San je mesto slobode svesti

Snovi su ponekad delovi samog života, onda kada se sanjaju kao radnja koja se događa u kontinuitetu, a ponekad je snevač svestan samo slike jednog predmeta, koji je potvrda da je i te noći njegova svest boravila u predelima sna. 

Da bi san imao radnju potrebno je da snevač bude pod jačim energetskim naponom, što obično podrazumeva da je opušten i odmoran. Umorna svest nema onaj višak energije neophodan za gradnju snova, stoga je takav san samo regenerativan, nema dodatnog osveženja svesti u vidu snova. Kada je snevač odmoran, tada njegova svest obiluje energijom iz koje se, zgušnjavanjem, stvaraju slike koje se kreću stvarajući događaj. "Zrnce prašine" oko kojeg se kondenzuje energija svesti predstavlja osnovnu nameru svesti, bilo da je u pitanju određeni problem, bilo da je u pitanju (ne)svesno razmišljanje o određenoj situaciji, tipa "šta bi bilo kad bi bilo". Kada se radi o problemu dnevne svesti, čitava svest je tada usmerena na njegovo rešavanje, tačnije namera svesti je da razreši problem, neprekidno razmišljajući o njemu. 

Ta namera se nastavlja i u snu, jer problem je mesto blokade neometanog protoka energije kroz svest. Neprekidnim vraćanjem na tačku problema, svest poprima oblik kružnog toka. To neprekidno kružno kretanje oko jednog centra zapravo je dolivanje univerzalne energije. Jednog momenta visoko koncentrovana energija napravi proboj, kao što nabujala reka probije branu i u snu se pronađe rešenje problema. Isti princip visoke koncentracije je mehanizam koji deluje i u dnevnoj svesti, ali u stanju sna je ovaj proces mnogo lakše izvesti, jer nema drugih utisaka koji ometaju proces, odvlačeći neophodnu energiju na drugu stranu ili na druge aktivnosti. 

San je veoma često mesto susreta dve osobe koje su bliske i otvorene jedna prema drugoj. Ova bliskost i otvorenost su osnovni preduslov telepatske veze, koja je logična posledica, ali u snu se ova veza znatno pojačava. Ponovo je u pitanju odsustvo drugih utisaka koji, u stanju dnevne svesti, privlače deo lične energije, tako da je telepatski kontakt nešto slabiji. Za ovo "mesto susreta" na telepatskom nivou ne bi smo mogli reći da je san u smislu dubokog sanjanja, svest oba snevača (pod uslovom da oboje spavaju) nalazi se na razmeđu sna i jave. Svest je istovremeno u stanju sna i stanju budnosti, svesna je da spava, da je susret sa drugom osobom snene prirode, ali je istovremeno intenzivno svesna prisustva te druge, drage osobe, jer intenzivno doživljava njenu energiju. Ukoliko je jedan od učesnika telepatskog kontakta budan, tada će onaj koji je u snu jače osećati energiju "samislioca" (reč "sagovornik" je nesuvisla u ovom kontekstu). Telepatski kontakt na polju sna je moguće uspostaviti i sa vremenskim razmakom. Dovoljno je intenzivno razmisljati o nekoj osobi pre potonuća u san. Time se ostavlja "energetski znak" na razmeđu sna i jave, na koji onaj drugi jednostavno mora da naiđe pri potonuću u svoje carstvo snova. Tada se prvi snevač budi, sa jasnom slikom drugog snevača u svesti.

Ulazak u predeo snova je voljno potonuće svesti u oblast koja je inače relativno nedostupna dnevnoj svesti. Ono što onemogućava jasnu svest u snu je lična energija, koja se u satima pred spavanje nalazi na minimumu. Običan čovek u san ulazi da bi se regenerisao i povratio energiju izgubljenu tokom dnevnih aktivnosti. Da bi se san zapamtio potrebna je visoka količina energije, a da bi se snom upravljalo, u smislu svesnosti o sanjanju i kreiranju njegovog toka i pravca, potrebno je već pre ulaska u san biti u stanju visoko koncentrovane energije. Obzirom da takvo stanje energije svesti već samim svojim potencijalom onemogućava san, potrebno je prethodno nameravati odmor, a zatim nameravati upravljanje snovima. Naravno, pre svega je potrebno spoznati čistu supstancu same namere, ne obazirući se na efekte njenog delovanja.

Snovi izazvani namerom sanjanja tada ne predstavljaju potonuće u duboke predele sna, gde se svest potpuno rasplinjava prikupljajući energiju. Obični snovi predstavljaju jednostavni višak energije svesti, koja se kondenzuje kroz slike koje se kreću. Obični snovi su isplivavanje svesti iz dubina gde se ona napajala energijom. Nameravano sanjanje je boravak na plitkom razmeđu sna i jave, a to je predeo na kome svest boravi pre nego potone u dubok san, koji je uvek bez snova. U tom predelu snovi su veoma jasni i dostupni snevačevom razumu, koji onda, ponovo namerom, može da upravlja njihovim tokom.

San je mesto slobode svesti, u onoj meri u kojoj je sama svest nesputana u budnom stanju. Sve stege i okovi koje čovek oseća uvek i uvek su samonametnuta ograničenja sopstvene svesti i ništa više. Čovek se ne usuđuje da bude slobodan, jer biti slobodan podrazumeva svesnost, a ona takođe znači i odgovornost za sopstvene postupke. Međutim, ljudima je mnogo lakše da budu nesvesno sputani i da svoje grehe pripišu nekom drugom, nego da se osvešćeni suoče sa posledicama sopstvenih akcija i sopstvenog života uopšte.

Ovo nas ponovo vraća na pojam slobode koja je, iz ovog ugla gledano, posledica nesvesnosti o sopstvu, sopstvenom životu i posledicama njegove manifestacije.