Seks je smisao življenja

Imam (ili sam imala) cilj, svrhu i smisao sopstvenog života, sve dok se on nije pojavio. Sada je sve palo u vodu. Sećam se šta sam želela, šta planirala, ali sada želim samo njega, sve ostalo je nevažno.

Da li su ciljevi koje postavljamo u životu samo zamena za dobar seks koji nam nedostaje?

Seks zaista jeste cilj i svrha življenja, ma koliko se sada puritanci zgrozili na ovu izjavu. Uostalom, ovaj tekst i nije namenjen puritancima, već onima koji širom otvorenih očiju žele da sagledaju suštinu života. Zato ću ponoviti: seks jeste cilj i svrha življenja. Medjutim, u zavisnosti od nivoa svesti različiti su i nivoi seksa koji mogu da zadovolje svrhu koju odredjena svest ima. Iskonska potreba svesti je spajanje sa drugom svešću. Iz tog osnovnog motiva počinju potrebe za prisustvom drugih ljudi, potreba za druženjem, prijateljstvima i konačno za ljubavlju osobe suprotnog pola.

Svest je manifestacija energije, ispoljava se i formira kroz ispoljenu, odnosno primljenu energiju. Svaki kontakt izmedju dve osobe podrazumeva razmenu energije. Razgovor, rukovanje, pogledi, uvek u pozadini nose emocije, koje su odraz lične energije. Seks, kao vrhunski doživljaj u emotivnom vidu, predstavlja najjači transfer energije izmedju dve osobe. Kao što rekoh, u zavisnosti od nivoa svesti učesnika, seks zadovoljava različite nivoe.

Za ljude nižih ravni svesti, seks dovodi do oplodnje, što je za te ljude njegova prevashodna funkcija. Nešto razvijenija svest, odnosno svest više ravni, u seksu nalazi vrhunsko zadovoljstvo, a oplodnja se doživljava kao nužno zlo, koje bi trebalo izbeći na svaki način.

Za svesti visokih ravnih Duha, seks predstavlja otvaranje i diferencijaciju različitih pod-ravni Duha, a oplodnja se dogadja na duhovnom planu u smislu obogaćivanja sopstvene svesti, kao i udruživanja sa drugom svešću koja takodje učestvuje u svemu sa istim ciljem.

Iskonska potreba za krajnjim ujedinjenjem dve svesti u jednu svest, putem spajanja na svim planovima, na prvom mestu započinje na fizičkoj ravni. Dve osobe prvenstveno se sreću na planu tela, bilo da je u pitanju prisustvo, koje podrazumeva prisustvo tela kao nosioca svesti, bilo da je u pitanju neposredan kontakt dva naga tela. Svaki kontakt izmedju dve osobe suštinski predstavlja kontakt dve svesti, sa krajnjim ciljem ujedinjenja u jednu svest. (Govorim o željenim i namernim kontaktima, izuzimajući prisilne ili poslovne odnose.) Ova ujedinjenja se dogadjaju opet u zavisnosti od nivoa ravni, svakodnevno, ali u različitom intenzitetu. Onaj krajnji cilj, stvaranje ujedinjene, Androgine svesti, dešava se ipak veoma retko i kod mnogih, traje veoma kratko.

Ti, kao jedinka, iskonski imaš samo jedan cilj, ali pošto tvoja svest nije potpuno očišćena od stečenih naslaga iskustava, kojih se nisi oslobodila već pretvorila u mehaničnost, odnosno navike, logično je da se trudiš da pronadješ smisao. Traženje smisla, odnosno stremljenje ka njemu predstavlja težnju Duha za oslobodjenjem.

Imala sam dva cilja i oba su zahtevala duhovni rad: jedan je da završim fakultet, a drugi da postanem javna ličnost. Sada ne samo što nemam unutrašnju potrebu za njima, već nemam ni interesovanja. Vreme provedeno bez njega trošim tako što mislim o njemu.

Čvrsto uspostavljena energetska veza deluje i kada niste zajedno, tako da se uzajamna razmena energije nastavlja, ovo već znaš. Medjutim, korisnije će biti da analiziramo ciljeve koje si postavila kao surogat.

Postati javna ličnost bio je jedan od postavljenih ciljeva. Šta to znači biti javna ličnost, ako ne neko ko je u centru pažnje javnosti. Interesovanje ljudi bilo bi upereno ka tebi, interesovanje onih ljudi koji svoj raspoloživi višak energije rasipaju unaokolo prema ljudima za koje smatraju da su zanimljivi. Javna ličnost, kao centar pažnje, predstavlja centar sabiranja energije svih onih koji je voljno upućuju svojim interesovanjem. Znači, postala bi centar akumulacije energije drugih ljudi. Da bi transfer bio optimalan, tu smo se složili, potrebno je da poznaješ osobu koja ti upućuje svoju energiju. Kao javna ličnost primala bi energiju mase i to bi ti prijalo, ali šta je svetlost reflektora u poredjenju sa laserskim zrakom? Osim toga, javno priznanje godilo bi samo tvojoj sujeti, a sujeta je štit lažnom ispoljenju jer javnost te nikada ne može upoznati u potpunosti. Javnosti bi prezentirala svoju Sekundarnu ličnost, prilagodjenu datim okolnostima. Koliko energije možeš kvalitetno da primiš kroz svoju Sekundarnu ličnost, a koliko kroz Primarnu koja se javlja kada je ljubavni odnos kvalitetan?

Drugi cilj bio je fakultet. Želiš da obogatiš svoj Duh znanjem koje će ti doneti razumevanje. Dobićeš naučno znanje, iz koga ćeš pokušajem dolaziti do Gnostičkog znanja, čime ćeš obogatiti sopstveni Duh. Medjutim, još jedan razlog leži iza te želje, a to je potreba Sekundarne ličnosti da diplomom verifikuje sopstveni intelekt, jer ljudi se medjusobno prepoznaju na osnovu papira sa pečatom koji se zove diploma. Ne želiš doživotno da ostaneš računovodja, želiš nešto više od toga. Sve je to u redu, ali na nivou Sekundarne ličnosti. Primarno sa tim nema nikakve veze, a za Duhovnu evoluciju potpuno je nevažno kojom se profesijom baviš, pod uslovom da se sa tom profesijom ne identifikuješ, čime se potpuno predaješ uticaju Sekundarne ličnosti.

Sve je to u redu, razumem šta hoćeš da mi kažeš, ali ja čak i na poslu ne mislim o onome što radim, što može da uzrokuje fatalne greške. Osim toga, svest o potrebi fizičke egzistencije deluje dovoljno snažno i ja odlazim na posao, da bih zaradila novac koji mi je neophodan, iako bih najradije ostala u krevetu sa njim.

Tačka odluke da ustaneš iz kreveta, obučeš se i odeš na posao, predstavlja jasno vidljivu raskrsnicu izmedju Primarnog i Sekundarnog. Potreba da ostaneš u krevetu i prepustiš se dejstvu Primarnog kroz spajanje, je onaj iskonski poriv koji te vuče ka Androginu. Odluka da se ipak obučeš i odeš na posao govori da se radije vraćaš Sekundarnom, odnosno da još uvek nisi spremna da se prepustiš cilju. Zašto jednostavno ne ostaneš u krevetu i prepustiš se osećaju ekstaze koja će te eksplozijom svesti prevesti u novo bivstvovanje?

To bi, značilo moju smrt, zar ne?

Svest, koja si ti ili on svejedno, ne bi više boravila u telu na dotadašnji način. Zar je važno da li je telo ostalo u predjašnjem obliku?

Ovo pomalo plaši.

Ovo pomalo govori da još nisi spremna za ostvarenje cilja ka kome iskonski težiš. Dobro je što ga postepeno postaješ svesna, možda ga jednog dana i ostvariš. Do tada, u nemogućnosti da ga odbaciš, ostaje ti neodredjena patnja iskazana kroz želju koja te ne napušta. Želja za ljubavnikom uvek je želja za Androginom, znala ti to ili ne.

Bez obzira na silinu želje koju osećam, ipak bih rekla da on nije onaj pravi sa kojim bi se to moglo ostvariti.

Za ostvarenje cilja potrebna je osvešćenost oba učesnika. Svako može da bude onaj pravi, a nije jedino zbog nivoa svesti u kome je trenutno, odnosno spremnosti da se ide dalje u duhovnom smislu. Androgin je ujedinjena svest, a svest se može ujediniti samo ako je potpuno svesna sopstvenosti. No, strast deluje bez obzira na osvešćenost ili neosvešćenost, jer svojom snagom deluje razorno na sve što je veštački stvoreno. Strast dolazi iz Primarnog, ne pitajući za dozvolu i vodi Biće u primarno stanje ne mareći za Sekundarno. Snaga Sekundarnog, razvijana godinama, deluje takodje snažno s druge strane, a najjači argument si navela malopre: strah. Strah od gubitka sopstvenosti, strah od gubitka samog života.

Adam i Eva isterani su iz Raja (na zemlju), a na ulasku u Rajski vrt postavljen je Heruvim sa plamenim mačem. Povratak u Raj podrazumeva savladavanje plamenog mača Heruvimovog i povratak iz zemaljskog življenja nazad u rajske vrtove, gde nije potrebno brinuti o egzistenciji. Razmisli malo o ovome.