Najveći uspeh jedne Duše je da spozna sopstvenost, da prepozna iskonski princip stvaranja u među odnosu aktivnog I pasivnog. Ne postoji čist aktivan princip, niti čist pasivan, ali svest jedne Duše već je opredeljena samim rođenjem u telu muškarca, odnosno žene. Civilizacija je nametnula aktivan princip kao jedino poželjan, tako da su mnoge žene razapete između sopstva i nametnutog ideala, a mnogi muškarci se osećaju krajnje loše jer duboko u sebi ne nose potrebu za dokazivanjem. Zato je uspeh Duše, prvenstveno prepoznavanje sopstva. Tada je i prepoznavanje Puta mnogo lakše.
"Ljudskoj Duši će uvek nedostajati sopstveno ispunjenje, zato je ona beskonačna jer izvire iz beskonačnosti i u nju se uliva." Možda konačno ispunjenje Duše ipak postoji? Jer svest o konačnom cilju svaka Duša nosi u sebi, hindusi su to stanje potpunosti, odnosno potpune ispunjenosti nazvali "nirvana" i svaki čovek generalno teži ka tom iskonskom miru koji mu je poznat nekim unutrašnjim čulom, a koji mu svakodnevni život neprestano negira.
Potreba za uspehom, onim krajnjim i konačnim uspehom čoveka, odnosno njegove Duše je mir. Iskonski mir kroz zadovoljstvo svega stvorenog. Međutim, telo je onaj okidač koji izaziva neprekidne nemire, telo traži ugodu i ono najčešće Duši stvara nemire zbog kojih ona traga za uspehom. Uzmimo "vrhovne sveštenike Boga Novca". Oni imaju sve, ali mir (mnogi od njih) nisu pronašli. A to je samo zato što su pojam mira povezali sa pojmom materije, materijalnog blagostanja i kada potpuno zadovolje potrebe tela, tada im misao o oduzimanju materijalnog blaga izaziva nelagodnost, tako da njihova Duša opet nije pronašla mir. Možda askete uspeju da pronađu mir, ali do tog mira mogu doći jedino kroz jezive nemire, jer moraju da negiraju potrebe sopstvenog tela koje je i bilo uzročnik nemira. Moraju da skrše sopstvenost, ne bi li pronašli mir i moraju neprekidno da paze na kreirano stanje zadovoljstva, jer telo uvek snagom iskona traži sopstvena zadovoljenja.
Ipak, do unutrašnjeg mira se moze doći samo shvatanjem suštine svih svojih potreba, jer samim shvatanjem mnoge od potreba nestaju a mnoge želje se vide kao ponovljene. Treba oplemeniti sopstveni Duh jer sa visina uzdignutog Duha mnoge stvari su kristalno jasne
No comments:
Post a Comment