Otkuda ta zbrka informacija i zašto večito prisutan otpor?
On nije pravi muškarac za tebe gledano sa, aspekta tvoje Sekundarne ličnosti, koja se trudi da se savršeno uklopi u konvencije. Konvencionalno gledano on zaista nije za tebe: nizak je za muškarca, dok si ti visoka i to se po merilima javnosti, ne uklapa. Loše zaradjuje, mnogo manje od tebe, što se takodje ne uklapa. Nije »naočit« niti se trudi da to bude, dok se očekuje da uz tvoj izgled ide i muškarac sličnog tipa. Sve ove informacije spoljašnjeg sveta dobro su uklopljene u mišljenje tvoje Sekundarne ličnosti te odatle i dolaze. Medjutim, strast koja je buknula u trenutku probila je okvire vaših Sekundarnih ličnosti i aktivirala je Primarni plan. Već sam se umorio od ponavljanja i objašnjavanja procesa, shvatila si ga do sada.
Mnogo interesantnije pitanje je zašto je večito prisutan otpor. Strah od gubljenja individualnosti je prva prepreka na putu. Zaljubljene osobe nalaze se pod hipnotičkim dejstvom Primarnog plana, hipnotičkim u tom smislu da ne zapažaju odsustvo skupa naučenog ponašanja. Ponašaju se spontano i prirodno, uživajući u davanju i pretapanju. Individualnost, koja se ogleda kroz »ja« i »moje« potpuno je eliminisana, ali oni to ne primećuju. Očvršćenjem i materijalizacijom veze, izlaskom u javnost i, tako dalje (ovo smo mnogo puta ponovili i zapamtili čitav proces), individualnost, koja je prenaglašena Sekundarna ličnost, počinje da se bori za prevlast.
Individualnost treba razlikovati od individuacije. Individua ili karakter je samostalna i samosvesna jedinka koja je okoštala u sopstvenim stavovima i mišljenjima te po svaku cenu nastoji da ih odbrani. Možemo još reći da je to spoljašnji okvir Sekundarne ličnosti, takoreći utvrdjenje. Individuacija je, s druge strane, dolazak do Čistog Ličnog Bića, Primarne ličnosti u njenom najčistijem vidu gde se na najdubljem nivou prepoznaje istovetnost sa svim ostalim Čistim Ličnim Bićima, koja sva zajedno izviru iz Bića kao Kosmičkog principa.
Androgin, kao princip ujedinjenja svesti, zahteva samostalnu individuaciju. Pojedinac u paru koji sačinjava Androgina na prvom mestu je svestan svoje prirodne sopstvenosti. Nije zavistan od prisustva i pažnje onog drugog, kao dete od majke ili narkoman od droge. Strah od gubljenja individualnosti javlja se kod duhovno nezrellih osoba čiji ljubavni moto je: ko nije samnom (ko nije moj) taj je protiv mene. Ovakva osoba je skoro u potpunosti Sekundarna, njeno mišljenje zavisi od mišljenja drugih ljudi, do kojih joj je stalo, dok se istovremeno trudi da ceo svet prilagodi sebi. Duhovno zrela osoba je pretežno Primarna, svesna je sopstvenosti, ali i sopstvenosti drugih, shvatajući da su sve iskonske osobine samo varijacije ispoljenja Čistog Bića i da, zato što su ponašanje i mišljenje onog drugog drugačiji, ne znači da su pogrešni. Androgin je upravo spoj dve Primarne ličnosti, š to znači da na pojavnom planu mogu da ga ostvare dve duhovno zrele osobe.
A razaranje tela, gubitak sopstvenosti, smrt kao konačno ujedinjenje? Šta ćemo sa tim?
Sve Sekundarne ličnosti stvorene su kao štit Primarnoj ličnosti koja zbog nametnutog morala, konvencija ili normi, nije primerena za svakodnevnu upotrebu. Znači, iza svake Sekundarne ličnosti postoji (osvešćena ili ne) Primarna ličnost koja je Čisto Lično Biće. Svako Čisto Lično Biće deo je Čistog Bića kao Kosmičkog principa. Svest o »ja« kao jedinstvenosti i po Parmenidu »merilo svih stvari«, potiče iz unutrašnjeg znanja o celovitosti i jedinstvenosti Čistog Bića, znanja koje svaka svest poseduje. Smrt fizičkog tela svakako predstavlja povratak i ponovno ujedinjenje sa Kosmičkom svešću povratak ka praiskonskom, odakle se svest ponovo oblikuje u svest izdvojene individue, radi obogaćivanja novim iskustvima. Spajanje dve osvešćene svesti u novu ujedinjenu svest, predstavlja vrhunsko iskustvo individualne svesti kroz poverenje u Božanski princip večnog postojanja. Smrt nije neophodan uslov za ostvarenje Androgina. Androgin je osećaj jedinstva sa drugom svešću bez osećaja posedovanja i pokušaja da se taj drugi promeni i tako prilagodi sebi i bla, bla manifestacije Sekundarne ličnosti. Smrt može da bude konačno i potpuno spajanje, ali kao što rekoh nije neophodan uslov.
Otvaranje prema drugom Biću je neminovno kada je ljubav u pitanju medjutim duhovno nezrela osoba boji se tog otvaranja u strahu da će biti odbačena, odnosno povredjena. Voleti nekog u potpunosti, znači predati mu se potpuno, kao što se dete sa poverenjem predaje majci. Medjutim izmedju roditeljske ljubavi i Androgine ljubavi postoji razlika, a ona je upravo u stepenu zrelosti, odnosno u spoznaji da se funkcioniše kao jedinka. Dete sebe doživljava, kao istovetnost u odnosu na majku a ne kao jedinstvenost u odnosu na voljenu osobu.
Ono što u ljubavi povredjuje je neprihvaćena, odnosno neuzvraćena energija od strane druge osobe. Višak sopstvene energije se akumulira i oseća kao pritisak, odnosno kao bol. Jednom doživljena ljubavna bol velika je prepreka u svesti da se intenzivna ljubav doživi još neki put, jer je razum tu bol definisao, kao i skustvo i to neprijatno, stoga ljubav treba izbegavati.
Ukoliko je dejstvo privlačne sile veoma jako te se ovo neprijatno iskustvo »zaboravilo« javlja se nova prepreka u vidu otpora, a to je strah od novog i nepoznatog, koje zahteva ulaganje novih »količina« lične energije. Odlivanje ili gubitak lične energije, kada je potpuno, donosi smrt fizičkog tela. Otuda se čovek plaši svega novog u šta treba da se upusti, jer osvajanje novog područja, novog znanja ili iskustva, zahteva novo ulaganje lične energije. Svest koja je materijalno orijentisana, za koju je materija očigledno konačna stvar, ne može da shvati da je energija beskonačna i da se prima samo davanjem. Čuvanje energije je nemoguće, a svaki takav pokušaj zapravo rezultira smrću kao zaustavljenim protokom energije. Uzmi vodu kao primer, uporedi tekuću vodu sa zatvorenom i ustajalom vodom i sve će ti biti jasno.
Sekundarna ličnost izmedju ostalog služi da kontroliše odliv lične enegije u komunikaciji sa drugim ljudima, jer Primarno ne poznaje kontrolu i sputavanje bilo čega, Primarno je neometen protok. Ljubav je neometen protok lične energije izmedju dve osobe na prvom mestu a zaljubljena osoba voli i čitav svet. Zato se ljubav dešava samo na planu Primarnog. Stoga, otvoriti se potpuno prema nekom drugom zahteva hrabrost, odnosno odsustvo straha da će emitovana energija nepovratno nestati, a ti ćeš ostati bez nje. Zato osećaš otpor koji dolazi iz Sekundarne ličnosti.
Potpuno otvaranje svesti prema drugom Biću znači potpuno otvaranje svesti prema životu prema Kosmičkoj svesti. To takodje, znači osetiti silu stvaranja, osetiti sile koje deluju iz iskona i koje će svakako razoriti sve što je čvrsto i nefleksibilno. Istočnjaci budjenje sila i njihov čist uticaj nazivaju Kundalini, zapadnjaci seksualna energija. Za materijalizovanu svest današnjeg čoveka otudjenog od prirode, a naročito sopstvene, seks je jedina preostala tačka kontakta sa Iskonskim. Naravno, moderan svet se potrudio da i ovu tanku nit spajanja prekine pornografisanjem seksa u svim mogućim vidovima.
Vodjenje ljubavi prodiranjem u dublje sfere dovodi svest u druge nivoe postojanja. Probudjenje nagona, kao i skonske odlike života kroz prvobitni nagon za samoodržanjem i nastavljanjem života kroz njegovo stvaranje, takodje je nešto što može da uplaši običnu svest. Nagoni su prognani kao nepoželjni, kao životinjski pa se čak i glad, kao elementarni nagon samoodržanja, proglašava nepoželjnom kroz reklamiranje dijetetskih proizvoda. Debelo je ružno – moto je zapadnjačke svesti. Spisak gušenja nagona mogao bi da bude poduži, ako bi smo se bavili tom temom.
Ulaženjem u sferu nagona, njihovim prepoznavanjem i propuštanjem kroz sopstvenu svest ulazi se u polje čistog delovanja Sila stvaranja, a to iskustvo može da bude zaista užasno u smislu intenziteta njihovog dejstva. Da bih ti približio iskustvo daću ti metaforu: zamisli udarac groma u svoje telo, a da posle toga naravno ostaneš živa. Pokušaj da dočaraš sebi to iskustvo i da ga preradiš razumom. Tako izgleda dejstvo dveju sila u čistom vidu. Stoga, ne upuštaj se previše u sfere koje ne možeš da podneseš ili da kontrolišeš. Strah je tu da te uplaši, ali i da te spreči da odeš predaleko.
No comments:
Post a Comment