"Ništa nas ne čeka sutra, sutra se stvara danas." (Slobodan Macura)
Svest okovana vremenom živi u prošlosti čekajući budućnost. Znanje crpi jedino slušajući druge ljude, bilo putem izgovorene, bilo pročitane reči. O znanju koje je plod drveta (a drvo je simbol života) ne mogu ni da naslute. A to drvo je puno novih plodova koji samo čekaju naše sazrevanje da bi mogli biti ubrani.
No, to sazrevanje podrazumeva unutrašnju pobunu protiv nametnutih pravila življenja, pravila koje nam okruženje nameće svakog trenutka.
Prvo pravilo nametnutog razmišljanja glasi: "Nikada ne govori pozitivno o sebi, dozvoli drugima da te hvale".
Iza toga sledi: "Nikada ne razmišljaj pozitivno o sebi, uvek možeš da pogrešiš a onda ćemo te opomenuti da nisi pozitivan".
Treće pravilo je: "Nikada ne razmišljaj o sebi, osim kada se porediš sa drugima, trudeći se da zadovoljiš opšte norme".
Psihološki bermudski trougao - takav način življenja sa sigurnošću uništava sve ono što u taj trougao uđe. A ta tri pravila su postavljena kao veoma čvrsti bedemi. Njihovo rušenje se doživljava kao rušenje čitavog sveta, što je tačno, jer ruši se čitav svet unutrašnjih nametnutih ubeđenja. Iza toga ostaje ogoljeni čovek koji se plaši svega, a najviše sebe samog jer je sebi najveća nepoznanica. Kako se suočiti sa sobom kada su mu to čitavog života branili?
Sreća je što na ovom svetu postoje i drznici, koji se usuđuju da protivureče svemu postojećem, koji u sve sumnjaju i sve proveravaju. Na nesreću, mnogi od njih ostanu samo drznici, mali broj njih se pretvori u tragaoce. Od tog malog broja tragaoca, koji Put traže "pipajući po mraku", veliki broj njih se pretvori u vernike, jer tragajući za Putem pronađu neki sistem razmišljanja koji im u tom trenutku odgovara, a onda mu se priklone verujući. Tako se bermudski trougao još jednom zatvori, jer nema suštinske razlike između verovanja u ono što govori okruženje i onoga što govori "elita". Vera je slepo prihvatanje bez razumevanja. Ono što odvaja čoveka od zemlje je učenje, potraga za znanjem. Tražiti znanje znači biti neprekidno otvoren, biti u pitanjima i ne vezivati se za znanje kao dostignuće.
Znanje samo po sebi nije cilj, ono je posledica traganja.
No comments:
Post a Comment