PISMO 13.06.2002. 4.14 PM (Baš Čelik)

Sećaš li se priče "Baš Čelik"? Sigurno si je imao za lektiru u osnovnoj školi, pitanje je samo da li je se sećaš i koliko. Ja ti je ne mogu prepričati, jer ni ja je se ne sećam cele. Ono što mi je uvek bilo upečatljivo, a što godinama pokušavam da protumačim, jeste sam početak priče:

Neki momak oženio neku princezu, pa su mu jednog dana, kada su svi stanovnici zamka otišli negde, dali ključeve od svih prostorija. Medjutim, strogo su mu naglasili da u jednu prostoriju nikako ne ulazi.

(Kakav način da navedeš nekoga da uradi nešto!)

Naravno, on je ušao i u prostoriji je bilo neko bure iz koga su se čuli samo vapaji. Neko je bio zatvoren u buretu i vapio je za malo vode. Momak sipa jednu čašu vode, ne znajući ni ko, ni šta je unutra u buretu. U tome puče jedan obruč od bureta. Glas zavapi za još vode, momak sipaše vodu, puče i drugi obruč. Sa trećom čašom pukao je i treći obruč, a iz razvaljenog bureta je izleteo Baš Čelik, koji je bio (čini mi se) car svih zmajeva.

Dalje priča govori o tome kako je Baš Čelik oteo princezu, kako je carević išao da je traži i tako dalje. Za sada mi je to nevažno, jer tek sada, posle mnogo, mnogo godina, počinjem da razumevam početak same priče. (Da li ti trebaju dalja objašnjenja?)

Zašto ovo spominjem? Grčka mitologija je, na neki način, parametar vrednosti arhetipova, odnosno kolektivno nesvesnih sadržaja. Čitala sam ti ispovest sa podnaslovom "Prokrust je bio prvi", tu sam jasno dala primer kako mit deluje iz pozadine na naše (dobro, njihovo) ponašanje, a da toga uopšte ne moramo biti svesni. Grci imaju mitove, a mi imamo bajke. I jedno i drugo u sebi nosi duboko prikrivenu simboliku koju možemo razumeti samo rubom svesti ili veoma jasno i odmah, ako nam je svest postala jako fluidna, tako da se može širiti i van uobičajenih frekvencija.

Priča o Baš Čeliku mi je uvek provocirala taj rub svesti. Nisam znala zašto, ali nisam ni pokušavala da je razumem. Mitovi se na silu ne mogu razumeti, isto kao što u mrklom mraku možemo naslućivati predmete samo ako ih gledamo rubom oka, ako ne gledamo direktno u njih.

Sada imam jasnu viziju značenja. Moraću da je ponovo pročitam celu, ne bih li uspela da dokučim i ostatak simbolike koja je sadržana u njoj.

Tvoje pojavljivanje u mom životu bilo je prva čaša vode.

Tvoj poriv za dubokim razmišljanjem, koji me je inicirao na dalje traganje, bio je druga čaša vode.

Ne znam smem li svoje (naše) emocije nazvati trećom čašom. Nisam sigurna. Ne u emocije, već u značenje emocija. One su mi pre posledica istovetnosti, nego siguran znak.

Sačekaću "znak" treće čase.

"Poraz" sam priznala u prvim pismima, kada sam napisala da se "pitam nije li ovo takmičenje dva intelekta u izdržljivosti" i rekla da se bavim "turbo filozofijom". Bio si izazov za mene. I još uvek si. Jer, što te više otkrivam, sve više otkrivam beskonačnost. I sve više uživam u tvom postojanju.

Danas sam, lagano i namešteno slatkasto ljubazno, ćaskala sa nekim ljudima, što u hodniku na našem spratu, što u liftu. Ljudi osećaju moje zračenje, koje je postalo veoma intenživno. Vidim to po njihovom izrazu lica, osećam to u njihovom prisustvu. Medjutim, njihovo divljenje me je samo podsetilo na sopstvene pokušaje prilagodjavanja običnim ljudima. I donelo mi shvatanje da više nemam namere da se prilagodjavam onima koji ne razumeju ništa, a tvrde kako poseduju ključeve ispravnog življenja.

Car zmajeva je osvojio slobodu.

Tvoje postojanje me je uverilo u sopstvenu normalnost.


Tvoja (čudna zena)

Z.