By Zosim
Čuvena Saloma.
Ideja za pesmu ti je tako dobra da mi je žao što se ja nisam toga setio.
Tvoja Saloma je smirena i produhovljena, kao žena u godinama koja je divnim slučajem konačno našla svog muškarca i želi da ga zadrži pa mu priredjuje ples rastvaranja kojim demonstrira svoje kvalitete i kojim želi da ga uvuče u svoj svet.
To je otvoreni poziv muškarcu da se bez straha preda uživanju raskošnom cvetu i zrelom plodu u isto vreme.
I ona igra da bi ga magijom svojeg pokreta zavela i navela da proba rajsku voćku koju mu nudi, sa nadom, sa skrivenom ali jakom željom da mu to bude dovoljno u životu.
Vidi kako sam divna, zrela i raskošna, vidi moj graciozni pokret, dajem ti se, ja nisam Saloma, nemam trn, iza mene nije zmija, ne skrivam otrov u prstenu ni makaze u skutima da ti odsečem kosu kada zaspiš. Ne, ja sam kao zrela smokva koja ti bez ikakve opasnosti nudi svoju slast.
A ti, ti treba samo da budeš dovoljno mudar muškarac, da me želiš takvu i imaćeš sve na svetu (tj, mene i nadam se, o tako se nadam da će ti to biti dovoljno).
Isidora Dankan je igrala da bi zadivila i šokirala pokazujući, u svakom smislu zakopčanom svetu, nago žensko telo, najavljujući neko novo doba i nove slobode.
Tvoja Saloma igra igru rastvaranja i predaje.
Tvoj refren „Ja nisam Saloma“ je kao najnežnije „mac,mac“ kojim se mačka doziva, prosto se moli da dodje da jede.
Time si odstranila najjači emotivni naboj koji prati pominjanje Salome. Ono što je kod nje dovedeno do ludila, do rasprsnuća ti si jednim potezom amputirala i jednu ludjakinju i divljakušu prevela u visoko misaono i duhovno razvijenu ženu koja je svojim atributima više nego poželjna.
Sa mog, muškog stanovišta, atributi tvoje Salome više odgovaraju jednoj majci, nego ženi koja je u cvetu snage i traži svog muškarca.
A ona Saloma, od koje je sve počelo, igrala je da bi uzela glavu muškarca koji ju je odbio.
Njen ples sedam velova je očaravajući, u stanju da velikog tetrarha Iroda omadjija do te mere da joj obeća pola kraljevstva ili šta god već poželi.
A ona od svega traži prorokovu glavu.
Otreznivši se od njenog plesa Irod u njoj prepoznaje ludilo i izopačenost i naredjuje da je pogube.
Ti sve ovo vrlo dobro znaš, a ja to pišem kao podsećanje sebi da bih lakše nastavio izlaganje. Na osnovu te legendarne priče Saloma je postala sinonim za opasnost koja vreba iza lepote,kao da ti neko pokloni buket predivnog cveća a iz njega izleti slepi miš,a njen neprevazidjeni ples „sedam velova“ ostao je primer dominacije koju žena ostvaruje nad muškarcem prosto mu je namećući putem svog zavodljivog plesa.
Ništa tu nije slučajno. Sve to se naslanja na bogatu tradiciju magijske moći plesa.
Seti se plesa gorskih vila koje su plesale u noćima punog meseca, najčešće oko nekog izvora (vrela), čuvena vilinska kola, plesale su nage i samo im je njihova duga kosa delimično skrivala nagost.
Bilo koji nesretni putnik namernik ili znatiželjni muškarac koji bi video vile dok plešu ostao bi potom trajno nem i lud.
Imamo tradiciju koja ide još dalje u prošlost, u doba matrijarhata kada je postojao ritual slavljenja boginje plodnosti i u skladu s tim obred bahanalija – gde su ples, igra i orgije bili glavni elementi rituala, a muškarci su bili žrtvovani bukvalno ili na neki simboličan način (u svakom slučaju potčinjeni).
To je jedan te isti motiv koji se tako od pamtiveka proteže do današnjih dana: ženska dominacija nad muškarcima koja se uspostavlja igrom i plesom.
Ples sedam velova.
Važna odlika tog plesa je da gledaoci ne smeju da dotaknu plesačicu dok ona njih sme da dotakne svojim velom. Doticanje igračice smatralo se velikom uvredom.
Druga verzija pesme Saloma koju možeš da napišeš je ona koja u sebi potencira Salomine atribute, magijski ples i opasnost koja vreba iza svega.
Da bi osvojio takvu ženu, koja je nepredvidljiva, samosvesna ali koja ne odustaje od svojih instinkta, muškarac mora da bude hrabar, da rizikuje, da se igra sa „živom vatrom“ da bi mu se ona tek u poslednjem trenutku otvorila i rekla: Ja nisam Saloma.
Sve vreme crpiš energiju naboja koji prati pominjanje Salome i njenog plesa i onda na samom kraju otkrivaš ženu koja se drsko i vrlo svesno igra birajući sebi muškarca i kroz njega svoju sudbinu i koja stoga od svog izabranika traži da bude hrabar i žestok i spreman na svaki rizik kada je ona u pitanju.
Tek kada je izabrani muškarac isprati kroz svih sedam velova ne znajući šta ga čeka, ona mu na kraju otkriva šta je dobio: Ja nisam Saloma.
U stara vremena žena je stavljala muškarca (prosca) na muke i test izdržljivosti da bi se uverila koliko mu je zaista stalo do nje. Taj motiv se neprestano provlači i kroz naše narodne pesme.
(Današnji test se svodi na prosto pitanje: Koliko imaš para? Ne koliko zaradjuješ, kao pokazatelj poslovne sposobnosti, već koliko imaš, bez obzira kako si do njih došao).
Primeri:
Znam da želiš da ispružiš ruku i dotakneš
to telo koje pogledu se nudi
(nema dodira!)
....
Spada moj prvi veo,
i ti se pitaš da nisam možda Saloma?
…i hvataćeš pramenje magle
dok pada i drugi veo.
U jednom trenutku zadrhtaćeš pitajući se da li sam ja Saloma?
....
i upitaj srce svoje:
Da li sam ja Saloma?
.....
Usni u mom krilu
bezbedan u povratku na mesto
sa koga besmo davno prognani.
Kao uzdah golubice spada sa mene šesti veo.
(golubica je bliska asocijacija na raj)
Zmija nas motri sa grane,
(pojačavamo osećaj opasnosti)
Da li sam ja Saloma?
....
Tvoju glavu, telo i usne tvoje želim na dar
(aludiramo na Salomin zahtev da joj se donese prorokova glava)
I skidaću jedan po jedan
(ali sledi preokret)
velove pod kojima stojiš:
Veo Ratnika
i veo Gospodara
i veo Supruga
i veo Mislioca
i veo LJubavnika
i veo Deteta
otkrivajući samo drugu polovinu nečega što sam i sama. (konačno našla svog muškarca)
Da, sada znaš,
ja nisam Saloma!
(zaslužio si me)
(U čitaocu se razliva pokrenuta i preokrenuta energija)
Toliko od mene.
Nadam se da nisam preterao i da sam ti bar nekako doprineo temi.
Sve najbolje i puno uspeha u daljem umetničkom radu.
Ne postoji uzvišeniji čin od umetnosti gde neko nesavršen od nečeg nesavršenog stvara nešto savršeno.
Čuvena Saloma.
Ideja za pesmu ti je tako dobra da mi je žao što se ja nisam toga setio.
Tvoja Saloma je smirena i produhovljena, kao žena u godinama koja je divnim slučajem konačno našla svog muškarca i želi da ga zadrži pa mu priredjuje ples rastvaranja kojim demonstrira svoje kvalitete i kojim želi da ga uvuče u svoj svet.
To je otvoreni poziv muškarcu da se bez straha preda uživanju raskošnom cvetu i zrelom plodu u isto vreme.
I ona igra da bi ga magijom svojeg pokreta zavela i navela da proba rajsku voćku koju mu nudi, sa nadom, sa skrivenom ali jakom željom da mu to bude dovoljno u životu.
Vidi kako sam divna, zrela i raskošna, vidi moj graciozni pokret, dajem ti se, ja nisam Saloma, nemam trn, iza mene nije zmija, ne skrivam otrov u prstenu ni makaze u skutima da ti odsečem kosu kada zaspiš. Ne, ja sam kao zrela smokva koja ti bez ikakve opasnosti nudi svoju slast.
A ti, ti treba samo da budeš dovoljno mudar muškarac, da me želiš takvu i imaćeš sve na svetu (tj, mene i nadam se, o tako se nadam da će ti to biti dovoljno).
Isidora Dankan je igrala da bi zadivila i šokirala pokazujući, u svakom smislu zakopčanom svetu, nago žensko telo, najavljujući neko novo doba i nove slobode.
Tvoja Saloma igra igru rastvaranja i predaje.
Tvoj refren „Ja nisam Saloma“ je kao najnežnije „mac,mac“ kojim se mačka doziva, prosto se moli da dodje da jede.
Time si odstranila najjači emotivni naboj koji prati pominjanje Salome. Ono što je kod nje dovedeno do ludila, do rasprsnuća ti si jednim potezom amputirala i jednu ludjakinju i divljakušu prevela u visoko misaono i duhovno razvijenu ženu koja je svojim atributima više nego poželjna.
Sa mog, muškog stanovišta, atributi tvoje Salome više odgovaraju jednoj majci, nego ženi koja je u cvetu snage i traži svog muškarca.
A ona Saloma, od koje je sve počelo, igrala je da bi uzela glavu muškarca koji ju je odbio.
Njen ples sedam velova je očaravajući, u stanju da velikog tetrarha Iroda omadjija do te mere da joj obeća pola kraljevstva ili šta god već poželi.
A ona od svega traži prorokovu glavu.
Otreznivši se od njenog plesa Irod u njoj prepoznaje ludilo i izopačenost i naredjuje da je pogube.
Ti sve ovo vrlo dobro znaš, a ja to pišem kao podsećanje sebi da bih lakše nastavio izlaganje. Na osnovu te legendarne priče Saloma je postala sinonim za opasnost koja vreba iza lepote,kao da ti neko pokloni buket predivnog cveća a iz njega izleti slepi miš,a njen neprevazidjeni ples „sedam velova“ ostao je primer dominacije koju žena ostvaruje nad muškarcem prosto mu je namećući putem svog zavodljivog plesa.
Ništa tu nije slučajno. Sve to se naslanja na bogatu tradiciju magijske moći plesa.
Seti se plesa gorskih vila koje su plesale u noćima punog meseca, najčešće oko nekog izvora (vrela), čuvena vilinska kola, plesale su nage i samo im je njihova duga kosa delimično skrivala nagost.
Bilo koji nesretni putnik namernik ili znatiželjni muškarac koji bi video vile dok plešu ostao bi potom trajno nem i lud.
Imamo tradiciju koja ide još dalje u prošlost, u doba matrijarhata kada je postojao ritual slavljenja boginje plodnosti i u skladu s tim obred bahanalija – gde su ples, igra i orgije bili glavni elementi rituala, a muškarci su bili žrtvovani bukvalno ili na neki simboličan način (u svakom slučaju potčinjeni).
To je jedan te isti motiv koji se tako od pamtiveka proteže do današnjih dana: ženska dominacija nad muškarcima koja se uspostavlja igrom i plesom.
Ples sedam velova.
Važna odlika tog plesa je da gledaoci ne smeju da dotaknu plesačicu dok ona njih sme da dotakne svojim velom. Doticanje igračice smatralo se velikom uvredom.
Druga verzija pesme Saloma koju možeš da napišeš je ona koja u sebi potencira Salomine atribute, magijski ples i opasnost koja vreba iza svega.
Da bi osvojio takvu ženu, koja je nepredvidljiva, samosvesna ali koja ne odustaje od svojih instinkta, muškarac mora da bude hrabar, da rizikuje, da se igra sa „živom vatrom“ da bi mu se ona tek u poslednjem trenutku otvorila i rekla: Ja nisam Saloma.
Sve vreme crpiš energiju naboja koji prati pominjanje Salome i njenog plesa i onda na samom kraju otkrivaš ženu koja se drsko i vrlo svesno igra birajući sebi muškarca i kroz njega svoju sudbinu i koja stoga od svog izabranika traži da bude hrabar i žestok i spreman na svaki rizik kada je ona u pitanju.
Tek kada je izabrani muškarac isprati kroz svih sedam velova ne znajući šta ga čeka, ona mu na kraju otkriva šta je dobio: Ja nisam Saloma.
U stara vremena žena je stavljala muškarca (prosca) na muke i test izdržljivosti da bi se uverila koliko mu je zaista stalo do nje. Taj motiv se neprestano provlači i kroz naše narodne pesme.
(Današnji test se svodi na prosto pitanje: Koliko imaš para? Ne koliko zaradjuješ, kao pokazatelj poslovne sposobnosti, već koliko imaš, bez obzira kako si do njih došao).
Primeri:
Znam da želiš da ispružiš ruku i dotakneš
to telo koje pogledu se nudi
(nema dodira!)
....
Spada moj prvi veo,
i ti se pitaš da nisam možda Saloma?
…i hvataćeš pramenje magle
dok pada i drugi veo.
U jednom trenutku zadrhtaćeš pitajući se da li sam ja Saloma?
....
i upitaj srce svoje:
Da li sam ja Saloma?
.....
Usni u mom krilu
bezbedan u povratku na mesto
sa koga besmo davno prognani.
Kao uzdah golubice spada sa mene šesti veo.
(golubica je bliska asocijacija na raj)
Zmija nas motri sa grane,
(pojačavamo osećaj opasnosti)
Da li sam ja Saloma?
....
Tvoju glavu, telo i usne tvoje želim na dar
(aludiramo na Salomin zahtev da joj se donese prorokova glava)
I skidaću jedan po jedan
(ali sledi preokret)
velove pod kojima stojiš:
Veo Ratnika
i veo Gospodara
i veo Supruga
i veo Mislioca
i veo LJubavnika
i veo Deteta
otkrivajući samo drugu polovinu nečega što sam i sama. (konačno našla svog muškarca)
Da, sada znaš,
ja nisam Saloma!
(zaslužio si me)
(U čitaocu se razliva pokrenuta i preokrenuta energija)
Toliko od mene.
Nadam se da nisam preterao i da sam ti bar nekako doprineo temi.
Sve najbolje i puno uspeha u daljem umetničkom radu.
Ne postoji uzvišeniji čin od umetnosti gde neko nesavršen od nečeg nesavršenog stvara nešto savršeno.
No comments:
Post a Comment