Trenuci probuđenja su sasvim obični. Kad zavapiš za pomoć a dobiješ samo sleganje ramenima za uzvrat.
Kad te obuzme ekstaza a naiđeš na ravnodušnost...
Kad upitaš: "Šta bi se desilo tada?", a odgovor je "... pa ne znam..."
Kad u sred noći odeš i ostaviš prazno svoje mesto u krevetu.
Tada se probudimo oboje. Probudi nas shvatanje o uzaludnosti i spoznaja suštinske samoće.
Uzalud tražim oslonac, svako od nas je u suštini sam.
.
No comments:
Post a Comment