U jednom od prethodnih razgovora pomenuli smo crnu magiju. Nasuprot njoj postoji i bela magija. U čemu je razlika?
Magija predstavlja korišćenje osnovnog univerzalnog principa: volje. Razlika izmedju bele i crne magije je zapravo samo u njenoj primeni, jer obe rade na istom principu.
Crna magija je kao pojam poznatija, jer se o njoj mnogo više priča, mada su mišljenja o njenoj verodostojnosti različita. Velika većina čovečanstva ne zna da postoji i neka druga magija osim crne magije. Suštinski, crna magija je voljno uticanje na volju drugog čoveka i samim tim kršenje njegove volje. Najčešće se to čini zbog materijalnog motiva, mada se sreće i slučaj čiste dominacije i vladanja nad drugim čovekom. Magija deluje na principu “zarobljavanja” lične energije osobe na koju se utiče.
Svaki čovek ima svoju ličnu energiju koja ga okružuje i koju razmenjuje sa drugim ljudima. Medjutim, svoju energiju čovek akumulira i u predmete (to se dogodilo pojavom svojine) koji tada sadrže i energiju vlasnika. Udružena lična energija članova porodice i njihovih ličnih nota zajedno, daje odredjenu ličnu notu njihovog doma, odnosno kuće, kao materijalnog nosioca združene energije. Tako kuća predstavlja veliki akumulator energije njehih članova. Zajednički predmeti sadrže tu zajedničku energiju, dok lični predmeti nose ličnu energiju vlasnika. Upravo ta lična energija akumulirana u predmetu, koji je lično vlasništvo neke osobe čini “beleg”, kako se to u narodu zove. Preko “belega”, odnosno predmeta koji nosi ličnu energiju vlasnika, moguće je doći u posredan kontakt sa odredjenom osobom, neposredno preko njene lične energije, akumulirane u datom predmetu. Fotografija, kao nešto vrlo lično, nosi u sebi ne samo energiju osobe koja je na njoj, već i energiju trenutka u kome je snimana.
Znači osnovna postavka za magijsko delovanje je lična energija pojedinca?
Lična energija je vrlo bitna, jer ona i čini osobu koja se tretira. To je suština primenjene magije. Od te postavke razilaze se bela i crna magija. Crni mag čini odredjenu stvar, po ličnoj volji ili volji naručioca, odredjenoj osobi delujući na nju preko nekog predmeta. Najčešće se vrši blokiranje lične energije, čime se blokira delovanje samog čoveka. Crni mag može i da ubija bez ličnog kontakta, jednostavnim blokiranjem dotoka primarne energije, čime nastupa smrt.
Magija može da se uradi celoj porodici, kada se svodi na izazivanje konflikata medju ukućanima. Opet se radi o blokiranju, ovoga puta kanala za razmenu energije.
Bela magija, s druge strane, predstavlja protivtežu crnoj. Bela magija suštinski predstavlja duhovni razvoj pojedinca i ubrzanje duhovne evolucije. Primenjena bela magija je put ljubavi i mira, jer beli mag spaja ono što je crni mag razdvojio. I dok crni mag čini sve što je u njegovoj mogućnosti, bez obzira na posledice, beli mag strogo vodi računa da ne prekrši ličnu volju pojedinca, bilo da se radi o osobi koja traži pomoć ili drugoj osobi u njenom neposrednom okruženju. U primenjenoj magiji razlika izmedju crnog i belog maga je samo u nepoštovanju, odnosno poštovanju volje drugog čoveka.
Šta je osnova magije?
Volja. Jaka i usmerena volja, a već smo mnogo puta ponovili da je volja prvi i univerzalni kosmički princip. Volja je impuls za bilo koja dešavanja, volja je trasiranje pravca materijalizacije energije. Magija je usmeravanje energije u željenom pravcu. Volja = magija = volja.
Iz toga proizilazi da je svaki čovek jake volje mag?
Tako nekako, mada ne u pravom smislu. Čovek jake volje uglavnom dominira nad drugim ljudima i sprovodeći svoje odluke u delo zapravo trasira pravac ispoljenja energije. To je iskonska magija na najnižem nivou i danas su takvi ljudi uglavnom poglavari, odnosno rukovodioci ili direktori. Jednom rečju - vodje. Medjutim, tu nema klasifikacije crne ili bele magije u jasnom vidu, jer ni oni nisu jasno opredeljeni, samim tim što nisu ni svesni svog delovanja. Primena njihove volje uglavnom podseća na crnu magiju, jer sprovode je bez obzira na volju drugih ljudi. Civilizacija je uslovila da to bude skoro jedini put ka uspehu, jer svi se trude da zauzmu mesto vodje. Ako vodja uz dominaciju pokaže i razumevanje za odredjenog pojedinca, koji je ugrožen njegovom voljom, onda se situacija poboljšava. Moglo bi se reći, mada smešno zvuči, da običnim ljudima vlada “šarena” magija. Osim toga, volja običnog čoveka je volja razuma i samim tim slabija je od Čiste volje.
Pravi mag je uglavnom malo ili ni malo zainteresovan za ovozemaljske brige svoje okoline, a poneki čak ni za sopstvene materijalne probleme. Da bi neko postao mag potrebne su mu godine treninga volje, uz kompletnu reorganizaciju razumske svesti. Ta reorganizacija sprovodi se zbog očišćenja svesti i spoznaje Čiste svesti, odnosno Čiste volje u sebi. Blagotvoran uticaj takvog procesa je dovodjenje sopstvene ličnosti u harmoniju i sa samim sobom i sa sopstvenom okolinom.
Očišćenje svesti je neophodno, prvo radi samospoznaje, a zatim zbog očišćenja energetskih kanala. Oba procesa teku istovremeno. Očišćenje kanala je potrebno radi proširenja granica percepcije, odnosno prodora u više sfere svesti ili u druge svetove. Astralni plan je, na primer, svet snova i da bi mag ušao u Astralni plan na pravi način, on mora da zadrži razumsku svest, znači da ostane budan u svetu snova. Istovremeno, njegova svest mora da bude elastična da bi spojila budno i sneno stanje istovremeno. Da bi ostao budan, mora da ima povišenu energiju u samom startu. Inače će ga Astralni plan povući u ustaljenom pravcu - prema izvoru napajanja, što znači zaspaće. S druge strane, njegova volja mora da bude dovoljno jaka i da ne dozvoli spontano mešanje planova. Ulazak u više planove, boravak u njima i povratak nazad su isključivo voljni čin maga. U suprotnom dolazi do šizofrenije. Zbog toga se magija ne preporučuje, čak zabranjuje, nervno labilnim osobama. Osoba latentno sklona šizofreniji sigurno će ispoljiti ovu bolest, ako kojim slučajem počne da se bavi magijom.
Očišćenje svesti je takodje neophodno, jer na Astralnom planu čovek se svesno suočava sa samim sobom, na prvom mestu. Sve ono što ga je razum slagao o njemu samom, pojaviće se jasno na Astralnom planu, a suočenje sa nesvesnim delom sebe obično izaziva užas. Osim toga suočavanje sa samim sobom takodje znači restimulaciju traumatičnih doživljaja i dovodi do ponovnog proživljavanja te iste patnje. Zato je neophodno da se budući mag prvo na planu razumske svesti suoči sa samim sobom, jer to je nivo svesti koji mu je poznat. Tek tada može i sme da se upusti u više sfere.
Mnogi magiju, bez atributa bela ili crna, doživljavaju kao priziv demonskih sila. Kažu da je bilo kakvo bavljenje magijom opasno i radije se okreću misticizmu i religiji.
Neupućen čovek, koji počne da se bavi magijom, spontano započinje procese koji su neophodni na tom putu. To što on izvodi odredjene rituale bez unutrašnjeg razumevanja procesa i sila, uopšte ga ne opravdava. Visak je, recimo, zanimljiva spravica i svako može da ga kupi. Laike privlači njegova jednostavna upotreba i mogućnost dolaženja do odgovora tipa “da” ili “ne”. Medjutim, svojim kružnim kretanjem visak dovodi do uravnoteženja energije osobe koja ga koristi, znala to ona ili ne. Uravnoteženje energije počinje spontano, korišćenjem viska u jednom vremenskom periodu. Uravnoteženje znači i očišćenje: svesti i kanala istovremeno. Nepripremljena osoba sreće se sa samom sobom, a svoje unutrašnje konflikte prenosi na okolinu, pripisujući ih spoljnim uticajima. Drugo, povećan dotok energije doživljava kao razarajući i panično ga pripisuje opsednutosti samim Djavolom. Zbog toga spas najčešće traži u religiji, tražeći u stvari mali mir svog malog života. Crkva rado prihvata takve iskušenike, jer oni to jesu, proglašavajući magiju zlom. A problem je samo u neznanju. Isto se dešava čoveku koji neupućen barata električnom energijom. Divljak afričkih plemena na primer, kontakt sa strujom bi objasnio kao direktan kontakt sa Bogom i to samo zato što ne poznaje suštinu stvari.
I, da li je bavljenje magijom opasno?
Isto kao i baratanje električnom energijom. Ako ne znaš kako da rukuješ njome ubiće te, ali ako znaš doneće ti blagodeti. Ono što treba zapamtiti je: volja. Volja je početak i kraj svega, ali čista volja bez uticaja na volju drugog čoveka.
Kontra pitanje: da li je bavljenje magijom dobro?
Jeste, ako zanemarimo posledice na početku puta, patnju i višak energije koji zna da bude vrlo neprijatan. Bavljenje magijom na prvom mestu dovodi do apsolutne harmonije, što u krajnjoj liniji i jeste cilj čitavog čovečanstva. Dalje, magija dovodi do probudjenja svesti i spoznaje, ne samo suštine ispoljenog, već i spoznaje sopstvene suštine, što je ipak najbitnije. Time se u velikoj meri saznaje i ubrzava sopstvena duhovna evolucija. Skraćivanjem, na neki način, sopstvenog duhovnog puta, mag kao da priziva loše dogadjaje. Mnogi to tumače opet kao priziv demonskog i odustaju. Ponoviću: demoni se prizivaju samo ako ih zaista pozovete, nije svaki loš uticaj delovanje demona. Osim toga, oni koji odustaju pokazuju da su slabi i da nisu dostojni tog uzvišenog puta ka Apsolutnom.
Zbog čega se dešava taj “priziv” loših dogadjaja.
Skraćivanje puta znači sabiranje iskustava u kraćem vremenskom periodu, njihovo intenziviranje i intenzivno ispoljavanje. Čoveku svaki intenzitet teško pada, jer nije navikao da ga podnosi. Primer ledene i vrele vode je veoma dobar pokazatelj. Intenziviranje iskustava znači i manifestaciju lične energije u svim mogućim vidovima ispoljenja što joj je i cilj. Apsolutno Neispoljeno se preko apsolutno Ispoljenog vraća u svoju sopstvenost. Ovo bi bila kraća definicija svrhe postojanja sveukupnog.
Magija je, isto kao i religija, samo jedan od puteva povratka. Svest u svom najvišem vidu - svest čoveka - uspavana je zaboravom sopstvene suštine i svrhe. Magija predstavlja postepeno budjenje svesti. Govorimo o visokoj magiji, koja nema za cilj materijalizaciju energije, već uzdizanje Duha.
U svetu postoje organizacije koje se bave belom magijom. Zašto je neophodno njihovo postojanje?
Udruživanje više pojedinačnih svesti daje kolektivnu svest. Udruživanje osvešćenih svesti pomaže bržem razvoju svakog pojedinca. Čovek može sam da korača Stazom, ali kao što dve baterije udružene daju jaču struju, tako dve udružene svesti zajedno daju čistiju svest. Osim toga, onome koji uči potreban je onaj koji će da ga uči, znači učitelj. Učitelj ne samo što zadaje učeniku propisane mentalne vežbe za proširenje i očišćenje svesti, već prati njegov razvoj i ukazuje mu na suštinu problema koji se na putu javljaju.
Knjige često mogu da pomognu da bi neko krenuo Stazom probudjenja, ali ne mogu uvek da objasne sve efekte, koji se na toj Stazi javljaju, jer ni sam autor ne može tačno da predvidi šta će se sa nekim dešavati.
U mnogim magijskim organizacijama prisutna je zakletva ćutanja. Otkuda to i zbog čega je uspostavljeno?
Zavera ćutanja bila je bitna u vreme inkvizicije, jer magove su proglašavali za vešce i javno ih spaljivali na lomačama. Danas nema lomača, ali ima osude javnog mišljenja. Ono što je takodje bitno u tajnosti jeste zaštita neposvećenih. Magijski rituali, spolja gledano, liče na pozorišne predstave i vrlo lako je oponašati ih. Medjutim ritualom, pa makar ga izvodio neposvećeni, pod uslovom da to čini dovoljno dugo, na kraju se izazivaju efekti zbog kojih je ritual i sačinjen. Obično je u pitanju priziv modifikovane sile, u vidu nematerijalnih bića. Nepoznavanje nikoga ne opravdava, a neistrenirani um neće moći da podnese silinu ispoljenja, te može da dodje do ludila ili do smrti.
Da li sam ja bezbedna u svim stvarima koje, radim, uglavnom na svoju ruku?
Uglavnom jesi... Šalim se, jesi bezbedna, jer imaš istančani osećaj dokle smeš da ideš i nikada do sada nisi prekoračila granicu. Granica percepcije je kao elastična membrana, to je bilo jedno od tvojih prvih zapažanja, a strah od ludila sprečavao te je da je predješ, ponekad i nepotrebno. Koliko je strah doprineo tvojoj bezbednosti, toliko je sprečavao tvoju evoluciju, tačnije usporavao je. Medjutim, sve u svoje vreme. Da si stupila u kontakt sa mnom pre nekoliko godina, kada nisi bila spremna na to, dijalog bi proglasila pomračenim umom i prekinula bi bilo kakav rad na ličnom usavršavanju. Sada kada si spremna, imaš mene kao korisnog savetnika i sagovornika.
Koliko sam ja upućena iz knjiga priziv Svetog Andjela čuvara je vrlo komplikovan. Zašto?
Sveti Andjeo čuvar, nazovimo to tako, je Viša svest ili Više ja, koje svaki čovek poseduje. Rituali priziva rade se pod okriljem neke organizacije i komplikovani su jedino zbog vremena koje je potrebno, da bi se izvršila transformacija svesti maga u stanje u kome je sposoban da primi novo znanje.
Ima slučajeva da se kontakt odvija u stanju transa gde se medijum ničega ne seća.
Ima, tačno je, ali takav medijum je blokiran razumom i za njega je jedino opravdano da nije svestan dogadjanja. Razum mu ne dozvoljava objektivnost, jer smatra takvu pojavu nenormalnom. Medijumi nisu magovi, jer nisu istrenirani. Jednostavno su rodjeni takvi, nešto elastičnije svesti nego što je svest prosečne osobe.
A slučajevi pisanja na nerazumljivom jeziku?
To su rekli šarlatani. Jedini jezik koji je nerazumljiv je jezik simbola, ali nerazumljiv je samo u prvom momentu. Mogući su slučajevi kada medijum govori na nepoznatom jeziku, ali to nije kontakt sa Andjelom čuvarom, već ulazak svesti u sećanje na neku davnu inkarnaciju. Pravi kontakt je uvek čist - jasan i razumljiv.
No comments:
Post a Comment