Smem li prva da se udvaram?

Svadbeni ručkovi često znaju da budu monotoni, u iščekivanju beskrajnog niza jela koje treba da stigne, iako smo već odavno postali siti. Pogled mi besciljno luta, a tada zapazih, bolje rečeno osetih zanimljivo treperenje lične note muškarca koji sedi preko puta mene. Više iz dosade nego iz stvarne želje, uspostavila sam kontakt. Radi lične informacije, kao i da bih razgovor učinila zanimljivijim, kroz razgovor se provuče, astrologija, zatim evociranje uspomena iz školskih dana, sećanje na neke ljude. Kroz razgovor shvatam da ovaj muškarac može da mi ustupi neke korisne poslovne informacije, pa sledi razmena telefonskih brojeva. Zovem ga već sutradan i zakazujem vidjanje u jednoj kafani. Uz objašnjenje tema koje me zaista interesuju, suptilno namećem lične teme. I ... "javiću se" kaže on na rastanku, a ja tek tada shvatih: moje ponašanje bilo je tipično udvaranje muškarcu. Poslovne teme mogu biti samo izgovor.

Sada se osećam loše zbog toga. Ne volim da se udvaram prva, ne želim da izgleda kao da sam mu pružila sebe na tanjiru.

Da li se osećam loše zbog kršenja pravila igre udvaranja ili je suština u nečem drugom?

Osećaj lošeg raspoloženja donosi ti razum, koristeći sopstveno skladište sećanja u koje je ubeleženo davno odbijanje od strane jednog muškarca kome si se ti prva udvarala.

Pravila igre zvane udvaranje davno su postala deo civilizacijskih normi, a ona kažu da je muškarac taj koji treba da započne igru, odnosno da inicijativu. Često sam pominjao civilizacijske norme kao nešto nametnuto i što se poštuje pod izvesnom prisilom. Medjutim, one nisu samo krut šablon dozvoljenog ponašanja. Ono što ih čini takvima je izvitopereno dejstvo, pod uticajem zaborava suštine njihove osnovne postavke. Konvencije koje su same sebi cilj nemaju nikakve vrednosti ali, ako u njihovoj srži deluje suština, onda su neophodne kao okvir ispoljenja. Iskonska igra udvaranja u velikoj meri je ograničena dozvoljenim ponašanjem i granicama do kojih se sme ići jedno odredjeno vreme, ali upravo ona je odličan primer kako iskon deluje u pozadini.

Osnovni kosmički princip je u ritmu aktivnog i pasivnog, uzajamnog primanja i davanja. Po arhetipskoj podeli muškarac predstavlja aktivan princip, a žena pasivan. Muškarac je taj koji prvi daje sopstvenu energiju a žena je prima, da bi potom uzvratila svojom. Začećem, kao Primarnim ciljem spajanja, smer sila se obrće i žena postaje aktivna radjajući, dok je muškarac pasivan, primajući dete kao novog čoveka u svoj dom. Obzirom da je igra udvaranja prvi impuls privlačenja, prvi korak prepušten je muškarcu.

Osećam negde u sebi tu pasivnu suštinu, lepotu primanja i volim kada muškarac načini prvi korak. Medjutim, ne smatram da je loše ako žena prva pokaže znake dopadanja prema muškarcu. To mi se dogodilo tri puta i uvek sam bila odbijena, iako je impuls u meni bio pravi. Zašto?

Promena uloge iz pasivne u aktivnu nije loša, ako se istovetna inverzija dogodi i kod datog muškarca. Medjutim, muškarcima je civilizacijski nametnuta aktivnost, kao poželjno ponašanje i istovremeno usadjeno da je pasivan, ženski stav, nešto jako loše, "Ženstveni" muškarci uvek su izvrgnuti ruglu i podsmehu, pa čak i oni koji su suštinski pasivne prirode jednostavno moraju da nauče da se ponašaju drugačije.

Psiha svakog ljudskog bića sadrži oba principa u sebi. Ako stvar pojednostavimo, razum je aktivan princip, a emocije pasivan. Razum i emocije poseduju i muškarci i žene, s tim što je nametnuto kao poželjno da muškarci budu "razumni", a žene "emotivne". Tako stvorena neravnoteža je veštačka, ali problemi koje uzrokuje su stvarni. Svi sukobi unutar jedne osobe nastaju zbog uskraćivanja ispoljenja emocija u pravom trenutku, kao i korišćenje razuma kada mu nije vreme.

Kada se ti prva udvaraš muškarcu tada nastupaš aktivno, čime u njemu automatski budiš pasivan princip. Medjutim, pošto je njemu ceo život, neprekidno i svaki dan, u svest ugradjivano da je loše biti pasivan, tvoj stav u njemu automatski aktivira signal opasnosti i on reaguje odbijajuće.

Znači da grešim.

Ne znači da grešiš, ni ti ni on. Ti reaguješ prema unutrašnjem impulsu, a on prema civilizacijskim normama. Delovanje je na različitim planovima svesti i susret jednostavno nije moguć. To što se u tebi probudi impuls privlačenja (koji bi trebao da bude isključiva privilegija muškarca) nije greška, već spontano ispoljavanje Primarnog. U idelanoj situaciji, sa muškarcem Čiste svesti, tvoj impuls aktivnog delovanja u njemu budi impuls pasivnog predavanja i prvi kontakt na pravoj ravni je uspostavljen. Sledeći impuls aktivnog spontano polazi od njega, ti ga prirodno primaš i ravnoteža je ponovo uspostavljena. Igra svesti izmedju muškarca i žene svakako predstavlja ritam i smenu uzajamnog dejstva, aktivnog i pasivnog.

Reč “igra” ima više značenja, kad si već pomenuo tu reč asocijacije me vode da je jedno od značenja ples. Čini mi se da je ples sastavni deo udvaranja.

Ples jeste igra, igranje jednog dela koji čini sastavni deo igre života. Zadržimo reč igra, misleći prvenstveno na ples, ali ne zaboravljajući kompleks značenja koji ova reč sadrži.

Igra je ritam i pokret, seks je takodje ritam i pokret, čitav Univerzum je ritam i pokret. Ovaj kosmički impuls pokreta manifestuje se kroz čitavu floru i faunu. Cvetovi se okreću ka svetlosti radi rasta i razvoja, radi nastavljanja života. Mužjaci često izvode seriju nesvrhovitih pokreta oko ženke, nesvrhovitih u smislu jednostavnog opstanka, da bi privukli njenu pažnju i oplodnjom nastavili život. Tek sa pojavom svesti koja je svesna sopstvenosti, svesti čoveka, igra je dobila na smislu i značaju. Za igru je potreban prvenstveno ritam, a zatim je došla muzika, kao skup različitih ritmova koji se harmonično dopunjuju. Ritam je kretanje, fina vibracija energetskih talasa koji utiču na ličnu energiju samog pojedinca, navodeći ga da se uskladi sa već datim ritmom. Kretanje i talasanje energije dovodi do upliva nove energije i istovremenog emitovanja svoje energije unaokolo. Prepuštanje ritmu uvek daje osećaj dobrog raspoloženja, jer kroz kretanje tela, ili jednostavnog propuštanja osećaja ritma kroz telo, čovek se oseća živo. Depresivna osoba nema unutrašnji poriv za igrom, odnosno prepuštanjem ritmu, jer je svoju ličnu energiju već blokirala otporom ili potiskivanjem te je samim tim i postala depresivna.

Igra je osećaj punoće življenja, a ukoliko se igra zajedno sa drugim ljudima, što je najčešći slučaj, tada u zajedničkom ritmu vibriraju zajedničke emocije, što automatski otvara kanale za prijem tudje energije, odnosno mogućnost kontakta je otvorena.

Seksualna konotacija plesa oduvek je bila prisutna, makar u pozadini, kada su civilizacijske norme nametnule odredjeni stil igre kao dozvoljen. Primer za to je francuski kadril. Igrači su prilično ukočenog tela, ali energetska komunikacija se uspostavlja pogledima i dodirima ruku. Igra uvek podrazumeva par, muškarca i ženu, koji zajedničkim ritmom razmenjuju energiju. Zato je igra sastavni deo udvaranja. Kod valcera i tanga, tela su relativno blizu jedna drugom, a često su potpuno pripijena, što direktno asocira na seksualni odnos. Čak i trenutno aktuelan svingerski ples podrazumeva uvijanje kukovima, što je takodje direktna asocijacija na seks. Naravno, ova suština davno je izvitoperena, pa žena, pod okriljem konvencija, uvek može muškarcu reći “ne”, iako je njeno telo plesom reklo “da”.

II

Verujem da za mene postoji samo jedan muškarac koji predstavlja moju dopunu. Taj muškarac prvenstveno mora da me razume, a to podrazumeva isti ili približan nivo svesti. Kako je onda moguće da me aktivira neki bezveznjak - moram tako da kažem - koji o duhovnosti zna onoliko koliko piše u dnevnoj štampi. Vidim i osećam da se on apsolutno ne uklapa u moju svest, a ipak me njegovo prisustvo čini raspoloženom, a njegov slučajni dodir izaziva strujanje u meni. U čemu je stvar?

Delovanje na Primarnom nivou, ali na njegoj najnižoj ravni, a to su instikti. Privlačenje i prepoznavanje izmedju muškarca i žene uvek se odvija na Primarnom nivou. U zavisnosti od razvijenosti Primarne ličnosti, odnosno svesnosti, vrši se i prepoznavanje na najvišem mogućem nivou. Muškarac koji te je aktivirao i uznemirio, nalazi se na vrlo niskom nivou svesnosti. Možemo reći da je suštinski primitivan, ali kao takav zaogrnut je plaštom intelektualnosti, koji mu u javnosti obezbedjuje diploma završene škole. Naravno, diploma ne obezbedjuje ni inteligenciju, ni duhovnost, ali mu obezbedjuje društveni status, jer ona zapravo pokazuje dokle je bio spreman da stigne. Medjutim, sistem školovanja, kao merilo gradacije medju ljudima, tema je za sebe.

Dakle, svojom pojavom aktivirala si njegovu Primarnu ličnost i time ga privukla. Njegova Primarna svest seže samo do nagona i instikata, te si tako probudila mužjaka u njemu. Njegove jake vibracije uzrokovale su identične vibracije u tebi i automatski probudile ženku, aktivirajući tvoj nagon za parenjem. Ono što se buni u tebi ponovo je Sekundarna ličnost, koja je procenila da se taj muškarac ne uklapa u tvoju ličnost u potpunosti i stoga ga svesno odbijaš. Što se tiče Primarne ličnosti ona ga prihvata, jer zadovoljava jedan njen deo. Primarna ličnost nema kategorizaciju dobro-loše i zato joj ne smeta nizak duhovni nivo partnera.

Ja sam užasnuta svojom animalnom reakcijom, koju sam prepoznala kao takvu i pred kojom se osećam nemoćno.

Naravno da se osećaš nemoćno, probudile su se iskonske sile spajanja mužjaka i ženke, isključivo u svrhu produžetka vrste. Užasnut je onaj deo razuma koji je sagledao dubinu sopstvene svesti i dokle seže tvoja Primarna ličnost. Produženje vrste za tebe nikako nije svrha i smisao života, pa zato i ne želiš da svoju energiju udružuješ sa neadekvatnim muškarcem. Opet je razum taj koji se meša, meri i procenjuje. Razum je često nemoćan da razreši, razdvoji tu slepu privlačnost, jer jednostavno ne može da razume, mereći parametrima svakodnevne logike, šta se zapravo dešava. Svi pokušaji da se strast prekine delovanjem razuma osudjeni su na propast. To je kao golim rukama zaustavljati vodu iz probijene brane. Medjutim, rešenje ipak postoji, a ono je u razumevanju čitavog procesa.

Svako potiskivanje emocija daje otpor koji akumuliran stvara pritisak i jednog trenutka brana se ruši. Tada je razum nemoćan da preduzme bilo šta, a čovek obično tek tada shvati šta mu se dešava.

Da bi do privlačenje došlo potrebna je razmena energije kroz komunikaciju. U konvencionalnim odnosima razmena energije je veoma slaba, jer nedostaje opuštenost, koja donosi emocije. Propuštanjem emocija, kao jačeg nivoa energetskog snopa lične energije, odnos se poboljšava, krutost u ponašanju slabi i osobe počinju prirodno da se ponašaju. Prirodno ponašanje podrazumeva kombinaciju Primarne i Sekundarne ličnosti, gde je cenzura prisutna, ali u manjoj meri. Sada su stvoreni uslovi za prepoznavanje i privlačenje jednog para muškarac - žena, shodno njihovim ličnim notama. Jača opuštenost donosi smeh, koji eruptivno šalje ličnu energiju unaokolo. Ukoliko je alkohol prisutan, on slabi cenzuru još više, ponekad je i potpuno odstranjuje, a emocije izbijaju u prvi plan. Na početku su to nagomilane lične emocije, a ako partner želi da sluša priču ili ispovest, on se direktno otvara za prijem. Zato se parovi u početku veze po pravilu ispovedaju jedno drugom.

U konkretnom slučaju, čestim promenama raspoloženja zbunila si datog muškarca i on se jače zainteresovao za tebe, odnosno maksimalno se otvorio za prijem tvoje energije.

A zašto sam se ja zainteresovala?

Stvorila se neka čudna emotivna veza izmedju vas dvoje, nešto kao ljubav izmedju sundjera i prljavštine, jedno drugome ispunjavaju svrhu postojanja. On je primao tvoje hirovite energetske ispade kao sundjer i primajući ih u sebe istovremeno olakšavao tvoj energetski nivo. Njegovo prisustvo te je smirivalo i samim tim i prijalo. Tako si nesvesno pristala da preuzmeš deo njegove energije. A pošto je privlačenje na primarnom nivou, logično je što je probudjen instinkt mužjaka i ženke.

Ja ga ipak ne želim, on mene ničim ne zaslužuje. Ne može da prihvati ni delić moje ličnosti, a kamo li da me razume. Kako da prekinem stvoreni fluid?

Svesnim distanciranjem, ali tek pošto asimiluješ suštinu procesa. Razumevanje će ti pomoći da sagledaš sve elemente i svesno odlučiš da to nećeš. Ukoliko se distanciraš bez razumevanja, distancom ćeš samo napraviti branu u svesti, neku vrstu deponije u koju ćeš ubacivati sve ono što ne želiš da vidiš, osetiš ili razumeš. Brana će delovati neko vreme, a kada pukne desiće se upravo ono što si želela da sprečiš.