Da li po svom Putu beskonačnih mogućnosti čovek ipak putuje sam? Neki imaju tu sreću (ili teret) da ih na Put uputi Duhovni Učitelj, a nekima se Put sam otvara, naslućujući sam sebe, pa se čovek pretvori u tragaoca koji se oslanja samo na svoju zvezdu vodilju, svoju težnju koga ga goni napred i napred, bez obzira na padove i krvarenja otvorenih rana.
Ponekad se Put ukrsti sa Putem drugog tragaoca, jer svi putujemo ka istom cilju, samo nam se načini putovanja razlikuju.
Put nije prav, ravan. On je strmovit i strmoglav, staze i bogazi su svuda, pa se tragaocu lako dogodi da zaluta.
Ponekad se Put spusti u niziju, a tu se nalazi visija nekog drugog tragaoca, pa se oni sretnu na istoj visini, iako putuju po različitim ravnima. Takvima je nemoguće da dalje nastave zajedno. Uvereni kako su na ispravnom Putu, a kako onaj drugi greši, vrlo brzo se razdvoje.
Ponekad se tragaoci sretnu na istoj visini, a dolaze sa različitih strana. Kakva je to radost! Usamljeni u svom traganju, razočarani u dodirivanju drugih tragaoca, prepoznavanje saputnika donosi osećaj bezmernog olakšanja. Konačno nečije rame za oslonac, konačno nečija ruka da se lakše preskoči urvina. Rečima ispredaju konopce kojima će se potpomagati u penjanju strmim liticama, zaključcima zabijaju klinove u stenovite predele tudje stvarnosti, da bi se ushićeni uhvatili za sledeću izbočinu, da bi drugima označili put kojim su prošli.
Put je zapisan u svakom čoveku ponaosob, ali nije u svakome njegov zov jak, te ne kreće svako njime. Neki samo maštaju o Putu, neki ga naslućuju kroz potrebu za oslobadjanjem a ne znaju od čega, neki samo pričaju o njemu, a veoma malo je onih koji njime krenu i još manje onih koji na njemu istraju.
Put je zapisan u svakom čoveku ponaosob, ali pitam se da li po svom Putu beskonačnih mogućnosti čovek ipak putuje sam?
Tvoja (u putovanju)
Z.
Ponekad se Put ukrsti sa Putem drugog tragaoca, jer svi putujemo ka istom cilju, samo nam se načini putovanja razlikuju.
Put nije prav, ravan. On je strmovit i strmoglav, staze i bogazi su svuda, pa se tragaocu lako dogodi da zaluta.
Ponekad se tragaoci sretnu na istoj visini, a dolaze sa različitih strana. Kakva je to radost! Usamljeni u svom traganju, razočarani u dodirivanju drugih tragaoca, prepoznavanje saputnika donosi osećaj bezmernog olakšanja. Konačno nečije rame za oslonac, konačno nečija ruka da se lakše preskoči urvina. Rečima ispredaju konopce kojima će se potpomagati u penjanju strmim liticama, zaključcima zabijaju klinove u stenovite predele tudje stvarnosti, da bi se ushićeni uhvatili za sledeću izbočinu, da bi drugima označili put kojim su prošli.
Put je zapisan u svakom čoveku ponaosob, ali nije u svakome njegov zov jak, te ne kreće svako njime. Neki samo maštaju o Putu, neki ga naslućuju kroz potrebu za oslobadjanjem a ne znaju od čega, neki samo pričaju o njemu, a veoma malo je onih koji njime krenu i još manje onih koji na njemu istraju.
Put je zapisan u svakom čoveku ponaosob, ali pitam se da li po svom Putu beskonačnih mogućnosti čovek ipak putuje sam?
Tvoja (u putovanju)
Z.
No comments:
Post a Comment