Paradoks se uvek razrešava uočavanjem suprotnosti, koje sjedinjene daju razumevanje. Već to što postavljaš pitanje iz paradoksa, pokazuje spremnost i mogućnost da ga rešiš. Problem koji si uočila nije novina, ni ekskluzivnost tvoje sopstvene svesti. Većina ljudi reaguje na isti način, osim što nije svesna sopstvene reakcije, niti im pada na pamet da o tome razmišljaju. Reakcija tipa: ja ga poštujem i zato ne mogu da se “kresnem” sa njim (jer za “vodjenje ljubavi” potrebna je ljubav, a ne poštovanje), predstavlja reakciju Sekundarne ličnosti kroz usvojene norme ponašanja. Civilizacija je uslovila seks bračnim okvirima, gde je potpuno dozvoljen i gde se ljubav podrazumeva. Pobunom protiv konvencija, seksualnost oslobodjena stega “pristojnog ponašanja”, vrlo brzo prelazi u stanje bestijalnosti i neprimerenosti. Sloboda kojoj je potrebna potvrda nije sloboda, već je prethodno ograničenje samo promenilo formu ispoljenja, ne promenivši, naravno, suštinu. Ovo se naročito vidi kada je seksualnost i seks uopšte u pitanju.
Potenciranje seksa, čak i kada nije ni u jednom kontekstu, dovelo je do njegovog obezvredjivanja, obezsadržavanja, tako da je sada u svesti mnogih seks na samo jednom stepeniku iznad obavljanja fizioloških potreba, a kod nekih čak i na istom nivou. Ovo se najbolje vidi u korišćenju glagola koji odražava seksualni odnos: jebati, kresati, tucati... Konotacija ovih reči pokazuje stanje ponižavanja onog drugog, takoreći protivnika, naročito kada se upotrebljava u formi psovke ili pretnje. Obično je preteći seksualni odnos sa majkom (protivničke strane), gde je poniženje dvostruko: ponižava se majka samim seksualnim činom, a preko majke i protivnička strana, koja bi trebalo da odbrani njenu čast i devičanstvo (!?). Koreni psovke su veoma duboki i datiraju od vremena zabrane seksa, osim u svrhu nastavljanja vrste, a današnje vreme je, osim oslobadjanja od starih okvira ponašanja, donelo i oslobodjenje psovke kao načina komunikacije.
Ipak, upravo psovanje pokazuje nivo do koga je stiglo oslobodjenje seksa. Dok je bio zabranjen, seks je izazivao golicave pričice i smeškanje, zbog uživanja u zabranjenom. Ogoljen i otvoren seks pokazuje svoju prljavu stranu, često predstavljajući ponižavajući čin, naročito za ženu.
Kako se moglo desiti da dodje do tog stepena srozavanja seksa?
Pravo seksualno spajanje je samo i jedino kroz vodjenje ljubavi. Tada se oba partnera otvaraju emotivno i duhovno jedno prema drugome, sjedinjujući svoje Primarne ličnosti i prožimajući jedno drugo. Seks je bio zabranjena kategorija, prvenstveno da bi se dešavalo pravo prepoznavanje izmedju muškarca i žene na Primarnom nivou i njihovo pravo spajanje, jer Primarno ne poznaje zabranu. Forma tabua bila je neophodna, da ne bi Sekundarno preuzelo ulogu “prepoznavanja”, jer prepoznavanje se na Sekundarnoj ravni ne može ni dogoditi. Stoga je Sekundarnoj ličnosti dat zadatak čuvanja morala, koji ona veoma uspešno obavlja, jer se zabrana odnosi na nju samu u pokušaju falsifikovanja Primarnog. Kada Sekundarna ličnost ipak prekrši postavljene norme i krene u seksualne pohode, tada dobijamo lik Kazanove ili Don Žuana.
Kazanova i Don Žuan ipak nisu za potcenjivanje, nema muškarca koji im ne zavidi, ako se već nije potrudio da dostigne odredjeni broj žena sa kojima je imao odnos.
Opet je u pitanju promena forme. Prinuda monogamije zamenjena je prinudom poligamije, a suština je opet daleko. Prinudu je naravno, u oba slučaja, nametnula civilizacija, odnosno okruženje, kroz poželjno ponašanje. Muškarci često medju sobom razgovaraju o ženama, opisujući seksualne odnose koje su imali sa njima. Pri tome se ceni raznovrsnost iskustava, a ono se najčešće stiče kroz raznovrsnost partnerki. Pri tome se onaj koji je imao najviše iskustava najviše vrednuje u očima svojih sagovornika. Suština je naravno u nečemu drugom. Muškarci se hvale svojim seksualnim iskustvima u želji da izazovu divljenje i zavist. S jedne strane tako dobijaju dodatnu količinu energije, koja je znatno povišena kod slušalaca, ali korist od prepričavanja sopstvenog seksualnog doživljaja je u ponovnom proživljavanju, odnosno propuštanju doživljaja Primarnog kroz filter razuma. Naravno, u onoj meri u kojoj se do Primarnog doprlo. Osvežavanje dogadjaja kroz priču dovodi do energetskog obogaćivanja i pretvaranja čitavog doživljaja u iskustvo.
Često sam se pitala kako muškarci mogu tako detaljno da opisuju svoje seksualne doživljaje. Vrhunac moje priče je u tome da se seks dogodio i to je to. Detalji su vezani za uvodna dogadjanja, a ne za sam čin, o njemu ne umem da kažem ništa.
Priče o seksu i njegovo opisivanje jasno i direktno ukazuje na različitost pristupa muškaraca i žena jednoj te istoj stvari. Muškarci su razumni, stoga seks i doživljavaju razumom. Žene su duhovne, zato i ne mogu razumom da ga definišu, odnosno ne umeju da pričaju o njemu. Uloga i zadatak muškarca i jeste da produhovi seks, a ženin da ga razume.
Opet smo se udaljili od početnog pitanja. Kakve veze imaju seks i poštovanje ličnosti?
Od teme smo se udaljili samo da bi smo je bolje sagledali, odnosno, da bi smo videli kako izgleda duhovna kategorija kada se svede na nivo svetovnog. Seks kao svetovna kategorija sveden je na ravan pogrdnog, ponižavajućeg.
Da, to je tačno, ali zašto je to tako?
Duhovno je iskaz Primarnog. Strah od iskonskog, koje je u osnovi Primarnog, ublažava se negiranjem, odnosno omalovažavanjem njegove snage. Ako te ne vidim ti ne postojiš, ali pošto ne mogu u potpunosti da te ne vidim, trudiću se da ti umanjim vrednost, tako da se više neću plašiti. Ako se još i pogrdno izražavam o tebi, povećaću sopstvenu vrednost i tako te se uopšte neću plašiti. Ovo bi bila uprošćena reakcija prosečne ljudske svesti.
Negiranjem vrednosti seksa, onoliko koliko je to bilo moguće, negiran je i omalovažen drugi učesnik, koji je u ovom činu neophodan. Poštovanje nečije ličnosti, samim tim direktno se sukobljava sa uvreženim stavovima o seksu, te je sukob seksa i poštovanja neminovna posledica.
Šta je zapravo poštovanje?
Poštovanje u izvesnom vidu predstavlja dopiranje do nečije Primarne ličnosti indirektnim putem, kroz komunikaciju i prisustvo, ali istovremeno predstavlja i barijeru za potpunu bliskost. Osoba koja se poštuje obično poseduje prilično uravnoteženu ličnu energiju, zrači izvesnim mirom i razumevanjem. U takvu osobu se može imati poverenja, zatražiti i dobiti pametan savet, ali takva osoba teško može da probudi spontani impuls privlačenja u osobi suprotnog pola.
Ponovo paradoks. Ako je poštovanje dopiranje do nečije Primarne ličnosti, a s druge strane Primarna ličnost budi primarne impulse spajanja... zbunjuje me ovo.
Malo si pogrešno shvatila neke stvari. Spajanje se dešava na Primarnom nivou, Primarne ličnosti učesnika su neophodne, da bi se dogodilo ono pravo ali da bi do impulsa privlačenja došlo potreban je trenutno visok energetski nivo celokupnog Bića. Depresivna osoba, sa očiglednim manjkom lične energije, neće ni u kome probuditi ništa, osim možda nekoga ko uživa u tome da teši druge. Da bi do privlačenja uopšte došlo, potrebna je latentna zainteresovanost za suprotni pol, čime je čitava lična energija suptilno “obojena”.
Osoba koja budi poštovanje u drugome, svoju ličnu energiju uglavnom koristi za uravnoteženje Primarne i Sekundarne ličnosti u sebi samom, tako da su razlike skoro neznatne. Manifestacija Sekundarne ličnosti kod ovakve osobe ispoljava se u poštovanju pravila ponašanja i njihovog prihvatanja, bez potrebe njihovog prisilnog kršenja, da bi se dokazalo bilo šta. Obično se takav stav zauzima u zrelim godinama, retko ćeš sresti zaista mladu osobu, bez obzira na nominalni broj godina, koja budi poštovanje svoje okoline.
Da li je moguće ostvariti kvalitetan ljubavni spoj sa muškarcem prema kome osećam i poštovanje?
Naravno da je moguće, čak je i poželjno. Poštovanje budi poverenje. Poverenje je preduslov za ljubav i slobodno otvaranje, bez straha da ćeš biti odbijena ili loše shvaćena.
Ali poštovanje me sputava da se seksualno opustim.
U pitanju je obrazac tvog razuma i ništa drugo. Ako pored osećaja poštovanja, koje u sebi uvek sadrži i ljubav, dozvoliš i osećaju ljubavi da se pojavi u čistom vidu, dejstvo Centrifugalne sile (čija je manifestacija ljubav) učiniće svoje i doći će do spajanja. Naravno, pre toga treba da osetiš i prepoznaš barijeru koju je stvorio tvoj razum iz svih prethodno nabrojanih razloga, a koji bi se sastojali u sledećem: seks je ponižavanje partnera.
To spontano prepuštanje podseća me na plimu. Ja bih radije “nepogodu” strasti.
Na kraju možeš doći do istog, samo krećeš sa suprotne strane. Kada se oluja strasti smiri opet ćeš doći do poštovanja, naravno ukoliko razbuktala strast nije bila tvoj trenutni hir, jer je akumulirana lična energija dovela do eksplozije nagona. Tada će kao odbrana razuma proraditi civilizacijski stav da je seks omalovažavanje, ili ćeš shvatiti da si se opredelila za pogrešnog muškarca, jer bila si vodjena slepim nagonom.
No comments:
Post a Comment