Ako je sreća potraga za srećom, ako je želja ne želeti, šta nam drugo preostaje nego patnja zbog same patnje, jer to je onda potvrda samog postojanja.
Razapeti smo između onog ljudskog, zemaljskog čoveka u sebi i onog nebeskog, božanskog čoveka u sebi. Tako rascepljeni pokušavamo dohvatiti nešto neuhvatljivo, smisao tražimo u potrazi za samim smislom.
Jednom rekoh, objašnjavajući svet: Bog je stvorio čoveka jer mu je bilo dosadno.
Samo kad je nešto nedostižno ima vrednosti za nas. Onda sagorevamo u dostizanju, radujemo se postignutom i ostavljamo ga zbog potrage za novim izazovima.
Krećemo se među sopstvenim paradoksima, misleći da se krećemo nekud. Klackamo se u sopstvenim suprotnostima, misleći da letimo nekud.
Sve je tu, onako kako jeste. Na nama je da se pomirimo sa tom jednostavnom istinom.
Tvoja (u paradoksima)
Z.
Razapeti smo između onog ljudskog, zemaljskog čoveka u sebi i onog nebeskog, božanskog čoveka u sebi. Tako rascepljeni pokušavamo dohvatiti nešto neuhvatljivo, smisao tražimo u potrazi za samim smislom.
Jednom rekoh, objašnjavajući svet: Bog je stvorio čoveka jer mu je bilo dosadno.
Samo kad je nešto nedostižno ima vrednosti za nas. Onda sagorevamo u dostizanju, radujemo se postignutom i ostavljamo ga zbog potrage za novim izazovima.
Krećemo se među sopstvenim paradoksima, misleći da se krećemo nekud. Klackamo se u sopstvenim suprotnostima, misleći da letimo nekud.
Sve je tu, onako kako jeste. Na nama je da se pomirimo sa tom jednostavnom istinom.
Tvoja (u paradoksima)
Z.
No comments:
Post a Comment