Duhovna evolucija je celokupan put razvoja svesti od Neispoljenog do Apsolutnog. O celokupnoj duhovnoj evoluciji možemo da govorimo samo u metaforama sve do ispoljenja svesti kroz čoveka, jer sve prethodno ispoljene faze nisu doslovce ono što mogu reći o njima. Mada ću se truditi da budem jasan.
Uzmimo termin “Kosmički prasak”, koji je manje - više blizak svima, da bi smo označili prvobitan trenutak ispoljenja Neispoljenog. Kosmički prasak u stvari predstavlja primarni impuls Neispoljenog, odnosno primarnu volju za ispoljenjem. U tom prasku prvobitno ispoljenje je volja, odnosno volja je dovela do prvobitnog ispoljenja. Istovremeno sa voljom nastale su i primarne sile: Centrifugalna i Centripetalna, koje su samim svojim postojanjem predstavljale Apsolutno u primarnom vidu. Ispoljenjem sila počelo je stvaranje svemira. Jedna sila stvarala je forme čiste energije, druga je te forme rastvarala i vraćala u prvobitni centar. Tako je začeto pulsirajuće - ciklično kretanje, gde je sve ispoljeno Apsolutno koje se vraća u Neispoljeno, odakle se ponovo ispoljava.
Stvaranje formi od čiste energije, delovanjem dveju sila, bilo je moguće zbog stabilnog momenta sila, odnosno momenta uravnoteženja dejstva sila. Stvaranje prvobitne forme, čiji oblik daje Centrifugalna sila, stvorilo je neku vrstu gravitacije kao težnje za održanjem oblika i istovremeno privlačnu snagu kojom su se dve ispoljene forme spajale u treću, kao nov oblik.
Ispoljenje sila podrazumeva kretanje, koje pak stvara oblik. Prvobitni oblik ispoljenja bio je moguć u najjednostavnijem obliku, a to je trougao kao površina sa najmanjim brojem strana. Najjednostavniji atom je atom vodonika, koji u sebi sadrži tri elementa: proton, neutron i elektron. Proton i neutron daju osnovicu trougla, a elektron je varijabilni vrh, koji je u neprekidnom kretanju, čime dvodimenzionalnu površinu pretvara u trodimenzionalnu. Dalje, proton je ispoljenje Centrifugalne sile, čineći centar materije, dok je elektron ispoljenje Centripetalne sile. Neutron je stabilni momenat koji drži dve sile u ravnoteži. Formiranje prvog oblika predstavlja formiranje primarnog atoma. Spajanje i multiplikacija primarnih atoma stvara složenije forme ispoljenja, bilo po obliku, bilo po gustini, u beskonačnim varijacijama.
Svest se na ovom nivou ispoljavala samo kao volja za postojanjem.
Uočavaš verovatno primarni faktor volje, o čemu sam često govorio. Neispoljeno se voljom ispoljava. Prvobitna materija postoji samo zahvaljujući volji za postojanjem, pa sve do čoveka koji voljom kreira sopstveno življenje.
Ravnoteža sila dovela je do težnje obe sile za neometanim ispoljenjem, pa kako je Centrifugalna sila stvorila materiju, tako je Centripetalna sila stvorila Duh, odnosno svest.
Daljom multiplikacijom materije, Centrifugalna sila činila je prevagu u svoju korist, čime je Centripetalna sila bivala aktivirana, stvarajući složenije oblike svesti. Proces možemo da postavimo i obrnutim redosledom, da je multiplikacija duha uzrokovala stvaranje složenije materije. Ono što je osnovno je stvarajuće - razarajuće ispoljenje, jer Centrifugalna sila od energije stvara materiju, uzimajući na neki način energiju Centripetalnoj sili koja stvara duh i obrnuto. Obe sile deluju istovremeno, tako da duh predstavlja Centrifugalnu ravan za ispoljenje Centripetalne sile, iako je po svojoj prirodi nematerijalan. Takodje, znanje uokvireno razumom predstavlja Centrifugalnu osnovu za ispoljenje Univerzalnog znanja, tako da razumsko znanje predstavlja Centrifugalnu bazu za Centripetalnu silu, iako se radi o nematerijalnim ispoljenjima. Materijalno ispoljenje Centrifugalne ravni, kada je znanje u pitanju, predstavlja mozak, kao fizički nosilac razuma koji je nematerijalan.
Gravitacija koju su obrazovale dve sile, radi održavanja forme na Centrifugalnom planu, donela je spajanje materije, a na Centripetalnom planu spajanje Duha. U oba slučaja sila koja teži spajanju identična je sa pojmom ljubavi. O tome smo već govorili ranije. Centripetalna sila, koja teži da materiju pretvori u svest kao i da svest vrati u Neispoljeno, znači anti-gravitacija, predstavlja mržnju.
Čini mi se da si rekao da mržnja nije potrebna i da bi i bez nje bilo moguće postojanje ljubavi.
Tačno je to, ali govorili smo o ljubavi i odnosu medju ljudima. Mržnja kao neophodnost javlja se samo na višim planovima svesti i to ne kao potreba za razaranjem drugog čoveka, već kao potreba za odvajanjem duha od materije, odnosno odvajanja čovekove svesti od njegove telesnosti, od identifikacije sa sopstvenim telom.
Vratimo se ipak duhovnoj evoluciji mada je tvoj komentar bio na mestu.
Duhovna evolucija deli se, grubo rečeno, u dva pravca: involutivni i evolutivni luk, mada oba deluju istovremeno u svim oblicima ispoljene svesti. Involucija bi bila materijalizacija duha, a evolucija oduhovljenje materije. U stvaranju materije Centrifugalna sila deluje pozitivno, a Centripetalna negativno, odnosno za primarni atom evolucija je stvaranje forme uz pomoć Centrifugalne sile, a involucija je povratak u Neispoljeno pod dejstvom Centripetalne sile. Ovo istovremeno delovanje oba luka može se uočiti u svim ispoljenim formama.
Pominjao si “stanovnike” involutivnog luka.
Da, mada to nisu stanovnici u pravom smislu reči, već intenzitet delovanja svesti, gledano sa aspekta čoveka. Svest u svom razvoju predstavlja modifikacije ispoljene Centripetalne sile koja se centrifugalno ispoljava, ali na nematerijalnoj ravni - na planu Duha. Tako multiplikacija Primarne svesti dovodi do bezbroj različitih varijacija ispoljenja Duha. Na najnižem, odnosno najvišem planu ispoljenja - kod čoveka - multiplikovana svest predstavlja osobine jedne ličnosti. Na ovom nivou ispoljenje je jasno izdiferencirano, ali i u velikoj meri ublaženo u odnosu na primarno ispoljenje. Upravo to primarno ispoljenje, “zgušnjavanje” i uobličavanje svesti u odredjenu osobinu, na primarnom planu predstavlja delovanje Božanstava Arhandjela i slično.
Svest primarnog atoma može se predstaviti vrhovnim božanstvom, koje je stvaralac, a ima ih u svim mitologijama. Ta svest ili to božanstvo zove se Postojanje. Sledeće ispoljenje svesti su spajanje i razdvajanje, odnosno Ljubav i Mržnja. Suštinski nema podele na Bogove, Arhandjele i slično, jer sva ispoljenja su varijacije jedne svesti. Jedina razlika medju njima ogleda se u intenzitetu njihovog delovanja, gledano iz čovekovog ugla, jer čovek je taj koji je uspostavio hijerarhije božanskog, tako da u objektivnom smislu na involutivnom luku ne postoji izdvojeno postojanje Bogova, odnosno Arhandjela, odnosno Andjela i slično, ma šta religije govorile o tome. Uzmimo ljubav kao jednostavan primer. Ljubav je strast u kojoj dvoje izgaraju, ljubav je i voleti prijatelja, ljubav je voleti roditelje, ljubav je i osećati simpatiju prema nekome ili voleti svoj automobil. Sve su to različite manifestacije iste suštine, koje se medju sobom razlikuju jedino po intenzitetu.
Umeren doživljaj pripada po tome Andjeoskoj sferi, dublji prodor je pak rezervisan za Arhandjele i već ovde je nivo delovanja sile svesti prejak za čoveka. Direktan kontakt sa božanskim je skoro nemoguć, jer to znači kontaktirati silu svesti u primarnom vidu.
Demoni predstavljaju drugu stranu medalje iste suštine. Realno, takva ispoljenja svesti, kao negativan vid delovanja, ne postoje. Negativno kao loše, odnosno kao nepoželjno, klasifikovao je čovek. Ispoljenje demona predstavlja priziv jačeg delovanja sile svesti od strane nepripremljenog čoveka. Taj priziv ne mora uvek da bude nameran, intenziviranjem sopstvenih emocija menja se frekvencija lične svesti i tako dolazi do prodora u više sfere. Delovanje jačeg nivoa svesti, uslovno rečeno, deluje razarajuće na niži plan, pa se takav uticaj, obzirom da je vrlo neprijatan, naziva demonskim silama. Odbijanje takvog priziva, bilo da je namerno izazvan, bilo da je izazvan neznanjem, samo pojačava dejstvo.
A meni si rekao da je energetske larve lako oterati jednostavnim odbijanjem.
Energetske larve su lični misaoni produkti, lične emocije koje intenzivirane nose u sebi odredjenu svest, koju osećaš kao prisustvo strane svesti. Njih je jednostavno oterati, jer odbijanjem njihovog prisustva, ti u stvari eliminišeš sopstvene emocije koje su ih i kreirale. Ovo o čemu sam sada govorio je nešto drugo, mada ljudi često, usled ne poznavanja prirode nematerijalnog, energetske larve proglašavaju demonima, odnosno djavolima.
Otvaranje svesti prema višim planovima znači promenu frekvencije svesti. Prilikom predane molitve dogadja se isto, ali vernik ili češće monah, sa poverenjem se otvara, spreman da primi novo ispoljenje. On deluje centripetalno, nudeći svoj razum kao centrifugalnu bazu za ispoljenje kroz lično iskustvo. Prizivom, sila svesti se aktivira, težeći izvesnom prizemljenju. Prekidanjem procesa koji je u toku, odbijanjem, koje je vid mržnje, umesto centrifugalne baze deluje se centripetalno, što prizvanu silu, koja je inače centripetalna, samo pojačava. Minus i minus, matematički sabrano, daju veći minus.
Kako je uopšte moguće da čovek dodje u kontakt sa demonima, odnosno jakim silama, jer monaha je ipak vrlo malo u odnosu na čitavo čovečanstvo?
Pored predane molitve, koju sam pomenuo i gde je potreban istreniran duh, svako intenziviranje emocija može jednog trenutka da dovede do proboja granica razumske svesti. Uzmimo bes kao primer koji, kada je intenzivan, izaziva prekid logičnog razmišljanja i daje pojačanu energiju, koja se uglavnom razarajuće koristi. Svako takvo otvaranje svesti dovodi do njenog proširenja i ulivanja jače sile svesti u razum. Ono što sam govorio da je centrifugalna baza u stvari je “veličina” razuma koji može da primi uobičajen nivo energije. Da bi se baza razuma centrifugalno postavila potrebno je primiti ispoljenje bez opiranja. Zato se svim plahovitim osobama savetuje da “izbroje do deset”, a to vreme brojanja predstavlja vreme mirovanja uma, odnosno stvaranje centrifugalne baze. Ko uspe da napravi pauzu uočava da ga je bes prošao. Ko ne napravi pauzu, već se odupre takvom ispoljenju, u formi odupiranja osobi koja je izazvala reakciju besa, potpada pod delovanje jače sile, jače energije i čovekovo ponašanje postaje demonsko, razarajuće. Kao i uvek, recept je jednostavan.
A šta su, iz ovog ugla gledano, neorganska bića?
Neorganska bića su ispoljena svest u nematerijalnom vidu. Sa aspekta razvoja svesti analogna su čoveku. Odvajanje ispoljenja neorganskog bića u čoveka mitološki je predstavljeno isterivanjem Adama i Eve iz raja i oblačenje odela od kože. Neorganska bića imaju svoj svet, u koji čovek može da dospe tokom sna, jer njihov ispoljeni svet je nematerijalan i liči na Astralni plan, koji je takodje nematerijalan.
Šta odlučuje o materijalnom, odnosno nematerijalnom ispoljenju?
Volja svesti naravno, mada je čovek jedini koji ima mogućnost dosezanja Apsolutnog kroz materijalnu formu, mislim na telesnost. Tek čovek može materijom da dosegne Apsolutno i kao takav predstavlja vrhunac ispoljene svesti. Neorganska bića ipak predstavljaju ćorsokak u nekom vidu.
Kako to - dosegnuti materijom Apsolutno?
Čovek je svesna materija ili materijalizovana svest, u oba slučaja u najvišem vidu. Jedino je čovek svestan sopstvene svesti. Upravo osvešćena materija ima mogućnosti da započne novu evoluciju sa više ravni, gde je Centripetalna sila dominantna, odnosno pozitivno deluje. Naravno, fizička težina ili masa tela ovde je potpuno nebitna. Centrifugalnu ravan, kao bazu za prelaz na viši nivo, predstavlja razum, koji se proširuje znanjem. Za telo koje je Centrifugalno po prirodi, razum predstavlja Centripetalno ispoljenje. Na involutivnom luku Centripetalno ispoljenje težilo je Centrifugalnom, kao vrhuncu sopstvene evolucije, na evolutivnom luku Centrifugalno ispoljenje teži Centripetalnom, a čovek je “raskrsnica” sila, jer tek osvešćenjem svesti uključuje se božanski faktor: volja. Sve prethodno ispoljene Centrifugalne forme, od minerala do životinja nemaju svest o sopstvenom postojanju i njihova evolucija odvija se spontano, bez znanja i delovanja njihove volje. Sa čovekom je stvar drugačija, čovek ima mogućnost da sopstvenom voljom ubrza ili uspori sopstvenu evoluciju.
Duhovna evolucija čoveka predstavlja višu ravan ispoljenja svesti, pa iako evolutivni luk počinje sa mineralima, sva prethodna ispoljenja svesti, zaključno sa svešću životinja, za čoveka predstavlja involutivni luk. Primera radi, svako poistovećivanje sa svešću životinje predstavlja klasičnu degradaciju svesti i reći nekome da je životinja uvek predstavlja uvredu.
Čovek je raskrsnica, tačka koja završava jednu fazu ispoljenja svesti i započinje novu. Čista svest, ispoljavajući se kroz čoveka, započinje novu evoluciju koja se, kao i u prethodnim fazama ispoljenja, razvija postupno. Možemo reći po odredjenim ravnima.
Ciklus od sedam ravni aktuelan je za čitav ciklus razvoja svesti: Božanstva, Arhandjeli, Andjeli, minerali, biljke, životinje, čovek. Od toga svaka ravan u sebi sadrži sedam pod-ravni. Obzirom da se ispoljenje svake ravni drastično razlikuje od prethodnog, odnosno narednog ispoljenja, neizvodljiv je “skok” sa jedne ravni na drugu. Razlike izmedju ispoljenja susednih pod-ravni već su manje uočljive. Naravno, reč ravan treba shvatiti metaforički, tačnije matematički. Sve ravni i pod-ravni postoje istovremeno, ne ometajući jedna drugu, jer sve zajedno i čine Apsolutno u ispoljenju.
Čovek kao raskrsnica, istovremeni završetak i početak evolutivnog luka, takodje svoju duhovnu evoluciju izvršava po ravnima, kojih takodje ima sedam, od kojih svaka u sebi sadrži sedam pod-ravni, s tim što je sedma pod-ravan sedme ravni potpuno pretapanje u Apsolutno.
Ovde ravni nisu omedjene jasnim granicama, pa je pravilo da čovekova svest obitava na nekoliko ravni istovremeno i tek uzdizanje na petu ravan omogućava oslobodjenje od prve ravni, ali nije obavezno.
Na najnižem nivou svesti, na prvoj ravni, čovek je identifikovan sa sopstvenim telom. Odavde polazi verovanje da je moguće “vaskrsenje u mesu”, jer za običnog čoveka osećaj sopstvenosti podrazumeva samo sopstveno telo. Svest je zarobljena u materiji, ali Duh - ili ona spontana evolucija u više ravni ispoljenja - oseća se sputano, a sputan duh dovodi do nezadovoljstva i potrebe razaranja uskih okvira razuma. Obzirom da je sve podredjeno volji, Duh ili Čista svest, pod uticajem razuma može da se potisne nazad. Svest, koja je čista energija obdarena voljom, potiskivanjem, se akumulira u telu i tako nagomilana izaziva bol ili bolest, o čemu smo naširoko govorili.
Sledeća ravan su ljudi razvijenijeg razuma, ljudi obdareni intelektom, koji bolje razumevaju sopstveno okruženje, ali koji takodjesmatraju da savršeno poznaju sebe, odnosno sopstvenu ličnost. Njihova duhovna evolucija se ovde i završava, jer ne shvataju da čine grešku u razumevanju. Ono što oni poznaju nije sopstvena ličnost, već samo potisnuti delovi ispoljenja, koji se drže pod kontrolom.
Svaka sledeća ravan sadrži onu prethodnu u sebi, ali prelazak na viši nivo ispoljenja ne podrazumeva apsolutno oslobadjanje od prethodne ravni, već njeno prevazilaženje. Tako, čovek druge ravni savršeno funkcioniše na obe ravni, ne uočavajući razliku medju njima. Čak više ravni mogu da deluju istovremeno, a tek visoko razvijena svest prevazilazi prvu ravan, identifikaciju sa sopstvenim telom.
Treća ravan predstavlja nadgradnju prethodne dve, pa tako inteligentan čovek počinje da koristi sopstveni intelekt u odredjenom pravcu, najčešće interesovanjem za neku oblast ili studiranjem neke oblasti. Ove osobe deklarišu se kao intelektualci smatrajući da više vrede od ostalih. Vrednost jeste uvećana, ali ne toliko da bi se previše razlikovali od većine. Uvećanje vrednosti je u tome što se, dugogodišnjim usvajanjem naučnog znanja, proširuje baza razuma, ali ona je ovde samo potencijal. Ono što generalno razlikuje ravni medju sobom je proširenje svesti i njeno obogaćivanje.
Vrhunac treće ravni i njen krajnji domet predstavljaju ljudi koji su svoj intelekt razvili do genijalnosti. Čak i ako se iskoristi, što nije uvek slučaj, genijalnost je ipak jednostrano usmerenje svesti na odredjenu oblast. Sa talentima se dogadja isto. Talentovani muzičar, na primer, najveći deo svoj života provodi vežbajući ili prezentirajući svoj talenat, tako da mu suštinski ostaje malo ili ni malo vremena za druga ispoljenja.
Ljudi četvrte ravni shvatili su jednim delom suštinu ravni na kojoj su i osećaju potrebu za prelaskom sa treće ravni na nešto više, ali uglavnom su zbunjeni. Spoznavši da ih sopstveno ispoljenje ne zadovoljava, oni osećaju tiho nezadovoljstvo u sebi i neodoljivu potrebu za ispoljenjem u novom vidu. Oni osećaju potrebu za “nečim”, ali često ne umeju da definišu šta im to nedostaje. Tek na ovoj ravni počinje svesna duhovna evolucija. Nezadovoljan sobom, čovek zapravo oseća nezadovoljstvo sopstvenog Duha. Depresije i neuroze su najčešći nazivi za unutrašnji nemir i potrebu za oslobadjanjem. Put za početak razrešenja je interesovanje za metafiziku, interesovanje za onostrano, van dometa uobičajene svesti.
Peta ravan već donosi ozbiljno interesovanje za metafiziku i “nadprirodne pojave”, čovek počinje dublje da uočava suštinu materije i sam da uvidja neke skrivene medjusobne veze medju svim pojavama koje ga okružuju. Dubljim ulaženjem u suštinu života čovek se neosetno odvaja od ljudi sa treće i druge ravni, sve više se osećajući izdvojenim i usamljenim.
Ulaskom u neku organizaciju ili samostalnom praksom, čovek prelazi na šestu ravan. Svest se proširuje, počinje proces saznavanja sebe, saznavanja sopstvene svesti i raznolikosti njene frekvencije. Proširenjem svesti proširuje se razum, kao osnova za primanje novog znanja. Tek tada je čoveku moguće da dodje u kontakt sa Znanjem, lako kao što diše.
Sledeća ravan, sedma, rezervisana je za malobrojne pojedince. Na njoj se nalaze prosvetljeni pojedinci, koji u pravom kontaktu sa Znanjem, osvešćeni u velikoj meri, donose čovečanstvu nova učenja. Za novo znanje zainteresovani su samo ljudi od četvrte ravni pa na dalje, ostali to proglašavaju glupostima, jer njihova svest i nije u stanju da spozna visoku istinu.
Sa ove ravni, potpunim osvešćenjem svesti kroz prizmu razuma, moguće je dosegnuti Apsolutno.
Prva, druga i treća ravan predstavljaju urodjene osobine i talente čoveka. Četvrta ravan je stvar ličnog izbora i na nju se može doći, ali i ne mora. Za sve naredne ravni potreban je trud i napredovanje je veoma sporo.
Da je napredovanje sporo to mi je poznato, ali nije mi jasno zašto je to tako.
Čovek, kao pojedinac, razvija svoju svest ubrzavajući duhovnu evoluciju, ali ubrzanjem sopstvene evolucije on daje doprinos evoluciji čitavog čovečanstva. Zadnjih sto godina, grubo rečeno, čovečanstvo prelazi na četvrtu ravan. Karakteristika prelaska su novi naučni pronalasci, koji omogućavaju lakše življenje svakom pojedincu, dajući mu više vremena da se bavi sobom i sopstvenošću. Zbog toga je prelazak od prve do treće ravni brz i relativno lak. Čitavo čovečanstvo je već prošlo kroz prethodne faze i put je prokrčen. Formiranje četvrte ravni je u toku. Trka za novim naučnim pronalascima trajaće još vekovima, ali ono što će čovečanstvo odvesti na petu ravan, kao svesno probudjenje Duha, je interesovanje za parapsihologiju i parapsihološke mogućnosti čoveka, kako se to inače naziva.
Neuroza, kao bolest modernog doba, postala je svakodnevnica većine ljudi i upravo će neuroza dovesti do progresivnijeg napretka, jer ljudi će sve više odgovore tražiti u nevidljivom delu života. Sedativi i barbiturati usporavaju proces, ali onaj ko se usudi da izdrži unutrašnji pritisak, na kraju će početi sa razumevanjem, odnosno proširenjem svesti.
Odlika kolektivne četvrte ravni je i prava poplava proroka i proricanja, od kojih su mnogi lažni. Pa, svaka druga domaćica u Srbiji ume da proriče buduća dogadjanja gledajući u razliveni talog kafe. Vidovnjaci, iscelitelji i proroci javno se reklamiraju, bioenergija i radiestezija su u trendu.
Sve ovo može da deluje smešno i naivno čoveku sa više ravni, ali to je ipak pravi početak novog puta. Dete koje uči da hoda napravi tek par samostalnih koraka, koji deluju smešno u odnosu na trčanje koje im sledi.
Vratimo se čoveku sedme ravni. Ako je čovek osvešćena materija koja teži Apsolutnom, može li čovek u svom materijalnom telu da dosegne Apsolutno?
U apsolutnom vidu ne može. Stapanje sa Apsolutnim podrazumeva postajanjem Čistom svešću, a Čista svest je energija. Da bi dosegao Apsolutno, čovek mora da se oslobodi svog fizičkog omotača. Jedino što čovek, kao telesno ispoljenje, može je da nasluti Apsolutno, spoznajući ga deo po deo, a to se dogadja upravo na način na koji smo govorili u celoj knjizi: osvešćenjem sopstvene svesti kroz sopstveno ispoljenje u svim mogućim iskustvima. Obogaćivanjem sopstvene svesti čovek se približava Apsolutnom.
Najiskrenije ti se zahvaljujem na učenju koje si mi dao.
Neka ovo ne bude učenje za neke druge ljude, pa čak ni za tebe. Učenje opet zahteva odredjeni šablon po kome se treba kretati. Poruka za sve vas bila bi: SPOZNAJTE SEBE I KRENITE SOPSTVENIM PUTEM, VAŠE UNUTRAŠNJE BIĆE ZNAĆE KUDA TREBA DA VAS VODI.
No comments:
Post a Comment