Šta da ti kažem, pa valjda i sam uvidjaš, ovo je svet muva i paukova.
(Kažeš da očistimo paučinu? Pa kako će muve imati orijentaciju za kretanje?)
Neki od nas su muve, lete unaokolo, naizgled sa ciljem. Pri tome stvaraju veliku buku trudeći se da prikažu sopstvenu važnost. Prepoznaćeš ih, to su zunzare, velike, debele, upadljive. I nadasve dosadne. Pravo je uživanje biti grub prema njima.
Ima i onih sjajnih, zaodenutih u svetlucave oklope, kao okićene zlatom. One su možda najlepše, ali svakako i najprljavije. Kloni se sjajnih muva.
One koje su najtiše, koje skoro bešumno lete unutar sopstvenog roja izgledaju najdobroćudnije. Medjutim, pazi, tu je zamka. Baš one najviše prljaju, ostavljajući za sobom mnoštvo crnih tačaka.
Kažeš, lakše je biti pauk. Razapneš mrežu i čekaš da neka od njih u svom besciljanju uletu pravo u nju. U pravu si. Ono što paukove razlikuje od muva je strpljenje, veština čekanja. Rasprostreš svoju lepljivu mrežu i, dok neprekidno dogradjujući nove niti ispredaš čipkastu zavesu, muva sama uleti u nju. Sa par pitanja navedeš je da se koprca i time se uplete još više, a onda je tvoja.
Potpuno si u pravu. Ali, šta ako ti u mrežu uleti pauk zajedno sa sopstvenom mrežom? Ko će onda preuzeti ulogu žrtve?
.
No comments:
Post a Comment