Duboko si povredjena, to je evidentno, želiš da odeš od njega, istovremeno želeći da ostaneš. Time si stvorila, tačnije pojačala, unutrašnji konflikt u sebi. Seksualnost je oduvek bila tvoj problem, mahom uzrokovan naučenim konvencijama. Svest deteta, dok si još bila dete, imala je seksualni nagon, ali prihvatala je te vizije bez otpora, kao sastavni deo mašte. A onda je okruženje (»za svaki slučaj«) stupilo na scenu vaspitavajući te da je to sramno. Tako je nastao prvobitan konflikt vezan za seksualnost. Uvreda koja ti je naneta našla je pogodno tlo upravo u rascepljenosti iz detinjstva. Svi su tada sa negodovanjem govorili o tvom budućem seksualnom životu, misleći prvenstveno na sebe, jer svako može da govori isključivo o svojim projekcijama, pripisujući ih pri tome drugome.
Dakle, reč je pala na plodno tlo. Obzirom da je izmedju ostalog reč »smrad« bila upotrebljena, pogrda je postala potvrda da je seks smrdljiv i da ako se baviš njime i sam postaješ smrdljiv. To jeste tačno, seks jeste smrdljiv i tela postanu lepljiva od raznih izlučevina, vazduh se napuni isparenjima, krevet se usmrdi. Sve je smrdljivo, ali i opojno, jer ako su ljubavnici u pravom raspoloženju upravo ti mirisi lagano vrše transformaciju svesti ka ekstazi.
Miris je najizrazitiji odraz lične note svakog pojedinca i on, pored boje glasa, čini bitan deo erotičnosti baš te osobe, a ne neke druge.
Ja ipak osećam otpor, mada dobro znam o čemu govoriš.
Otpor prema smradu je civilizacijska tekovina, na kojoj je laka hemijska industrija našla osnov za svoj napredak i razvoj. Kvalitetan parfem, koji neprirodno miriše, mislim ne podseća ni na jedan prirodni miris, predstavlja odraz kulture i statusa. Suštinski gledano, parfimisati se znači duhovnu degradaciju. Čovek pokušava da postane biljka. Biljke poseduju eterična ulja i mirise. Već sa napredovanjem svesti ka životinjama, kao razvijenijem obliku svesti, prijatni mirisi se gube. Biljke u transformaciji ka višoj svesti trule, a truljenje se odlikuje smradom. Životinje smrde, ni jedna ne miriše, čovek takodje. Jedino minerali imaju slab prirodan miris, uzrokovan uglavnom slojem bakterija, koje su viša forma svesti u odnosu na minerale. Ne mirisati, odnosno ne smrdeti, predstavlja želju za involucijom. Ne mirišu samo minerali.
I, kakve veze to ima sa seksom?
Miris je veoma bitan faktor, jer miris je varijacija ispoljene lične energije. Miris, mislim na prirodan miris kože tela, dovodi do prepoznavanja medju polovima i medju ljudima uopšte. Kod Čiste svesti nema potrebe za tim agensom, jer dve energije, dve Lične note se jednostavno prepoznaju i počinje uzajamno delovanje razmenom energije. Već kod zamagljene svesti, pod uticajem razuma, odnosno Sekundarne ličnosti, a svi ljudi postaju takvi, potreban je miris ili smrad, svejedno, da bi došlo do prepoznavanja. Upotreba parfema već je katastrofalno zamaglila situaciju, pa dvema osobama, pod uticajem razuma, samo razum ostaje kao sredstvo prepoznavanja.
Miris ipak ima nečeg iskonskog u sebi. Kada osetim dobar parfem na nekom muškarcu moj razum se rasplinjava u nekoj vrsti opijenosti, a taj osećaj je veoma blizu erotičnog.
Već rekoh da mirisi potiču od biljaka, a one mirisom privlače insekte, sa kojima vrše razmenu energije i oplodjavaju se. Opojan miris, udružen sa energijom suprotnog pola, utiče na tvoje nesvesno, gde je uskladišteno arhetipsko znanje o sveukupnosti, pa se tako budi sećanje (ili znanje) na relaciji pčela i cvet. Obzirom da pčela i cvet realizuju oplodnju, sasvim je logičan sled osećaja – asocijacija koji u tebi bude doživljaj erotičnog.
Priznajući otvaranje svoje erotičnosti malo po malo, već pomišljam da je on bio u pravu.
Oboje ste reagovali iz plana Sekundarne ličnosti, on svojim stavom da su tvoja seksualna iskustva doživljena pre njega, pogrešna, a ti smrtno se uvredivši na te izjave. Ti se prekrišila moralne norme, koje svi krše »od kada je svijeta i vijeka«, a Sekundarna ličnost, koja ih je i postavila, sada ih i osudjuje.
Rascep koji je napravljen na relaciji Primarno – Sekundarno, predstavlja neminovnu posledicu kršenja moralnih normi. Obzirom da je Primarno jedina realnost koju je nemoguće iskriviti lažnim vidjenjem, jer laž pripada Sekundarnom, tvoj partner već po prirodi stvari ne može biti u pravu da si ti loša kao čovek, niti treba da se složiš sa njim. Svaka žena je rascepljena u tom smislu, svaki muškarac. Rascepljeni su izmedju onog iskonskog, koga nazvaše životinjskim, i civilizacijski uslovljenog, koga proglasiše kulturnim. Ni ti nisi bila toga poštedjena, a i kako bi bila, nisi živela u izolaciji.
Kako da razrešim ovaj konflikt, iskazan kroz unutrašnji rascep, koji je doduše na kolektivnom nivou, ali ja ga osećam, kao i sključivo svoj problem! Osećam se kao pred zidom.
Samoposmatranjem i analizom, odvajanjem čistog od nečistog, Primarnog od Sekundarnog. Očišćenje je alhemijski proces, peć za topljenje zlata si ti sama. pod uticajem visoke temperature jakih emocija. Kad god situacija dostigne kritičnu tačku usijanja, kao sada, Primarno se bori za opstanak i pravo na ispoljenje, putem topljenja nečistoća Sekundarnog.
Problem nije od juče, jedino je njegovo aktiviranje i intenziviranje od skoro. Uvreda koja ti je naneta je višestruka, jer nisu je izazvale samo pogrdne reči već i njegova izjava, namera da te upozna sa svojom bivšom devojkom o kojoj je uvek govorio na nivou svetinje. Sada reaguješ otporom prema seksu osećajući da ćeš time biti još više uprljana, mada je on sada formalno dozvoljen. Deo tebe je odlučio da se poistoveti sa sveticom i sada odbija bilo kakav fizički kontakt. Zar ne shvataš da prihvataš njegovu igru, njegova pravila? On bi te hteo kao kurvu za sebe, a sveticu za javnost. Takvim stavom on samo, aktuelizuje postojeći rascep u ličnosti žene, ne shvatajući da time direktno ugrožava sebe samog. S druge strane ni jedan muškarac neće sebe staviti u istovetan rascep, jer ipak zna, negde duboko u sebi, kako to izgleda. Ipak, muškarci se hvataju u sopstvenu zamku koju su postavili ženama, proglašavajući jedne sveticama, a druge kurvama, jer ni sa jednom od njih ne mogu biti potpuno zadovoljni.
Problem je ipak u tebi, u tome što ti je stalo do njegovog mišljenja i samim tim pridaješ značaj njegovim rečima. Stalo ti je do njegovog mišljenja, jer želiš njegovu energiju čiji ti kvalitet veoma odgovara. Ako on ima loše mišljenje o tebi, uskratiće ti svoju pažnju, svoju ljubav, pa čak i svoje prisustvo, što znači uskratiće ti svoju energiju. Zato ti je veoma bitno da on ima savršeno mišljenje o tebi, što suštinski pokazuje želju da energetski kanali, kojima se odvija komunikacija, budu savršeno čisti.
Za sada ignorišemo jedno drugo, a meni to veoma teško pada. Više bih volela otvorenu svadju.
Ignorisanje je »školski primer« uskraćivanja lične energije i zato izaziva tako neprijatan osećaj. Ti njega samo prividno ignorišeš, jer da nije tako ne bi ni primećivala njegove reakcije. Otvorena svadja je snažno upućivanje lične energije prema protivniku i to sa izuzetnom koncentracijom, jer u svadji misliš samo o njemu, kroz traženje načina da ga što više povrediš. Tako intenzivno razmišljanje o nekome dešava se samo zaljubljenima, zato bi ti svadja odgovarala. Ignorisanjem onog drugog, pokušava se ignorisanje samog problema, a svadja je ipak neki pokušaj da se problem razreši, najčešće tako što ćeš se truditi da ubediš protivnika da si ti u pravu.
Osnovni problem je u rascepljenosti koju je doneo dvojni moral. Znači problem je i tvoj i njegov. Obzirom da ste oboje doživeli šok, kroz veoma jak bes i osećaj povredjenosti, energetski ste oboje veoma uzdrmani i vaša svest je pretrpela značajnu promenu. Ovo je idealna prilika, ma kako bila bolna i neprijatna, da se konačno i potpuno otvorite i predate jedno drugome. Ma koliko se trudili da ignorišete problem, on je sa matematičkom preciznošću neprekidno prisutan u vašoj svesti. Potrebno je samo još malo pojačati svesnost, fokusiranjem na problem, da bi ste shvatili da je on proizvod moralnih normi, odnosno Sekundarne ličnosti i da je kao takav periferan. Taj uvid doneće razrešenje i olakšanje, jer shvatićete da je problem zaista beznačajan, ako se vas dvoje još uvek volite.
Šok otvara svest i tako otvoreni imate mogućnost da zajedno predjete na novu ravan svesti ostvarivši i veću bliskost. Šok je bio pozitivan i neophodan, jer vas dvoje ipak niste bili sposobni da taj prelazak samostalno i svesno obavite. Na novoj ravni, koja je nov kvalitet odnosa, neće više biti energetske obmane »uzimala – davala« uz stalnu neizrečenu pretnju »vrati mi moje krpice«. Konačno ćete, povećanom svesnošću, morati da preuzmete odgovornost za svoju ljubav, tako što ćete uvažavati onog drugog. Svako nepoverenje prema partneru predstavlja blokiranje toka ljubavi. Strah od reakcije onog drugog je takodje prepreka. Sumnja u istinitost ili ispravnost reči ili postupaka predstavlja isto. Povlačenje u sebe, ljutnja, odbijanje da se sasluša druga strana... Nabrajajući šta sve sprečava energetsku komunikaciju potpuno ću opisati odnos dvoje ljudi na nižoj ravni svesti, a vas dvoje pod uticajem gravitacije Duha, koja ga čini prilično lenjim, lagano ste počeli da tonete na niže. Osvestite se i vratite jedno drugom.
Bojim se da je možda prekasno... Pomislih u trenutku da mu pročitam ovaj tekst, ali ponovo ći biti pogrešno shvaćena.
Čemu strah? Od čega strah? Od sebe? Zašto?
Možda si u pravu, ali više puta je ono što sam ja rekla bio argument koji je upotrebljen protiv mene.
Opet se stidiš sebe i bojiš sopstvenih stavova istovremeno. Samo ako sumnjaš u istinitost Sopstva možeš biti poljuljana i povredjena. Ne plaši se tudjih reči, već ih iskoristi, analiziraj zašto su te povredile. Odvoj žito od kukolja, aktuelna dogadjanja od prošlosti. Odvoj svoje želje, kakav bi on trebao da bude, od toga kakav on zaista jeste.
Shvatite da ste različiti, uočite različitost kod onog drugog i ne pokušavajte da promenite bilo šta. Samo apsolutno prihvatanje je rešenje koje je sveobuhvatno. Ili po Novom Zavetu: »Ne sudite da vam se ne sudi.«
No comments:
Post a Comment