Ime je znamen, znak koji ponekad trasira sudbinu čoveka. Setimo se američkih indijanaca i njihovih opisnih imena, koja su davana deci tek kada stasaju i pokažu osnovnu osobinu svoje Duše. To je izvanredan primer kako ime odražava samu suštinu osobe, mada je istovremeno i usmerava prema konačnom cilju koji je imenom označen. Možda bi neki mladi Indijanac i naslutio neki drugi put svog življenja, ali ime ga je odredilo i on ga bespogovorno prati.
Ono što nas generalno određuje su naši nadimci, naravno ukoliko prihvatimo dati nadimak, jer na izbor imena nismo mogli da utičemo, a nadimak možemo da prihvatimo a i ne moramo.
Ako malo dublje zaronimo u suštinu imena, tačnije ako pokušamo da definišemo kakav stav ljudi imaju prema imenima, a naročito tuđim, na prvom mestu vidimo da je ime nečija etiketa. Kao naziv gotovog proizvoda koji se može upotrebiti u određene svrhe. A zar ljudi ne upotrebljavaju jedni druge u određene svrhe?
Nečije ime je na prvom mestu, gramatički gledano, treće lice jednine: On ili Ona. Znači neko ko trenutno nije prisutan. Prisutno je samo ime. Prosečan čovek najčešće nije svestan sebe, a ono što misli da predstavlja "sebe" zapravo je samo ljuštura njega samog koja se drži na okupu uz pomoć njegovog ličnog imena. Zašto se lično ime uvek piše velikim slovom, kada znamo da veliko slovo služi da naglasi tu reč. Da li je to zato da bi se naglasila prisutnost Duše, koja treba da sačinjava to ime, odnosno da li se time Duša poziva da se vrati?
TI je uvek u odnosu na JA, a samo JA i TI možemo ostvariti komunikaciju i bliskost. On ili Ona su uvek odsutni, a bliskost će se uspostaviti tek kada On(a) postane Ti. Isto važi i za ime. Ime je okvir neke osobe, ne mora da znači i njeno stvarno prisustvo. Ljubavnici često izmisle neko novo ime za svoju ljubljenu osobu, jer time je označavaju kao jedinstvenu u svojoj svesti i to ime koriste samo u trenucima kada su zajedno. Takođe, ljudi često smatraju da poznaju neku osobu ako joj znaju ime. Koliko se ljudi zapravo poznaju među sobom?
U svakom slučaju, nečije lično ime je zapravo ograda koja odvaja tu osobu od mene same. Ime je identitet, ime je naziv ega koji stoji iza, a prava komunikacija odvija se samo kontaktom dve Duše. A Duša nema ime, Duša se ne identifikuje ni sa čim i ni sa kim.
Zato nije potrebno tvoje ime da bih te prepoznala. Ja poznajem tvoju Dušu, jer je ona deo moje Duše, jer su sve duše samo odraz božanskog, koje je jedna Duša, a ono što čovek oseća kao svoju dušu samo je delić velikog razlomljenog ogledala.
Da li ime odražava samu suštinu čoveka, pitanje je sad? Veza između samog znaka ( forme imena - skupa glasova i njihove akustične vrednosti) i sadržaja ( značenja znaka ) se u većini imena odavno izgubila, čovek bi morao da duboko prodre u etimologiju i da otkrije poreklo značenja svog imena, ako izuzmemo da su najčešća imena svoje značenje dobila po liku Biblije ( ako govorimo o Zapadnoj civilizaciji) , s tim da ta imena , svakako, pripadaju i vremenu pre Biblije, sveza se odavno izgubila i ljudi je proizvoljno prave.
ReplyDeletePo meni je isti slučaj i sa nadimkom, npr. moj je Laki, kakva li se veza tu može otkriti između simbola i sadržaja, ako sam sadržaj ja i moj život?
Možda neku vidljivu svezu može da nosi tek ime koje smo sami izabrali ili duhovno ime , stoga sam dugo razmišljao da promenim ime i nazovem se po latinski, čisto imidža radi, he he Onda sam shvatio da je tu posredi ipak čist formalizam, a njga ima i previše u našim životima da bi još i dodatno kreirali u svetu forme, oblika i izmišljenih granica.
Ja bih se tu držao one stare : Zovi me i loncem samo me nemoj razbiti.
Nadimak biramo sami, usvajajući ime koje nam nadene okolina, najčešće u ranom detinjstvu, kada ličnost tek počinje da se formira. U veoma retkim slučajevima dete samo sebi smisli nadimak, najčešće prihvatimo jedan od nadimaka koji nam deca ...daju, izabaremo praktično jedan od mnoštva i počnemo tako da se predstavljamo okolini. Uskoro niko i ne zna za naše pravo ime, svi nas znaju po nadimku.
ReplyDeleteTebe su zvali Laki, očigledno je nadimak izveden od tvog prezimena. No "laki" istovremeno znači da si lagan. Jesi li lagan?
Moj nadimak, koga sam se odrekla pre petnaestak godina i počela da se predstavljam imenom, bio je "Zeka". Skraćeno od "Zveka". Zeka je mala uplašena i hitra šumska životinjica. Jesam li ja uplašena?
Ja sam teška kategorija, ha ha. Nadimak je anglizam i bio bi u prevodu Srećko, lucky - poreklo nadimka. Nisam prihvatio nijedan i predstavljam se kao Ivan. Tvoj nadimak , očigledno, opet ne pokazuje vezu između tebe i zeke, dakle , ja bih rezimirao da to kako se zovemo nema nikakve veze sa našom ličnošću koja je opet jedna diskutabilna kategorija. Pitanje: Da li bi ime, po tebi, a u vezi s tvojim tekstom imalo unutrašnje veze sa primarnom ili sekundarnom ličnošću?
ReplyDelete