U početku je izgledalo da smo identični. Razgovorom smo ustanovili da se oboje divimo lepoti, volimo da čitamo knjige, gledamo filmove i iznad svega volimo da se družimo. Svet je bio obojen u ružičasto i mi smo bili presrećni što smo sreli jedno drugo.
Kako je vreme prolazilo, pokazalo se da je za njega primarna lepota tela, za mene lepota duha. On voli filmove o mafiji, ja naučnu fantastiku. On voli modernu književnost, ja više pažnje poklanjam klasicima. On voli druženje, ali bez mene, ja pokušavam da ga uvedem u krug svojih prijatelja, ali bez uspeha.
Otkuda ona početna iluzija da smo istovetni? I dalje, kako prevazići ovolike razlike zbog kojih smo često u nepotrebnim konfliktima?
Ponavljanje je majka mudrosti, stoga krenimo iz početka, da bi iz starog ugla osvetlili novu temu.
Zaljubljenost je stanje visoke inspiracije, jer to stanje podrazumeva obostrano otvaranje, odnosno kontakt Primarnom ličnošću, kojoj ne treba posrednik za komunikaciju. Iskustva se primaju neposredno i duboko, a potpunim otvaranjem jedno prema drugom vrši se i spajanje vaših individualnih svesti. Zbog toga ste vas dvoje, u stanju duboke zaljubljenosti, neprekidno mislili jedno na drugo i osećali potrebu za stalnim prisustvom onog drugog. U tom stanju vi jeste razgovarali, govorili o sebi i o onome što volite, ali komunikacija rečima je bila samo okvir. Pravo pretapanje jedno u drugo dogadjalo se i kada niste govorili ništa. Komunikacija na Primarnom planu uverila vas je da ste identični, što je sasvim ispravan zaključak, jer svi ljudi, kada se nadju na planu primarne komunikacije, postaju identični, postaju čist Duh.
Razlike koje su se javile predstavljaju odraz vaših Sekundarnih ličnosti, odnosno pokazuju na koji način Sekundarna ličnost manifestuje odraz Primarnog u sebi. On kroz filmove o mafiji prepoznaje Silu kao kosmički princip. Ti kroz naučnu fantastiku prepoznaješ odraz beskraja, koji je Univerzum. On voli modernu književnost koja govori o sadašnjem trenutku negirajući vreme kao kategoriju svesti. Ti voliš klasike, jer posmatraš razvoj svesti kroz vreme i junake romana. Oboje osećate suštinu, ali niste je svesni na planu razuma već više pažnje pridajete konačnom obliku ispoljenog, kao da je ta razlika nešto primarno.
Ali, meni je dosadno da gledam filmove koje on voli. Njemu su takodje moje teme beznačajne.
Udaljavanje od Primarnog neminovno vodi u Sekundarno, a tada postaje veoma bitno ko je od vas dvoje u pravu. Ako želiš da vidiš neće ti smetati ništa. Recimo, ako hoćeš nešto da vidiš kroz zatvoren prozor, zavesa i staklo neće ti ni malo smetati. Ako ne želiš, primetićeš svaki detalj na zavesi, ali ne i šta se dogadja napolju. Isto je i sa temama koje te ne interesuju. Svaka tema nosi svoju poruku ako želiš da je čuješ. U suprotnom, svaka će tema biti dosadna, čak i kada se govori o onome što voliš, ukoliko ne želiš da slušaš.
Čega poučnog ima u sportskim takmičenjima, naročito u fudbalu?
Direktan odgovor na ovo pitanje neću ti dati, jer ono upravo pokazuje da ne želiš da vidiš ili čuješ ono što možeš. Osim toga ako zadovoljim lenjost tvog razuma i konkretno ti objasnim duhovnu korist od gledanja utakmica, postavićeš mi novo pitanje.
Mogu li se svakodnevni nesporazumi prevazići i kako?
Udaljavanjem od Primarnog, odnosno od Duha, istovremeno ste slabili svoju duhovnu vezu zatvarali se postepeno jedno prema drugom, a ovo o čemu govoriš je neminovna posledica takvog odnosa i početak kraja. Spontano se prepustivši dejstvu Sila, prvo vas je zanela Centrifugalna sila, koja vas je spojila, a zatim Centripetalna koja vas je otvorila. Zatim je ponovo počela da deluje Centrifugalna sila koja je »materijalizovala« vaš odnos. Sledeća na redu je ponovo Centripetalna sila koja će rezultirati vašim odvajanjem. Sada ste u situaciji da vas najviše materija vezuje, sve ono što ste stvorili zajedno.
A navika?
Da, navikli ste jedno na drugo, to je još jedna stvar zbog koje i dalje ostajete zajedno. Navika je ustaljeni obrazac razuma koji olakšava njegovo funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima, radi racionalnijeg utroška lične energije. Medjutim, pošto se razum upliće i tamo gde mu nije mesto, a to smo odavno shvatili, od ljubavi je takodje stvorio naviku. Obzirom da je razum prevashodno u službi Sekundarne ličnosti, kao i da su navike »kostur« Sekundarnog ispoljenja, logično je da ljubav nestaje, jer prešla je u domen Sekundarnog, dok u suštini pripada Primarnom.
To, znači da se više ne volimo.
Ne, znači to da se ne volite već, znači da niste svesni da se u stvari volite. Izgubili ste, tokom vremena, onaj fini osećaj ljubavi i potrebe za pripadanjem jedno drugom. Odvojeno spavanje, čak u odvojenim sobama, radi ličnog komfora, u velikoj meri doprinosi duhovnom odvajanju odnosno slabom energetskom napajanju koje se odvija tokom noći. Danju ste veoma malo zajedno, zbog poslovnih obaveza, a ono kontinuirano vreme koje bi ste proveli zajedničkim spavanjem, izgubili ste radi lične udobnosti prostranog kreveta.
Konflikti o kojima govoriš sada su marginalna pojava koja je bila neminovna. Obzirom da malo vremena i pažnje poklanjate jedno drugom, samim tim je i energetski kontakt medju vama veoma slab. Konflikt je jedan od načina da se energija u jačem naponu usmeri ka onom drugom, a obzirom da je pod veoma visokim naponom teško se podnosi. Ne bi reči, koje upućujete jedno drugome, bile teške same po sebi, da ih ne prati visok emotivno-energetski napon koji stoji iza njih.
Jednom rečju osnovni problem u kome se nalazite je emotivno zanemarivanje.
Kako se »vratiti« jedno drugome kada su emocije, u početnom vidu nepovratno nestale?
Emocije nisu nestale, oslabio je njihov intenzitet i to drastično. Zato ti se čini da ih ne osećaš. Greška koju svi parovi čine je upravo u otpuštanju emotivnog naboja. Kao da se plašite da ćete intenzivnim ulaganjem emocija, koje treba da ulažete svaki dan i do kraja života prema jednoj osobi, potrošiti sopstveni bonus. Emocije nisu potrošna kategorija, one su manifestacija lične energije. Akumuliranje lične energije sasvim sigurno vodi u frustracije, u bilo kom vidu. Aktivno trošenje energije dovodi do novog priliva i osećanja vedrine i snage. Isto je i sa emocijama. Ako se akumuliraju neminovno dovode do nelagodnosti, koja se ispoljava ili kroz očaj ili kroz bes, kao dve vrlo jake emocije. Trošenje emocija dovodi do novog priliva i čovek se oseća osveženim. Uzmi ljubav prema detetu kao precizan primer. Detetu se uvek i stalno upućuje ljubav, bez straha da će se ikada potrošiti. Ta ljubav je uvek sveža, živa i nova, a ipak stara i poznata.
No comments:
Post a Comment