Uživam li ja to u sopstvenoj melanholiji sa dozvoljenom dozom mazohizma?
Opravdanje tražim u delovanju sila, u ispoljenju Božje volje.
Krijem li se ja to iza tuge, kao iza zavese, tražeći izgovor za predah?
Kome to treba da podnesem račune za dosadašnje postignuće?
Čije me to rame čeka da se isplačem i kažem: “Ja ne mogu više, prevelik sam zalogaj zagrizla”?
Odričem se svega ljudskog da bih postala Čovek.
Ovo je ontološka tuga.
..
No comments:
Post a Comment