Ponovo ću pokušati nemoguće, u ovom krajnje otupelom stanju svesti, kada mi napor predstavlja i čitanje dnevne štampe, pokušaću da ti napisem nekoliko reči. Znam da taj pokušaj dolazi iz osećaja ljubavi i poštovanja, jer da je bilo ko drugi u pitanju, ja bih jednostavno slegla ramenima i sebi rekla: ne mogu. Ali, ti si nešto drugo, zbog tebe se uvek rastežem onaj milimetar više. A tako se raste.
Znam da si nepregledan i nedokučiv ljudima oko sebe i čini mi se da jednim delom sebe želiš da im objasniš svoje bivstvovanje. Za razliku od tebe, ja se od ljudi krijem, a tek po neki bljesak mene uvek ih iznenadi. A tebe poznajem, jer osećam tvoju dušu. Poznajem tvoju dušu jer poznajem svoju dušu, i ma koliko ti i ja bili na istoj talasnoj dužini znam i naše suštinske razlike. Mi nismo istovetni, samo smo na svom putu traganja za Istinom stigli do one ravni na kojoj se Duša prepoznaje kao jedna, a na toj ravni se znamo, poznajemo i osećamo mnogo više nego što se to rečima može ispoljiti.
Kažeš da si nepoznat i onoj koja te rodi. Moj otac naslućuje put kojim sam otišla, raduje se mom "odlasku" jer je svestan da sam nastavila njegove korake, dok je on stao. Ali ni on me više ne poznaje. Jedino me poštuje, sluša moju reč i ponekad traži savet. Smešna situacija, ja sam njemu postala roditelj, na neki način.
Probudila sam se krajnje umorna i sa glavoboljom. Prvo sam se probudila u 5 i tada osetila glavobolju, a zatim nastavila da spavam i telefon me je probudio u 9. Ceo dan sam bila u užasnom stanju, umorna, iscrpljena, ali ipak sam uspela da završim sve planirane obaveze. Jednog momenta sam se setila tvojih reči, da ti "pošaljem" sva svoja loša stanja, pa sam to i učinila. Za trenutak mi je bilo lakše, ali onda je sledilo glupo pitanje iznutra: ako ti pošaljem sve to, šta će meni ostati? Onda mi je u svest uplovila slika (osećaj) tebe koji slušaš glasnu muziku, dok zoveš mene telefonom, i ponovo se pojavio onaj duboki, unutrašnji, zadovoljni osmeh. Još uvek ga osećam, ovog trenutka, dok se sećam toga. Stvarno si izuzetan, ali ne traži da ti objasnim kako ili zašto. To je nemoguće objasniti. Jednostavno si izuzetan, jer si to TI.
Rastegla sam se dva milimetra više preko svojih mogućnosti.
Tvoja (dva milimetra više)
Z.
Znam da si nepregledan i nedokučiv ljudima oko sebe i čini mi se da jednim delom sebe želiš da im objasniš svoje bivstvovanje. Za razliku od tebe, ja se od ljudi krijem, a tek po neki bljesak mene uvek ih iznenadi. A tebe poznajem, jer osećam tvoju dušu. Poznajem tvoju dušu jer poznajem svoju dušu, i ma koliko ti i ja bili na istoj talasnoj dužini znam i naše suštinske razlike. Mi nismo istovetni, samo smo na svom putu traganja za Istinom stigli do one ravni na kojoj se Duša prepoznaje kao jedna, a na toj ravni se znamo, poznajemo i osećamo mnogo više nego što se to rečima može ispoljiti.
Kažeš da si nepoznat i onoj koja te rodi. Moj otac naslućuje put kojim sam otišla, raduje se mom "odlasku" jer je svestan da sam nastavila njegove korake, dok je on stao. Ali ni on me više ne poznaje. Jedino me poštuje, sluša moju reč i ponekad traži savet. Smešna situacija, ja sam njemu postala roditelj, na neki način.
Probudila sam se krajnje umorna i sa glavoboljom. Prvo sam se probudila u 5 i tada osetila glavobolju, a zatim nastavila da spavam i telefon me je probudio u 9. Ceo dan sam bila u užasnom stanju, umorna, iscrpljena, ali ipak sam uspela da završim sve planirane obaveze. Jednog momenta sam se setila tvojih reči, da ti "pošaljem" sva svoja loša stanja, pa sam to i učinila. Za trenutak mi je bilo lakše, ali onda je sledilo glupo pitanje iznutra: ako ti pošaljem sve to, šta će meni ostati? Onda mi je u svest uplovila slika (osećaj) tebe koji slušaš glasnu muziku, dok zoveš mene telefonom, i ponovo se pojavio onaj duboki, unutrašnji, zadovoljni osmeh. Još uvek ga osećam, ovog trenutka, dok se sećam toga. Stvarno si izuzetan, ali ne traži da ti objasnim kako ili zašto. To je nemoguće objasniti. Jednostavno si izuzetan, jer si to TI.
Rastegla sam se dva milimetra više preko svojih mogućnosti.
Tvoja (dva milimetra više)
Z.
No comments:
Post a Comment