Ljubav, ah ljubav... iskonska potreba duše ili predah dokolice? Trenutak večnosti u stvorenom jednom, sada i ovde, ili ružičasti odraz realnosti, tek koliko da nam ulepša stvaranje podmlatka?
Noćas mi je bilo postavljeno pitanje šta bih radila kada bih imala svo vreme ovog sveta na raspolaganju, a bez brige o egzistenciji? Pisala bih - rekla sam. A ljubav? - Ne znam da li više verujem u ljubav posle ovolikih godina promašaja. Ne znam da li mi to još uvek treba. A ipak... kada su pre par godina moje prijateljice zadivljeno prokomentarisale da sam pronašla sebe u nečemu (jer zatekle su me u čitanju neke filozofske knjige) moj odgovor je bio: zatrpavam se, boga ti.
Noćas se krug pitanja o smislu vratio na početnu tačku: da li filozofija izvire kao potreba duše da osmisli sebe samu, ili je filozofija surogat, zamena prave vrednosti, onda kada nema ljubavi da ispuni dušu. Da li ljubav izvire kao potreba duše da oseti sebe samu, ili je ljubav surogat stvarnosti, ružičasta koprena koja nas odvaja od pitanja o smislu.
Možda sam pronašla sagovornika, nekoga ko voli poeziju i ume da razmišlja. Možda. Jer do sada je naša komunikacija bila bazirana uglavnom na provokacijama, na igri skrivanja i dvosmislenih odgovora, gde bi smo uvek, uhvaćeni, bežali u bezazleni smisao rečenog. Tek pomalo provejavala je poezija i nešto filozofije. Ipak meni na prvom mestu treba ljubavnik kao sagovornik.
Ljubav bez komunikacije je svedena na nivo nagona. Reč bez ljubavi svodi se na bezsadržajnu konverzaciju.
Tvoja (na jasnom početku)
Z.
Noćas mi je bilo postavljeno pitanje šta bih radila kada bih imala svo vreme ovog sveta na raspolaganju, a bez brige o egzistenciji? Pisala bih - rekla sam. A ljubav? - Ne znam da li više verujem u ljubav posle ovolikih godina promašaja. Ne znam da li mi to još uvek treba. A ipak... kada su pre par godina moje prijateljice zadivljeno prokomentarisale da sam pronašla sebe u nečemu (jer zatekle su me u čitanju neke filozofske knjige) moj odgovor je bio: zatrpavam se, boga ti.
Noćas se krug pitanja o smislu vratio na početnu tačku: da li filozofija izvire kao potreba duše da osmisli sebe samu, ili je filozofija surogat, zamena prave vrednosti, onda kada nema ljubavi da ispuni dušu. Da li ljubav izvire kao potreba duše da oseti sebe samu, ili je ljubav surogat stvarnosti, ružičasta koprena koja nas odvaja od pitanja o smislu.
Možda sam pronašla sagovornika, nekoga ko voli poeziju i ume da razmišlja. Možda. Jer do sada je naša komunikacija bila bazirana uglavnom na provokacijama, na igri skrivanja i dvosmislenih odgovora, gde bi smo uvek, uhvaćeni, bežali u bezazleni smisao rečenog. Tek pomalo provejavala je poezija i nešto filozofije. Ipak meni na prvom mestu treba ljubavnik kao sagovornik.
Ljubav bez komunikacije je svedena na nivo nagona. Reč bez ljubavi svodi se na bezsadržajnu konverzaciju.
Tvoja (na jasnom početku)
Z.
No comments:
Post a Comment