Čista duša se ogleda u drugoj čistoj duši i taj odraz je čist, blistav i jasan. Bela Hamvaš kaze da je "odnos duše prema drugoj duši budnost". Ja bih rekla da je odraz duše prema drugoj duši posvećenost. Ali, običan čovek kada se posvećuje on istovremeno i poseduje. Kada "posvećenik" pokuša da ima komadić sopstvenog mišljenja i sopstvenog života, njegov "posvetilac" se pretvara u tiranina. Tipičan primer za to je posvećenost majki. One se potpuno posvećuju svojoj deci, suštinski bez trunke ega, ali kako dete odrasta tako se majka pretvara u tamničara koji dozvoljava slobodu u ograničenim količinama, pri tome neprekidno pokušavajući da nametne sliku okruženja kao užasnog mesta.
Samo čista duša zna razumevanje, samo čista duša prepoznaje, i greh kao takav ne postoji. Jedini greh za čistu dušu je druga, nečista, nebudna duša.
Čista duša spoznaje mir koji leži na površini svega postojećeg. Ona razume i nemir druge duše, jer nemiri su lomovi oklopa što ga je ta duša podigla oko sebe. A taj oklop je čovekov ego, koji kaze "ja" i "mene" i "moje".
Prava posvećenost je kada se duša ogleda u drugoj duši, kada osećaj veze izmedju dve duše izvire iz osećaja nesputanosti i slobode. Tada je razumevanje, tada nema praštanja jer nema potrebe za njim. Tada je ljubav.
Ljubav je cvetanje. Rast i ljubav podstiče male da porastu a velike da postanu veći. Sve dok se ego čovekov ne umeša. Tada sve postaje kalup, sve postaje premeravanje, procena, samovažnost, poredjenje sa drugima i zavist. A onda nema posvećenosti i duša se zatvara u svoje okvire, tada svet postaje onakav kakvim ga znamo iz svakodnevnog.
Tumacenje duse...shvatanja su razlicita cak sta vise neshvatljivo razlicita tipa postoje grupe koje kazu znate dusa je bela..i druga grupa koja kaze Zaista? a ne,ne,ne...izvinte molim vas dusa je crna...totalna suprotnost..nacin na koji Zvezdana vidi dusu je eto treci nacin neka treca grupa..obicno se taj termin dusa vezuje za veru..za neki drugi zivot..za neku iluziju..i na kraju su najglasniji oni koji bi da se korov zanje imali pune ambare...Dragan
ReplyDeleteDuša je nešto što svi "posedujemo"... ili je možda bolje reći da Duša poseduje mene, tebe, njega, nju...?
ReplyDeleteSvi ovi napisi o Duši su i nastali kao plod razmišljanja, a razmišljanje i njihovo beleženje nastalo je zbog žustrih rasprava sa jednom prijateljicom, koja je tvrdila isto što i ti: "duša ne postoji". :)
Ja je osećam, znam da postoji i znam da su je mnogi zašuškali toliko duboko da su postali nesvesni njenog postojanja. Otuda i ovoliko priča o Duši.