Sa njim si jer je on u suštini jedno divno stvorenje i ti to znaš. Doduše, svako ljudsko biće je divno stvorenje, ako ga sagledaš i pridješ mu sa prave strane. To što je nepraktičan za svakodnevnu upotrebu pokazuje da je ono dečje u njemu još uvek živo i blistavo, stoga on (nesvesno) teži da izbegne dosadne svakodnevne dužnosti. Za njega je život samo igra, a ono što te privlači njemu (iako se često nerviraš) je upravo tvoja potreba za igrom. On podseća na velikog plišanog medveda koga je pravo uživanje zagrliti, spavati na njemu ili se jednostavno igrati sa njim. Kada poželiš ili osetiš potrebu da budeš ozbiljna, tada plišanog mecu ostavi na stranu i pozabavi se praktičnim životom.
Po tebi je rešenje prilično jednostavno. Medjutim, on se u toj igri često pretvara u gospodara. Meni zabranjuje da odradim njegov deo posla, a on to sam ne čini, što mene izludjuje.
Njegov primarni stav je: život je igra. Medjutim, Primarno je zatrpano naslagama Sekundarne ličnosti, tako da on iz Sekundarne ličnosti postavlja zabranu jer civilizacija mu je, kao muškarcu, dala dozvolu da se tako ponaša, mada mu je takodje nametnula i okvir odgovornosti koji on želi da izbegne. U pitanju je mešanje planova i to ne samo kod njega, a ono uvek donosi konflikte, bilo izmedju dve osobe, bilo u čoveku samom. On je dete koje se igra gospodara. Primarno se manifestuje u Sekundarnom kroz projekciju krivog ogledala.
Ti očekuješ od igračke da bude odgovorna. Sekundarno pokušava da ukalupi Primarni plan.
Ovo je jedan od naših najčešćih konflikata
Pošto je tvoja Sekundarna ličnost prilagodjenija okruženju od njegove, rešenje je na neki način u tvojim rukama. Generalno gledano, mešanje planova uvek donosi konflikte. Postavljanje stvari na svoje mesto, kroz svest o tome gde pripadaju, dovodi do sredjivanja. Mudrost je u svesnosti. Stoga, nemoj previše ozbiljno shvatiti njegovu igru gospodarenja, jer tako se osećaš loše, već mu pristupi sa neočekivane strane, a to je opet igra, rečima: »Zašto ne dozvoliš da ja to uradim, kada ti to već ne voliš da radiš?« Naravno, ova rečenica nije čarobna formula koja uvek donosi željene efekte. Stvar je u igri, a igra je zanimljiva, zato što su potezi igrača uvek neočekivani. Kada sve teče unapred utvrdjenim pravilima, onda je to organizacija, a ne igra. Organizacija je ozbiljna, igra nije. Ukoliko se zbog njegove zabrane razbesniš ili padneš u depresiju, ti automatski postupaš po pravilima organizacije, jer sve prihvataš ozbiljno. Ako reaguješ neočekivano, tada postupaš po pravilima igre i stvar prestaje da bude ozbiljna, iritirajuća i počinje da bude zabavna.
Primarno je i statično, u smislu datosti gde sve jeste bez negacije, i dinamično u smislu neprekidno novog ispoljavanja. Sekundarno je uvek statično, čak i promena u okviru Sekundarnog predstavlja prelazak iz jedne statičnosti u drugu. Igra ima svoja pravila, da bi uopšte bila moguća, medjutim njena draž je upravo u neprekidno novim varijacijama starih mogućnosti, tako da igra predstavlja odraz Primarnog.
Stoga prihvati život, a samim tim i odnos izmedju vas dvoje, kao i gru sa mnogo unapred utvrdjenih pravila i istovremeno se igraj, reagujući sa prihvatanjem na svaku novu varijantu koja se pojavi.
II
Vreme opčinjenosti onim drugim nije potrajalo dugo. On iz nekog svog muškog prava (ne znam samo ko mu je dato to pravo) očekuje da se ja utopim u njega i mislim njegovom glavom. Sve što sam rekla nije bilo dobro rečeno, trebalo je da kažem... Sve što uradim nije dovoljno dobro, bolje je bilo da sam to prepustila njemu...
Obična žena utapa se u ličnost svog muškarca veoma lako, rekla bih, prihvatajući sve civilizacijski nametnute dužnosti bez mnogo prigovora. I valjda su srećne u takvom životu kakav žive.
Osećam se sputanom pored njega, u ponašanju, u govoru. Čak uvidjam da i kada nisam sa njim, nesvesno vodim računa o tome da se uklopim u njegov model življenja, a kada shvatim šta radim, poželim da napravim neki skandal, čisto iz revolta. Ipak, znam da to nije rešenje, ali osećam da ni ovo nije rešenje.
Znam šta se od mene očekuje, već sam jednom pokušala da budem u toj ulozi i to me je ubilo. Ipak, zašto mi žene, ovoga puta pitam u ime celog ženskog roda, kada se zaljubimo gubimo identitet i postajemo poslušne ovčice koje slušaju svog ovna predvodnika?
U pitanju je asimilacija svesti na najdubljem nivou, koja se na spoljašnjem planu manifestuje kao potpuni gubitak identiteta. Ipak, nije to »privilegija« samo vas žena, u pitanju je snaga jačega, odnosno snaga Duha jednog od partnera, koji tada preuzima vodeću ulogu. Vidjala si brakove u kojima žena vodi glavnu reč, a muškarac joj se povinuje.
Ipak je češći slučaj da se žena povinuje muškarcu. Okruženje nameće prisilu takvog stava, pa čak i kada je žena duhovno jača i sposobnija od muškarca.
Ovo je doba razuma, a razum je nešto sa čim se muškarci radjaju, odnosno šta žene treba da razviju. Stoga je sasvim logično bilo da se žena prepusti vodjstvu pametnijeg. Takav stav bio je poželjan u zoru civilizacije i kao takav održao se hiljadama godina. Medjutim, vekovni model davno je okoštao, tako da će ovaj tvoj komentar kod većine izazvati čudjenje, zašto se buniš protiv nečega što je krajnje uobičajeno.
Na tvoju sreću (ili nesreću kako se uzme) rodjena si na razmedju vekova, u porodici gde su žene vrlo jakom genetskom linijom prenosile razum svojim kćerima, u vreme kada se stepen racionalnog u velikoj meri izjednačio izmedju muškaraca i žena. Ulazak u doba Vodolije sobom nosi i prelaz od racionalnog ka duhovnom, od partijarhalnog ponovo u matrijarhat, ali na suptilnijem nivou. Vladavina razuma ponovo će ustupiti mesto vladavini duha, ali ne kao gospodarenju već kao ravnopravnom stanju svesti. Razum će zadržati svoju poziciju kao neophodnost svakodnevnog življenja, ali će se duhovnost vrednovati mnogo više, a umetnici se neće proglašavati za čudake, jer pravi umetnici su čisti prenosnici Duha.
Sve je ovo lepo, ali liči mi na puko teoretisanje o budućoj praksi. Vratimo se u vreme sadašnje, pa makar bilo i razmedja.
Stvaranje nečeg novog, nedostajućeg, uvek zahteva dodatno ulaganje energije, odnosno »višak« iznad uobičajene potrebe. Ženama je svih ovih vekova bilo mnogo lakše da svoj višak energije materijalizuju na krajnje prirodan način – radjanjem dece. Osim toga formirani razum, i kod muškaraca i kod žena, pokazuje znake lenjosti, odbijajući da raspoloživu energiju troši na nepoznate stvari. Učenje podjednako ne vole ni dečaci, ni devojčice, jer spontano delovanje evolutivnog luka daje potrebu spontanog prepuštanja prirodi, koja je do sada vodila svest ka višim oblicima. Prepuštanje konvencijama i civilizacijskim stavovima takodje predstavlja predavanje vodjstva suptilnijem obliku prirode, jer uvek je lakše plivati niz vodenu struju, nego suprotstavljati joj se.
Znači, ženama je oduvek bilo lakše da prepuste vodjstvo muškarcima, koji su donošenjem odluka preuzimali i odgovornost za nastale posledice. Osvrni se oko sebi i videćeš da se ni danas nije skoro ništa promenilo u tom smislu.
Žene razvijenijeg razuma pronašle su suptilan način da sprovode sopstvenu volju, a da ipak izbegnu odgovornost, upotrebom razuma na veoma prefinjen način: lukavstvom. Muškarci osudjuju takav način razmišljanja, jer im je stran, dok su istovremeno nemoćni protiv njega, baš zato što ne poznaju takav način upotrebe razuma. Spletke i ogovaranja, provodadžisanje i skandale, proglasili su za »ženska posla«, ne trudeći se previše da udju u suštinu takvih igara svesti. Žene su tako neosetno preuzele vladavinu, ostavljajući muškarcima samo iluziju da oni nešto odlučuju.
Ali ja ne želim da se bavim spletkarenjem da bih ostvarila svoj cilj. Ja znam šta hoću i to otvoreno govorim, stoga nailazim na otpor.
Opet se buniš protiv normi i vekovnih igara. Zagazila si na teren muškaraca zahtevajući da te tretiraju kao ličnost, a ne kao lutkicu.
Sad uvidjam da ipak nepripremljena ulazim na teren. Htela bih da me tretiraju kao sebi ravnom, a ipak se povinujem zadatim normama.
Samu sebe si sputala poštujući civilizacijske norme i buneći se protiv njih istovremeno. Načinila si skoro stabilan momenat Sila u svojoj svesti, a ipak svaka po malo vuče na svoju stranu čineći te razapetom izmedju sopstvenih stavova. Ipak, nisi usamljena, postoji ogroman broj žena u svetu koje žele da budu tretirane kao ličnost na prvom mestu, a da pri tome ne izgube ništa od svoje ženstvenosti.
Kao poslovni saradnik ili prijatelj nemam takvih problema, muškarci me u tom kontekstu poštuju. Ali, kako ostvariti isti odnos sa muškarcem koga volim?
Preuzmi odgovornost za svoje postupke. Ako govoriš nešto što se njemu ne dopada, budi odlučna u tome da je to tvoje mišljenje i da imaš prava da ga javno izneseš. Ukoliko on smatra da takvo mišljenje nije na mestu, moraš argumentovano da opravdaš svoje stavove. Zapamti, osvajaš teren razuma i moraš da se prikažeš u svetlu razuma. Ukoliko zbog nemoći počneš da plačeš ili odustaješ od rasprave, to je siguran znak da nisi dovoljno aktuelizovala sopstveni razum i da moraš još da »poradiš« na tome. Plakanje u takvoj situaciji, a tome si sklona, ili povlačenje u sebe ćutanjem, su tipične ženske reakcije. Suzama ćeš jedino potrošiti višak raspoložive energije, umesto da ga iskoristiš za nadgradnju razuma, a ćutanjem samo prekidaš energetsku razmenu kroz reč.
Priznajem da mi je ponekad mnogo lakše da kažem: »Da, dragi«, nego da se raspravljam.
Prepuštaš se lenjosti sopstvenog razuma, oslanjajući se na intuiciju kao moguće buduće rešenje. »Da, dragi« često znači »Da dragi, ali ja te uopšte ne slušam. Radije se oslanjam na intuiciju kao odraz sopstvene suštine, koja će mi ukazati na poželjno ponašanje«. Racionalnost i duhovnost jesu dve strane iste medalje i suštinski se dopunjuju i koriste u isto vreme, ali neophodno je pre toga jasno odvojiti šta je duhovno, a šta racionalno. Mešanje planova, bez svesti o tome, uvek dovodi do konfuzije.
Koja je uloga Sekundarne ličnosti u svemu ovome?
Konflikti, bilo koje vrste, uvek spadaju isključivo u domen Sekundarne ličnosti. Način razmišljanja i životni stavovi uvek su odraz sekundarnog ispoljenja. Razum je graditelj stavova, odnosno ponašanja i samim tim čini i okosnicu. Svi konflikti nastaju zbog razlike u mišljenjima, a onaj koji je uporniji pokazuje da je jači u odbrani sopstvenog stava i samim tim je pametniji, odnosno razumniji.
Možda je utopija, ali smatram da u pravom odnosu ne treba da bude konflikata.
Konflikata nema kada se dvoje razumeju, odnosno kada poznaju način funkcionisanja Sekundarne ličnosti onog drugog. Da bi prepoznala kako tvoj partner funkcioniše, pre toga moraš da spoznaš način sopstvenog funkcionisanja, a za to je potrebna istrajnost i svesnost. Intuicija u velikoj meri može pomoći da osetiš stepen sličnosti pri prvim kontaktima, ali za dalji razvoj kvalitetne veze neophodno je da prvenstveno poznaješ sebe, kao i da nemaš dvostruke stavove: jedan za sebe, a drugi za ostatak sveta.
U slučaju različitog mišljenja o istoj stvari, ukoliko ne možete da usaglasite stavove, neka svako ostane pri svome, ali nemojte oko toga praviti problem.
Šta ako je u pitanju konkretan problem, gde je istovetnost stavova neophodna? Recimo, mene guši zatvoren prostor za spavanje, a on se boji hladnog vazduha?
Rešenje je poluotvoren prozor, gde ćeš ti spavati bliže prozoru dok zajednički krevet treba da je na suprotnoj strani sobe.
Znači, rešenje je u kompromisu. Ja mislim da su i kompromisi suvišni u idealnoj vezi.
U idealnoj vezi da, ali seti se da ne postoje dve identične jedinke koje apsolutno o svemu misle isto. Kompromisi su neophodni, jedino što ih u idealnoj vezi ima veoma malo. Kompromis nije slepo prepuštanje tudjoj volji, ni prihvatanje srednjeg rešenja koje nije ni tvoja ni njegova volja. Kompromis je razumevanje potrebe onog drugog, koji je različit od tebe i nalaženje srednjeg rešenja koje će da zadovolji oboje.
Šta ako smo oboje tvrdoglavi u odbrani ispravnosti sopstvenog stava?
Znači da niste jedno za drugo, kao i da se ne volite ni malo. Ljubav je spajanje dve svesti u jednu. Kako možeš brinuti samo o sopstvenoj udobnosti, ako tvoja druga polovina pati? Ako ga zaista voliš, onda ga osećaš kao deo sebe i ako tvojoj polovini nije dobro, ni ti kao celina ne možeš se osećati dobro.
Svesnost i razumevanje, to je ključ za ostvarivanje harmonije u ljubavi.
No comments:
Post a Comment