Oboje smo veoma govorljivi, to je bio jedan od kamena temeljaca naše veze. Znam da sa muškarcem koji je po prirodi ćutljiv, ne bih mogla da provedem više od par sati. Medjutim smeta mi, ne što previše priča već što ja ne mogu da dodjem na red i kažem ono što mislim.
Idealno funkcionisanje vaše veze bilo bi kada ti ne bi ni pokušavala ništa da kažeš, već samo otvorenog duha primala ono što ti on govori. Tada bi on prirodno funkcionisao na planu intelekta, a ti na planu duha. Zbog toga su “glupe plavuše” atraktivne i interesantne muškarcima, jer pored njih se osećaju prirodno. Medjutim, duhovna evolucija muškarca nije intelekt već razvoj duha, stoga bi bilo ispravno da ti kao žena brusiš svoj intelekt a on da, sav predan u slušanju, aktivira svoj duh. Medjutim, ovde se javljaju dva problema koja onemogućavaju prethodno navedenu komunikaciju.
Prvo, Spiritualni plan ili plan Duha neposredno je povezan sa Mentalnim planom. Spiritualni plan, sam po sebi, ništa ne znači ukoliko nije povezan sa Mentalnim planom, koji daje njegovo razumevanje. Isto važi i za Astralni plan, gde emocija bez imena jednostavno nije prepoznata kao takva. Stoga, muškarac ne može, čak i da hoće, da se potpuno prepusti, jer nedostaje razumevanje čitavog procesa. Razgovorom o duhovnim ili filozofskim temama, muškarac trasira svoj duhovni razvoj, razumevajući Spiritualni plan malo po malo.
Za ženu je, s druge strane, vrlo važno da prepoznaje to u čemu se nalazi, da prepoznaje sopstvenu suštinu i prepoznajući je istovremeno je i razume. Misao, kao produkt mentalnog plana, uvek je formulisana kao rečenica, kao unutrašnji govor. Zato je tebi, kao ženi, veoma važno da govoriš i pričajući razumeš ono o čemu govoriš.
Drugi, takodje veoma bitan problem je u sujeti na sopstveno dostignuće. Pošto oboje funkcionišete na mentalno-spiritualnoj, odnosno razumsko-duhovnoj ravni, svako od vas se trudi da se prikaže u što boljem svetlu i postignutog i datog. Stoga, zbog sopstvene samozaljubljenosti, a u želji da se iskažete što više, prosto gušite onog drugog onemogućavajući ga da se ispolji.
Ako bi, shvativši prirodu Sila, uspela donekle da ih balansiraš, isto moraš da učiniš i sa razgovorom, koji je veoma bitan za harmonično funkcionisanje vašeg odnosa.
Kada si već pomeno reč »gušenje«, slušajući njegove beskrajne monologe, a sa konstantnom potrebom da i ja nešto kažem na tu temu, doslovce osetim naboj u grlu. Kao trkač, koji očekuje pucanj pištolja, napeta sam u iščekivanju da on završi svoju priču. Pošto se to obično ne dešava, jer kao što rekoh, on je beskrajan u svojim monolozima, na kraju prasnem u besu i obično se posvadjamo. Druga, možda poželjna varijanta bila bi da uopšte ne slušam to što mi govori, tada ne bih imala nagon za pričanjem. Mada mislim da ovo drugo nije dobro.
Gušenje je zaista dobar izraz, jer doslovce opisuje proces energetskog tromba koji se stvorio u govornom organu, u grlu. Podsetimo se načina medjusobne razmene energije, na prvom mestu odvija se putem govora. Udvaranje je neophodan preduslov ljubavne veze, a ono se prvenstveno odvija razmenom reči. Razumevanjem one druge osobe duhovno se dublje prodire u nju. Prestanak razgovora je prekidanje energetske veze izmedju dve osobe, a samim tim prekidanje veze uopšte.
Energija mentalnog plana transformiše se kroz govor, direktno upućen nekoj osobi i na taj način šalje se lična energija. »Prazan« prostor se zatim ispunjava energijom sagovornika i komunikacija (razmena) je uspostavljena. Ukoliko si sprečena da kažeš ono što hoćeš u datom trenutku, informacija gubi na značaju odnosno gubi na energetskom naboju. Ukoliko si kontinuirano sprečavana da govoriš kada misao dostigne »kritičnu masu«, naboji se akumuliraju i izazivaju realan energetski tromb. Posle dugotrajnog akumuliranja, sasvim logična reakcija je bes, kao neobuzdana provala energije kroz reč.
Ipak, on ne spada u linearno jednostrane ličnosti, ima perioda kada mu nije do priče. Kao za inat, ni ja tada nemam inspiraciju za razgovorom. Mada mi se čini da češće ne osećam potrebu za pričom, ali mogu da slušam.
Upravo si, poslednjom rečenicom, opisala idealno funkcionisanje Primarnog na pojavnom planu. Kada nemaš potrebe za pričom tada je Spiritualni plan aktivan, preciznije rečeno nalaziš se u stanju povišene svesti ili nadsvesti. Medjutim to za tebe, kao ženu, predstavlja prirodno stanje svesti te stoga i nisi učinila neki evolutivni pomak. Za njega je bitno ulaženje u nadsvest i njeno prepoznavanje. Idealna komunikacija izmedju vas dvoje odvijala bi se komplementarnim učešćem na svim planovima. Onda kada si »rasplinuta« i možeš da slušaš, ti upijaš plodove njegovog razuma i time obogaćuješ sopstveni razum. Kada je on u eteričnom raspoloženju logično je što nemaš potrebe za pričom, jer vaše svesti osciluju identično.
Iz ovoga zaključujem da kada oboje želimo da govorimo naše svesti takodje vibriraju identično?
Da, ali na Spiritualnom planu nema »gužve«. Oboje možete da postojite na istom mestu u isto vreme, što je već nemoguće sa zgušnjavanjem energije svesti ka Mentalnom, odnosno Fizičkom planu. Astralni plan ili plan emocija već je u tom smislu blizak Spiritualnom planu jer oboje možete da osećate istu emociju u isto vreme, a u tom slučaju se emocije spajaju odnosno intenziviraju.
Kao što rekoh, istovremeno obitavanje na Mentalnom planu u smislu njegove manifestacije, nemoguće je, jer u slučaju da oboje govorite istovremeno komunikacija je jednostavno nemoguća.
Pre dosta godina upoznala sam čoveka sa kojim sam ostvarila duhovnu vezu koji me je mnogo čemu naučio i sa kojim sam mogla da komuniciran tako što smo oboje govorili istovremeno. Takodje, razumeli smo se sa malo reči. Čini mi se da je to bio idealan spoj na duhovno-mentalnoj ravni.
Da, bio je to idealan spoj i upravo je sećanje na tu komunikaciju ono što ti smeta u sadašnjoj vezi.
Sa njim sam veoma lako telepatski komunicirala, bila je to prirodna stvar.
On je tada duhovno bio veoma iznad tebe, nisi ničim mogla da ga ugroziš, stoga nije ni bilo mogućnosti za konflikt. Osim toga, prema njemu si bila potpuno otvorena, naročito Duhom, aktivirajući njegovu osnaženu duhovnost, tako da je idealan kontakt muškarca i žene bio ostvaren na zavidnom nivou.
Sa njim nisam bila u ljubavnoj vezi, on je bio moj nezvanični duhovni učitelj. Ima li ta činjenica neke važnosti?
Ima i to veoma velike. Već sam ti rekao da u ljubavnom spoju koji se odvija na svim planovima, možeš da odeš onoliko daleko kolika je mogućnost partnera. Pošto sa ovim muškarcem nisi bila u ljubavnoj vezi na fizičkom planu (jer na svim ostalim planovima ljubav je postojala), on je mogao neometano da se ispoljava u okviru sopstvenih granica. Ti ga svojim energetskim potencijalom nisi ometala. Šta više, iako je na pojavnom planu on učio tebe, na duhovnom planu si ti pomagala njemu. Jednostavno rečeno, bila si Kapija beskraja za njega.
Onda su konflikti neminovni kada su partneri na približno istom duhovnom nivou?
Za niže ravni svesti, u zavisnosti od ravni naravno, konflikti su pravilo, a odvijaju se isključivo na Mentalnom planu. Za veoma niske i veoma visoke ravni svesti konfilkti su prevazidjena stvarnost. Kod ljudi nižih ravni uvek je onako kako muškarac kaže i konflikta nema. Za ljude viših ravni duhovnost, odnosno Primarno je suština komunikacije. Razumevanjem procesa konflikt je nemoguć.
Zašto smo onda nas dvoje u skoro neprekidnom sukobu iako je evidentno da se volimo?
Još uvek se niste u potpunosti »odlepili« od četvrte ravni, pa je intelektualnost postala bojno polje. Dalje, Sekundarna ličnost razumevanjem prisvaja plodove Primarnog i od njih gradi materijal za sopstvenu veličinu. Produkti Primarnog upotrebljeni od strane Sekundarnog obavezno daju oholost, nešto protiv čega su svi sistemi duhovnog samorazvića i sve religije. Sekundarna ličnost je sujetna na sopstveno postignuće, a kako je sujeta štit lažnom ispoljenju normalno je da se Sekundarna ličnost plaši da će izgubiti ono što je prisvojila.
Sukob je manifestacija Sekundarne ličnosti. Uskladi funkcionisanje planova i sukobi će nestati.
No comments:
Post a Comment