Čovek je ispoljen kao najviši vid svesnosti i materije istovremeno. Primarna energija u potencijalu ispoljila se u odredjenom momentu voljom za ispoljenjem. Već sam ti rekao da je volja prvi Kosmički ili prvi Božanski zakon ili uzrok, svejedno. Već zalazimo u oblast, gde je teško definisati pojmove.
Prvobitna volja (za ispoljenjem) ispoljila se istovremeno kao Centrifugalna i Centripetalna sila. Centrifugalna sila sakupljala je energije do tačke vidljivosti, zatim do tačke čvrstine i stvarala materiju. Centripetalna sila delovala je istovremeno rastvarajući ili razarajući tu istu materiju i pretvarala je u energiju, vraćajući proces u prvobitno stanje. Tako je nastalo ciklično kretanje ispoljenja. Jedan deo cikličnog čovek je uočio, nazivajući ga godišnjim dobima i pripisivao ih odredjenim božanstvima.
Volja za ispoljenjem je istovremeno predstavljala i svest Primarne energije. Obe sile u sebi sadrže svest prema kojoj se ispoljavaju, ali to nije svest u vidu u kome čovek poznaje svest. Svest koju dve sile poseduju nije znanje o zadatku koji im je poveren, to je svest bez uzroka i posledice, ta svest je jednostavno delovanje.
Za nastanak čoveka odgovorne su obe sile. U stvari za nastanak celokupnog ispoljenog i neispoljenog Univerzuma, odnosno vidljivog i nevidljivog Univerzuma zaslužne su dve sile.
U prvobitnom ispoljenju Centrifugalna sila sabijala je energiju do tačke vidljivog, te je počelo stvaranje formi. Te energetske forme Centrifugalna sila uobličavala je ispoljenjem onog što bi se danas zvalo duhovni život. Prva ispoljena forma u sebi je sadržavala prvobitno i svaka sledeća nastala forma u sebi sadrži sve prethodne forme od kojih je nastala, od Neispoljenog pa do konačnog oblika u kome se trenutno nalazi. Volja energetske forme za postojanjem, već je bilo delovanje Centripetalne sile. Umnožavanje je bilo dejstvo Centrifugalne sile. Vremenom, ako se tako može reći, jer protok vremena je kategorija ljudske svesti, energetske forme su se umnožavale jednostavnim spajanjem i uvećavanjem sopstvene gustine, a samim tim i vidljivosti, da opet upotrebimo termin iz domena čovekove svesti. Dalje pojavila se svest o sopstvenom postojanju, sopstvenom ispoljenju i mogućnosti za beskonačnim oblicima ispoljavanja.
Ispoljenje primarnih sila kroz formu bilo je prvo u obliku trougla, najjednostavnijeg oblika koji ima najmanji broj strana. Simbolično gledano vrh trougla, koji je tačka, predstavlja volju u njenom najčistijem vidu. Krak, koji se spušta odnosno uzdiže, predstavlja delovanje dveju sila. Trougao, kao prvobitni oblik ispoljene forme, predstavlja istovremeno prvo ispoljeno - dovršeno stvaranje. Takodje, kao prva ispoljena forma u sebi sadrži i višeznačnu simboliku. Na prvom mestu predstavlja ispoljenje prostora, jer Neispoljeno je sebe ispoljilo kroz ograničenu površinu trougla, a takodje i vremena, jer da bi se prostor obuhvatio potrebno je vreme. Ovo je prvobitno delovanje Centrifugalne sile.
Centripetalna sila delovala je istovremeno, stvarajući nematerijalna ispoljenja na nivou duhovnog života. Pojavila se ljubav, kao centrifugalni vid Centripetalne sile i mržnja kao centripetalni vid Centripetalne sile. Ljubav je nastala već sa prvim centrifugalnim ispoljenjem u vidu energetskih formi. Tako ispoljeni oblici umnožavali su se jednostavnim spajanjem i uvećavanjem sopstvene gustine. Ono što ih je navodilo na medjusobno spajanje bila je upravo snaga privlačnosti, nazvana ljubav. Ljubav i inače u ljudima izaziva osećaj privlačnosti i potrebu za prisustvom druge osobe. Apsolutno ista stvar se ponavlja, što je i logično, jer te prve energetske forme ispoljene svesti duhovnom evolucijom stvorile su čoveka, a čovek sve stepene duhovne evolucije nosi u sebi.
Mržnja koju ljudi ponekad osećaju u sebi potiče iz istog izvora, samo je suprotnog smera. Mržnja je želja za razaranjem ili uništenjem nekoga ili nečega i samim tim predstavlja centripetalni vid Centripetalne sile, koja deluje na centrifugalni vid Centrifugalne sile, odnosno na ispoljenu formu.
Čovek, kao najviši stupanj ispoljene svesti, u sebi sadrži sve vidove evolutivnog ispoljenja, pa tako su i trouglovi, kao prva ispoljena forma, sadržani u svakom čoveku. Naravno, ne može se očekivati da je taj trougao vidljiv, on spada tek u Spiritualno telo, ni na Astralnom planu nije vidljiv. Anatomski smešten je u oblasti pleksus solarisa, gde se i odvija sav emotivni život čoveka.
Dalje, pojavila se svest o sopstvenom postojanju, sopstvenom ispoljenju i mogućnostima za beskonačnim oblicima ispoljavanja. Volja i svest pripadaju Mentalnom planu, forme ispoljavanja Astralnom, a konačno ispoljenje materijalnom planu. Celokupan Univerzum nastao je i nastajao je istovremeno. Energetske forme Astralnog plana formirale su se na materijalnom planu prema Astralnoj matrici. Broj mogućnosti ispoljenja je beskonačan, ali se samo konačan broj oblika ispoljio, medjutim, u beskonačnim varijacijama. Ne postoje dva apsolutno identična ispoljenja, odnosno dva identična bića.
Od čega je zavisilo koja forma će se materijalno ispoljiti?
Uobličavanjem čvrstih formi stvoren je prostor, recimo u današnjem vidu. Prva materija uobličena u opipljivoj formi bila je voda. Voda predstavlja prvu ispoljenu materiju koja ima odredjenu čvrstinu, a pri tome u sebi sadrži oba ispoljenja. Voda može biti čvrsta kao najčvršća materija ili pak samo zgusnuta do tačke vidljivosti, što bi bila njena para. Očvršćenjem vode nastala je zemlja i minerali. Živa bića, da opet upotrebim opšti termin, nastajala su skoro istovremeno sa nastajanjem prvobitnih materija.
Da li je Darvin bio u pravu sa svojom teorijom evolucije?
Darvin je naslutio suštinu, ali logika ga je odvela drugim putem. On je naslutio da prvobitno ispoljenje života u materiji, zvano živa bića, potiče istovremeno iz istog izvora, ali je jednostavnu klasifikaciju ispoljenog nazvao evolucija.
Šta je u stvari život?
Život je svest ispoljena u materiji. Ne postoji neživa materija, sva materija koja je ispoljena poseduje svest, ali materija koja ima svest o sopstvenoj svesti je vrhunsko ispoljenje energije kroz svest, a to je upravo čovek. Minerali imaju svest, ali nemaju mogućnost da spoznaju i posmatraju svest, te su stoga nesvesni na neki način.
Šta je sa životinjama? One imaju svest, ali ne bi se reklo da posmatraju sebe?
Svest životinja osvešćena je u vidu nagona i instinkta. U zavisnosti od stepena ispoljenja i životinje poseduju odredjeni razum i odredjenu logiku, mada bi se za njihovu svest pre moglo reći da je to svest Astralnog plana, jer razum i logika životinja svode se na prijem i emitovanje slika i emocija. Životinje ne posmatraju svest na način na koji to čini čovek, ali u njihovoj svesti zabeležena su iskustva prema kojima se rukovode, ne razmišljajući pri tome zašto to čine.
A čovek?
Čovek je vrhunsko ispoljenje svesti. Manifestacija svesti kroz Centrifugalnu silu je ispoljenje svesti u svim mogućim oblicima materijalnog plana. Manifestacija Centripetalne sile je ispoljenje svesti u svim mogućim oblicima kroz emocije, znanje, razum, logiku i slično.
Čovek je ispoljen u svim svetovima istovremeno i svi su mu svetovi dostupni u svakom trenutku, ali malo ko od ljudi zna ovu jednostavnu istinu. Čovekova svest jeste iznad svesti životinja, ali svoje odvajanje od životinja i stvaranje civilizacije i njenih tekovina duguje malobrojnim pojedincima, koji su spoznali istinu da su energetsko ispoljenje kroz svest. Samim tim i Univerzalno znanje, koje nije ništa drugo do lepeza mogućnosti ispoljenja svesti, bilo im je dostupno. Ti pojedinci birani su za sveštenike i kraljeve, a danas su ti ljudi uglavnom naučnici. Oni su jedini medju ljudima zaslužni za preokrete, a ostatak čovečanstva jednostavno oponaša ili koristi njihovo znanje.
Zašto čovek ne koristi celokupnu svest koja mu je data?
Da bi postojao život na zemlji potrebni su nosioci života, u smislu fizičkog tela. Centrifugalna sila, stvaranjem materije, stvorila je i fizička tela kao nosioce Duha, odnosno Centripetalne sile. Da su prvi ljudi odmah imali znanje o cikličnom delovanju Sila, odmah bi se iz materije vraćali u energiju. Sa čovekovog, aspekta energija je mnogo udobniji aspekt bivstovanja nego materija, jer fizički bol koji telo oseća ne bi postojao da nema tela. Bolest takodje. Zbog toga je sa formiranjem fizičkog tela stvoren i nagon za samoodržanjem, da bi se sačuvalo telo. Telo je potrebno kao nosilac Duha, a ovaj je potreban radi svesnog ispoljenja i prikupljanja iskustava.
Na energetski redjim svetovima, kao što su Astralni i Mentalni svet, sa svojim medjufazama višeg i nižeg vida, koji se jedan od drugog razlikuju po svojoj frekvenciji, ispoljenje je moguće u bilo kom obliku, ali delo nije dovršeno, jer ti oblici moraju da se materijalizuju, takoreći spuste na zemlju. Čovek je vrhunsko energetsko ispoljenje, ali zatvoreno u materijalnu formu. Najjači oblik tog zatvaranja je čovekovo poistovećenje sa sopstvenim telom i sopstvenim predmetima koji ga okružuju.
Kada ne bi bilo tako, već prvi ispoljeni ljudi vratili bi se u energetski oblik bivstvovanja, jer kao što rekoh, sa čovekovog aspekta tako je udobnije, a ne bi se moglo na taj način ispoljiti sve ono što je neophodno, tačnije ne bi bilo ispoljenja kroz iskustva svesti. Obzirom na volju, kao univerzalni zakon, čovek bi jednostavno trebao da iskaže unutrašnju volju za prestankom ispoljenja i već bi prešao u drugu formu, što bi na materijalnom planu za njega značilo smrt. Zato je usadjen strah od smrti, kao prva prepreka i nepoznavanje mogućnosti odricanja od ispoljenja, odnosno spajanje sa Apsolutnim, kao druga. Ne osvešćena svest ne može u potpunosti da se pretopi u Apsolutnu svest, već se iznova vraća na nova iskustva i nova osvešćenja - novim radjanjem. Kada ne bi postojale ove prepreke, koje su uslov ispoljenja svesti u materijalnom vidu, čovek bi okončao svoje postojanje.
Prvo, razmnožavanje kao takvo bilo bi odbačeno, jer postalo bi nepotrebno. Životna energija pretvara se u seksualnu energiju, koja je najjača energija u svim živim bićima, upravo radi nastavljanja ispoljenja. Drugo, ljudi koji su već ispoljeni na zemlji živeli bi beskonačno dugo, gledano sa aspekta čoveka, jer bi svoju energiju neiscrpno obnavljali. Tako bi se točak evolucije zaustavio, jer niži oblici ispoljene svesti ne bi mogli da evoluiraju do čoveka, što je opet nemoguće. Svest evoluira od Neispoljene svesti, koja je svest u potencijalu, do svesti minerala. To je involutivna faza. Evolutivna faza je tok od materijalizovane svesti u mineralima do osvešćene svesti čoveka i teče ka Apsolutnom, koje predstavlja apsolutno ispoljenu svest u svim vidovima. Novi ljudi koji se radjaju predstavljaju nosioce evoluirane svesti životinja. Jesi li primetila da svaki čovek nosi oblik neke životinje u sebi?
Primetila sam odavno.
To je jednostavno ispoljenje svesti koje je evoluiralo iz nižeg u viši oblik. Nosioci odredjene svesti odredjene životinje, mislim na ljude, obično osećaju prirodnu sklonost ka toj životinji. Ljudi u svojoj svesti nose čak i odredjenu biljku kao predevolutivni stepen, ali tu je već teško odrediti pripadnost. Isto tako, životinje nose sklonost ka odredjenim biljkama, situacija koja je još složenija za uočavanje, sa ljudskog aspekta, jer je nivo frekvencije svesti sasvim drugaciji od frekvencije na relaciji životinja - biljka. Pa, možemo reći da je zec nastao od kupusa, jer prema njemu ima izvesnu naklonost. Biljojedi su nastali od biljaka kojima se kasnije hrane, a mesožderi predstavljaju zbir energija biljojeda kojima se hrane.
Čovek prema tim kriterijumima ipak ne može da se odredi, jer civilizacijskim normama tačno je odredjeno šta je za ljudsku ishranu a šta ne, tako da čovek nije svestan svoje prirodne naklonosti da jede, recimo vukove. Pošto prirodna sklonosti postoji od životinja koje se ne jedu, stvoreni su kućni ljubimci ili čovek jednostavno oseća naklonost prema odredjenoj životinji, tako da se veza ipak nastavlja.
Potvrda da je čovek nastao od minerala, odnosno da je svest minerala evoluirala do svesti čoveka, su elementi koji su neophodni za njegovo normalno funkcionisanje kao gvoždje, fosfor, magnezijum i slično. Nedostatak bilo kojeg od ovih elemenata, koji su u izvornom vidu minerali, izaziva poremećaj energetske ravnoteže u čoveku i dovodi do bolesti.
Dalje, simbol evolutivnog preobražaja Duha kroz telesnu formu, odnosno evolucija biljaka u životinje, je rep. Rep, koji životinje imaju, predstavlja ostatak korena biljke i dok se biljke korenom drže za zemlju i minerale, te su samim tim nepomične, životinje nisu vezane i pokretne su. U suštini rep im je potpuno nepotreban, mada su neke vrste našle način da ga iskoriste. Stoga čovek, kao najviši ispoljeni vid svesti u materiji, nema rep jer mu i nije neophodan, mada se duhovno vezuje za odredjeno mesto, “pušta koren” i teško mu je kada mora da se preseli, recimo.
Sve ovo bi bile potvrde vrhunskog ispoljenja svesti kroz čoveka, odnosno svest o sopstvenom postojanju. I zbog toga, kada bi ljudi svesno odbili da se ispoljavaju, ali celokupno čovečanstvo odjednom, ne bi bilo konačnih nosilaca evoluirane svesti i došlo bi do prekida ciklusa, što je po prirodi stvari nemoguće.
Taj proces može beskonačno da traje?
Proces je ipak konačan, ali je sa aspekta čoveka beskonačan. Dugim protokom vremena na zemlji će se radjati sve manji broj ljudi, biće sve manje životinja i malo biljaka, sve dok jednog trena na zemlji ne ostane jedan čovek, koji će se konačno ispoljiti u Apsolutnom.
Zvuči pomalo suludo!
Čudi me da nisi postavila pitanje ishrane tih bića, koja će tada bivstvovati na zemlji.
Toliko sam začudjena da se u trenutku toga nisam setila. Zaista kako će se tada hraniti, kada će hrane u današnjem vidu biti malo?
U medjuvremenu će svest celokupnog čovečanstva evoluirati do te mere da će energiju za obnavljanje života uzimati direktno iz Univerzuma. Tada neće biti ratova, jer sve ispoljene svesti već su u nekoj od prethodnih inkarnacija iskusile rat i nastupiće ono što religija naziva rajem na zemlji, ali do tog trenutka, odnosno do tog perioda, proteći će više hiljada godina.
Vratimo se onim trouglovima, kao prvobitnoj formi ispoljenja. Rekao si da su u Spiritualnom telu čoveka, da su smešteni u oblasti pleksus solarisa i da se u njima odvija emotivni život čoveka. Pojasni mi to malo.
Nasuprot ustaljenom verovanju da se ljubav nalazi u oblasti srca, odnosno glave ili mozga, čitav emotivni život čoveka odvija se u oblasti pleksusa. Sama reč i znači splet, tu se nalazi fizički splet nerava. Pleksus je centralni deo tela, obično se nalazi na sredini, mada nije uslov srazmere fizičkog tela. Kao što rekoh, čitav emotivni život odvija se upravo tu.
Zašto baš tu?
Prva ispoljena forma bila je trougao, volja obdarena svešću ili svest obdarena voljom. Prva materijalna forma - atom vodonika u sebi sadrži tri činilaca: proton, neutron i elektron, a od vodonika je nastao materijalni svet, da ne ulazimo u područje nuklearne fizike, mada upravo nuklearna fizika pokazuje proces pretvaranja energije u materiju i obrnuto. Već nuklearne čestice, koje su i energija i materija istovremeno, odredjenim ponašanjem pokazuju volju za kretanjem i odredjenu pravilnost u kretanju, zbog čega su naučnici i uspeli da ih definišu i razlikuju.
Sve kasnije ispoljene forme nose u sebi prethodnu formu ispoljenja, kao i sve prethodne zajedno, ukoliko je ispoljena svest na višem nivou. Spajanje dveju prvobitnih formi u novu varijaciju moglo je da bude samo spajanje dva trougla. Heksagram je zvezda sa šest krakova, simboliše prvobitno spajanje i predstavlja plodnost. Broj šest je broj plodnosti u arhetipskom vidu. Voda kristališe po modelu od šest, uzmi pahulje snega kao primer. Ne postoje dve identične pahuljice po obliku, ta teza je i naučno dokazana, a zajednički im je jedino model kristalizacije, svaka ima po šest krakova. Na ekstremno niskim temperaturama, sa čovekovog aspekta posmatrano, voda kristališe u tri pravca, odnosno tri kraka.
Prema tome, broj šest predstavlja broj okončanog stvaranja, odnosno broj ujedinjene plodnosti. Da bi spajanje moglo da se dešava, odnosno da bi se dešavalo razmnožavanje kao nova forma ispoljenja, svaka ispoljena jedinka nosi u sebi trougao, koji teži da se spoji sa komplementarnim trouglom. Tako su nastali polovi, muški i ženski, koji teže da se ujedine, a ono što ih spaja je Primarna energija transformisana u seksualnu energiju. Ispoljena seksualna energija pretvara se u strast, kao težnju za apsolutnim spajanjem, a takvo spajanje je ljubav koja je energetska razmena i daje život.
Šta je sa hermafroditskim bićima?
Takva bića su u ispoljenom svetu veoma retka, nazovimo ih ćorsokakom evolucije, mada su i ona bila potrebna kao forma ispoljenja. Hermafroditi u sebi, tj. u jednom telu, nose oba trougla, odnosno oba pola. Kod nižih ili ranijih evolutivnih ispoljenja taj oblik još funkcioniše. Medjutim, retki primerci koji se radjaju u vidu čoveka, pošto u sebi nose obe mogućnosti, nisu sposobne za razmnožavanje, jer su sa aspekta energije dovršeni. Dominantniji pol, tj. dominantniji trougao, oblikuje fizičku spoljašnjošt, ali suštinski takva osoba nije ni žensko ni muško, već oba istovremeno.
Sa psihološkog aspekta gledano, svaki muškarac nosi ženski deo psihe u sebi nazvan Anima i obrnuto, Animus kod žena. Kako to objasniti sa aspekta energije?
Animus, odnosno Anima predstavlja model onog drugog trougla koji treba da se uklopi da bi spajanje bilo dovršeno. Uklapanje treba da bude na svim planovima da bi bilo potpuno.
Kad smo već kod čoveka, kako uočiti trouglove i kako oni uopšte funkcionišu?
Trougao, za onoga koji može da vidi unutrašnjim okom, je srebrno-zlatne boje i svojim blještavim izgledom najviše podseća na sunce. Kod muškaraca vrh trougla je okrenut na gore, kod žene situacija je obrnuta, vrh trougla okrenut je na dole. Spajanje trouglova u ljubavnom zagrljaju muškarca i žene, koji se vole, donosi apsolutni vrhunac, odnosno ekstatično poimanje Apsolutnog.
Takvo iskustvo se retko dešava, barem meni nije poznato da je neko doživeo ista slično. Kako doći do toga?
Ljubavni par oseća potrebu za fizičkim spajanjem, uživajući kada su priljubljeni licem u lice. Jednostavno je. Treba se spojiti baš delom pleksusa i uživati u istovremenom postojanju i sopstvenom i voljene osobe. To što o tome nisi čula ili čitala nije slučajno. Takav doživljaj se zaista izuzetno retko dešava. Uzrok tome su, pogodi: civilizacijske norme. U civilizovanom svetu muškarac mora da bude viši od žene, inače to deluje nepristojno. Dugim protokom vremena muškarci su u proseku i postali viši nego žene. Nesklad anatomija i njihovo ne uklapanje dovodi do toga da solarni predeo nije uskladjen i do tog iskonskog doživljaja ne dolazi. Osim kod onih retkih parova koji su iste visine, ali to nije osnovni uslov. Oboje moraju da budu elastične svesti, spremne da prihvati iskustva van domena razuma. Ipak je takvo iskustvo rezervisano samo za izuzetne ljude.
Trougao vrhom okrenut na dole simboliše ženu, Centripetalna sila teži Centrifugalnom ispoljenju. Već smo rekli da je žena po svojoj suštini centripetalna, ali u sebi nosi mogućnost materijalnog ispoljenja kroz radjanje. Ta težnja za materijalizacijom ogleda se i u sklonosti žena ka materijalnom. Žene su te koje traže dom u materijalnom vidu i njima je neophodna gomila sitnica i materijalnih stvari da taj dom opreme. Ovo je samo jedan od primera težnje za materijalnim.
Suštinski duhovna, žena je obdarena intuitivnim znanjem, te ona nema istinsku potrebu za duhovnim, u smislu religioznog i slično.
Muškarac, s druge strane, po prirodi je centrifugalan i teži centripetalnom. Materijalan po svojoj suštini, on nema potrebu za materijalnim dobrima zbog njih samih. Pre bi se moglo reći da posedovanje materijalnih dobara za muškarca predstavlja statusni simbol i simbol moći. Moć pak pripada sferi Duha i težnja ka moći je težnja ka duhovnom. Muškarci više teže duhovnom i religioznom, jer to predstavlja njihovu dopunu. Mnogo je više muškaraca - svetaca nego žena. Žene koje su religiozne u suštini kriju materijalni motiv. Mnoge kaludjerice postale su to jedino zbog materijalnog utočišta, koje im manastir pruža, mada ima onih retkih koje su spoznale sopstvenu duhovnu suštinu i stoga je stavile u službu religije kojoj pripadaju.
Vratimo se oblasti pleksusa i pojedinačnim trouglovima. Zašto se nalaze baš tu, zašto nisu, recimo, u glavi?
Pleksus predstavlja centralni deo tela, svi nervni nadražaji slivaju se pravo u njega kao u centar. Situacija je potpuno jasna. Čovek je ispoljen kao svest koja se ispoljava kroz sva moguća emotivna iskustva. Energija - svest je krenula iz jednog centra i vraća se nazad u centar, koji je prikuplja. Tako i kod čoveka sva emotivna ispoljenja sabiraju se u centru. Tuga, bes, radost, sreća nervoza... pokušaj da pronadješ neko emotivno iskustvo koje nije vezano za pleksus, odnosno koje se ne oseća u pleksusu.
Bol tkiva.
Da, bol se oseća na odredjenom mestu tela, u odredjenom tkivu, ali takav bol se ipak oseća ukoliko je dosta jak, kao blaga mučnina u oblasti pleksusa ili ako je slab, a konstantan, kao neprijatna dosada, opet u oblasti pleksusa.
Čemu onda služi glava, odnosno mozak? Obzirom da je imaju sve životinje i ljudi, tačnije samo se kod biljaka ne vidi glava, ili su to možda cvetovi? Čemu služi glava?
Glava služi kao sabirni centar za preradu i skladištenje iskustava. Da bi iskustva mogla da egzistiraju potrebna im je stalna forma ispoljenja, a to su sećanja utisci, navike, znanje. Da bi do iskustava uopšte došlo potrebno je nešto što će ih uočiti, registrovati. Zato su stvorena čula kao organi iskustava. Osim čula dodira, koje je rastrto po celom telu, sva ostala čula smeštena su u oblasti glave. Mozak, kao veoma bitan organ, predstavlja riznicu iskustava, jer prikuplja sva ispoljenja na jedno mesto. Celokupna ispoljena svest, koja je svesna sopstvenog postojanja, locirana je u predelu glave. Reci “Svest” u sebi i pokušaj da lociraš osećaj gde se svest nalazi. Shvatićeš da je u oblasti glave, tačnije unutar nje. Ispoljenja kao što su razum, logika, volja, takodje su locirana u glavi. Predeo glave po svojoj suštini pripada Mentalnom planu, jer ispoljenja svesti Mentalnog plana locirana su u glavi. Emocije, shodno tome, pripadaju Astralnom planu, jer osećaju se u solarnom predelu.
Pored toga što služi kao sabirni centar iskustava, glava služi i kao neka vrsta antene za odašiljanje i prijem energije. Obzirom da pripada predelu Mentalnog plana možemo reći i da je prva stanica Duha, druga stanica je pleksus. Naročito su oči te koje emituju ličnu energiju. U očima svakog čoveka može se “pročitati” informacija koliko života, odnosno energije ima u njemu. Mladi ljudi i oni koji imaju puno vitalne energije, u očima nose odraz života. Ljudi koji tek vegetiraju imaju prazne, umorne oči. Kontakt medju poznatim, ali i nepoznatim osobama, odvija se prvenstveno preko pogleda, verbalna komunikacija nalazi se tek na drugom mestu. Očima se može razgovarati i bez reči - telepatski. A telepatija je čista energetska razmena informacija. Da bi dve osobe ostvarile telepatsku vezu moraju da imaju otvorene kanale jedna prema drugoj, što istovremeno znači i da se vole.
Energija se istovremeno razmenjuje i govorom. Centar za govor takodje je smešten u glavi.
Na neki način čovek je podeljen na razum i emocije, za razliku od životinja koje imaju samo emocije. Ljudi slabije razvijene svesti, a to su oni ljudi koji su identifikovani sa sopstvenim telom i čija je jedina briga u životu egzistencija, odnosno održavanje života tela, takvi ljudi žive pretežno emotivnim životom, kod njih je funkcija razuma slabije razvijena. Oni emotivno, takoreći instiktivno reaguju. Ljudi razvijenog razuma više koriste ovu funkciju svesti, medjutim najčešće čine grešku time što skoro potpuno potiskuju emocije. To su tipovi intelektualaca, kod kojih je sve podredjeno razumu. Greše i jedni i drugi. Čista svest, koja teži ispoljenju u svim varijantama, sadrži u sebi i razum i emocije. Zadatak za sve ljude, ako se tako može reći, je da osveste i ispolje sve emocije koje nose u sebi, a razumevanje emocija upravo im omogućava razum, koji ne treba koristiti samo na način logike.
Na zemlji živi oko šest milijardi ljudi u ovom trenutku. Životinja u ukupnom broju ima mnogo više. Zašto je svesti bilo potrebno toliko jedinki za ispoljenje?
Zamisli svest kao ogledalo. Ako ogledalo razbiješ na bezbroj komadića dobićeš isti toliki broj novih, pojedinačnih ogledala. A sve je to ipak jedno jedino ogledalo. Tako je i sa ispoljenom svešću u najvišem vidu - sa čovekom. Čovek je delić sveukupne svesti, a ipak predstavlja - on sam - celokupnu svest. Sa aspekta čovekove svesti postoji samo jedna svest: njegova svest. On zna da drugi ljudi poseduju svest, ali je ne oseća kao takvu - kao svest. On može da komunicira sa drugim ljudima, može da čuje i razmeni mišljenje sa njima, ali njihovu svest ne oseća kao svest. Jer sopstvenu svest doživljava kao nešto lično, kao Ja, tudja svest je nešto odvojeno od njega. Tudj bol nije njegov i on ga ne oseća zaista, ma koliko se trudi da saoseća sa drugim čovekom, ipak ne može da oseti njegove osećaje.
Iz toga proizilazi da je svest u najvišem vidu - ispoljena kroz čoveka - jedna jedina svest, jer svaki čovek pojedinačno mora da se ispolji kroz svest u svim mogućim vidovima, da bi se konačno spojio sa Apsolutnim.
Da li je spajanje sa Apsolutnim direktno ili opet postoje neke medjufaze ispoljenja, tipa andjeoskih bića?
Spoj apsolutno ostvarene svesti sa Apsolutnim je doslovce direktno. Ispoljenja tipa duhova ili andjeoskih bića je pred faza ili involutivna faza ispoljenja na zemlji. Evolucija nematerijalnih bića usmerena je prema materijalnom ispoljenju i, suprotno tvojim očekivanjima, nematerijalna bića materijalno se ispoljavaju, ne kroz čoveka već kroz minerale. To je okončanje evolucije nematerijalnog življenja, odnosno nematerijalnog ispoljenja svesti. Govorim o nematerijalnim bićima koja se prvi put ispoljavaju. Ispoljena svest koja se materijalizovala u čoveku, do te tačke ispoljenja prešla je dugačak ciklus transformacija. Ispoljena svest čoveka koji je promenio formu ispoljenja, tačnije svest umrlog čoveka, takodje spada u nematerijalna bića, ali sasvim druge vrste, jer njegova svest funkcioniše na sasvim drugoj frenkvenciji. To su već duše. One se ponovo ostvaruju, odnosno materijalizuju u vidu čoveka do okončanja evolucije. Zapamti: evolucija nikada ne ide unazad. Svest životinje će sasvim sigurno evoluirati u svest čoveka, ali svest čoveka nikada neće evoluirati u svest životinje, ma kakve grehe na zemlji činio. Rodiće se ponovo kao čovek, samo sa drugom ulogom i opterećenom karmom. Ubica će se u sledećem životu roditi kao žrtva, jer svest mora da se ispolji u oba vida.
No comments:
Post a Comment