeno stanje svesti, iskazano kroz ekstazu i učini ga trajnim.
Zar sperma nije već akumulirana u telu muškarca?
Da, ali samo zbog perioda apstinencije u kojima se muškarac sporadično nalazi. Primarna energija uliva se u njegovu svest težeći materijalizaciji, a pošto nije istog trena upotrebljena za povratnu putanju Duha, normalno je da se taloži unutar tela, odakle se izliva u povoljnim okolnostima.
Seksualnom praksom muškarac uspeva da odloži trenutak orgazma, odnosno trenutak ejakulacije, čime već akumuliranu seksualnu energiju preusmerava ka postizanju izmenjenog stanja svesti, koje je jedino moguće za "kontakt" sa Neizrecivim. Tantrizam je spoznao ovaj put duhovnog preobražaja i tantristima je zabranjena ejakulacija. Neupućenima u suštinu zabrana je neophodna, inače bi se sveti ritual sveo na obično uživanje beskorisnog trošenja energije.
Ženska priroda je, kao dopuna, Centripetalna, duhovna, stoga žena teži ostvarenju materijalnog, odnosno njen cilj je prizemljenje Primarne energije kroz nastavljanje novog života, odnosno gradjenje doma kao materijalnog prebivališta. Žena se lako otvara i predaje muškarcu tokom vodjenja ljubavi, što se u profanom vidu tumači kao neophodnost ljubavi prema muškarcu da bi sa njim imala seksualni odnos. Medutim, žena se lako otvara, jer to je njena suština, ali se zato trudi da "materijalizuje" odnos sa muškarcem insistirajući na vernosti i braku. Kako ona i predstavlja Neizrecivo u manifestovanom vidu vrlo lako uspeva da muškarca privoli na trajnost odnosa, pretvarajući ga u vezu ili brak. (Deca su u ovom slučaju nus pojava, odnosno ostvarenje ženine težnje).
Dodir Neizrecivog, kroz poimanje iskonskog, deluje na muškarčevu svest kao povratak u rajsko blaženstvo, a pošto je to najlakše ostvariti kroz ženu on u njoj suštinski vidi oličenje boginje. Stoga je logično što njegova Sekundarna ličnost, naslućujući Primarno kroz svoju ženu očekuje da ona bude čista, neuprljana energijom drugoga ili drugih muškaraca.
To znači da muškarac očekuje vernost. Zašto on onda suštinski nije veran?
Vernost u čistom vidu predstavlja potpuno predavanje i pretapanje kroz onog drugog. Medjutim, nije sama po sebi dovoljna da bi se dokučilo Neizrecivo. Vernost je samo okvir u koji treba da se smeste primarna dešavanja izmedju muškarca i žene. Da bi vernost održala svoju svrhu potrebno je znanje o cilju a to je stvaranje jedinstvene, Androgine svesti kroz spajanje na svim planovima.
Početna strast, uz pretpostavku da je aktivirana obostrano i istovremeno, spontano donosi vernost. Zaljubljene osobe vide samo jedno drugo, drugi eventualni partneri jednostavno prestaju da postoje kao takvi. Seksualni odnosi u takvom spoju teku prirodno i savršeno, nije potreban period uskladjivanja, koji je čak neophodan u seksualnim vezama razumskog tipa. Otvaranje i predavanje vrši se neometano, razmena energije je intenzivna i oni za jedno kratko vreme zaista ostvaruju Androginu svest. Tako zaljubljeni par funkcioniše kao svest za sebe, kao Univerzum u malom.
Izlaskom u javnost, kontaktom sa drugim ljudima, medjusobna energetska veza polako slabi, jer se i lična i zajednička energije dele sa drugim ljudima, a na scenu stupaju Sekundarne ličnosti. Istovremeno, strast bledi a medju partnerima počinju da se javljaju konflikti, isključivo zbog razlike u mišljenju, odnosno razlike u Sekundarnim ličnostima. Ovde je tačka od koje treba započeti svesnu zajedničku duhovnu evoluciju.
Spoj na fizičkom planu se već dogodio samim seksualnim odnosom. Spoj na Astralnom planu uspostavljen je stvaranjem magnetnog fluida i potrebom za energijom voljene osobe. Spoj na Mentalnom planu sada predstavlja voljni proces uspostavljanja harmonije mišljenja i stavova. Obzirom da je ovo delokrug Sekundarnih ličnosti pojedinaca, potrebna je volja i dugotrajni razgovori za postizanje uzajamnog razumevanja.
Početni impuls spajanja vremenom znatno slabi, a sam seksualni odnos lagano prelazi u naviku, opasno preteći da postane dosada. Svest današnjeg čoveka u seksu vidi samo uživanje nadraživanjem erogenih zona, iskustvo koje vrlo brzo postaje poznato. Suština seksa nije uživanje samo po sebi, niti je partner sredstvo pomoću koga se do tog istog uživanja dolazi. Seksualni odnos je samo materijalna baza duhovnog, odnosno inicijator izmena uobičajenog stanja svesti. Navika odredjenih poza, odnosno pokreta neophodna je da se ne bi novinama odvlačila pažnju razuma na periferne stvari. Jedino je potrebno potpuno prepuštanje čulima uz njihovo konstantno posmatranje (ovo je pozitivna upotreba razuma u seksu), čime se aktivira Mentalni plan Primarne ličnosti.
Pri ovakvom spajanju uz punu svest o procesu i dešavanjima, u svest se ulivaju ogromne količine Primarne energije koje orgazam prekida u trenutku previsokog napona, koji normalna svest ne može da izdrži. Odlaganje orgazma predstavlja postepeno proširenje baze svesti i omogućava jači upliv Primarnog pri sledećim seksualnim odnosima. Dugotrajnom praksom sa istim partnerom Mentalni plan Primarne ličnosti se učvršćuje i Biće lagano prelazi na Spiritualni plan, transformišući pri tome i Sekundarnu ličnost učesnika.
Vratimo se pitanju vernosti muškaraca.
Muškarac je suštinski veran, jer kada pronadje odgovarajuću ženu koja za njega predstavlja sinonim božanskog, on nema realne potrebe za drugom ženom. Medjutim, civilizacija je uslovila "tržište" poželjnih žena koje "obećavaju više". Svest o krajnjem cilju spajanja muškarca i žene isuviše je slaba, a kako je Sekundarna ličnost preuzela primarnu ulogu svaka poželjna žena predstavlja "obećanje za Raj". Naravno, u rasplinutom interesovanju nema mogućnosti za fokusiranje pažnje, odnosno usmeravanje svesti ka konačnom cilju.
Koliko su žene suštinski verne?
Žene su suštinski neverne, jer Neispoljeno koristi svaku priliku da se materijalizuje. Vodena para će se kondenzovati oko prve pristupačne čestice prašine, ali zato kap vode može da ispari pod dejstvom samo jednog Sunca. Medjutim, ako se ostvari pravi spoj muškarca i žene sa pravim ciljem, tada se pitanje vernosti uopšte ne postavlja.
Konstatacija da su žene suštinski neverne predstavljaće dodatni, argument muškarcima u ratu protiv žena.
Rat izmedju polova je rat Sekundarnih ličnosti, odnosno borba za dominaciju. Ni jedni ni drugi ne znaju šta zapravo rade i zašto to rade. Samim tim je njihov rat i besmislen, kao što rekoh na početku. Polovi predstavljaju celine koje se dopunjavaju težeći ka iskonskom ujedinjenju. Dve ruke istog tela ne mogu biti u ratu to jednostavno nije prirodno.
Komentar jednog muškarca bio je: "Svi bi mi da menjamo, ali ipak bi smo najradije oženili nevinu devojku".
Nevinost u profanom vidu znači čistoću Duha, tačnije neuprljanost iskustvima seksualne prirode. Situacija je krajnje besmislena prvenstveno u značenju reči. Nevin je onaj koji nije kriv. Žena koja je nevina nije samim tim kriva, a pošto sve žene, sa zanemarljivim brojem izuzetaka, jednog dana prestanu da budu device ili nevine, dovodi do zaključka da je čitava ženska populacija grešna, odnosno kriva. Još nije utvrdjeno, u čemu se tačno sastoji krivica, a greh se uglavnom pripisuje prvobitnom Evinom grehu. Olakšavajuća okolnost za Evu je to što ju je zmija nagovorila na greh. Zmija pak direktnom asocijacijom upućuje na muški polni organ i navodi na zaključak da je prvu ženu na greh naveo prvi muškarac.
Zašto bi seksualna iskustva prljala bilo koga?
Svaki seksualni kontakt, u svom najširem vidu - čak i bez direktnog seksualnog odnosa - podiže lični energetski nivo i uslovljava medjusobnu razmenu energije. Peting se, energetski gledano, ni malo ne razlikuje od snošaja, osim što se energija prima, odnosno razmenjuje putem poljupca, umesto preko polnih organa. Nevinost, u onom čistom apsolutnom vidu u kome se traži, jednostavno ne postoji, jer već sa pubertetskim budjenjem emocija javlja se potreba za energijom suprotnog pola i uvek se nalaze načini da se ona i dobije. Normalnim sazrevanjem ličnosti i napuštanjem detinjstva, svest počinje da se obogaćuje novim iskustvima koja su energetsko-emotivno daleko snažnija, nego iskustva primljena u detinjstvu, koje je prepuno zabrana, često nepotrebnih. Zrelost donosi izvesnu slobodu i mogućnost slobodnog izbora iskustava kroz koja se prolazi. Ovo je prirodan tok evolucije svesti čoveka.
Seksualna iskustva, koja karaterišu ulazak u svet odraslih, menjaju energetsku strukturu ličnosti proširujući njenu svest, čime se protekom odredjenog broja godina, zbog proširenja baze svesti, dolazi do mudrosti. Mudrost i nevinost (ili naivnost) nalaze se na sasvim suprotnim krajevima skale. Nevinost je bliska Neispoljenom, a mudrost Apsolutu. Obzirom da čovekova svest teži ka čistoti Duha, on smatra da teži ka Neispoljenom, ne shvatajući da su Neispoljeno i Apsolut dve strane iste medalje. Zamisli atletsku trku gde svest predstavlja trkača koji treba da obidje odredjen broj krugova. Start i cilj nalaze se na istom mestu jedino je neophodno preći odredjenu putanju da bi se stiglo do cilja, koji nije ništa drugo do mogućnost novog početka. Dakle, nevinost kao vrlina samo je stvar pogrešnog tumačenja suštine, jer Znanje je ugradjeno u kolektivnu svest čovečanstva, ali su ključevi za njegovo tumačenje davno izgubljeni, pa ljudi sve tumače onako kako im se čini da je ispravno.
Zašto se žene radjaju sa himenom, tim ženskim prokletstvom, koga muškarci nemaju?
Žena je po svojoj suštini Centripetalne, duhovne prirode. Njena svest je bliža Neispoljenom, jer obitava u rasplinutom vidu. Muškarac ima "gušći" razum u odnosu na ženu, pa je stoga njemu intelekt jača strana, dok je ženi bliskija intuicija. Jednostavno rečeno, razum muškarca brže vibrira ili osciluje, nego razum žene. Zato je veoma malo žena zainteresovano za sopstveni duhovni razvoj, jer je to nešto za šta ne moraju da ulože preveliki trud. Ono oko čega treba da se potrude, kao dopuna svoje suštine, je materijalizacija. Duhovno teži da se otelotvori kroz materijalno. Primarna energija pretvara se u primarnu materiju a to su krv, odnosno sperma kod muškaraca. Akumulacija Primarne energije, koja teži daljem ispoljavanju korz materiju kod žene se manifestuje kroz radjanje novog života, odnosno menstruaciju kao višak primarne materije u organizmu, ako do začeća nije došlo.
Energetski centri kroz koje se energija prima ili emituje, smešteni su u očima, ustima, rukama i polnim organima. To su glavni centri mada postoje i drugi, suptiliniji centri koji nas u ovom trenutku ne zanimaju. Žena u odnosu na muškarca ima jedan otvor više na telu koji, kada je otvoren, stvara "energetsku promaju", odnosno neometanu cirkulaciju energije kroz telo. Himen služi da delimično zatvori taj otvor, kako bi energija u svom početnom dejstvu, u dobu detinjstva i rane mladsti, dala istovetne mogućnosti i dečacima i devojčicama za razvoj sopstvene svesti, odnosno formiranje razuma. Kada ne bi imale himen, devojčice bi lako prenosile svoju svest na drugu ravan postojanja, ali nedostajao bi im jasno fokusiran razum koji bi mogao da prepoznaje dešavanja na toj drugoj ravni.
Po toj logici devojka bi već sa gubljenjem nevinosti postala produhovljena.
Zaboravljaš da se gubljenje nevinosti dogadja kod već prilično formiranog razuma, odnosno prilično ustaljene Sekundarne ličnosti. Suštinski nestalne i promenljive, što je osnovna odlika Neispoljenog, ženama je nametnuta gvozdena disciplina patrijarhalnog morala kome moraju (ili bi trebale) da se povinuju. Takav moral, ugradjen vaspitanjem, čini okosnicu njihovog razuma, odnosno Sekundarne ličnosti. Iz tog razloga žene su odavno "zaboravile" na sopstvenu suštinu jer im se nikada nije pružila prilika da je ispolje. Izuzeci se ne ubrajaju u ovo pravilo, jer ima ih u zanemarivo malom broju.
No comments:
Post a Comment