Kako da se ponašam u njegovom prisustvu?

Osećam se kao slon u prodavnici kristala. Čini mi se da svaki moj korak napravi neku štetu i neprekidno se preispitujem da li sam i gde pogrešila. Naravno, vidim svoje greške i tamo gde ih nema, pa krećem sa beskrajnim izvinjenjima koja na kraju deluju besmisleno. Trudim se da pronadjem smisao, a znam da je i taj trud besmislen. Vrtim se po nekom zamišljenom krugu očekujući beskraj. Opet sam u sopstvenoj kontradikciji i pokušavam da iz nje izadjem praveći time još veći procep.

Tako bih volela da mogu da se opustim i bezbrižno uživam u onome što mi se dešava. Trenutno sam kao na šahovskoj tabli, juče sam bila na belom polju, danas na crnom. Pitam se samo jesam li pion ili kraljica?

Crno polje. Izgleda da nisam dovoljno dugo boravila na crnom polju da bih, kao protivteža, sada dugo boravila na belom. Ili je izlazak iz crnog polja uslovljen cik-cak kombinacijom, gde se vreme provedeno na belom polju postepeno povećava?

Danas je bilo mnogo emocija, čitav Šekspirov opus stao je u nekoliko sati života. Probudila sam se sva blistava, posle vrlo malo sna i osmehujući se suncu krenula u novi dan. Medjutim, popodne je bilo oblačno sa grmljavinom i kišom. Za sve druge ljude osveženje posle dugotrajne žege, za mene - odraz dešavanja. Moj eks partner se pojavio sa, kao i obično, dobrim izgovorom. Toliko se gnušam da ne želim da pišem o tome. Monstrumi, ostanite tamo gde jeste!

Kristal. Lepo poredjenje, samo ti si mislila na kristalne čaše, a ja sam odmah vezu našao sa prirodnim kristalima. Prirodni kristal je materijalizovana svest minerala, otuda njegova zadivljujuća lepota. Ali, nećemo o tome.

Hoćeš da kažeš kako se osećaš trapavo i ne znaš kako da se ponašaš u njegovom prisustvu. Jednostavno se opusti. Ako se nešto i polomi biće to samo lažna ubedjenja, iluzije i pogrešni stavovi. Ako već imate ružičaste naočare i želite da se prikažete u što boljem svetlu jedno prema drugome - onda neka se one što pre polome. Obazrivim ponašanjem samo konstruišete lažnu sliku o sebi. Zašto bi ste gubili vreme negujući lažni sjaj, kada se ta konstrukcija sigurno, kad tad, nepovratno ruši?

Izvinjenja su svakako beskorisna, ako si spontano reagovala i naišla na otpor. Važna su samo, ako u konvencionalnom odnosu prekršiš pravla ponašanja. Izvinjenje tada služi kao lepak za popravljanje narušenog odnosa. I ništa drugo. U ljubavi nema izvinjavanja, ona mogu samo da uspore rušenje postojeće lažne slike o sebi.

A šta ako sam se izvinjavala, jer sam reagovala pogrešno, odnosno rekla sam nešto što nije bilo na mestu, jer je ta izjava u stvari upućena nekom drugom?

Izvinjavala si se jer su se pomešali plan ljubavi i plan konvencija. Reagovala si iz plana ljubavi u konvencionalnom razgovoru, a greška je učinjena jer nisi htela sebi da priznaš da se ljubav pojavila tamo gde je razum rekao "ne prilazi". Kao da se on nešto tu pita.

Izjava upućena pogrešnoj osobi samim tim je bila pogrešna i trebalo je izviniti se zbog toga, ali ovo upravo upućuje na nešto drugo: ustaljene modele ponašanja. Opet projekcija razuma. Ti pišeš knjigu o ljubavi, a ja neprekidno govorim o razumu. Medjutim, razum traži razumevanje ljubavi, a to je prilično teško, jer ljubav nije produkt razuma. Razum može da razume jedno samog sebe, odnosno sopstvena ispoljenja i tek potpunim razumevanjem sebe može da nasluti ljubav u njenom čistom vidu. U Bibliji je rečeno "preko mene videćete moga oca", zbog toga je neophodno objašnjavajući ljubav u stvari objasniti delovanje razuma u odnosu izmedju dvoje ljudi koji su svesni da se vole.

Vratimo se usvojenom modelu ponašanja u ljubavi. Svi koji tvrde da se vole pokazuju ljubav na sebi svojstven način i privlače uglavnom iste tipove osoba suprotnog pola. Razum, kroz znanje, ima svoje okvire za bilo koje ispoljenje, a model pokazivanja ljubavi je upravo kroz već postojeći okvir. Model se stvara u najranijem detinjstvu, kada dete počinje da manipuliše odraslima sopstvenim umilnim ponašanjem, radi dobijanja njihove energije, koja mu je potrebna za život. Zbog toga se zaljubljeni najčešće ponašaju kao deca, prenemažući se u govoru, jer to je prirodno stanje svesti i njihov model ponašanja kada osećaju i traže ljubav. Dalje, u sopstveni model takodje se ugradjuje i model ponašanja roditelja, za koje pretpostavlja da se vole i tu se čini kardinalna greška. Roditelji su se već emotivno odvojili jedno od drugog i ono što oni pokazuju nije ljubav, već prisilne norme ponašanja radi održavanja veštačkog mira. Ako želiš da znaš kako će se tvoj budući suprug ponašati u braku, obrati pažnju na to kako komuniciraju njegovi roditelji. Uz to dodaj ponašanje svojih roditelja kao sopstveni model, a onda sukobi ta dva modela i dobićeš model ponašanja u sopstvenom braku. Ako ti se slika učini podnošljivom, tada se udaj. Ako je nespojiva, onda bolje ne ulazi u brak, jer ući ćeš u pakao nesaglasnih modela gde će biti mnogo loma.

Vratimo se opet tvom tekstu. Crna i bela polja ukazuju direktno na različitost, a to je opet polje razuma. I samo razum daje veći značaj kraljici nego pionu, mada i pion postaje kraljica ako je strpljiv i mudar. Razumske kombinacije, sa nekoliko modela ponašanja i čitavim okruženjem kao neprijateljskom vojskom, upravo porede život sa šahovskom partijom. Crno - bela tabla simbolično govori da ne možeš ceo život provesti na belom polju, ne bi mogla da uočiš razliku ako ne predješ i na crno polje.

Još jedan razlog tvom osećaju trapavog ponašanja je prepoznavanje ustaljenog modela ponašanja koji ti u suštini nije prijao, a on bi se mogao definisati kao: "sada ću se ja ponašati isto kao ti pa ćeš videti kako je to loše". Problem je što si dugotrajnom upotrebom istog modela, koji te je istovremeno doveo u rat sa bivšim partnerom, previše ušla u njega. Sada ti preti ozbiljna opasnost da svaku sledeću vezu upropastiš upotrebom naučenog modela, zvanog "pod bojevim oružjem". Dobro je što jedan deo tvoje svesti prepoznaje da ne funkcioniše kako treba i da si u "tudjim cipelama". Zato ti uporno govorim da se opustiš i sve će biti dobro. Ne možeš time izgubiti ništa. Ako izgubiš njega to znači da nije onaj pravi, stoga i nije šteta. A sebe nikako ne možeš da izgubiš na taj način, samo možeš da dobiješ sebe bez straha od sebe.

II

Zaljubljena sam kao najobičnija šiparica. Kao dve šiparice odjednom. Onaj racionalni deo u meni, kao na izdisaju ispušta vapaje: ne davi čoveka, dozvoli mu da provede dan bez tebe. Čujem ja taj glas u sebi, iako je ućutkan do samog šapata. Čujem ga i trudim se da ga poslušam. Medjutim, kao svetlost noćnog leptira, taj muškarac me neodoljivo privlači.

Zašto postajem lepljiva, posesivna i teška na početku veze?

Sasvim je normalna tvoja potreba za neprekidnim fizičkim prisustvom onog drugog. Kažem fizičkim, jer astralno i mentalno, on je neprekidno u tvojoj svesti. Svi zaljubljeni imaju potrebu da se tako ponašaju. Jedini problem je u intenzitetu, zbog nedostatka tvog slobodnog vremena. Stoga si prinudjena da celodnevne emocije iskažeš u par sati koje provedete zajedno, a svaki intenzitet je naporan i mučan za običnu svest. Zato sebe doživljavaš kao lepljivu i tešku.

Ne slušam svoj glas razuma, jer znam da mogu da postupim po njegovom naredjenju samo, ako odsečem svoje emocije.

Kako se to radi? Imaš skalpel?

Imam skalpel! Ali, on nije onakav kakav hirurzi očekuju. Skalpel se zove: volja. Oštra i neprikosnovena, kao katana.

Znači, upotrebićeš Mentalni plan da bi savladala Astralni. Dobar potez. Samo, zar nećeš time, amputirati važan deo sebe? Kako ćeš živeti bez emocija? Hoćeš li onda ličiti na digitron?

Nemam toliko tastera na sebi, daj nešto jednostavnije za poredjenje.

Hteo sam da kažem “kompjuter”, ali pomisli koliko tastera ima tastatura! Ipak sam bio blag.

Sad stvarno preteruješ.

Zašto “preterujem”? Samo, pošto si bila vrlo drastična u nameri, ja sam bio drastičan u odgovoru.

Ništa novo nisi smislila time što si poželela (ili naumila) da odsečeš svoje emocije i ostatak života provedeš bez njih. Čak ne bi bila jedina, većina ljudi uradi to jednom u životu, smatrajući da će im život tako biti znatno lakši. I on to zaista bude, na prvi pogled. Medjutim, takav život je takodje i bezbojan, u najboljem slučaju postaje siv. Želiš li da budeš siva? Evo, počećemo sa bojenjem...

Ne, naravno da ne želim da budem siva. Jedino čega se bojim je da ću ga oterati od sebe takvim ponašanjem.

A zašto jednostavno ne bi otvoreno razgovarala o tome sa njim?

Bojim se da me neće razumeti na pravi način.

Ako te ne razume u početku to je siguran znak da te neće razumeti ni kasnije. Stoga, bolje je da ode pre nego posle.

Zašto sam posesivna, iz čega dalje proizilazi da sam lepljiva i teška?

Posesivnost je čista emanacija Centrifugalne sile, njeno prikazivanje do očiglednosti. Lepljiva si, jer osnovna priroda Centrifugalne sile je spajanje, koje se može nazvati i lepljenjem, a teška si jer je u pitanju intenzitet. Sebe doživljavaš kao posesivnu osobu samo zato što ipak nisi sigurna jesu li emocije uzvraćene istom merom. Ti osećaš njegovo prisustvo u svojoj svesti, ali nisi u mogućnosti da jasno diferenciraš šta je od toga tvoja lična kreacija, a šta njegova misaona energija upućena tebi. Seti se veze kada su osećanja bila identične jačine. Niste se razdvajali skoro ni malo, a ipak tada nisi ni pomišljala da si posesivna.

Ipak mi se čini da su mi bile uspešnije veze gde u startu nije bilo toliko emocija, već su se emocije stvarale vremenom.

Koliko su te veze bile uspešne pokazuje gramatičko vreme. Sve su bile, trajale i okončale se u prošlosti. Ono što im je davalo trajnost bila je tvoja propustljivost, iskazana kroz relativno ravnodušan stav, tako da si nesvesno aktivirala obe Sile naizmenično, što je dalo izvesnu trajnost takvim vezama. Medjutim, slab intenzitet Sila dao je i slabe emocije, a samim tim i ograničen rok trajanja.

Ovaj muškarac je energetski, a samim tim i emotivno, veoma jak. Osetivši snagu koja izbija iz njegovog Bića aktivirala se tvoja sopstvena snaga. Energija koja kulja napolje, manifestuje se u svim mogućim oblicima: kroz emocije, kroz inspiraciju, poeziju, pokret i govor, Primećuješ li da imaš želju da neprekidno govoriš samo o njemu? On je postao centar tvog sveta, centar tvog interesovanja.

Tačno. Ne usudjujem se da objavim svoju ljubav javno, ali zato ne propuštam priliku da ga, kao uzgred pomenem, kao nekog tamo, bezimenog, pomenutog kao primer.

Zaljubljena osoba se prepozna na prvi pogled, ne samo po blistavom izrazu lica, već najpre po tome što neprekidno govori o voljenoj osobi.

Zaljubljenost aktivira energetske centre na dva načina. Prvo, aktivirana lična enerija upućuje se drugoj osobi, čime se prazne postojeći lični “rezervoari”. Stvoreni energetski vakuum stoga privlači nove količine životne energije, što na pojavnom planu dovodi do pojačanog zračenja, koje se najviše vidi na licu, odnosno u očima. Drugo, primljena energija takodje pojačava postojeći bonus, tražeči bilo koji način za ispoljenje.

Govor je materijalni produkt Mentalnog plana, a kako se voljeni upravo tamo i nalazi, sasvim je logično da se o njemu i govori. Tačnije rečeno, energije Mentalnog plana teži da se materijalizuje na svoj način, odnosno ispolji kroz govor. Dalje, govorom, odnosno opisom date situacije, Sekundarna ličnost se uključuje u čitav proces, ponovo proživljavajući iskustva koja su direktno doživljena primarnim kontaktom i naknadno uživajući u njima. Zato se Sekundarna ličnost u prvom periodu ljubavi pojavljuje vrlo malo i skoro uopšte ne ometa proces. I inače stvorena da oponaša plodove Primarnog, pretvarajući neka iskustva u navike ili pravila ponašanja, Sekundarna ličnost ponovo preživljava već doživljeno, čime ponovo aktivira emotivno-intelektualni plan, stvarajući zatvoren krug.

Primećujem da mi je koncentracija za druge aktivnosti veoma slaba. Sagovornika mogu da slušam pažljivo najviše par minuta, nakon toga On ponovo ulazi u moju svest i ja ne vidim ništa više osim njega.

Sasvim logičan proces u tvojoj svesti. Interesovanje za odredjenu temu, ma kakva ona bila, pretvara je u centar ispoljenja i samim tim sav raspoloživi višak energije usmerava se u tom pravcu, ne ostavljajući prostor za druge mentalne aktivnosti. To je najočiglednije kod mladalačkih, pubertetskih ljubavi, kada adolescent drastično popušta u učenju.

Ali ja nisam adolescent. Odavno sam prošla tu fazu.

U smislu broja godina svakako. Medjutim, eksperimentisanje sa sopstvenom svešću učinilo te je neprekidno otvorenom za nove utiske, što je takodje odlika adolescenata. Ono što ti daje zrelost, čime se apsolutno odvajaš od njih, je racionalna analiza iskustvenog materijala, dok adolescent sve upija u sebe bez razumevanja, tako da Sile deluju stihijski i samim tim razorno.

Otuda namera, koja je bila sasvim izvodljiva u tvom slučaju, da odsečeš sopstvene emocije, odnosno da prekineš energetsku komunikaciju izmedju vas dvoje. To ćeš svakako i uraditi, ako proceniš da je neophodno.