Kao puž sa kućicom od porcelana, promolio si svoje pipke stidljivo ispitujući mekoću moje kože. Tražiš udobno mesto da se ugnjezdiš i tragajući rasprostireš svoju srebrnu sluz, umotavajući me celu u nju.
Kućica je majušna, samo tvoja i u njoj nema mesta za oboje. Uprkos tome, ti neprekidno pričaš o sparivanju, dok me oblažeš svojom sluzi od glave do pete. Govoriš da stvaraš ljubavno gnezdo, udobnu matericu u kojoj ćemo oboje biti uljuljkani, bezbedni.
Tvoj glas je mekan i tih, uspavljuje. Kao da hipnotiše.
Stani, samo sebe možeš prevariti. Zmija je ta koja hipnotiše. Stoga zbaci svoj oklop od porcelana. Nastavićeš da pužeš po tlu, ali to vijuganje postaće opojni ples, umesto balavog traga koji sada ostavljaš za sobom.
.
No comments:
Post a Comment